Базилике

преднемањићке фазе
Изборни предмет: Археологија цркава и манастира у пуном и
позном средњем веку

Професор: др Дејан Радичевић Студент: Тања Никшић (АР

16/62)
 Мачванска Митровица

• Локалитет Зидине – Ширинград се налази у суседству

Сремске Митровице, на десној обали Саве
• 1949. прва ископавања (заштитна); 1968-1970. – систематска
ископавања
• Данас је локалитет прекривен у потпуности насељем
• 4 нивоа становања (слојеви):
1. (пол. 10 – поч. 11. в.) - најстарија средњовековна црква
насеља са 1 апсидом и некрополом формираном око ње
(прилози у гробовима карактеристични за наведено раздобље)
2. (11 – поч. 12.в.) – овом (и 3. слоју) припада црква са 3
апсиде подигнута наместо старе (порушене)
3. (12 – прва пол. 13.в.) – црква са 3 апсиде и некропола
4. (пол. 13 – 15.в.) – црквена грађевина подигнута преко
претходне са 3 апсиде (подигнута око 1230.г.)
• Прва црква: једноапсидална црква малих димензија, подигнута на
дебелом слоју шута изнад мартиријума. Зидана је од римских
опека. Овом култном објекту припада и кружна крстионица зидана
од ломљене опеке везане хидрауличним ружичастим малтером
• Друга црква: непосредно изнад остатака једноапсидалне цркве,
изнад танког слоја пепела и гара (што показује да је црква страдала
у пожару) откривени су остаци веће троапсидалне цркве
 Прокупље
• Са СИ стране средњовековног Хисара налазе се 3 црквене
грађевине и остаци античког храма
• црква Св. Прокопија је данас базилика петобродне основе са
3 апсиде на истоку; централни део чине наос са 3 брода и
припрата;
-придодато- на северној страни брод (туторско одељење) и
звонара, а на јужној гробница св. Прокопија и скривница;
-под једним је кровом, а без куполе; на јужној фасади се
види начин зидања- неправилно слагана опека и ломљени
камен;
- 2 улаза на северу, 1 на истоку; у цркву се улази степеницама
3 средњовековне градитељске фазе (на основу испитивања јуж.
брода):
• 1. градитељска фаза (крај 10.в.) – крстообразни тип са
куполом над средишњим делом; остали сачувани – зидови
апсиде, западни зид наоса, зидови јужног и северног
(вероватно) брода
• 2. фаза (поч. 11.в.)- базиликални облик добијен накнадним
убацивањем 2 низа стубаца и 2 полуступца између апсида и
западног зида (лоше прислоњени – размак 8 цм од зида; због
прислањања стубаца су морали да буду затворени прозори на
западној фасади); датовање фазе на основу живописа
откривеном на луку између стубаца (владавина Василија II)
• 3. фаза (крај 14.в.)
 Грачаница
• На 10 км ЈИ од Приштине налази се последња задужбина краља
Милутина, зидана 1315. године
• 2006. манастир је уписан на УНЕСКО-ву листу светске баштине
• П. Мијовић је открио темељне зидове тробродне базилике са три
полукружне олтарске апсиде испод манастира приликом
конзерваторских радова
• Базилика је имала нартекс у бочне просторије (пастофорије/куле) које су
излазиле изван спољних лица бочних бродова (оне нису истражене због
опасности од поткопавања постојеће цркве)
• Датовање: нартекс са бочним просторијама и градња источног дела
цркве опеком указују на базилику 6. в. (аналогија са Свињарицом код Ц.
Града), међутим чињеница да су све 3 апсиде и споља и изнутра
полукружне и плитке (и што предња није много дужа од бочних) говори
да је ово базилика 9 – 11. века (аналогија – темељи базилике испод цркве
Богородице Љевишке)
• Око ове базилике су пронађени гробови из римске епохе, па је
највероватније да је саграђена на месту некрополе античке Улпијане
 Црква Богородица Љевишка
• Налази се у Призрену, недалеко од десне обале Бистрице
• Уписана је на УНЕСКО-ву листу светске баштине 2006. године
• Призренску катедралу посвећену Богородици краљ Милутин је обновио 1306/7. г., на
остацима цркве из 13.в., која је лежала на темељима базилике из 9 -11. века
• Датовање: уз темеље базилике пронађен византијски новчић цара Романа I Лакапина
(920-944. г.); уломци олтарске преграде највише аналогија имају у византијској
скулптури 11. века
• Црква је била базиликалног склопа с три брода са три апсиде на источној страни, а на
западу се налазила заједничка припрата за сва три брода (средњи брод био одвојен
низом стубаца од два бочна ужа и нижа брода); испред припрате је постојао трем на
ступцима (на северној и јужној страни трема и припрате пронађени остаци
правоугаоних просторија непознате намене); спољашњи зидови базилике
искоришћени су за делове катедрале када је обнављана у 14.в.
• Типолошки базилика припада култним грађевинама подизаним у периферним
византијским областима (друга пол. 9.в-11.в. – у ово време су у периферним областима
Византије грађене базилике по угледу на храмове Јустинијановог времена, као и из
епохе Константина); ове базилике су довеле до обнове типа тробродне базилике
• Аналогија– Света Софија у Охриду (потиче из времена обнове византијске власти
(после 1018.г.))
Црква данас има
облик уписаног крста
и пет купола.
Турци су
цркву Богородице
Љевишке претворили
у џамију.
 Црква Светог Ахилија
• У центру Ариља, на уздигнутој заравни доминира црква Св. Ахилија, задужбина краља
Драгутина, а подигнута је крајем 13. века
• У току истраживања која je вршио Републички завод за заштиту споменика културе од
1971-1981. г. дошло ce до података о споменицима насталим на том простору пре 13. века
• Црквеном средишту (постоји могућност да су ту столовали моравички епископи од 1220.г.)
на простору Светог Ахилија из преднемањићког доба могу се приписати грађевине
настале у 2. етапи грађења (документовани помоћу зидова наслоњених уз северни зид
подијума најстарије грађевине и по средини његове западне стране
• Пронађена је заједничка гробница која је протумачена као западни део неке богомоље –
познати су примери сахрањивања у припратама средњовековних гробних цркава
• На основу оскудних остатака темеља закључује се да је постојао издужен наос
(карактеристика 6., али и 11-12.в.) са пространом попречном припратом и са јужним
анексом; претпоставља се да је то била двобродна грађевина чији је нартекс имао ширину
као два брода заједно
• Аналогија – по облику двобродног наоса, овој старијој цркви је најближа рановизантијска
двојна црква из Јустинијане Приме
• Датовање: подаци о некрополи око храма говоре да је сахрањивање у њој вршено после
досељавања Словена, а на основу покретних налаза долази се до закључка да је настала
најкасније у раздобљу 9-11.в. (место гробова сведочи да је црква постојала када је уз њу
образован део некрополе)
Литература
• Ерцеговић – Павловић С., Касноантичка традиција у средњевјековним некрополама у: Вјесник Археолошког
Музеја у Загребу, Загреб 1979.

• Јовановић В., Археолошка истраживања средњовековних споменика и налазишта на Косову, Београд 1988.

• Кузмановић – Цветковић Ј., Средњовековно утврђење у Прокупљу у: Прокупље у праисторији, антици и

средњем веку, Прокупље 1995.

• Милошевић Г., Цркве у подножју Хисара у Прокупљу у: Прокупље у праисторији, антици и средњем веку,
Прокупље 1995.

• Минић Д., Мачванска Митровица – средњовековно насеље, Београд 1980.

• Ненадовић С., Богородица Љевишка : њен постанак и њено место у архитектури Милутиновог времена,
Београд 1963.

• Поповић В., ,,Методијев гроб’’ и епископска црква у Мачванској Митровици у: Старинар XXIV-XXV, Београд
1975.

• Ћирковић С., Споменици културе од изузетног значаја као туристичка вредност Србије у: Гласник српског
географског друштва, 2003.

• Чанак – Медић М., Манастир Грачаница, Нови Сад 2017.

• Чанак – Медић М., Свети Ахилије у Ариљу: историја, архитектура и просторни склоп манастира, Београд
2002.

• Чанак – Медић М., Свети Ахилије у Ариљу, Београд 1996.