3Д

МОДЕЛИРАЊ
Е
Радили: Никола Јовановић, Софија Маринковић,
Тамара Капетановић и Дамјан Димић
 Садржај

01 02
Шта је 3Д 3Д модели
моделирање

03 04
Процес 3Д Даљи поступци
моделирања
 01
Шта је 3Д
моделирање
 3Д моделирање је процес креирања
математичке репрезентације неког
тродимензионалног објекта. Оно што
настане назива се 3Д моделом. Кроз
процес 3Д рендеровања, може се добити
2Д слика 3Д модела из једне перспективе
или као алтернатива, 3Д модел се може
искористити као ресурс у графичкој
симулацији.
 02
3Д модели
Као што је већ речено, 3Д модели
као математичка репрезентација,
су у својој сржи колекција података
о тачкама у 3Д простору и других
информација које рачунар
претвара у виртуални објект који се
исцртава на постољу. Као такви,
има више начина за креирање 3Д
модела, најконвекционалнији
начин је коришћењем 3Д пакета,
међу којима доминацију држе
позната имена попут 3ds Maxa и
Maya који су данас под окриљем
Аутодеска.
 Осим стварања модела уз коришћење специјалних
програма, могуће је креирати моделе кроз разне
алгоритме или солуцијом која постаје све
популарнија, скенирањем стварног објекта и
убацивање истог у рачунару разумљив фромат. Свет
је препознао корист 3Д модела и посебно 3Д графике,
па се данас користи у мноштву поља. Филмска
индустрија користи 3Д технологију да би додала
измишљене ликове и објекте у причу или за веома
опасне сцене које ни каскадери не могу одрадити, па
се то препушта тиму који је способан реконструисати
одређене опасне сегменте веома реално без икаквих
ризика.
 У архитектури је 3Д графика прихваћена као врло
једноставан и продуктиван начин да репрезентују неку
зграду која би се требала изградити. Осим наведеног, 3Д
графика има велику примену у медицини, науци и
инжењерингу.
 03
Процес 3Д моделирања
 Постоји много начина за
креирање 3Д модела, али само
неколико техника је постало
прилично популарно:
 Полигонално моделирање је једноставно
неколико тачака (Термена) изложених у 3Д
простору и међусобно су повезане правим
линијама формирајући полигон. Најмањи
полигон садржи три међусобно повезане
тачке и назива се троугао иако има и
надимак који се често користи, трис.
Полигон који се састоји од 4 тачке назива
се четворка и избор је већине 3Д уметника.
 НУРБС (неуниформални рационални Безиер сплинес)
моделирање користи криве, које, за разлику од
полигоналног моделирања, користе контролне тачке и
нуде параметар „тежине“. Повећање тежине на једној
контролној тачки приближиће криву томе. НУРБС
моделирање је погодно за органско моделирање или
аутомобилску индустрију јер аутомобили имају
закривљене линије због аеродинамичких својстава.
Постоји још једна техника која повезује више независних линија у
3Д површину која се назива закрпа, где више повезаних закрпа
формира 3Д модел. Када се то уради уз помоћ специјалног
програма као што је 3Дс Маx или Маya, 3Д уметници често
користе референцу из стварног света и скице модела како би
олакшали процес моделирања. Што се тиче сложенијих форми и
појава из стварног живота као што су волуметријски облаци,
експлозије, течности итд., они настају уз помоћ система честица
(честица == честица) који заправо генеришу велику количину
координата које имају одређени материјал. и понашање. Због
велике количине података везаних за стварање оваквих
феномена, трајање рендеровања или исцртавања слике може се
значајно повећати.
 04
Даљи поступци
Иако модели могу изгледати прилично детаљно, сам модел
је текстурисан и није превише реалан. Процес додавања
текстура моделу назива се „мапирање текстура“. То су
заправо 2Д слике које су додељене одређеном сегменту 3Д
модела. Као што 3Д модел има координате (XYZ) кроз које
се креће у 3Д простору, тако и 2Д текстура има своје
координате (УВ координате) које одређују на који део
површине модела се текстура налази. Тип текстуре је у
изобиљу, па је моделу додељен схадер/материјал који има
различита својства као што су дифузна текстура, бумп
текстура, нормалне мапе, текстура померања, текстура
шума итд.
Осветљење је такође веома важан елемент који је
кључан за квалитет и реализам 3Д сцене. Важно је
напоменути да је светлост у 3Д свету само непотпуна
симулација светлости у стварном свету која је до сада
прилично недостижна због сложених прорачуна које
би требало израчунати у сваком кораку рендеровања
сцене. Имајући ово на уму, потребно је понудити
више извора светлости за правилно осветљење.
Постоје различите врсте светлости, као што је
усмерено светло (светло са смером), тачкасто
(светлост се „разлива“ из једне тачке у свим
правцима) итд. 3Д моделирање и анимација спадају у
најзахтевније облике бављења компјутерском
графиком.
Хвала на пажњи!
CREDITS: This presentation template was created by Slidesgo, including icons
by Flaticon and infographics & images by Freepik