Professional Documents
Culture Documents
4 СМ, 2020/2021.
нaставник: Немања Момчиловић
nemanja.momcilovic@prvagimnazija.edu.rs
Тема 2: Kвантна природа
електромагнетног зрачења
Чиме ћемо се бавити у овој теми:
dW
(T )
dV
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Даље ћемо дефинисати спектралну густину зрачења – то је расподела
запреминске густине зрачења по таласним дужинама или фреквенцијама:
d (T ) d (T )
(T ) ; (T )
d d
Другим речима, ово је запреминска густина енергије зрачења у интервалу
таласних тужина dλ око таласне дужине λ (исто важи и за фреквенције) и
она је функција и температуре и таласне дужине (односно фреквенције).
Али, најважније величине које ће нам требати су следеће:
1) Укупна (тотална, интегрална) емисиона моћ тела (емисивност): то
је енергија dW која се емитује у облику зрачења у јединици времена dt са
јединице површине тела dS које зрачи у датом правцу. Физички смисао јој
је, дакле, врло сличан интензитету зрачења, само што не описује пренос,
већ емитовање. Зависи од температуре тела, али и од његовог хемијског
састава и стања његове површине.
dW
E (T )
dS dt
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Јединица јој је W/m2. И битан је правац и смер у ком се зрачи! Тело које
зрачи ЕМТ ћемо надаље звати емитер. Овако дефинисана емисиона моћ
односи се на енергију зрачења на свим таласним дужинама: 0 < λ <∞.
Експеримент показује да када посматрамо исти делић површине тела које
зрачи у неком правцу током истог малог временског интервала да енергија
емитованог зрачења у неком малом интервалу таласних дужина dλ зависи
не само од тог интервала, већ и од тога око које таласне дужине λ
посматрамо тај интервал! Другом речима, ако посматрамо колико се
енергије израчи за исто време са исте површине емитера у интервалима
таласних дужина (300 nm, 310 nm), (500 nm, 510 nm) и (700 nm, 710 nm),
видећемо да те енергије неће бити исте, иако је у сва три случаја
dλ=10 nm. Исто би важило и да посматрамо фреквенције уместо таласних
дужина. Зато се уводи величина:
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
2) Спектрална емисиона моћ: то је енергија зрачења емитованог у датом
правцу у јединици времена dt са јединице површине емитера dS у
интервалу таласних дужина dλ око таласне дужине λ:
dE (T )
e (T )
d
Ова физичка величина зависи и од температуре емитера и од таласне
дужине око које посматрамо интервал таласних дужина, као и од
хемијског састава емитера и стања његове површине. Другим речима,
производ спектралне емисионе моћи и малог интервала таласних дужина,
eλ(T)dλ, једнак је енергији коју тело емитује у датом правцу са јединице
површине у јединици времена у облику ЕМТ чије су таласне дужине у
интервалу (λ, λ+dλ). Слично, ову величину можемо дефинисати и преко
фреквенције:
dE (T )
e (T )
d
2.1.1. Рекапитулација основних појмова
везаних за електромагнетне таласе.
Сами формулишите одговарајућу дефиницију! Које су јединице величина
eλ(T) и eν(T) ?
c
Јасно је да важи: dE (T ) e (T )d e (T )d , одакле је e (T ) 2 e (T )
Зашто?
Ако хоћемо да добијемо укупну емисиону моћ неког тела које зрачи на
датој температури Т, морамо да саберемо производе спектралних
емисионих моћи и интервала таласних дужина (фреквенција) по свим
таласним дужинама (фреквенцијама); другим речима – да интегралимо:
E (T ) dE (T ) e (T )d e (T )d
0 0 0
Овде је f(λ,T) нека универзална (за сва тела иста) функција температуре тела и
таласне дужине зрачења.
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Дакле, однос спектралних емисионих и апсорпционих моћи за било која
два (или више) тела исте температуре је исти за зрачење дате таласне
дужине. А ако ово важи за било која два тела, онда једно од њих може бити
и АЦТ! Другим речима:
e (T )1 e (T ) 2 eact (T )
... f ( , T ) f ( , T ) eact (T )
a (T )1 a (T ) 2 1
http://teacher.pas.rochester.edu/PHY143LAB/ExpNumber3/blackbodymanual.
pdf
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Када се у експерименту мери како спектрална емисиона моћ АЦТ-а на
датој температури зависи од таласне дужине зрачења, добија се следећа
крива: површина испод криве јесте укупна емисиона моћ АЦТ-а на
температури Т (јер је то интеграл спектралне емисионе моћи по свим
таласним дужинама!)
На коју вас криву с којом сте се срели
у физици подсећа ова крива?
Оно што прво пада у очи јесте
изразити максимум ове криве. А
површина испод криве се може
израчунати. О овим стварима нам
говоре следећа два закона:
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
2. Штефан – Болцманов закон: Укупна емисиона моћ АЦТ-а сразмерна
је четвртом степену његове апсолутне температуре:
E (T ) e (T )d T 4
0
Изведите ово!
Задржимо се мало на овом закону, да повежемо математику и физику и причу с
почетка ове теме. Дакле, имамо експериментално добијен график зависности
спектралне емисионе моћи АЦТ-а од таласне дужине зрачења на датој фиксној
температури Т АЦТ-а. Ако узмемо мали интервал таласних дужина dλ и посматрамо
осенчену површину на графику која одговара том интервалу (мали криволинијски
трапез), она је једнака енергији која се емитује са јединице површине АЦТ-а у
јединици времена у облику зрачења таласних дужина у интервалу (λ, λ+dλ) ширине
dλ око таласне дужине λ.
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Директно се види да ако узмете овакве површине са истом основом dλ ,
али око различитих таласних дужина λ , добићете површине различитих
вредности – а највећа ће бити она око таласне дужине којој одговара
максимум криве! Дакле – ту се израчи највише енергије! Нацртајте
неколико оваквих површина на графику. А кад саберете све овакве
површине, добићете укупну површину испод криве – а она је сразмерна
четвртом степену апсолутне температуре: то је укупна емисиона моћ АЦТ-
а.
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Ако бисмо у експерименту снимали ову зависност за различите температуре
АЦТ-а, добили бисмо овакав резултат:
дужинама): e (T ) 5 e T
1
h 6.626 1034 Js
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
• Напишите јединицу Планкове константе преко SI јединица. Која физичка
величина има исту јединицу као Планкова константа (често питање на
пријемним испитима из физике)?
Поставља се питање – па како нико до тад није видео да се зрачење емитује
на тај начин, квантовано. Израчунајте колика би енергија одговарала
кванту светлости таласне дужине 600 nm – добићете енергију од 3·10-17 Ј,
што је екстремно мала вредност! У макро-појавама ово се не види
директно (као што се макро-тела виде као непрекидна, иако се зна да су
изграђена од атома – не видимо посебно атоме, већ тела као целине)!
2 h 3 1 3 1
e (T ) h
; e (T )
;
c2 4 2 c 2
e kBT
1 e kB T
1
e (T ) e
5
што се поклапа са Виновом формулом за високе енергије.
А ако посматрамо област великих таласних дужина, тј. ниских енергија,
онда важи да је енергија кванта зрачења дате фреквенције, односно
таласне дужине, много мања од енергије термалног кретања на датој
температури, hν = hc/λ << kBT, па имамо:
h
h
e k BT
1 ...
k BT
(то је развој у ред где смо занемарили други и остале чланове, јер су много
мањи од прва два – учићете о овоме из Анализе). Даље онда можемо
писати 1 1
khT h k T k T
e 1
B
B B
k BT h hc
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Одавде онда добијамо Рејли-Џинсов закон:
2 ck BT
e (T )
4
x 3 dx 4
Знајући да важи 0 e x 1 15 (а откуд ово – питајте наставника Анализе са
алгебром)
добијамо: 2 5 k B4 4
E (T ) 3 2
T T 4
15h c
где је
2 5 k B4 2 k B4 W
5.67 10 8
15h3 c 2 60c 2 3 m2 K 4
2.1.3. Закони зрачења апсолутно црног тела.
Другим речима добили смо Штефан-Болцманов закон!
Дакле, из Планковог закона можемо извести све остале законитости
везане за зрачење АЦТ-а и савршено се уклапа у експеримент. Али, он се
заснива на Планковој хипотези о квантима, која нема објашњења у
дотадашњој физици. Видећемо како ће се даље развијати ова идеја.
За ово је Планк добио Нобелову наград у 1918 (а Вин 1911.)
Погледајте:
https://www.youtube.com/watch?v=Ex8EvBTk9LY&feature=youtu.be
https://www.youtube.com/watch?v=q0jLUpBqess&feature=youtu.be
Резиме
А уместо резимеа – сами на једној страни А4 листа извуците најбитније
ствари везане за топлотно зрачење.
И за сам крај – физичари су крајем XIX века били убеђени да је скоро све
што физика може да открије већ откривено, да су скоро потпуно
комплетирали науку. Чувен је говор лорда Келвина с пролећа 1900, где
отприлике каже да “на ведром небу физике постоје два облачка”. Е, ти мали
облаци су негативан резултат Мајкелсон-Морлијевог огледа и проблем
зрачења црног тела! Ајнштајново разрешење првог проблема (1905.) је
довело до стварања Релативистичке физике, а Планково разрешење
другог(децембар 1900.) је довело до стварања Квантне физике! Ове две
теорије су основа целокупне модерне физике!
• Истражите мало ситуацију у свету и науци на прелазу из XIX у XX век.
• Мислите ли да смо сад на прагу открића неке нове физике, попут
открића релативистике и квантне теорије пре више од 100 година?