Digitalna Fotografija

DIGITALNA FOTOGRAFIJA
Doc. Dr Siniša Tomić

Prezentacija je u najvećem dijelu zasnovana na tekstovima
objavljenim na web stranicama: http://fotograf.co.rs i
http://www.klubputnika.org
Vežbajte oko pri kadriranju!

Ako želite da proverite kvalitet svojih fotografija možete se
registrovati na neki od brojnih sajtova ili foruma koji se bave
fotografijom. Svoje fotografije možete nakon registracije
postaviti npr. na Dizajn zoni. Međutim, budite spremni da
istrpite kritike, jer će članovi Dizajn zone sigurno naći puno
mana u Vašim radovima. Oni su nepristrasni i krajnje iskreni,
tako da nemojte da brinete, jer su to dobronamerne kritike iz
kojih puno možete da naučite.
Na sajtu www.photo.net možete videti mnoštvo fotografija.

Obratite pažnju na one najbolje – vidite kakve su na njima
boje, kompozicija, okviri i ramovi, načini kropovanja, detalji,
trendovi itd. Zatim, pokušajte da sve to primenite na
sopstvenim snimcima. Uz sve to potrebno je praćenje
blogova, foruma, komentara iskusnih fotografa. To je najbolji
način i tada ste na pravom putu da napredujete u oblasti
fotografije.
Gde da fotografišete?
Koji fotoaparat nabaviti? Kako pronaći pravi motiv i kadar?
Moto koji svakako treba prihvatiti je Ideje, ideje i samo ideje! Jer
pobednici ogromnog broja fotografskih takmičenja nisu autori tehnički
savršenih fotografija, nego to u većini slučajeva bude fotografija koja nosi
najjaču poruku, fotografija koja ima originalnu ideju, fotografija koju krasi
snažna emocija ili redak i zanimljiv trenutak.
• U svakoj urbanoj ili ruralnoj sredini možete naći mnoštvo motiva. Oni su svuda oko nas. Samo je potrebna, opet
naglašavamo dobra ideja.
• Možete otići npr. u Zoološki vrt. Svaka životinja može biti zanimljiv motiv Vaše novo fotografije, a uz to se možete i
lepo provesti.
• Za vikend možete otići u ribolov. Pored pravog odmora i opuštanja pored svake reke i jezera, osim njih samih postoji
ogroman materijal koji možete pretvoriti u dobru fotografiju.
• Vaša familija ili rođaci žive na selu?! Odlično! Budite njihov gost i ponesite fotoaparat na selo. Danas su jako popularni
etno motivi u fotografiji, a svako selo nudi pregršt takvih motiva.
• Planinarenje, piknik, duža putovanja, gde god da odete nećete pogrešiti.
• Saloni automobila, nameštaja, sajmovi suvenira, turizma, sportska dešavanja, modne revije, svuda sa sobom nosite
fotoaparat.
• Galerije, muzeji, ulične manifestacije, panorame gradova, arhitektonski zanimljive građevine, cveće, drveće i druge
biljke, gde god da krenete naći ćete neiscrpan izvor različitih motiva.
• Vama je, osim fotoaparata potrebna još jedino kreativnost i dobra ideja.
MAKRO FOTOGRAFIJA
U užem smislu reči, u makro

fotografije spadaju one sa
uvećanjem objekata u razmeri
1:1 ili većoj – 2:1, 3:1 itd. Kada je
razmera 1:1, objekat je
fotografisan u prirodnoj veličini,
tj. na senzoru i u prirodi
fotografisani objekat je istih
dimenzija (npr. ako je glista
dugačka 1 cm, onda će i na
senzoru aparata zauzeti 1 cm).
MAKRO FOTOGRAFIJA
• Sa druge strane, gledano šire, makro fotografija je
svaka fotografija kojom se pokušava izdvajanje
malog dela kao celine ili malog segmenta kao dela
nečega velikog.
• Dakle, moguće je preplitanje makro fotografije sa
ostalim fotografskim žanrovima – npr. makro
fotografija može istovremeno da bude i portret, ako
je kadar ispunjen, recimo, okom osobe koja se
fotografiše.
• Ako se uzme u obzir da je tematika makro
fotografije pre svega mikro svet adekvatniji naziv za
ovo područje fotografisanja bi bio mikro fotografija.
Međutim, ona se zove makro, pre svega, jer mali
svet prikazuje kao veoma veliki, čini ga
predimenzioniranim.
• Još ako se fotografija kasnije razvije u nekom
većem formatu, ona će biti makro u svakom
pogledu.
MAKRO FOTOGRAFIJA
• Dakle, može se reći da je

makro fotografija
zasebna oblast u
fotografiji u kojoj se
proizvode fotografije sa
velikim uvećanjima. Iz
neposredne blizine
snimaju se najčešće mali
predmeti, insekti, sitne
životinje.
MAKRO FOTOGRAFIJA
• U oblasti makro fotografije koriste se tzv. makro objektivi sa

žižnim daljinama od 60 mm, 100 mm ili 185 mm. Oni
omogućavaju fotografisanje objekta iz velike blizine, tako da
udaljenost između objektiva i objekta može da bude svega par
centimetara. Korišćenjem makro objektiva dobijaju se najbolji
rezultati u oblasti makro fotografije. Međutim, ovi objektivi su
dosta skupi, pa postoje i druga rešenja.
• Kao zamena za njih mogu se koristiti posebni nastavci za
obične objektive – close up filteri i makro prstenovi koji se
montiraju oko objektiva i omogućavaju ravnomerno
osvetljenje kadra.
• Od ostale fotografske opreme preporučuje se korišćenje
stativa i posebnih vrsta bliceva. Treba reći da se za makro
fotografiju koriste i kompaktni fotoaparati koji imaju
mogućnost makro snimanja zbog svoje optike i zbog toga što
imaju svetlosne senzore malih veličina.
MAKRO FOTOGRAFIJA
• Za snimak makro fotografija fotoaparati imaju tzv.

makro mod. On omogućava fokusiranje sočiva na
poseban način prilagođen upravo zahtevima ove
vrste fotografije. Kod ove tehnike je potrebna mirna
ruka, pa se preporučuje korišćenje stalka, blic treba
koristiti pažljivo, a neophodno je izbeći ostavljanje
senke preko kadre, pošto su objekti neposredno
ispred fotoaparata.
• Postoje i modeli digitalnih fotoaparata koji
poseduju super makro mod. Međutim, kod ovog
moda ne postoji mogućnost korišćenja blica, tako
da on pre svega služi za reklamne svrhe određenog
modela fotoaparata. Ako ne posedujete
profesionalnu opremu za bavljenje makro
fotografijom, zoom fotoaparata treba da bude
podešen na vrednosti koje se nalaze na prvoj
polovini skale.
STALAK
• Stalak je jedan od najvažnijih delova dodatne

fotografske opreme. Svako ko se i malo ozbiljnije
bavi fotografijom koristi ovaj rekvizit kad god je to
potrebno.
• Ovaj deo fotografske opreme se sastoji uglavnom
od tri nogara i glave.
• Napravljen je od laganih i čvrstih materijala i može
da se sklapa. Fotoaparat se postavlja na glavu stalka
koja je fleksibilna i ima mogućnost pomeranja ulevo
i udesno kao i gore – dole.
• Kod profesionalnih fotografskih stalaka glava je
najčešće odvojena i kupuje se kao zaseban deo.
STALAK
• Osnovna svrha stalka je fotografisanje pomoću njega u

uslovima slabijeg osvetljenja. On predstavlja obavezan deo
opreme kada je reč o ozbiljnom bavljenju noćnom
fotografijom.
• Upotreba stalka obezbeđuje čvrstinu i mirnoću
fotoaparata, a korišćenjem daljinskog okidača nije
potrebno da se dodiruje fotoaparat, što dodatno povećava
stabilnost, tako da je mogućnost zamućenja fotografije
svedena na nulu.
• Stalak dodatno povećava oštrinu na fotografijama za čije
snimanje je neophodna duža ekspozicija ili na
fotografijama sa velikim žižnim daljinama pri čijem
snimanju i najmanji trzaj može da izazove zamućenje.
• Najzad, početnicima stalak koristi i tako što tokom
njegovog postavljanja mogu da još više razmisle o kadru i
kompoziciji fotografije za čije snimanje se spremaju.
NOĆNA FOTOGRAFIJA
• Za svakog ko se bavi
fotografisanjem, noćna fotografija
predstavlja specifičan izazov.
• U odnosu na druge vrste
fotografije ona ima niz posebnih
karakteristika. Pre svega, pošto je
noću slabija svetlost, noćna
fotografija ima izuzetno duga
vremena ekspozicije.
• U zavisnosti od toga koliko je
mračna noć, kao i od željenih
efekata, vremena osvetljenja kreću
se od 1 sekunde pa naviše.
• Upravo iz tog razloga, obavezna
oprema su stalak i daljinski okidač.
NOĆNA FOTOGRAFIJA
• Nakon zalaska sunca nastupa tzv. „plavi

sat“, kada su uslovi za noćnu fotografiji
najbolji.
• Fotografije urađene u to doba karakteriše
specifična plavetnilost neba, koja ne
postoji ukoliko se fotografije rade u
kasnijim noćnim satima.
• Kada odaberete motiv koji će se naći na
Vašoj noćnoj fotografiji, sledi priprema za
fotografisanje. Najpre treba postaviti
stalak tako da bude stabilan, o čemu
posebno treba povesti računa u slučaju
jačeg vetra, da ne bi došlo do padanja i
eventualnog oštećenja opreme. Kada sve
bude spremno, prelazi se na podešavanje
aparata za noćnu fotografiju.
NOĆNA FOTOGRAFIJA
• U ogromnoj većini situacija potrebno je korišćenje manuelnog moda.

• ISO treba da bude podešen na najmanje vrednosti: 75, 100 ili 200, blic se isključuje, a otvor blende na srednjoj vrednosti
koja se nalazi na Vašem fotoaparatu, jer se na taj način dobija optimalna oštrina.
• Podešavanje brzine okidača može da bude i automatsko ili je podesite npr. na 1 sekundu. Nakon toga sledi postavljanje
aparata na stativ i priključivanje daljinskog okidača. Pošto su parametri podešeni, potrebno je postaviti još tajmer, npr.
na 2 sekunde, nakon kojih će doći do automatskog okidanja aparata. Takav postupak treba ponoviti koristeći različite
otvore blende i različite brzine okidača. Na displeju aparata nakon svakog okidanja pogledajte fotografiju da bi ste
procenili da li je jačina svetlosti dobra, pa ako nije, promenite vrednost otvora blende sve dok ne dođete do
zadovoljavajućih rezultata.
• Poželjno je da se posle nekoliko uzastopnih dugih ekspozicija odmoriti fotoaparat i ugasiti ga neko vreme, pošto se
senzor i druge komponente aparata dosta zagrevaju, što uzrokuje povećavanje količine šuma.
KOMPOZICIJA I DRUGA PRAVILA
• Kompozicija je pojam koji označava raspored elemenata na
fotografiji. Fotografija ima dve dimenzije – dužinu i visinu, a
njome se prikazuje trodimenzionalni prostor – dužina, visina
i dubina.
• U kompoziciji fotografije ljudsko oko najpre uočava predmet
koji je fokusiran, tj. izoštren. Međutim, ukoliko su svi
predmeti na fotografiji izoštreni, posmatrač u svakom
slučaju pronalazi glavni predmet fotografije (tzv. tačka
fokusa).
• Veoma je bitno da fotograf zna kako da taj glavni predmet
smesti u prostor fotografije.
• Kompozicija fotografije ima neka svoja pravila koja su

preuzeta iz različitih oblasti ljudskog delovanja koje je
postojalo pre fotografije (slikarstvo, arhitektura, dizajn
itd.).
• Za onog ko planira da se ozbiljnije posveti fotografiji
veoma je važno da poznaje ta pravila, jer će mu ona
pomoći da predmete pravilno raspoređuje i tako od
fotografije napravi harmoničnu celinu.
• Ta pravila su jednostavna, lako razumljiva i za relativno
kratko vreme se mogu naučiti, a potom i praktično
primenjivati.
• Nakon što savladate pravila, fotografisanje će Vam biti
dosta lakše, a Vaše fotografije će biti sve bolje. U
narednom tekstu opisaćemo najvažnija pravila
fotografske kompozicije.
• Pojednostavite fotografiju i naglasite njen

glavni motiv.
• Nije preporučljivo da na fotografije postoji gužva
koju pravi suvišan broj objekata na njoj. U takvim
situacijama ljudsko oko je zbunjeno, ne zna na
koji objekat treba da obrati pažnju. Takva
fotografija, naravno, ni malo ne prija posmatraču.
• Glavni objekat na fotografiji mora da bude lako
uočljiv, a ostali objekti nikako ne treba da skreću
pažnju sa glavnog, već treba da ga dopunjuju,
stvarajući od fotografije skladnu celinu.
• Glavni motiv fotografije uvek treba da bude
naglašen, a objekti koji ga okružuju moraju da
daju dodatni doprinos kako bi on bio još
interesantniji. Zbog svega ovoga, prilikom
fotografisanja nikako nemojte žuriti, naoružajte
se strpljenjem, a trud će Vam se na kraju sigurno
isplatiti.
• Krupan plan za snažan utisak.

• Početnici se dosta često plaše da „uđu“ u
motiv fotografije. To je u većini slučajeva
greška.
• Naime, ukoliko fotograf smatra da neki
deo na fotografiji treba iseći jer nije
dovoljno interesantan u odnosu na drugi
deo, onda to treba i da uradi (npr. ako
neka životinja čiji portret radimo ima lepe
oči onda njih treba naglasiti, a recimo uši
možemo iseći).
• Svaki fotograf bi trebao da ima dovoljno
slobode u takvim situacijama i sve što
smatra nedovoljno atraktivnim može
slobodno iseći sa fotografije.
• Da bi pronašli najbolju scenu krećite se

oko objekta koji želite da fotografišete.
• Kada pronađete dovoljno dobar motiv za
Vašu fotografiju krećite se oko njega.
• Posmatrajte motiv iz različitih uglova, da bi
ste bolje sagledali sa koje strane treba da
bude snimljen.
• Nekad će biti potrebno snimiti i više
fotografija kako bi došli do željenog
rezultata, što obično oduzima puno
vremena. Međutim, napredak će sigurno biti
primetan.
• Pravilo trećina.
• Prema pravilu trećine, objekat koji
fotografišemo tako da se nalazi u
sredini kadra biće nezanimljiv, statičan i
lenj.
• Objekat treba da bude malo odmaknut
od samog centra fotografije.
• Ako fotografiju podelimo na tri dela, i
po dužini i po visini, najbolje je da
tačka fokusa bude smeštena na jednoj
od linija koje razdvajaju te trećine.
Takva kompozicija najviše odgovara
ljudskom oku.
• U praksi se pravilo trećine obično
primenjuje u slučajevima gde treba da
se naglasi kretanje.
• Simetrična i nesimetrične ravnoteža
fotografije.
• Fotografija kao celina sastoji se obično
od više objekata, koji se mogu nalaziti
u simetričnom ili nesimetrično odnosu.
• Simetričan odnos među objektima na
fotografiji postoji ukoliko ti objekti
zauzimaju istu površinu ili imaju
podjednak značaj.
• Takva ravnoteža je manje poželjna,
pošto u slučaju da na fotografiji postoji
dva ili više objekata koji su u
simetričnoj ravnoteži, kod posmatrača
se stvara dilema i nedoumica koji
predmet je na fotografiji je glavni, pa
takva fotografija može da bude
nezanimljiva.
• Sa druge strane, postoje i specifične
situacije u kojima je simetrična
ravnoteža poželjna.
• Takav je slučaj kada želimo da
fotografija bude mirna sa minimalnom
kretnjom, ili kada želimo da
suprotstavimo dva ili više objekta koji
imaju podjednaku važnost.
• Nesimetričan odnos među objektima
postoji ako jedan objekat zauzima
dominantan položaj u odnosu na ostale
objekte na fotografiji.
• Nesimetrična ravnoteža se dosta češće
koristi, jer je kod većine fotografija
poželjno da glavni objekat bude
naglašen.
• Stavljanje objekta na fotografiji u okvir.
• Da bi fotografija bila zanimljivija i imala veći osećaj dubine često je potrebno da objekat koji
fotografišemo uz pomoć okolnih objekata uokvirimo.
• Za okvir mogu da posluže razni objekti koji se nalaze u blizini glavnog motiva fotografije (drveće, ograda,
zidovi itd.).
• Izbegavanje motiva koji smetaju.
• Često se može desiti da prilikom fotografisanja nekog motiva u kadru imamo i neke objekte koji smetaju i
skreću pažnju sa glavnog motiva fotografije.
• Zato uvek moramo da budemo oprezni i da, ako je to moguće, takve objekte izbegnemo ili maksimalno
umanjimo njihovo isticanje.
• Obratite pažnju na pozadinu
objekta.
• Pozadina objekta fotografisanja ima
značajnu ulogu u dobijanju kvalitetne
fotografije.
• Ona ponekad može potpuno da
odgovara objektu fotografisanja, da
ga dodatno ulepšava, ali u većini
slučajeva zna da bude potpuno
neskladna, da iritira, neodgovarajućih
boja, na njoj mogu da se nalaze
objekti koji skreću pažnju sa glavnog
motiva fotografije itd. Zato uvek
treba voditi računa o pozadini i
potruditi se da bude skladna sa
objektom fotografisanja koliko god je
to moguće.
• Pazite na vertikalne, horizontalne i dijagonalne
linije.
• U kompoziciji fotografije veliku značaj mogu da
imaju i vertikalne (uspravne), horizontalne
(vodoravne) i dijagonalne linije.
• Vertikalna kompozicija se koristi kod snimanja
pojedinačnih portreta, drveća, vodopada, visokih
građevinskih objekata itd.
• Vertikalne linije naglašavaju visinu, veličinu i
stabilnost.
• Horizontalna kompozicija se primenjuje uglavnom
za pejzaže i panoramne snimke urbanih sredina.
Horizontalne linije izražavaju spokojstvo, mirnoću,
tj. širinu, prostranost i stabilnost.
• Dijagonalnu kompoziciju koristimo uglavnom za
fotografisanje određenih detalja u pejzažu ili
predmeta. Pomoću dijagonalnih linija izražava se
kretanje, dinamika i nestabilnost.
• Probajte da organizujete prednji, srednji i
zadnji plan na fotografiji.
• Udaljenost od objekta fotografisanja (prednji,
srednji i zadnji plan) može da ima značajnu ulogu
u kompoziciji fotografije.
• Skoro na svakoj fotografiji postoje ova tri plana.
Glavni objekat fotografije se u velikoj većini
slučajeva nalazi ili u prednjem ili u srednjem planu,
dok je zadnji plan u stvari pozadina fotografije.
• Zadnji plan može da predstavlja smetnju za
posmatranje glavnog motiva fotografije ukoliko je
loše odabran.
• Zato se najčešće neutralizuje, tj. stavlja van fokusa
upotrebom plitkog polja oštrine. Ukoliko se glavni
objekat nalazi u srednjem planu, potrebno je i prvi
plan na isti način staviti van fokusa kako ne bi
ometao glavni motiv fotografije.
• Odaberite pravi momenat za fotografisanje i naglasite jaku emociju.
• Odabir pravog momenta za fotografisanje predstavlja jedno od najvažnijih pravila u fotografiji.
• Često fotograf mora da bude spreman dugo, dugo vremena i da čeka pravi trenutak za pritisak okidača, a onda baš u
tom momentu padne koncentracija i sav trud padne u vodu.
• Zato su ovakve fotografije, na kojima su objekti fotografisanja (obično ljudi) u posebnom raspoloženju, veoma cenjene i
svrstavaju njihove autore u grupu uspešnih fotografa.
• Naglašavanje treće dimenzije. Davanje dubine
fotografiji.
• Specifičnost fotografije, između ostalog, ogleda se i u tome
što trodimenzionalni svet mora da prikaže u dve dimenzije.
Na njoj postoje dužina i širina, dok treće dimenzije – dubine
nema.
• Zato je prikazivanje dubine i prostornosti na fotografiji
veoma složeno. Dubina fotografije može da se istakne
odnosom između veličina u prvom planu i pozadini. Naime,
objekti u pozadini su manji, pa su oni u prvom planu
naglašeni. Takođe, dubina fotografije se može prikazati i
zamućivanjem delova fotografije.
• Npr. ako se glavni motiv fotografije nalazi u srednjem planu,
prvi i zadnji plan treba zamutiti. Na taj način se ističe glavni
objekta na fotografiji, ali se u isto vreme povećava i dubina
fotografije. Dakle, kad god je to moguće, kod „plitkih“
motiva, je poželjno postavljanje drugih objekata ispred ili iza
njih. Ti objekti će ih ulepšavati i dopunjavati, a u isto vreme
će dati dubinu fotografiji.
ŠTA JE RED EYE (EFEKAT CRVENIH OČIJU) I KAKO GA IZBEĆI
• Crvene oči predstavljaju neželjeni efekat

koji se javlja na fotografijama kao
posledica upotrebe blica.
• Kod fotografisanja portreta u uslovima
slabijeg osvetljenja koristi se blic, čija se
svetlost reflektuje od mrežnjače oka i na taj
način osvetljava zenice iznutra, stvarajući
na njima ovaj efekta koji često osobama
koje su objekt fotografije daje prilično
neprijatan izgled.
• Ova gotovo redovna pojava u ovakvim
uslovima fotografisanja naročito je
izražena kod osoba koje imaju svetlije oči,
dece i životinja.
ŠTA JE RED EYE (EFEKAT CRVENIH OČIJU) I KAKO GA IZBEĆI
• Crvene oči mogu se izbeći upotrebom blica u posebnom

režimu rada red eye reduction u kome blic radi više puta
uzastopno. Tom prilikom prvo i drugo okidanje blica služe
da bi pripremili oko i očne mišiće na jaku svetlost, tako da
oni ne propuste reflektovane zrake. Nakon toga blic okida
po treći put i senzoru tada prenosi čistiju informaciju.
• Druga mogućnost izbegavanja ove pojave je upotreba
eksternog blica smeštenog na H visini u odnosu na senzor
fotoaparata. Uz pomoć takve visine blica, reflektovana
svetlost je dodatno onemogućena da dopre do senzora.
Međutim, ako do ovog efekta ipak dođe i tada postoji
rešenje, koje je ujedno i najefikasnije.
• Dobijena fotografija može se naknadno obraditi u nekom
od kompjuterskih programa koji imaju vrlo jednostavnu
opciju za otklanjanje ovog efekta. Kada kursorom
pokažete računarskom programu gde da deluje i
pritisnete opciju za otklanjanje crvenih očiju, problem je
rešen. Neprijatna crvena boja biva obojena u tamne
nijanse, vraćajući očima normalnu boju i izgled.
PORTRET
• Portretna fotografija je, pored pejzaža,
najzastupljeniji i najčešće korišćeni oblik
fotografisanja.
• U svakoj umetnosti, pa i u fotografiji, čovek
predstavlja nezaobilaznu temu, najveću
inspiraciju i osnovni predmet interesovanja i
izučavanja.
• Zato portret predstavlja veoma zahtevnu
oblast u fotografiji.
• Portretom se daje celokupni prikaz
određenog čoveka ili grupe ljudi.
• U teoriji portret jeste fotografisanje čoveka.
PORTRET
• Međutim, samo fotografisanje nije dovoljno da
bi se uradio dobar portret.
• Portretski radovi velikih slikara i fotografa
ukazuju na to da portret nikako nije samo
obična slika čoveka, već svaki od tih portreta
ima nešto čime zagolica pažnju, neku svoju
priču, budi u posmatraču neka osećanja, dakle
predstavlja umetničko delo u pravom smislu
reči.
• Najvažniji deo portretnih fotografija
predstavljaju ljudske oči. Zato oči treba uvek
da budu u fokusu.
• Pogled treba da bude prirodan, a direktan
pogled u objektiv čoveka čiji se portret radi
može da doprinese kvalitetu fotografije.
• Osim očiju, važnu ulogu imaju lice, glava i kosa.
PORTRET
• Kod portreta u krupnom planu, na kojima lice

ispunjava kadar, veoma je bitno naglasiti
samog čoveka, tj. staviti ga u prvi plan u
odnosu na prostor u kome se nalazi.
• Oštrina treba da bude plitka (nikako previše), a
pozadina jednostavna i mutna (van fokusa). U
fokusu treba da bude cela glava.
• S obzirom da se ljudsko lice neprekidno menja
(treptaji, pokreti obrva i usana itd.),
pronalaženje pravog momenta za okidanje
fotografije ponekad je veoma teško.
• Element koji najviše utiče na kvalitet portretne
fotografije je svakako svetlost. Najbolji efekat
daje prirodna svetlost (sunce), ali ne u sredini
dana kada je prejako i može da utiče na pojavu
senki ispod nosa, obrva i brade..
PORTRET
• Grupne portrete treba da

odlikuje dublja oštrina, tako da
sva lica koja se nalaze na
portretu budu u fokusu.
• Ljudi koji će se naći na grupnom
portretu treba da budu posebno
namešteni za fotografisanje.
• Njihov pogled treba da bude
usmeren u objektiv fotoaparata,
a oči da budu otvorene.
PORTRET
• Kada se portret radi na otvorenom,

idealno bi bilo oblačno vreme, senka, ili
doba dana u kom sunce nije previše jako,
dakle jutro ili veče.
• Ako je reč o portretima koji se rade u
zatvorenom prostoru, značajan
doprinos može dati svetlo koje dolazi
kroz prozor (bočno svetlo), ali ono mora
da bude razbijeno zavesom ili prozirnom
roletnom.
• U fotografskom studiju kontrola
osvetljenja je najjednostavnija. Tada se
koriste fotografski reflektori, studijski
blicevi i dr. oprema. Ako se koristi, blic ne
bi trebalo da bude uperen direktno u
lice, jer poništava svaku senku. Direktan
blic je poželjan prilikom fotografisanja na
jakom suncu, jer tada služi za
dosvetljavanje senki na licu.
PORTRET
• Portret se može raditi i u

prostoru koji na neki način
odgovara objektu
fotografije, tj. čoveku.
• Npr. sportista treba da bude
na sportskom terenu, muzičar
na koncertnoj bini, đak u školi,
pesnik među knjigama itd.).
• Svakako, pažnja i tada mora
biti usmerena na čoveka.
• Kod ovakvih portreta koriste
se bliži ili srednji plan
fotografisanja.
PORTRET - Pravila kojih se treba pridržavati
• Za portretne fotografije važi pravilo „Približi se čoveku“. Neki

delovi tela mogu da budu odsečeni na ivicama fotografije, ali
pri tome neke sitnice ne smeju se zanemariti (rezovi kose, tela
iznad kolena su dopušteni, a nisu preporučljivi rezovi na
ušima, ustima, očima, prstima, laktovima, kolenima,
potkolenici i stopalima).
• Pravac pogleda i smeštanje glave u

kadar. Ako čovek ne gleda pravo u
fotoaparat, nego ulevo ili udesno,
strana u koju gleda treba da ima više
praznog prostora.
• Kod portretnih fotografija na kojima se vidi cela ljudska figura
radi ravnomernog raspoređivanja portreta u objektivu,
fotoaparat treba da bude u visini stomaka, a fokus na očima.
• Portreti na kojima se vidi

samo gornji deo tela
fotografišu se sa
objektivom u visini grudi
i fokusom na očima.
• Fotoaparat treba da bude u

visini očiju ako se fotografiše
samo glava. Fokus postavljen
na oči.
• Mod koji se preporučuje za
portretne fotografije je
Aperture priority (prioritet
blende), pri čemu otvor blende
treba da bude što manji.
• Za impresivan izgled očiju
dobro je koristiti stalak. Po
pravilu, najjači utisak ostavlja
krupan kadar.
• Za izradu portreta upotrebljavaju se normalni ili telekobjektivi. Upotreba

širokougaonih objektiva se ne preporučuje zbog izobličenja fotografije na
uglovima, a ponekad čak i u samom centru.
PEJZAŽ
• Pod pojmom pejzaž podrazumeva se
umetnički prikaz nekog predela u prirodi.
Priroda i njene lepote predstavljaju
inspiraciju umetnika iz svih grana umetnosti.
Isto važi i za fotografe. Pejzažna fotografija
se odnosi na prirodu, na bilo šta što ima veze
sa njom, njene lepote i njene lošije strane.
Ona je umetnički način fotografisanja motiva
iz prirode. Najčešće su to predeli prirode
koji imaju neku svoju specifičnost. Motivi
pejzažne fotografije mogu biti različiti: brdo,
planina, reka, jezero, more, drvo, šuma i
mnogi drugi. Pri tome, postoje mnoge
prirodne okolnosti koje određenom predelu
prirode daju posebnu draž. To može biti
izlazak ili zalazak sunca, vetar, magla, kiša,
sneg koji mogu i od nekog ne preterano
lepog predela stvoriti fantastičan prizor koji
predstavlja odličan motiv za pejzažnu
fotografiju.
PEJZAŽ
• Za pejzažne fotografije veoma je bitno da
polje oštrine ima veliku dubinu, pošto čitav
kadar treba da se nađe u fokusu.
• Preporučuje se korišćenje malih otvora
blende, tj. velikih f brojeva (u rasponu od f8
do f16) kako bi svaki deo fotografije imao
podjednaku oštrinu.
• Za maksimalnu oštrinu fotografije ruka mora
da bude mirna. Zato je poželjno korišćenje
stalka.
• Takođe, kod fotografisanja pejzaža važnu
ulogu ima i svetlost. Zato je najbolje praviti
pejzažne fotografije rano ujutru, pred zoru ili
uveče, pre zalaska sunca, jer se sunce tada
nalazi na najnižim tačkama. Oblačan dan je,
isto tako veoma pogodan za pravljenje
pejzaža.
SCENE POSITION
• Natural light je mod koji se koristi prilikom pravljenja fotografije u slabo osvetljenim zatvorenim prostorijama bez
upotrebe stalka.
• Portrait je mod koji se koristi za fotografisanje portreta, a karakterističan je po tome što ima maksimalnu Aperturu,
čime se omogućava maksimalna izoštrenost centralnog dela objekta koji je u fokusu, odnosno ličnosti čiji se portret
radi. Pored toga, na fotografijama proizvedenim korišćenjem ovog moda, pozadina je van fokusa.
• Night portrait predstavlja režim koji se pre svega upotrebljava kada se fotografija radi uveče ili noću. Ovaj mod
karakteriše duža ekspozicija, kao i aktiviran blic. Takvom kombinacijom dolazi se do interesantnih rezultata. Praktičnost
ove opcije se još više poboljšava ako upotrebimo stalak. Neki modeli digitalnih fotoaparata pružaju mogućnost
korišćenja Night portrait moda u opciji auto prilikom čega je blic podešen na Slow Sync.
SCENE POSITION
• Landscape je u odnosu na Portrait režim suprotan mod. Korišćenjem ovog moda dobijaju se fotografije
karakteristične po izoštrenosti čitavog kadra.
• Sport mod koristi se kod fotografisanja objekata koji se kreću, a karakterišu ga veće brzine okidanja.
• Night je mod koji je specijalizovan za noćno fotografisanje (videti odeljak Noćna fotografija).
• Sunset režim daje fotografijama žive i zasićene boje, a koristi se prilikom pravljenja fotografija zalaska
sunca.
• Snow je režim specijalizovan za fotografisanje u zimskim uslovima. Koristi se kod kadrova u kojima
prevladava jaka refleksija boja. Mod se ređe koristi.
• Beach mod naročito je praktičan za pejzažne fotografije u uslovima karakterističnim po jakom suncu. Nisu
primećeni značajniji fotografski rezultati u ovom modu.
SCENE POSITION
• Museum je mod namenjen fotografisanju u prostorijama u kojima je zabranjeno korišćenje blica.

• Party režim pogodan je za pravljenje fotografija u zatvorenim prostorijama u kojima su organizovane
proslave, venčanja i dr. veći skupovi ljudi. Međutim, u ovakvim uslovima za fotografisanje bolje se
pokazalo korišćenje Aperture Priority moda u kombinaciji sa opcijom Red Eye Reduction.
• Text je režim za fotografisanje tekstova i može biti od koristi u slučaju da ne posedujete uređaj za
skeniranje.
Na kraju ipak treba naglasiti da, bez obzira na to što su opisani predefinisani
modovi podešeni na sasvim zadovoljavajućem nivou, ipak su manuelna
podešavanja jedina koja mogu da dovedu do vrhunskih rezultata u fotografiji.
MANUELNI MOD
• Prioritet okidača je mod koji ima
poluautomatski režim rada fotoaparata u kome
je prioritet, kao što i sam naziv kaže, na okidaču.
Dakle, korisnik sam određuje brzinu okidača,
a integrisani svetlomer daje informaciju
fotoaparatu na osnovu koje aparat automatski
podešava otvor blende i tako određuje pravilnu
ekspoziciju. Ovaj režim na fotoaparatu se
obeležava kao T, Tv ili S, zavisno od konkretnog
modela aparata.
• Prioritet okidača je pre svega koristan za
fotografisanje objekata u pokretu, tj. za „brze
scene“ (npr. biciklista koji vozi maksimalnom
brzinom, pri čemu najmanja brzina okidača
odgovara najvećem otvoru blende). Takođe,
ovaj mod se upotrebljava kod kreativnih formi
fotografisanja (npr. kod efekta stapanja tekuće
vode, kada je potrebna kombinacija najveće
brzine okidača sa minimalnim otvorom blende).
Kod ovog drugog primera za fotografisanje se
preporučuje korišćenje stalka.
PRIORITET OKIDAČA (Shutter Priority)
• Prioritet okidača je mod koji ima
poluautomatski režim rada fotoaparata u kome
je prioritet, kao što i sam naziv kaže, na okidaču.
Dakle, korisnik sam određuje brzinu okidača,
a integrisani svetlomer daje informaciju
fotoaparatu na osnovu koje aparat automatski
podešava otvor blende i tako određuje pravilnu
ekspoziciju. Ovaj režim na fotoaparatu se
obeležava kao T, Tv ili S, zavisno od konkretnog
modela aparata.
• Prioritet okidača je pre svega koristan za
fotografisanje objekata u pokretu, tj. za „brze
scene“ (npr. biciklista koji vozi maksimalnom
brzinom, pri čemu najmanja brzina okidača
odgovara najvećem otvoru blende). Takođe,
ovaj mod se upotrebljava kod kreativnih formi
fotografisanja (npr. kod efekta stapanja tekuće
vode, kada je potrebna kombinacija najveće
brzine okidača sa minimalnim otvorom blende).
Kod ovog drugog primera za fotografisanje se
preporučuje korišćenje stalka.
PRIORITET BLENDE (Aperture Priority)
• Mod digitalnog fotoaparata kod koga korisnik
sam bira veličinu otvora blende, a fotoaparat na
osnovu toga automatski određuje brzinu
okidanja tako da se dobije pravilna ekspozicija
naziva se prioritet blende (eng. aperture
priority).
• Oznaka za ovaj poluautomatski način rada na
fotoaparatima je A ili Av.
• Prioritet blende se upotrebljava za pravljenje
fotografija kod kojih je bitna dubina.
• Korišćenjem ovog režima ostvaruju se dobri
• Na primer, prioritet blende kod modela digitalnih fotoaparata rezultati kod zamrznutih fotografija, odnosno
sa objektivima koji imaju raspon otvora blende od F 2.8 do F 8, kada želimo da fotografišemo objekte koji
pri normalnom osvetljenju, može imati sledeće kombinacije miruju. Naročito je pogodan za fotografisanje
vrednosti otvora blende i brzine okidača: pejzaža i portreta. Prilikom upotrebe ovog
moda za izradu portreta na fotoaparatu treba
• (F 2.8 – 160); (F 3.2 – 100); (F 3.6 – 80); (F 4 – 60); (F 4.5 – 50); (F da bude uključen blic sa režimom Red eye
5 – 40); (F 5.6 – 30); (F 6.4 – 25); (F 7.1 – 20); (F 8 – 20). reduction.
FOTOGRAFISANJE OBJEKATA U POKRETU
• Fotografisanje objekata koji se kreću predstavlja jednu od
najzanimljivijih tema u oblasti fotografije. Sa druge strane, to je
svakako jedna od najkomplikovanijih tehnika u fotografiji.
• Ova vrsta fotografije zahteva veliko strpljenje, određeno fotografsko
iskustvo, pa i malo sreće.
• Velike brzina okidača omogućuju zamrzavanje akcije, dok male brzine
okidača naglašavaju pokretni motiv i time povećavaju osećaj akcije.
Isto tako, što je objekat koji se kreće bliži fotoaparatu, ili što se brže
kreće potrebna je veća brzina okidača. U slučaju da Vaš aparat ne daje
dobre rezultate (brzo okidanje=tamnija fotografija), problem se može
rešiti odabirom većih ISO vrednosti.
• Kada su objekti u pokretu na većoj udaljenosti od fotoaparata,
poželjno je približavanje objektu, a ako postoji mogućnost, najbolje je
koristiti teleobjektiv ili zoom objektiv, koji omogućavaju približavanje
objekta fotografije.
• Moguće je i korišćenje jednog od predefinisanih modova koje noviji
fotoaparati poseduju (npr. Sport mod).
AUTO MOD EKSPOZICIJE (Automatic Exposeure)
• Auto mod ekspozicije (AE) predstavlja sistem koji omogućava automatsko precizno određivanje
vremena i količine svetlosti koja se prenosi na senzor fotoaparata.
• Optimalna ekspozicija, koja se može podesiti kod svakog kadra, dobija se kombinacijom različitih baza,
tj. otvora blende i visina, tj. brzina okidača. Svaka kombinacija ova dva elementa koja proizvodi istu
ekspoziciju predstavlja fotografski reciprocitet.
• Kod AE moda korisnik aparata sam bira parove reciprociteta na osnovu optimalne ekspozicije koju je
aparat izračunao za željeni kadar. Ekspozicija će, dakle, sve vreme ostati ista i u reciprocitetu, a dubinu
fotografije određuje korisnik fotoaparata odabirom odgovarajuće kombinacije otvora blende i brzine
okidača. Npr. sledeće kombinacije: (2 – f 5); (2.5 – f 4.5); (3 – f 4); (4 – f 3.6); (5 – f 3.1) daju istu
ekspoziciju, s tim što prva kombinacija daje najmanju, a poslednja najveću dubinu fotografije.
• U ovom modu postoji i opcija AE lock, tj. zaključavanje automatske ekspozicije. Kada pritiskom na tipku
aktiviramo ovu opciju aparat pamti trenutnu vrednost ekspozicije i tako omogućava pravljenje više
uzastopnih snimaka sa potpuno istim vrednostima ekspozicije. Ova opcija je veoma korisna u određenim
prilikama (npr. kada želimo da snimimo nekoliko fotografija koje će činiti panoramu).
FOKUSIRANJE
• Fokusiranje se koristi da bi se njime

odredilo koji objekat ili više objekata u
kadru treba da budu izoštreni na
fotografiji.
• Fotoaparat prima informaciju od nas i
fokusira željeni objekat koji će na
fotografiji biti maksimalno izoštren.
• Deo fotografije koji ima veću ili manju
oštrinu naziva se dubinska oštrina. U
• Uglavnom svi modeli digitalnih fotoaparata imaju opciju blokiranja sredini tražila, prilikom posmatranja kroz
fokusa (focus lock), a ona se aktivira nakon što odaberemo objekat koji njega, nalazi se crveni pravougaonik ili
će biti fokusiran tako što tipku za okidanje pritisnemo do pola. crveni krug. On predstavlja tačku
Zatim okidač treba da držimo tako pritisnut, a tačku fokusa možemo autofokusa (AF), a ima zadatak da
pomerati, s tim da je na aparatu blokiran fokus. fotoaparatu prenese informaciju koji
objekat na fotografiji treba da bude u
• Na taj način možemo promeniti kadar fotografije (prekadrirati), a fokus, tj. izoštren. Kod većine
željeni objekat ostaje fokusiran. Kada odaberemo odgovarajući kadar, fotoaparata postoji mogućnost
okidač, koji smo sve vreme držali do pola, možemo okinuti do kraja i pomeranja tačke fokusa na gore ili na
na taj način snimiti fotografiju sa odabranim objektom u fokusu. dole, kao i ulevo ili udesno.
FOKUSIRANJE
Focus mode, preko koga biramo željeni način fokusiranja, uglavnom nudi tri opcije:
• AF Single, tj. automatsko pojedinačno fokusiranje aktivira se pritiskom okidača do pola i fokusira samo jednom.
Upotrebljava se kod fotografisanja statičnih objekata. U okviru ove opcije postoje tri režima: 1. Center – koji je ujedno
i najčešći režim koji se koristi, a pomoću njega fokus je u samom centru kadra. Ovaj režim naročito je koristan kod makro
fotografije. 2. Multi – kontrast koji postoji između odabranog objekta i pozadine u kadru omogućava fotoaparatu da
registruje objekat fokusiranja. Pri tome nije obavezno da objekat bude u centru kadra. 3. Area je režim u kome se
pozicioniranje dela kadra koji će biti u fokus vrši strelicama.
• AF Continuous ili automatsko kontinuirano fokusiranje koristi se pri fotografisanju objekata koji se kreću. Takođe se
aktivira pritiskom okidača do pola, a ima produženo fokusiranje objekta koji povećava ili smanjuje udaljenost u odnosu
na fotoaparat.
• Manual Focus (ručno fokusiranje-okretanje fokus prstena na objektivu) upotrebljava se kada je automatsko
fokusiranje objekta otežano iz različitih razloga: zbog slabog kontrasta, previše tamne prostorije u kojoj se objekta
nalazi, pozadine koja je prejako osvetljena, preklapanja objekata koji se u kadra nalaze bliže i dalje od fotoaparata itd.
Ručno fokusiranje je dosta sporo i zahtevno i koristi se u komplikovanijim situacijama, ali daje odlične rezultate.
PODEŠAVANJE OSVETLJENOSTI DISPLEJA
U nekim prilikama desiće se da ćete se sa svojim

fotoaparatom naći na mestu gde je sunce previše jako. U
takvim slučajevima vidljivost na displeju Vašeg aparata je
dosta otežana.
Međutim, na fotoaparatima postoji opcija kojom se displej
aparata može zatamniti, tako da vidljivost kompozicije i
organizacije fotografije postaje vidljiva.
Međutim, sud o pravilnoj ekspoziciji na osnovu zatamljenog
displeja zna da bude nedovoljno dobar, pa u takvim prilikama
budite oprezni i rezervisani.
IZOŠTRAVANJE (Sharpness)
• U nekim prilikama desiće se da
ćete se sa svojim fotoaparatom
naći na mestu gde je sunce
previše jako. U takvim slučajevima
vidljivost na displeju Vašeg
aparata je dosta otežana.
• Međutim, na fotoaparatima
postoji opcija kojom se displej
aparata može zatamniti, tako da
vidljivost kompozicije i
organizacije fotografije postaje
vidljiva.
• Međutim, sud o pravilnoj
ekspoziciji na osnovu zatamljenog
displeja zna da bude nedovoljno
dobar, pa u takvim prilikama
budite oprezni i rezervisani.
White balance (balans belog)
• Način reprodukcije bele boje na
osnovu temperature izvora
svetlosti, tj. način interpretacije
boja na fotografiji od strane
procesora fotoaparata naziva se
balans belog (white balance). Na
digitalnim fotoaparatima postoji
mogućnost izbora različitih
temperatura izvora svetlosti koje
se kreću u rasponu od 2.500 K, pa
do približno 9.000 K.
Postoji više opcija za podešavanje balansa belog:
• Auto podešavanje koje radi u celom pomenutom rasponu, a pri kome fotoaparat samostalno određuje
vrstu rasvete,
• Manuelno podešavanje sa predefinisanim vrednostima koje su na aparatima uglavnom obeležene uz
pomoć slika sunca, oblaka, sijalice ili neonske cevi. Kod manuelnog podešavanja postoje sledeće opcije:
• Daylight ili Sunny (dnevna svetlost ili sunčano vreme) – koristi se za fotografije u centralnom delu dana
i pri sunčanom vremenu,
• Incandescent ili Tungsten – kod fotografisanja objekta koji je osvetljen klasičnom sijalicom,
• Fluorescent – za fotografisanje pri neonskom rasvetom,
• Flash – prilikom fotografisanja pomoću blica,
• Cloudy – za fotografije na dnevnom svetlu kada je oblačno vreme.
• Odabir auto opcije – fotoaparat ne može da prepozna u kakvim svetlosnim uslovima se pravi
fotografija, niti kakvi se izvori svetlosti koriste.
• On pronalazi najsvetliji deo kadra i smatra ga belim. Na osnovu toga aparat dalje određuje
koju količinu određenih boja dodaje fotografiji da bi na njoj sve boje bile proporcionalno
zastupljene.
• Međutim, može se desiti da čitav kadar uopšte ne sadrži belu boju, aparat pronalazi
najsvetliju boju koja postoji u kadru i ophodi se prema njoj kao da je bela boja. Na taj način,
fotoaparat pogrešan deo fotografije pretvara u belu boju, a samim tim boje na čitavoj
fotografiji bivaju pogrešne i potpuno poremećene.
• Dakle, balans belog ima zadatak da pravilno reprodukuje belu boju, a na osnovu te
reprodukcije i sve ostale boje koje čine fotografiju.
• Pošto u velikoj većini kadrova obično postoji bela boja, korišćenje automatskog podešavanja
balansa belog biće dovoljno za fotografiju sa normalnim bojama.
• Međutim, kada nema bele boje, fotoaparat će napraviti grešku, a na fotografiji će se naći
potpuno neprirodne boje.
• Kada aparat poseduje opciju za manuelno podešavanje WB, ona se koristi tako što se
aparat uperi u neku belu ili neutralno sivu površinu i nakon toga se pritisne tipka za
manuelno podešavanje WB. Svako kasnije fotografisanje u istim svetlosnim uslovima
davaće pravilne rezultate. Manuelno podešavanje obično se koristi kada postoji kombinacija
dnevne i veštačke svetlosti i kada kadar ne sadrži nikakvu belu površinu.
FOTOMETRIJA (merenje ekspozicije)
• Svaki noviji model digitalnog fotoaparata

ima u sebi ugrađen svetlometar koji
omogućava da fotoaparat sam vrši
fotometriju, tj. merenje ekspozicije (količine
svetlosti).
• Zahvaljujući svetlometrima, fotoaparati
uglavnom imaju veoma razvijene sisteme za
automatsko merenje ekspozicije. Da bi se
dobili što bolji rezultati, postoji nekoliko
vrsta automatskog načina fotometrije.
FOTOMETRIJA (merenje ekspozicije)
• Matrix sistem automatske fotometrije naziva se još i evaluativno, segmentno ili 3D merenje količine svetlosti. Aparat
automatski deli kadar na sitnije delove ili zone, zatim vrši analizu svakog dela pojedinačno i određuje srednju vrednost
(prosek) ekspozicije koju potom koristi za fotografiju. Pri tome, što više delova ima, to je merenje preciznije. Ovakav
način merenja ekspozicije, uporedo sa tehnologijom, u neprekidnom je razvoju i predstavlja vrstu fotometrije koja
se najčešće primenjuje. Naročito dobre rezultate daje pri merenju kadrova na kojima ne postoji izražen kontrast
između svetlijih i tamnijih delova kadra, kao i kod kadrova sa podjednakim osvetljenjem.
• Average (central weighted) je sistem fotometrije kod koga se težište nalazi na centralnom delu kadra. Kod njega se u
stvari meri ceo kadar, s tim da je u odnosu na ivice fotografije centralni deo najvažniji. Ovakvo merenje nije uvek
dovoljno pouzdano i daje odgovarajuće rezultate samo u slučaju da se objekat fotografisanja nalazi u centru kadra.
Što je razlika u osvetljenu sredine i periferije kadra veća u korist periferije, to je i greška u merenju ekspozicije
izraženija. Zbog svojih mana, ovaj sistem merenja se često izbegava, pa gotovo i da nije u upotrebi.
• Spot predstavlja sistem fotometrije koji ekspoziciju meri na veoma malom centralnom delu kadra. Koristi se u
slučajevima kada je pozadina previše svetla ili tamna i pri tom zauzima veliki deo kadra. Tada se meri osvetljenost
samo na malom delu (tački) kadra koja je najvažnija za fotografiju, dok je merenje ostatka kadra i pozadine sasvim
sporedno i nije važna njegova preciznost. Ovaj sistem merenja ekspozicije je naročito koristan u oblasti makro
fotografije, a upotrebljava se i kod fotografisanja portreta.
AUTO BRACKETING
• Breketing (Automatic Exposure Bracketing) je funkcija digitalnog fotoaparata koja se odlikuje time što pruža
mogućnost da isti kadar bude automatski snimljen više puta jednim pritiskom na okidač. Zavisno od modela fotoaparata
broj snimljenih fotografija je od 3 do 9. Međutim, najčešće su to tri uzastopne fotografije sa različitim ekspozicijama –
prva sa ekspozicijom koju ste sami odredili, druga sa kraćom, a treća fotografija sa dužom ekspozicijom. Najbolje je da
stepen promene ekspozicije ili skraćeno EV (eng. Exposure Values) bude postavljen na vrednost EV +/- 1/3. Aparat će
zabeležiti tri fotografije – jednu koja je preeksponirana, tj. svetlija, drugu sa ekspozicijom koju ste postavili sami i treću
fotografiju koja je podeksponirana, tj. tamnija. Ova funkcija upotrebljava se onda kada niste sigurni da li je ekspozicija koju
ste odabrali pravilna. Jednu od tri snimljene fotografije ćete verovatno sačuvati kao najbolju, dok druge dve možete
izbrisati iz fotoaparata (osim ako nije ideja da se od njih kreira HDR fotografija).
BLIC
• Blic ili flash predstavlja deo fotoaparata koji se koristi za
fotografisanje motiva u slabijim svetlosnim uslovima.
• To je veštački izvor svetlosti koji proizvodi jako i kratko
svetlo.
• Blic je u stvari providna cev napunjena plemenitim gasom
unutar koje postoji elektroda do čijih krajeva dolazi visoki
napon stvarajući veoma kratak i snažan bljesak svetlosti. Za
njegovo napajanje koriste se baterije.
• Vreme potrebno da se blic napuni između dva okidanja blica
zavisi upravo od baterija, kao i od samog kvaliteta blica.
Kvalitetniji blicevi imaju kraće vreme punjenja, a kod onih
najkvalitetnijih blic se može koristiti više puta za redom bez
čekanja, pošto se blic puni brže od vremena potrebnog da
se namesti kadar i izoštri slika za narednu fotografiju.
• Vreme punjenja blica, zavisno od njegovog kvaliteta
uglavnom se kreće u rasponu od 1 do 6 sekundi.
BLIC
• Blicevi mogu biti interni, tj. ugrađeni u telo fotoaparata i eksterni koji se
kupuju zasebno i ugrađuju se u fotoaparat. U odnosu na bliceve koji su
ugrađeni u fotoaparat, eksterni blicevi imaju daleko bolji kvalitet i veću
snagu i domet svetla, ali su i dosta skupi.
• Naime, da bi mogao da stane u sam fotoaparat blic koji se nalazi u
njemu je dosta malih dimenzija, tako da ima malu snagu, a samim tim i
kratak domet (uglavnom od 3 do 6 m).
• Takođe, kao mali izvor svetlosti proizvodi nedovoljno raspršeno svetlo
što za posledicu ima to što se iza objekta fotografisanja vrlo često mogu
pojaviti oštre senke. Dalje, može se desiti da centar fotografije bude
dobro osvetljen, ali prema ivicama fotografije svetlost je sve slabija.
• Sa druge strane, jaki blicevi često mogu da proizvedu fotografiju bez
senki, što fotografiju čini dosta „plitkom“. Zato se preporučuje da se
prilikom korišćenja blica napravi balans između samog blica i spoljne
rasvete ambijenta u kojoj se nalazi objekat fotografije.
BLIC
• Prilikom fotografisanja blic može biti isključen ili podešen na

jedan od svojih modova – 1. Auto režim; 2. Red eye
reduction; 3. Force flash mod.
• Prilikom upotrebe, blic ne treba podešavati tako da bude
previše jak, naročito ako objekti fotografisanja imaju snažnu
refleksiju (npr. ogledalo, razne vrste sjajnih metala, stakleni
predmeti itd.).
• U slučaju da svetlost blica uđe u zenicu očiju objekata koje
snimamo (ljudi ili životinja) dolazi do nepoželjnog fotografskog
efekta poznatog pod nazivom red eye tj. crvene oči.
• Dosta modela fotoaparata imaju opciju za otklanjanje i
ublažavanje ovog negativnog efekta, ali ona često nije dovoljno
efikasna, pa se preporučuje rešavanje problema crvenih očiju
uz pomoć računarskih programa koji su dosta efikasniji.
PALETA BOJA
Standardno
• Pogodno za portrete, snimke, pejzaže i svaku drugu vrstu

fotografije
• Standard Picture Control vam daje standardne, uravnotežene
slike.
• U ovom modu se mogu podešavati oštrina, kontrast,
osvetljenost, zasićenost i nijanse pojedinačno.
PALETA BOJA
Neutral
• Pruža slike koje su najbliže originalnoj sceni.
• U poređenju sa Standardnim, Neutral daje umirujući ukupni
utisak.
PALETA BOJA
Vivid
• u prevodu žive boje, predstavlja paletu boja u kojoj je kod kontrasta i zasićenja boja podešena opcija high –
visoko.
• Živopisne, sveže slike sa pravim naglaskom na kontrast vašeg subjekta i oštrenje. U poređenju sa Standardom,
Vivid daje više glamurozni ukupni utisak. Idealna je za situacije u kojima želite naglasiti primarne boje, kao što su
šarene modne sveske, gradske ulice, sveže voće i cvetne aranžmane.
PALETA BOJA
Monochrome
• Daje monohromatske senke, poput crno-bijele ili sepije. Takođe
možete odabrati Filter Effects (efekti) filtera da biste kreirali vrstu
rezultata koje dobijate prilikom snimanja pomoću filtera boja za crno-
bele fotografije; i toniranje, da biste prilagodili ukupni ton slike na
način koji je ranije bio potreban rad u mračnoj prostoriji sa
fotografskim papirom prilikom snimanja s filmom. Pomoću
monohromograma možete podesiti oštrenje, kontrast, osvetljenost,
efekat filtriranja (Y / O / R / G) i toniranje zasićenja pojedinačno.
PALETA BOJA
Portrait
• u prevodu žive boje, predstavlja paletu boja u kojoj je kod kontrasta i zasićenja boja podešena opcija high –
visoko.
• Živopisne, sveže slike sa pravim naglaskom na kontrast vašeg subjekta i oštrenje. U poređenju sa Standardom,
Vivid daje više glamurozni ukupni utisak. Idealna je za situacije u kojima želite naglasiti primarne boje, kao što su
šarene modne sveske, gradske ulice, sveže voće i cvetne aranžmane.
PALETA BOJA
Landscape
• Landscape stvara umirujuće, opuštene boje, efikasne za svaku scenu prirode; za slike koje imaju bogate gradacije
i poboljšanu vibraciju.
• Pogodno kada želite da uhvatite prirodni pejzaži sa plavim nebom i zelenim biljkama projektujući dubok i bogat
ton boje, ili kada želite da snimite gradski pejzaž sa odlično izbalansiranim teksturama
Blenda, zatvarač, ekspozicija, ISO
Da biste makar i počeli da razumete suštinu fotografije, potrebno je da shvatite sledeće stvari:
- Šta je otvor blende ili f-broj?
- Šta je brzina zatvarača?
- Šta je ekspozicija?
- Šta je ISO vrednost ili osetljivost filma?
Otvor blende ili f-broj
• Blenda (engl. aperture) je zatvarač koji stoji preko sočiva. Kada se blenda otvori, ona
propušta svetlost u fotoaparat. Ako se blenda otvori više, u fotoaparat ulazi više svetla.
Ako se otvori manje, ulazi manje svetla.
• Mera otvora blende naziva se f-broj. Možete ga videti na ekranu vašeg digitalnog
fotoaparata. Ako je f-broj veći, blenda je zatvorenija. Ako je f-broj manji, blenda je
otvorenija. Da, suprotno od onoga što bi bilo logično.
• Na većini digitalnih fotoaparata, f-broj se kreće negde između 2 i 22, mada je moguć i
veći raspon. Ako je f-broj 2, to znači da je blenda sasvim otvorena. Ako je 22, to znači da
je blenda gotovo sasvim zatvorena, te da u aparat ulazi veoma malo svetlosti.
• Zašto je otvor blende bitan? Ako

fotografišete u ambijentu u kom
je osvetljenje slabo (recimo u
sumrak, ili u zatvorenom),
potreban vam je veći otvor
blende, kako bi više svetlosti
moglo da uđe u aparat.
• Ako fotografišete u ambijentu u
kome je svetlost izuzetno jaka
(pustinja u podne), potreban vam
je mali otvor blende, inače će u
aparat ući previše svetlosti.
• F-broj ili otvor blende nije zaista prečnik otvora blende, iako se, jednostavnosti radi, tako
tretira.
• F-broj je količnik žižne daljine objektiva (kombinovane žižne daljine svih sočiva koja
čine objektiv) i otvora blende (prečnika kružnog otvora koji nastaje povlačenjem blende
ka ivicama sočiva).
• Ako fotoaparat ima objektiv od 36 mm (žižna daljina, to vidimo na prstenu za zumiranje) a
f-broj iznosi 4 (to vidimo na ekranu aparata), to znači da je stvaran prečnik otvora blende zapravo
9 mm.
• Zumiranje je proces u kome se sočiva u
objektivu međusobno približavaju ili udaljavaju.
Tako se kombinovana žižna daljina objektiva
menja.
• Možda ste primetili da, ako podesite f-broj i
zatim zumirate, aparat sam promeni vaš f-broj.
To je zato što, kao što smo gore objasnili, f-broj
zavisi od žižne daljine objektiva. Kada menjate
žižnu daljinu objektiva (zumiranje), f-broj se
najčešće menja sam od sebe.
• Standardna f-skala je: 1.4, 2, 2.8, 5, 5.6 itd. Svaki
sledeći veći broj označava da duplo manje
svetlosti stiže do "filma". Noviji aparati imaju
precizniju skalu, recimo 2.8, 3.2, 3.5, 4 itd.
• Koraci f-skale zovu se f-koraci (engl. f-stops).
Brzina zatvarača
• Zatvarač je, fizički gledano, isto ono što određuje i otvor blende. To je isti onaj zatvarač
koji prekriva sočivo, i koji se sa njega sklanja u trenutku kada pritisnete dugme. Kada
pritisnete dugme, zatvarač se na trenutak povlači sa sočiva, da bi ga već sledećeg
trenutka ponovo prekrio, sprečivši dalji dotok svetlosti u aparat.
• Što je brzina zatvarača (engl. shutter speed) veća, to će se on brže vratiti preko
sočiva, pa će u aparat ući manje svetlosti. Ako je brzina zatvarača mala, sočivo će duže
ostati izloženo, pa će u aparat ući više svetlosti.
• Brzina zatvarača takođe je, kao i otvor blende, napisana na ekranu digitalnog
fotoaparata. Na primer:
2'' = 2 sekunde
1'' = 1 sekunda
5 = 1/5 sekunde (radi jednostavnosti piše se samo imenilac)
100 = 1/100 sekunde
2000 = 1/2.000 sekunde
Brzina zatvarača
Ekspozicija
• Ekspozicija je latinska reč koja znači jednostavno - izloženost. Ona govori u kojoj je meri
film (ili, u slučaju digitalnog aparata, senzor koji zamenjuje film) izložen svetlosnim
zracima.
• Ekspozicija predstavlja odnos otvora blende (količina svetlosti) i brzine zatvarača
(trajanje svetlosti). Ekspozicija je ukupna količina svetlosti koja uđe u aparat.
• - Ako je ekspozicija prevelika, onda u fotoaparat dospe previše svetlosti (bilo količinski,
bilo u trajanju) pa dobijemo fotografiju koja je preeksponirana. To znači da je fotografija
suviše svetla, pa većina svetlih površina izgleda potpuno belo, što ne želimo.
• - Ako je ekspozicija premala, onda u fotoaparat dospe premalo svetlosti, pa dobijemo
fotografiju koja je podeksponirana. To znači da je fotografija suviše tamna.
Ekspozicija
• Ako je ekspozicija prevelika (slika je presvetla), to može značiti da smo previše otvorili
blendu (pustili smo previše svetlosti u aparat), ali isto tako može značiti i da smo stavili
suviše malu brzinu zatvarača (dugo je ostao otvoren, pa je predugo puštao svetlost u
aparat).
• Ekspozicija se na ekranu digitalnog fotoaparata obično vidi u obliku jedne horizontalne
skale sa podeocima, iznad koje se nalazi klizač. Ako je klizač tačno na sredini, onda je
ekspozicija otprilike onolika kolika (aparat smatra da) bi trebalo da bude. Ako je klizač
suviše daleko ulevo ili udesno, dobićete pretamnu ili presvetlu fotku.
Slika: skala na ekranu aparata koja pokazuje ekspoziciju.

Osetljivost "filma" (ISO)
• Osetljivost filma naziva se još i ISO vrednost. Iako kod

digitalnog fotoaparata zapravo nemamo nikakav film, ISO
vrednost i dalje postoji, i označava osetljivost digitalnog
senzora. ISO vrednost govori koliko je "film" osetljiv na
svetlost.
• Ako fotografišete u ambijentu u kom nema dovoljno
svetlosti, često nije dovoljno da jako otvorite blendu (kako
bi ušla veća količina svetlosti) i smanjite brzinu zatvarača
(kako bi on što duže propuštao svetlost u aparat). Tada je
potrebno da stavite i veću osetljivost filma, kako bi aparat
bolje iskoristio to malo svetlosti što uspeva da prodre u
njega.
• ISO vrednost takođe podešavate na vašem digitalnom
fotoaparatu, kao što podešavate f-broj (otvor blende) i
brzinu zatvarača.
Osetljivost "filma" (ISO)
• Tipična ISO skala ide od 100 pa do nekoliko hiljada.

Ukoliko je jako mračno, treba vam što veća osetljivost,
dakle i veći ISO broj. Međutim, ukoliko je ISO broj velik
fotografije često ispadnu jako granulirane.
• Ukoliko je jako svetlo, nije vam potreban veći ISO broj od
100.
• Tipična ISO vrednost iznosi 100, za slikanje po relativno
sunčanom danu i normalnim vremenskim uslovima.
Blenda, zatvarač, ekspozicija, ISO – Sve zajedno
• Otvor blende određuje koja će količina

svetlosti ući u fotoaparat
• Brzina zatvarača određuje koliko će dugo ta
svetlost ulaziti u fotoaparat.
• Ekspozicija predstavlja odnos ove dve
vrednosti.
• Osetljivost filma (ISO vrednost) govori koliko
će "film" (senzor) biti osetljiv na svetlost koja
uđe u fotoaparat i padne na njega.
• Od toga kako ćete podesiti svaki od ovih
parametara zavisi kako će vam fotografija
ispasti.
DUBINSKA OŠTRINA
• Dubinska oštrina (engl.

depth of field) predstavlja
udaljenost između najbliže i
najdalje tačke koja na
fotografiji izgleda oštro.
• Sve ono što se nalazi izvan
polja dubinske oštrine (ispred
najbliže oštre tačke ili iza
najdalje oštre tačke) podleže
određenom stepenu
zamućenja.
• Što se objekat nalazi dalje od
polja dubinske oštrine, to će
on na fotografiji biti mutniji.
DUBINSKA OŠTRINA
Dubinska oštrina zavisi od:
• Veličine senzora - veći senzor omogućava manju dubinsku oštrinu. Najmanja dubinska oštrina
se dobija upotrebom kamera sa Full Frame senzorom od 35 mm. Takvim senzorom je
omogućena veća kontrola dubinske oštrine. Upotrebom malih senzora, a time i manjih objektiva,
mogućnost dobijanja male dubinske oštrine je skoro onemogućena, a time i mogućnost
manipulacije ljudskog pogleda i držanja pažnje na željenim dijelovima slike.
• • Otvora blende - ovdje je stvar jednostavna, veći otvor blende (manji broj) daje manju dubinsku
oštrinu. Izvrsni objektivi kojima se postiže laka kontrola su fiksni, odnosno Prime objektivi. U
svom radu često koristim Nikkor 35/1.8G objektiv kojem je najveći otvor f1.8. Blendom
postavljenom na tu vrijednost, mala dubinska oštrina je značajno prisutna. Već je spomenuto da
se pri velikim otvorima može javiti preeksponiranost koja se rješava upotrebom ND filtera.
• • Žarišne dužine objektiva - na prethodnoj slici vidimo kako velika žarišna dužina, koja je bila
postavljena na 250 mm, utiče na dubinsku oštrinu. Iz toga zaključujemo da su teleobjektivi izvrsni
za postizanje najmanje dubinske oštrine.
• • Udaljenosti subjekta od kamere i pozadine
DUBINSKA OŠTRINA
Slika: Prvi plan je zamućen

(ograda), srednji plan je oštar
(ptica), dok je zadnji plan takođe
zamućen.
Polje dubinske oštrine je veoma
kratko, taman dovoljno da obuhvati
pticu, ali ne i ono što se nalazi ispred
ili iza nje. Fotografija je snimljena
poluprofesionalnim fotoaparatom
Fuji Finepix S6500 fd.
DUBINSKA OŠTRINA
Čemu služi dubinska oštrina?
• Zamislite da se nalazite na bazaru prepunom sveta i šarenih predmeta, i želite da slikate neku
osobu. Velika šansa je da će se lice te osobe neminovno utopiti u šaroliku pozadinu. Međutim, vi
želite da na njemu bude akcenat, da izdvojite lice iz pozadine. To ćete najbolje postići ako na
fotografiji lice bude savršeno oštro, a pozadina zamućena.
• Ili, recimo, želite da slikate neku građevinu, ali se ispred nje nalaze neki kontejneri, parkirani
automobili ili nešto slično što ne želite na fotografiji. U tom slučaju želite da građevina (koja se
nalazi u drugom planu) bude oštra, a kola i kontejneri (koji su u prvom planu) budu zamućeni.
• Ukoliko fotografišete niz predmeta koji se nalaze na različitim udaljenostima od vas, dubinska
oštrina vam omogućava da izdvojite neke od njih.
• Oni predmeti koji se nalaze u polju dubinske oštrine biće oštri, dok će ostali biti zamućeni.
DUBINSKA OŠTRINA
Kakav je fotoaparat potreban za dubinsku oštrinu?
• Kompaktni digitalni fotoaparati veoma se slabo snalaze sa dubinskom oštrinom.

Poluprofesionalni aparati mogu da daju veoma dobre rezultate, a profesionalni su najbolji za
igranje sa dubinskom oštrinom.
Kolika dubinska oštrina nam je potrebna?
• Malo polje dubinske oštrine znači da je oštar samo mali deo onoga što aparat vidi. Ovo nam je
potrebno kada želimo da izdvojimo jedan predmet iz niza međusobno malo udaljenih predmeta.
• Veliko polje dubinske oštrine znači da je oštro gotovo sve što aparat vidi. Ovo koristimo kada
slikamo pejzaže, čiji su delovi međusobno jako udaljeni, a želimo da sve bude oštro - i drveće
nedaleko od nas, i planina daleko na horizontu.
DUBINSKA OŠTRINA
Slika: Ljudi u pozadini su mutni, ali

bilo bi dobro da su još mutniji, da se
stapaju u jednu mutnu pozadinu
portreta u prvom planu. Međutim,
ova fotografija snimljena je
kompaktnim fotoaparatom, koji se
slabo snalazi sa dubinskom
oštrinom. Može da je izvuče u
izvesnoj meri, ali ne očekujte previše.
ŠTA JE PLAVI SAT?
• Pojam plavi sat, nastao
od španskog „la hora
azul” ili francuskog
„l'heure bleue” razdoblje
je neposredno prije
svitanja ili neposredno
nakon zalaska sunca.
• Plavi sat najpoznatiji je po
svojim romantičnim
konotacijama i
zadivljujućoj vizualnoj
kvaliteti koju donosi u
dramatične scene u
filmovima i fotografiji.
Nikon D7000, f/29, 30 s, ISO 100, AF-S DX NIKKOR 18-200mm f/3.5-5.6G ED VR II

ŠTA JE PLAVI SAT?
• Radi se o trenutku kad je nebo većinom duboko plavog tona
• Kad sunce dođe na točku šest stupnjeva ispod obzorja, više ne osvjetljava tlo izravno, već osvjetljava
gornji dio atmosfere. To je poznato kao „civilni sumrak”. U tom razdoblju crveno svjetlo, koje ima veću
valnu dužinu od plavog svjetla, prolazi kroz atmosferu u svemir, dok se plavo svjetlo raspršuje i
rasijava.
• Plavi se sat ujutro događa neposredno prije zlatnog sata na početku civilnog sumraka, a to je oko 30
minuta prije izlaska sunca. Uvečer se događa na kraju civilnog sumraka, neposredno poslije zlatnog
sata, a počinje oko 10 do 15 minuta nakon zalaska sunca.
ŠTA JE PLAVI SAT?
VODIČ ZA FOTOGRAFISANJE TOKOM PLAVOG SATA
• Budući da plavi sat zavisi o zemljopisnoj lokaciji, ne zaboravite provjeriti
vrijeme lokalnog svitanja i sutona.
• Planirajte unaprijed i uranite na lokaciju. Treba vam dovoljno vremena za
postavljanje opreme.
• Postavite fotoaparat na stativ radi stabilnosti i postavite kompoziciju slike s
nebom kao pozadinom.
• Neka ISO bude što niži da biste smanjili zrnatost i šum na slici.
• Tokom plavog sata trebali biste koristiti manju brzinu okidača da bi slike bile
pravilno eksponirane. Snimajte s prioritetom okidača ili ručno jer vam ti načini
rada omogućuju ručni odabir brzine okidača.
• Kako bi slika bila oštra, koristite daljinski upravljač ili uključite samookidač
fotoaparata. Pritiskanje dugmića za otpuštanje okidača ponekad može izazvati
neželjeno podrhtavanje fotoaparata, što rezultuje mutnom snimkom.
• Snimite pokoju testnu fotografiju i uvijek provjerite histogram da biste bili
sigurni da nema preeksponiranih svjetlijih elemenata ili nepotrebnih sjena.
VRSTE DIGITALNIH
FOTOAPARATA
Vrste digitalnih fotoaparata - Podjela
Digitalni fotoaparati se mogu podeliti na:
• Kompaktne (koji mogu biti amaterski ili poluprofesionalni),
• Prosumer, tj. ultrakompaktne aparate (takođe mogu biti amaterski ili

poluprofesionalni
• DSLR fotoaparate (koje možemo podijeliti na poluprofesionalne i profesionalne).

Vrste digitalnih fotoaparata - Kompaktni fotoaparati
• U pitanju su mali, lako prenosivi aparati koji staju u džep. Takođe se nazivaju "point and
shoot", što otprilike znači "uperi i slikaj". Ovaj naziv duguju tome što za fotografisanje nisu
neophodna složena podešavanja različitih parametara.
• Ovi aparati kreću se od tzv. "subkompaktnih", koji su zaista minijaturni i ne omogućavaju
gotovo nikakva podešavanja, pa do aparata koji omogućavaju zumiranje, podešavanje
ekspozicije itd.
• Kompaktni fotoaparati napravljeni su za jednostavnu upotrebu. Međutim, mnogi od njih
danas omogućavaju pravljenje prilično kvalitetnih fotografija. Za većinu putničkih potreba,
bolji kompaktni aparat trebalo bi da bude sasvim dovoljan.
• Cene ovih aparata su u opsegu 100-200 evra.
• Pametnim telefonima možda ovdje nije

mjesto, ali svakako zaslužuju da se
spomenu zbog izuzetne popularnosti i
kvaliteta fotografije koju su postigli u
zadnje vrijeme.
• Nova generacija smart telefona uveliko
nadilazi mogućnosti koje nude
kompaktni fotoaparati, od podešavanja
pa sve do inteligentnih hardverskih i
softverskih rješenja koje rezultuju
izvrsnim fotografijama.
Vrste digitalnih fotoaparata - Poluprofesionalni fotoaparati
• Ovi digitalni fotoaparati veći su od kompaktnih hobi-aparata, i svojim izgledom više podsećaju na ozbiljne
fotoaparate. Imaju veće kućište, veći objektiv i deluju ozbiljnije. Takođe se nazivaju i "prosumer" - nešto
između "professional" i "consumer". Ovi hibridni fotoaparati predviđeni su za ozbiljne amatere. Na primer,
kod njih često postoji mogućnost manualnog podešavanja fokusa (kompaktni imaju samo autofokus).
Međutim, aparat dobijate sa jednim objektivom koji nije moguće menjati.
• Po sunčanom danu, razlika u kvalitetu fotografija dobrog poluprofesionalnog i profesionalnog aparata je
veoma mala. Poluprofesionalni aparati su lakši za nošenje i korišćenje, a pored toga su i jeftiniji. Međutim,
veoma se loše snalaze u uslovima slabog osvetljenja.
• Poluprofesionalni aparat dobar je ukoliko imate ozbiljnije fotografske ambicije, tj. ukoliko želite da se malo
ozbiljnije bavite fotografijom, eksperimentišete, učite različite tehnike itd.
• Cene ovih aparata su 200-500 evra.
Vrste digitalnih fotoaparata - Poluprofesionalni fotoaparati
• Poluprofesionalni fotoaparat vam je potreban
ukoliko biste želeli da se bavite fotografijom kao
ozbiljni amateri.
• On je i dalje značajno jeftiniji od profesionalnog
DSLR aparata (za 300-400 evra možete da kupite
veoma dobar), a omogućava vam
eksperimentisanje sa stvarima kao što su dubinska
oštrina, osvetljenje itd. Osim toga, iako zahteva
posebnu torbu, i dalje je dosta kompaktniji i lakši
za nošenje, a i za upotrebu.
Fotografije lijevo su snimljene

poluprofesionalnim
aparatom Fuji Finepix S6500
fd, koji je težak 660 grama.
Vrste digitalnih fotoaparata - Profesionalni fotoaparati
Vrste digitalnih fotoaparata - Profesionalni fotoaparati
• Ovi aparati nazivaju se DSLR, što je skraćenica od "digital single-lens reflex camera".
• U pitanju su aparati kod kojih se isti sistem sočiva i ogledala koristi i za tražilo (ono kroz šta
gledamo) i za formiranje fotografije.
• Profesionalni aparati nisu pravljeni tako da budu jednostavni za korišćenje. Podrazumeva se
da je korisnik upoznat sa naprednim fotografskim pojmovima, kao i da je spreman da izdvoji
dosta vremena za upoznavanje aparata i vežbanje sa njim. Osim toga, veoma su kabasti i
nezgodni za putovanja.
• Profesionalni fotoaparat potreban vam je ukoliko se ozbiljno bavite fotografijom.
• Cene ovih aparata kreću od oko 2.000 evra, pa do nekoliko hiljada (bez objektiva).
Vrste digitalnih fotoaparata – O izboru fotoaparata
• Ljudi često potpuno nepotrebno kupuju profesionalne
digitalne fotoaparate.
• Ogroman broj jako loših fotografija snimljen je
profesionalnim DSLR aparatima. Kako objasniti ovaj
fenomen?
• Možda je to zbog toga što ljudi kupe skupocen DSLR
fotoaparat, a onda nemaju dovoljno strpljenja da
nauče da ga koriste. Ako očekujete da će profesionalni
aparat da odradi sav posao umesto vas, ljuto se varate.
Situacija je upravo suprotna. Jednostavni aparati
razmišljaju umesto vas, a složeni se u potpunosti
oslanjaju na vašu veštinu.
• Razmislite da li vam je važnije da vaša fotografija bude
originalna, zanimljiva, informativna, interesantna,
duhovita... ili tehnički savršena.
FOTOGRAFSKO OKO
FOTOGRAFSKO OKO
• Može se reći da fotograf i slikar obavljaju slične poslove, ali sa skroz suprotnih
polaznih osnova. Kada slikar započinje svoj rad on ispred sebe ima čisto platno, pa
postepenim radom nanosi jednu po jednu boju sve dok ne dobije željenu sliku.
• Sa druge strane, fotograf najpre pronalazi kadar za koji smatra da je interesantan,
odlučuje koji je pristup objektu fotografisanja najbolji, eliminiše nepotrebne elemente
i tek nakon svega toga hvata kadar.
• U savremenoj tehnologiji za odstranjivanje suvišnih elemenata postoje i brojni
kompjuterski programi (npr. Photoshop). Međutim, iako su ti programi izuzetni u
procesu obrade fotografije, ipak nisu svemogući.
• Fotograf je prva i osnovna karika u lancu proizvodnje fotografije i on svoj deo posla
mora da uradi koliko god je moguće dobro.
FOTOGRAFSKO OKO
• Ako ste pronašli kadar za koji smatrate da možete da
ga pretvorite u zanimljivu fotografiju, posmatrajte ga iz
različitih uglova. Isto tako, kada radite pejzažnu
fotografiju, upotrebljavajte čitav spektar ekspozicija.
• Npr. pejzaž za koji smatrate da je adekvatan za Vašu
fotografiju snimite u zoru, kada izlazi sunce, zatim u
podne (sunce je tada na vrhuncu horizonta) i najzad
prilikom zalaska sunca.
• Ako imate želju da snimite dobru fotografiju morate
stalno da budete sa jednim otvorenim okom.
Fotografski posao je vrlo zahtevan, pa po nekad
morate raditi stalno, ustajati rano, nekad raditi i noću.
Isto tako morate unapred da znate kakvi će vremenski
uslovi biti. Rano proleće i jesen su godišnja doba kada
su uslovi za fotografisanje najbolji. Ipak, nikako
nemojte preskočiti leto, pošto tokom svih letnjih
meseci bude makar po nekoliko dana idealnih za
fotografiju. Te dane svakako treba iskoristiti, naročito
kada je posle letnje kišice atmosfera potpuno čista.
FOTOGRAFSKO OKO
• Najlepše predele svom okruženju obiđite tokom
svakog godišnjeg doba u različitim delovima dana –
ujutru, u podne, uveče i noću. Možda ćete baš tako
pronaći idealan motiv za Vašu pejzažnu fotografiju.
• Sve to vreme radite u Photoshopu i učite kako se u
njemu vrši obrada fotografije.
• Dok ne izradite sopstveni sajt (Ili fotografski profil na
društvenim mrežama), svoje najbolje fotografije
postavite na forume, kojih zaista ima puno (flickr,
picasa itd.).
• Ako Vaše fotografije imaju određeni kvalitet sigurno
neće promaći ljubiteljima fotografije. Oni će ostvariti
kontakt sa Vama i ponuditi Vam eventualni angažman,
tako da možete i da zarađujete od fotografije. Ukoliko
ozbiljno shvatite fotografiju, svi ovde opisani koraci su
gotovo neizbežni.
OBJEKTIVI
OBJEKTIVI
• Svaki fotoaparat ima objektiv i telo kao svoja dva osnovna dela.
• Pod pojmom objektiv podrazumeva se optički deo fotoaparata koji predstavlja složeni
optički sistem sočiva. Osnovno svojstvo objektiva je sakupljanje određene količine svetlosti
sa predmeta, tj. objekta koji se fotografiše. Tu svetlost objektiv usmerava ka fotoosetljivoj
podlozi (senzoru).
• Najznačajnije karakteristike objektiva su Svetlosna jačina (otvor blende) i Žižna daljina.
• Svetlosna jačina zavisi od otvora blende, tj. veličine otvora objektiva kroz koji prolazi
svetlost. Izražava se u milimetrima (mm), a na fotoaparatu je obeležena slovom „F“.
• Žižna daljina je rastojanje između optičkog centra na objektivu (tačke prelamanja
svetlosti) i senzora, tj. same žiže. Pri tome fokus objektiva treba da bude podešen na
beskonačno. Žižna daljina izražena je u milimetrima (mm), a za nju se koristi oznaka „f“
OBJEKTIVI
Prema žižnoj daljini pravi se i osnovna podela objektiva. Na osnovu nje, postoje tri vrste
objektiva:
• Normalni objektivi
• Širokougaoni
• Teleobjektivi
OBJEKTIVI
Normalni objektivi - sa žižnom daljinom od

40 do 50 mm, nazvani su tako jer imaju ugao
koji obuhvata vidno polje gotovo identično
vidnom polju golog ljudskog oka, tj. ugao od
oko 45o. Njihova specifičnost je u tome što
proizvode fotografije koje su realne, obične,
normalne i najobjektivnije dočaravaju
stvarnost, a u odnosu na ostale vrste
objektiva proizvode znatno manje optičke
anomalije na fotografiji.
OBJEKTIVI
Širokougaoni objektivi - sa žižnom daljinom

koja je manja od žižne daljine normalnih
objektiva, tj. manja od 35 mm, tako da
omogućavaju veći ugao vidljivosti, a dubinska
oštrina je velika.
Pogodni su za fotografisanje širih kadrova
(npr. pejzaža, arhitekture, veće ljudske grupe,
fabričkih kompleksa, itd.), a zbog distorzije na
uglovima fotografije prouzrokovane širokim
uglom vidljivosti, koriste se i za razne
fotografske eksperimente i za fotografske
karikature.
OBJEKTIVI
Širokougaoni objektivi se mogu podeliti u tri grupe:

1. Standardni širokougaoni objektivi (sa žižnom
daljinom od 28 ili 35 mm i uglom posmatranja od 74
ili 62o; imaju veoma širok spektar upotrebe);
2. Ekstremni širokougaoni objektivi (sa žižnom
daljinom 20 ili 24 mm i uglom posmatranja 94 ili 83o;
koriste se za fotografisanje panorama, malih
unutrašnjih prostora itd.); 3.
3. Objektivi riblje oko, na engleskom fish eye (sa
žižnom daljinom od 8 mm i uglom posmatranja od
180o; karakteristični su po vidljivim deformitetima
koji su sve veći što je objekat fotografisanja bliži;
koriste se za različite fotografske eksperimente, a pre
svega za fotografsku karikaturu).
OBJEKTIVI
• Teleobjektivi - sa žižnom daljinom većom od 70 mm,

uskim vidnim uglom i malom dubinskom oštrinom.
Ovakvi objektiv su po svojoj konstrukciji dosta veliki i
teški (npr. objektiv sigma 800 mm težak je gotovo 5 kg),
pa se prilikom njihove upotrebe uglavnom koriste stativi
ili monopodi, kako bi se izbegla nestabilnost i zamućenje
fotografije.
• Upotrebljavaju se prilikom fotografisanja udaljenih
objekata (divljih životinja, ptica, sportskih događaja itd.), a
zbog niskog deformiteta fotografije i za fotografisanje
portreta.
OBJEKTIVI
Teleobjektivi se dijele na:
1. Kratke (portretne) teleobjektive sa žižnom daljinom od 75 do 150 mm i uglom vidljivosti
od 32 do 15o;
2. Duge ili jake teleobjektive čija je žižna daljina od 200 do 400 mm i ugao vidljivosti od 12
do 8o i
3. Ekstremne teleobjektive sa žižnom daljinom većom od 400 mm.
AF-S NIKKOR 800mm f/5.6E

OBJEKTIVI
• Zoom objektivi su posebna vrsta objektiva, a specifični

su po tome što imaju promenljivu žižnu daljinu i kao takvi
omogućavaju približavanje i udaljavanje motiva
fotografije.
• Osnovni značaj ove vrste objektiva je to što su izuzetno
praktični, jer sadrže širok dijapazon uglova vidljivosti u
jednom objektivu i pružaju sve što je neophodno za
ozbiljnije bavljenje fotografijom po izuzetno pristupačnim
cenama, a posebno su pogodni za foto novinare, jer
njihovim korišćenjem se može izbeći česta promena
objektiva na fotoaparatu i povećati brzina prilikom
fotografisanja važnih situacija.
OBJEKTIVI
• Makro objektivi kao posebna vrsta

objektiva, karakteristični su po tome
što omogućavaju izuzetno malu
minimalnu udaljenost fotografisanja
tako da se željeni objekat može
fotografisati iz neposredne blizine,
čime se dobija uvećana kvalitetna
fotografija, pre svega pogodna za
proučavanje mikro sveta.
OBJEKTIVI – OnLine Simulator
Kako koristiti simulator za objektiv?

• Možete simulirati slike snimljene
kombinacijom različitih objektiva, od
širokokutnih do telefotografskih, i
fotoaparata u različitim formatima.
• Slika se razlikuje prema vrijednosti
žarišne duljine.
• Odaberite bilo koju kombinaciju koja
vas zanima
https://www.nikon.hr/hr_HR/learn_explore/
nikkor_lens_simulator.page
KOMPENZACIJA EKSPOZICIJE
• Ekspozicija, kao što smo rekli, predstavlja odnos otvora blende i brzine zatvarača. Ukoliko iz nekog
razloga morate da fiksirate jednu od ove dve vrednosti, drugu koristite da to kompenzujete.
• Na ekranu digitalnog fotoaparata ekspozicija je predstavljena ili horizontalnom skalom po kojoj se kreće
klizač, i/ili brojem koji ide od minus nešto do plus nešto.
• Ukoliko se klizač nalazi na sredini skale, odnosno ukoliko je taj broj nula, to je prirodna ekspozicija.
• Ukoliko vam klizač ode predaleko ulevo ili udesno, recimo zbog nečega što ste uradili sa blendom, morate
da promenite brzinu zatvarača kako bi se klizač vratio na sredinu, i obratno.
KOMPENZACIJA EKSPOZICIJE
• Naravno, možda prirodna ekspozicija (nula, sredina

skale) nije ono što želite.
• Skala predstavlja ono što je aparat sam procenio na
osnovu senzora za merenje količine svetlosti. Ova skala
je nešto što vam pokazuje gde se otprilike nalazite u
pogledu ekspozicije, ali ona ne mora biti u potpunosti
tačna, i ne mora odgovarati vašim namerama sa
fotografijom.
• Moguće je da po jako sunčanom danu sve podesite tako
da klizač bude na sredini - "idealna" ekspozicija - a
fotografija ipak ispadne preeksponirana.
• Zato se morate osloniti na ono što vidite na ekranu, kao
Nikon Live View i na iskustvo i poznavanje svog aparata.
KOMPENZACIJA EKSPOZICIJE - Kompenzacija blende zatvaračem
• Kada znamo šta je dubinska oštrina i kako se postiže, možemo da shvatimo zbog čega postoje i otvor
blende i brzina zatvarača.
• Ukoliko želimo da izdvojimo jedan objekat tako da on bude oštar a ono ispred i iza njega zamućeno (malo
polje dubinske oštrine), moramo jako da otvorimo blendu. Međutim, jako otvorena blenda propušta
previše svetlosti u aparat, pa će ekspozicija biti prevelika a fotografija presvetla (preeksponirana).
• Pošto smo blendu podesili i ne smemo da je menjamo (jer ćemo izgubiti efekat dubinske oštrine), ostaje
nam samo da pomoću brzine zatvarača smanjimo vreme tokom kog svetlost ulazi u aparat.
• Zato podesimo veliku brzinu zatvarača, pa će svetlost, iako preobilna, veoma kratko padati na senzor. Tako
smo brzinom zatvarača kompenzovali velik otvor blende, pa slika ipak neće biti previše osvetljena.
KOMPENZACIJA EKSPOZICIJE - Kompenzacija zatvarača blendom
• Ukoliko slikamo nešto što se kreće, ili nešto što je statično ali se naša ruka sa fotoaparatom kreće
(recimo - fotografišemo sa prozora voza), objekat koji fotografišemo može da bude zamućen.
• Zamućenost usled kretanja (bilo objekta, bilo fotografa) zavisi od brzine zatvarača. Naravno,
zavisi i od brzine kojom se objekat kreće, ali na to ne možemo da utičemo.
• Što se objekat brže kreće, to nam je potrebna veća brzina zatvarača da bi on bio oštar.
• Drugim rečima, svetlost koja se odbija od objekta treba što kraće da obasjava senzor fotoaparata,
kako ne bismo na jednoj fotografiji imali više slika istog objekta: jednu dok je on u tački A, drugu dok
je u tački B, treću dok je u tački C itd - jer to predstavlja zamućenost usled kretanja.
KOMPENZACIJA EKSPOZICIJE - Kompenzacija zatvarača blendom
• Ukoliko slikamo konja koji trči ili pticu koja leti, na njihovo kretanje ne možemo da utičemo. Ako
želimo da na fotografiji ispadnu oštro, podesićemo veliku brzinu zatvarača.
• Međutim, to znači da će svetlost veoma kratko ulaziti u fotoaparat, pa će fotografija biti suviše
tamna (podeksponirana).
• Zato ćemo kompenzovati brzinu zatvarača tako što ćemo više otvoriti blendu. Iako zbog velike
brzine zatvarača svetlost kratko ulazi u aparat, jako otvorena blenda omogućiće da ta svetlost bude
obilnija, pa slika ipak neće ispasti suviše tamna.
Šta je bolje - svetlija ili tamnija fotografija?
• Ukoliko ne možete da ocenite da li ste podesili odgovarajući ekspoziciju, uvek je bolje da se

opredelite za malo tamniju fotografiju, nego za malo svetliju.
• Preeksponirana fotografija ima bele površine koje je najčešće nemoguće otkloniti.
• Podeksponirana fotografija jeste suviše tamna, ali korišćenjem alata kao što je Photoshop često se
mogu osvetliti i tamniji delovi, jer se ta informacija često nalazi skrivena na fotografiji, samo je treba
izvući dodatnom obradom.
SVJETLO
• Osvjetljenje je jedno od najvažnijih izražajnih sredstava u fotografiji.

• Bez svjetla nema ni fotografije.
• Dva su moguća izvora svjetla: prirodno i umjetno.
• Najbolje prirodno svjetlo jest Sunčevo svjetlo, a pojavljuje se i u drugim oblicima kao svjetlost vatre,
munje, mjesečine i sl. Od umjetnih svjetala postoje najrazličitije žarulje (tungsten, fluorescentna,
halogena, LED) i bljeskalice (ugrađene, vanjske, studijske).
• Svaki izvor svjetla je specifičan po svojoj boji, jačini i načinu na koji emituje svjetlost (usmjereno ili
raspršeno).
• Četiri su osnovna izražajna svojstva svjetla - jakost, vrsta, smjer i raspršenost.
SVJETLO
• JAKOST SVJETLA - količina svjetla koju proizvodi neki prirodni ili umjetni
izvor svjetla.
• Najjaču svjetlost emituje Sunce. O jakosti svjetla uveliko zavisi krajnji
izgled fotografije.
• VRSTA SVJETLA - utiče na boje koje ćemo dobiti fotografijom. Kažemo
da svjetlo može biti hladnije i toplije.
• Boju svjetla izražavamo u Kelvinima (mjerna jedinica za temperaturu) pa
su tako definisane neke osnovne vrste osvjetljenja poznate u
fotografskom svijetu.
• daylight (dnevno svjetlo, sunčan dan), cloudy (oblačno), shade
(sjena), tungsten (žarulja), fluorescent (neonska žarulja), flash
(bljeskalica).
• Balans bijele boje mora se zbog toga prilagođavati osvjetljenju kako bi
boje fotografije bile vjerne.
• Svjetlost prema toplini kreće se od plavih tonova (hladno svjetlo) do
žutih tonova (toplo svjetlo)
SVJETLO
• SMJER SVJETLA je vrlo važan za fotografiju. Ugao pod kojim svjetlo upada u prizor koji se snima
fotoaparatom stvarat će sjene koje su gotovo isto toliko važne za fotografiju koliko i osvijetljeni dijelovi.
Svjetlo može biti gornje, donje, prednje, postranično, kontrasvjetlo (stražnje), tročetvrtinsko (pod 45°).
• Kada se fotografiše priroda, fotografi najviše vole jutarnje i večernje svjetlo zbog smjera svjetla
(pojačavaju se i produžuju sjene). Kod snimanja portreta, recimo, izbjegava se izravno (prednje) svjetlo,
jer tim svjetlom nestaju sve sjene s lica – koristi se svjetlo pod uglom od 45° koje lijepo naglašava sjene
na licu.
• RASPRŠENOST SVJETLA još je jedna značajna osobina svjetla koju koriste fotografi. Svjetlo se širi
pravolinijski i kada ga emituje Sunce, reflektor ili bljeskalica ono je jako usmjereno i stvara tvrde (oštre)
sjene. Takvo svjetlo je rijetko iskoristivo u fotografiji, osim ako se oštrim sjenama želi postići jak
kontrast. Tvrdo, usmjereno svjetlo najčešće se omekšava na razne načine kako bi se dobile mekše sjene.
Najbolji prirodni difuzor (raspršivač) svjetla su oblaci.
• Puno je bolje fotografisati za oblačna nego za sunčana vremena.
SVJETLO
• SMJER SVJETLA je vrlo važan za fotografiju. Ugao pod kojim svjetlo upada u prizor koji se snima
fotoaparatom stvarat će sjene koje su gotovo isto toliko važne za fotografiju koliko i osvijetljeni dijelovi.
Svjetlo može biti gornje, donje, prednje, postranično, kontrasvjetlo (stražnje), tročetvrtinsko (pod 45°).
• Kada se fotografiše priroda, fotografi najviše vole jutarnje i večernje svjetlo zbog smjera svjetla
(pojačavaju se i produžuju sjene). Kod snimanja portreta, recimo, izbjegava se izravno (prednje) svjetlo,
jer tim svjetlom nestaju sve sjene s lica – koristi se svjetlo pod uglom od 45° koje lijepo naglašava sjene
na licu.
• RASPRŠENOST SVJETLA još je jedna značajna osobina svjetla koju koriste fotografi. Svjetlo se širi
pravolinijski i kada ga emituje Sunce, reflektor ili bljeskalica ono je jako usmjereno i stvara tvrde (oštre)
sjene. Takvo svjetlo je rijetko iskoristivo u fotografiji, osim ako se oštrim sjenama želi postići jak
kontrast. Tvrdo, usmjereno svjetlo najčešće se omekšava na razne načine kako bi se dobile mekše sjene.
Najbolji prirodni difuzor (raspršivač) svjetla su oblaci.
• Puno je bolje fotografisati za oblačna nego za sunčana vremena.
• Crno bijela fotografija zbog manjka boje puno je jednostavnija od kolorne fotografije. U njoj se sve
svodi na temeljne osobine svjetla – kontrast i svjetlinu.
KONTROLA SVJETLA
• Pojava električne energije donosi revoluciju i u oblast studijske fotografije jer, prvi put, snimanje ne
zavisi od vremenskih uslova. Jedan za drugim javljaju se sve bolji i jači sistemi rasvete, a pojava kolor-
filmova zahteva i određene standarde kada je temperatura svetla u pitanju, kao što je, na primer, 3.200
K. Prema tom standardu počinju da se proizvode i takozvani Tungsten filmovi, koji su fabrički
izbalansirani da daju ispravnu reprodukciju boja pod ovakvim svetlom, koje bez korigovanja posebnim
plavim filtrima kao rezultat ima narandžasto-crvenu kolornu dominantu ili, fotografskim žargonom
rečeno, narandžasti štih. Pojedini proizvođači nudili su nekoliko tipova označenih sa A i B već prema
tome da li su balansirani za 3.200 ili 3.400 K.
• Razvoj fotografije doveo je do trenutka kada je (skoro) sve moguće srediti, ali poenta rada u studiju nije
ispravljanje grešaka, već maksimalna kontrola procesa fotografisanja. Zato ne treba da vas čudi ogromna
količina najrazličitijih sistema rasvete, njihovih nosača i najraznovrsnijih pomoćnih sredstava koja
olakšavaju rad.
KONTROLA SVJETLA
Kontinualna rasveta
• Rasveta u studiju može se podeliti na dve osnovne grupe: kontinualna i fleš-rasveta. Kontinualna
studijska rasveta koristi standardne reflektore i sijalice, posebno dizajnirane za fotografiju, koje imaju
određenu i definisanu vrednost temperature (obojenosti) svetla.
• Obavezno pročitati uputstvo koje dolazi uz sijalice jer većina ima određeni vek trajanja i u tom vremenu
daju definisanu temperaturu svetla. Nakon toga one nastavljaju da rade, ali se temperatura menja i ide
prema crvenom delu spektra, tako da je reprodukcija boja ugrožena.
• Kontinualna rasveta omiljena je kod početnika jer sve vreme imate priliku da vidite kako izgleda scena i
da svetlo pomerate prema potrebi.
• Prilikom pomeranja reflektora koji rade, ili su dugo bili uključeni pa su sijalice vrele, to radite maksimalno
pažljivo jer su tada veoma osetljive i mogu da pregore, odnosno vlakno unutar sijalice može se
prekinuti.
KONTROLA SVJETLA
Tungsten
• Ono što karakteriše ovu vrstu rasvete jeste temperatura svetlosti koja se kreće u području od 3.200 do
3.400 K i koja daje svetlo pomereno ka crvenom delu spektra, što znači da će na fotografijama biti
primetan znatan nedostatak plavih tonova.
• Danas se korekcija balansa boja lako obavlja editorima digitalnih fotografija, ali jedna veoma važna
napomena jeste da kada god snimate pod ovakvim uslovima (a to podrazumeva fotografisanje u
pozorištu, na primer, gde se uglavnom koriste ovakvi reflektori) obavezno uradite merenje, tj. podešavanje
balansa bele boje prema postojećim svetlosnim uslovima. Vrlo retko, i uz ovakvo merenje, možete dobiti
idealnu reprodukciju boja, ali je kontrola balansa bele tokom obrade znatno olakšana i daje mnogo bolje
rezultate.
• Ako upoređujemo standradne reflektore sa drugim sistemima rasvete, postoji dosta mana, tj. razloga
protiv nabavke ovakve vrste rasvete. Prva mana veoma je zanimljiva i znaju je svi koji su ikada radili s
reflektorima, a odnosi se na prividnu jačinu svetla. Kada uključite rasvetu, ona izgleda izuzetno jaka, ali
kada izmerite realnu količinu svetla koja se nalazi na objektu snimanja, ona je veoma mala, te se u
većini slučajeva mora i dodatno koristiti stativ jer će ekspozicije biti duge.
• Reflektori se greju, tako da nije slučajno što se ova vrsta rasvete naziva još i toplom, a toplota je posledica
lošeg iskorišćenja energije u sijalicama koje koriste jer proizvode veću količinu toplote od količine svetla.
KONTROLA SVJETLA
Fluorescentna rasveta
• Ovakva rasveta izbor je modernih profesionalaca i predstavlja standard u studijima koji zahtevaju stalnu
rasvetu, tj. kontinualne izvore svetla.
• Na tržištu danas postoji ogroman broj najraznovrsnijih reflektora s ovakvim sijalicama, ali treba odmah
napraviti razliku između prave profesionalne ”fluo” rasvete i jeftinijih verzija.
KONTROLA SVJETLA
LED
• Apsolutni hit na fotografskoj sceni, ali i u rasveti
uopšte, predstavljaju sistemi zasnovani na LED (Light
emithing diode) jedinicama koje pojedinačno nemaju
neku posebnu snagu, ali zato se pakuju u panele, gde
ogroman broj malih izvora svetla daje veoma
intenzivno, hladno svetlo, tačno definisane boje. Iako o
tome ne razmišljamo, LED rasveta u upotrebi je svuda
oko nas: pozadinsko svetlo na najboljim monitorima,
ogromni reklamni ekrani, stop svetla na kolima, a
odskora se koristi i kao ulična rasveta. Još jedna
prednost ove rasvete jeste broj pojedinačnih lampi,
tako da prestanak rada jedne ili više ne dovodi do
potrebe momentalne zamene ili prestanka rada.
Uzgred rečeno, i trajnost ovih uređaja je izuzetna, tako
da je prava retkost videti negde diodu koja ne radi.
KONTROLA SVJETLA
• U fotografiji je ovakav vid rasvete
posebno postao popularan uz pojavu
i razvoj fotoaparata koji su dobili
mogućnost snimanja video-materijala
i, uzgred rečeno, napravili ršum na
video-sceni, jer su potisnuli mnoge
ozbiljne video-kamere.
• Danas je moguće pronaći panele sa
LED rasvetom u nebrojeno mnogo
oblika i dimenzija jer je, zahvaljujući
maloj veličini pojedinačnih LED
jedinica, moguće napraviti bilo koji
oblik.
• Trenutno su najpopularniji portabl-
sistemi rasvete koji se montiraju u
stopicu blica, rade na baterije i lako ih
je nositi svuda.
RAW
• Jedno od pitanja koje će se neminovno pojaviti sa razvojom vaše fotografske „karijere“, je ono o
formatu u kojem ćete snimati i spremati vaše fotografije. Sve je bilo jednostavno u samim počecima
kada ste koristili… vaše kompaktne fotoaparate. Fotografirali ste u JPEG formatu i to je bilo to.
• Međutim, kako je vrijeme prolazilo i vaši aparati su postajali ozbiljniji, pojavila se i opcija fotografiranja u
RAW formatu. Što je to RAW format? Koje su njegove prednosti i mane u odnosu na JPEG, te
naposljetku najvažnije pitanje, koji format koristiti?
• Podaci prikupljeni sa senzora, skupa sa parametrima ekspozicije i svim preostalim parametrima
(podešavanjima) koji utiču na završni izgled fotografije, snimaju se na memorijsku karticu u vidu jedne
raw datoteke. Opciono, moguće je da se uz ove podatke snimi i ekvivalentna JPEG datoteka.
• RAW je sirovi neobrađeni zapis svih informacija koje je senzor zaprimio za vrijeme ekspozicije.
RAW
• Pokazao se kao idealan format jer je pružio mogućnost da proces generisanja fotografije potpuno
preselimo iz fotoaparata u digitalnu mračnu komoru, tj. računar.
• Jednostavno RAW je format koji nudi najveću fleksibilnost u procesu nastajanja digitalne fotografije i
njenoj obradi.
• Svaki proizvođač ima neki svoj standard za zapisivanje ovog formata, a postoje i specifičnosti na nivou
svakog modela. To znači da postoji veliki broj različitih tipova raw datoteka. Među najzastupljenijim
su: .CRW, .CR2 (Canon), .NEF (Nikon), .RAF (Fuji), .ORF (Olympus), .PEF (Pentax), .SRF, .SR2, .ARW
(Sony), .KDC, .DCR (Kodak).
• Adobe je otišao korak dalje, pokušavajući sa nametanjem standarda i u želji da se napravi neki
univerzalni raw, ponudio nam je .DNG – Adobe Digital Negative, format koji lagano dobija na
popularnosti.
RAW
Photoshop Camera Raw

HDR FOTOGRAFIJA
• HDR predstavlja visok dinamički raspon (high dynamic range) i u fotografiji opisuje način snimanja detalja
u najsvjetlijim i najtamnijim elementima fotografije.
• Ukratko, podrazumijeva snimanje i spajanje više slika iste scene radi dobivanja najboljih elemenata svake.
• Mnogo je scena koje imaju previše širok dinamički raspon pa fotoaparat ne može snimiti sve detalje u
jednom kadru. Na primjer, pejzaž za sunčanog dana, snimanje svijetlog dana s prozora ili fotografiranje
zgrade u sjeni iza koje se nalazi svijetlo plavo nebo.
HDR FOTOGRAFIJA
U ovoj sceni, na jednoj snimci izgubili su se detalji oblaka na nebu, a na sljedećoj podnožje vjetrenjače. Konačna HDR slika
izrađuje se na fotoaparatu. Sada možete vidjeti detalje i u tamnim i u svijetlim dijelovima slike, fotoaparat je napravio
ravnotežu između ekspozicija radi stvaranja slike koja je mnogo bliže onome što ljudsko oko može vidjeti.
HDR FOTOGRAFIJA
• Mnogi kompaktni fotoaparati i pametni telefoni imaju
ugrađenu funkciju HDR. Obično nemate veliku kontrolu
nad rezultatima, jednostavno odaberete funkciju i snimite
sliku. Fotoaparat često upozorava na potrebu za stabilnim
držanjem dok snima niz slika s različitim ekspozicijama i
automatski ih kombinira radi stvaranja konačne HDR slike.
• DSLR s funkcijom HDR može pružiti veću fleksibilnost.
Možete odabrati koliko slika fotoaparat snima i koliko se
razlikuju ekspozicije. Tako ćete dobiti upravo onakvu
snimku kakvu želite.
• Koristite stativ. Jedna važna stvar koju treba imati na
umu je da fotoaparat smanjuje brzinu zatvarača kada
primjenjuje ekspoziciju za tamna područja. Zapravo, fiksni
položaj snimanja uvijek će pomoći jer će fotoaparatu biti
mnogo lakše uskladiti ekspozicije ako su vrlo slične u
kompoziciji.
• Možete kreirati vlastitu HDR sliku. Kako biste to učinili,
sve što vam treba je malo znanja o kontroli ekspozicije.
HDR FOTOGRAFIJA
1. Odaberite način snimanja Aperture Priority
(Prioritet otvora blende) te postavite ISO i otvor
blende.
2. Način rada mjerenja ekspozicije postavite na
Average (Prosječno) ili Evaluative (Evaluativno).
Uz te postavke fotoaparat će odabrati prosječnu
ekspoziciju na temelju svih tonova u sceni.
3. Koristite kotačić za kompenzaciju ekspozicije kako
biste podeskponirali i preeskponirali scenu.
Intenzitet ovisi o količini svjetla i tame u sceni.
4. Počnite od varijacija od 1 koraka. Dakle, snimite
snimku pri -1 na kotačiću za kompenzaciju
ekspozicije, zatim okrenite kotačić na -2 i zatim na -3.
Ponovite, ovaj put postavljajući veliku ekspoziciju pri
+1, +2 i +3. Možda nećete koristiti sve ove slike za
konačni HDR, ali dobro je imati podatke za svaki
slučaj.
5. Umjesto toga, možete koristiti Autoexposure
bracketing (AEB, automatsko snimanje s raznim
ekspozicijama) koja vam omogućuje da odlučite
koliko ćete podeksponirati ili preeksponirati, a zatim
omogućuje snimanje serije fotografija odjednom
HDR FOTOGRAFIJA
• Na računaru koristite softver za spajanje
slika u jednu sliku.
• Adobe Photoshop ima funkciju za HDR
spajanje, a možete koristiti i Image Composite
Editor (ICE) kompanije Microsoft koji će dobro
obaviti posao, a i besplatan je.
• Pokušajte kreirati sliku koja je slična onome
što ste vidjeli, naše oči imaju mnogo veći
dinamički raspon od fotoaparata pa tu tehniku
možete koristiti kako biste scenu što više
približili onome što ste vidjeli.
• Pokušajte pronaći prilike za upotrebu ove
tehnike. Utvrđivanje kada koristiti HDR vještina
je jednako kao i samo stvaranje dobrih HDR
slika. Vježbajte na očitim pejzažima i nebu, ali
imajte na umu da je HDR korisna tehnika i za
Upotrebom funkcije HDR ova slika dobila je veću dubinu jer sada detalje i makro fotografiju gdje možete
možete vidjeti i sam mehanizam vjetrenjače, što je mnogo bliže istaknuti neviđene detalje i snimiti vrlo
onome što je fotograf vidio golim okom. zanimljive snimke.
HDR FOTOGRAFIJA - Aurora HDR
• Od tri fotografije sa različitom ekspozicijom

Aurora HDR za vrlo kratko vreme pravi
fotografiju proširenog opsega tonova.
HDR FOTOGRAFIJA - Aurora HDR
HDR FOTOGRAFIJA - Photomatix
HDR FOTOGRAFIJA - Lightroom
OBRADA FOTOGRAFIJE - Photoshop

Digitalna Fotografija - 8003

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Digitalna Fotografija - 8003

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Doc. Dr Siniša Tomić

Vežbajte oko pri kadriranju!

Na sajtu www.photo.net možete videti mnoštvo fotografija.

Koji fotoaparat nabaviti? Kako pronaći pravi motiv i kadar?

U užem smislu reči, u makro

• Dakle, može se reći da je

• U oblasti makro fotografije koriste se tzv. makro objektivi sa

• Za snimak makro fotografija fotoaparati imaju tzv.

• Stalak je jedan od najvažnijih delova dodatne

• Osnovna svrha stalka je fotografisanje pomoću njega u

• Nakon zalaska sunca nastupa tzv. „plavi

• U ogromnoj većini situacija potrebno je korišćenje manuelnog moda.

• Kompozicija fotografije ima neka svoja pravila koja su

• Pojednostavite fotografiju i naglasite njen

• Krupan plan za snažan utisak.

• Da bi pronašli najbolju scenu krećite se

• Crvene oči predstavljaju neželjeni efekat

• Crvene oči mogu se izbeći upotrebom blica u posebnom

• Kod portreta u krupnom planu, na kojima lice

• Grupne portrete treba da

• Kada se portret radi na otvorenom,

• Portret se može raditi i u

• Za portretne fotografije važi pravilo „Približi se čoveku“. Neki

• Pravac pogleda i smeštanje glave u

• Portreti na kojima se vidi

• Fotoaparat treba da bude u

• Za izradu portreta upotrebljavaju se normalni ili telekobjektivi. Upotreba

• Museum je mod namenjen fotografisanju u prostorijama u kojima je zabranjeno korišćenje blica.

• Fokusiranje se koristi da bi se njime

U nekim prilikama desiće se da ćete se sa svojim

Postoji više opcija za podešavanje balansa belog:

• Svaki noviji model digitalnog fotoaparata

• Prilikom fotografisanja blic može biti isključen ili podešen na

• Pogodno za portrete, snimke, pejzaže i svaku drugu vrstu

• Zašto je otvor blende bitan? Ako

Slika: skala na ekranu aparata koja pokazuje ekspoziciju.

• Osetljivost filma naziva se još i ISO vrednost. Iako kod

• Tipična ISO skala ide od 100 pa do nekoliko hiljada.

• Otvor blende određuje koja će količina

• Dubinska oštrina (engl.

Slika: Prvi plan je zamućen

Čemu služi dubinska oštrina?

Kakav je fotoaparat potreban za dubinsku oštrinu?

• Kompaktni digitalni fotoaparati veoma se slabo snalaze sa dubinskom oštrinom.

Kolika dubinska oštrina nam je potrebna?

Slika: Ljudi u pozadini su mutni, ali

Nikon D7000, f/29, 30 s, ISO 100, AF-S DX NIKKOR 18-200mm f/3.5-5.6G ED VR II

Digitalni fotoaparati se mogu podeliti na:

• Kompaktne (koji mogu biti amaterski ili poluprofesionalni),

• Prosumer, tj. ultrakompaktne aparate (takođe mogu biti amaterski ili

• DSLR fotoaparate (koje možemo podijeliti na poluprofesionalne i profesionalne).

• Pametnim telefonima možda ovdje nije

Fotografije lijevo su snimljene

Normalni objektivi - sa žižnom daljinom od

Širokougaoni objektivi - sa žižnom daljinom

Širokougaoni objektivi se mogu podeliti u tri grupe:

• Teleobjektivi - sa žižnom daljinom većom od 70 mm,

AF-S NIKKOR 800mm f/5.6E

• Zoom objektivi su posebna vrsta objektiva, a specifični

• Makro objektivi kao posebna vrsta

Kako koristiti simulator za objektiv?

• Naravno, možda prirodna ekspozicija (nula, sredina