Mentoring u ženskom

preduzetništvu – iskustva iz
prakse

Valjevo, 28.05.2012. Autor: Dipl.ing. Ljiljana Stanojević

Šta je mentoring?

 Mentoring je sveobuhvatni proces

podrške mladim preduzetnicima koji se
nalaze u presudnom trenutku za
opstanak i dalji razvoj preduzeća.
Zajedničkim radom mentor i preduzetnik
nastoje da prevaziđu probleme i pronađu
najpovoljnija rešenja.
 Mentor je osoba koja prenosi svoje
znanje i iskustvo na preduzetnice u
vidu saveta a po metodologiji koju je
razvila Nacionalna agencija za
regionalni razvoj u saradnji sa
japanskom metodologijom.
Ja kao korisnik usluga
mentoringa
 Ovu temu sam odabrala iz razloga sto je
moje preduzeće koristilo usluge
mentoringa, a nakon toga sam i sama
postala mentor.
 Doživotno učenje i usavršavanje je
neminovnost za unapređenje poslovanja,
kako za početnike tako i za preduzeća sa
iskustvom, bilo mala, srednja, velika...
 Kada sam ja postala preduzetnica 1991.
godine takva usluga nije postojala. Reč mentor
je značila osobu - profesora na fakultetu koji je
savetovao, usmeravao i nadgledao rad na
izabranoj temi.
 Mnogo puta sam se našla u poziciji da mi treba
savet, nekad i neki najbanalniji, pa sam se
pitala zašto neko nije napravio uputstvo za
organizaciju, poslovanje, zašto moramo toliko
da grešimo, zašto moramo da gubimo toliko
vreme i energiju.
 Znala sam svoju struku ali sve drugo bila je
nepoznanica, potrebna su i izvan struke mnoga
znanja i veštine.
 Kada sam pre 2 godine čula za ovu
uslugu jako sam se obradovala. Ova
oblast se razvila u Japanu odmah posle
drugog svetskog rata, kada je država
intenzivno radila na razvoju malih i
srednjih preduzeća. Kakvom brzinom se
razvio Japan, to svi znamo.
 Odmah sam se prijavila na konkurs za
uslugu mentoringa.
 Motiv mi je bio unapređenje poslovanja
kroz nova saznanja po japanskoj
metodologiji koja je primenljiva u našim
uslovima.
 Za 55 radnih časova tekao je proces
dijagnostike – snimak postojećeg stanja
preduzeća. Korišćena je SWOT analiza,
analiza internih i eksternih faktora
poslovanja, finansijska analiza –
sveukupno sagledavanje problema
poslovanja.
 Izrada elemenata akcionog plana –
predlozi za unapređenje i rešavanje
problema.
 Informisanje o podsticajnim sredstvima
od Fonda za razvoj i subvencijama za
nova zapošljavanja.
 Prezentacija principa japanskog
menadžmenta preko 5S sistema, o
značaju pravilno definisane
organizacione strukture zaposlenih i
rasporeda prostorija i mašina.

 Uvod u japanski model kontrole kvaliteta

– Kaizen.
 Kroz interaktivnu komunikaciju mentorke
sa nama u firmi, dobijeni su benefiti i za
nas i za mentorku. Mi smo dobili nova
saznanja koja smo počeli da
primenjujemo u praksi, a mentorka koja
je mlada i ambiciozna, dobila je iskustvo
iz prakse iz naše firme.
 Svaka od nas je na neki način koristila ili
davala savete vezano za poslovanje, od
nadređenih, podređenih, saradnika u
sličnim delatnostima. To su saveti iz
pojedinih oblasti ali na ovako
sveobuhvatan način je svakako bolji
rezultat.
Koncept japanskog
menadžmenta
 Kaizen filozofija
• KAI – Promena
ZEN – Dobro
KAIZEN – Stalno napredovanje
• Kaizen ne podrazumeva velika finansijska
ulaganja, već promene u gledištima, načinu rada i
razmišljanja svih zaposlenih. Kao koncept,
primenljiv je, ne samo u poslovanju, već i u svim
segmentima života. Tako se i posmatra u zemlji u
kojoj je nastao - kao obaveza da u svakom danu
učinimo neko poboljšanje.
 Novi pristup
• U cilju unapređenja poslovanja, u svoje
preduzeće sam uvela ISO standarde, pre 7
godina.
• Japanski menadžment je implementiran i
jako primenljiv. Taj novi pristup podrazumeva
sledeće:
 Širok opis posla i fleksibilan zadatak
 Osnove 5S
 Timski rad
 Inicijativa i kreativnost
 Razmena informacija
 Predusretljivost i budnost
 Radna etika
 Uzajamno poverenje
 Dugoročni pristup
Osnove 5S

• To su početna slova japanskih reči koje

počinju sa slovom “S”
 SEIRI – Odbacivanje nepotrebnih stvari
 SEITON – Stavljanje predmeta u organizovan
red
 SEISO – Čišćenje
 SEIKETSU – Održavanje radne sredine
čistom i urednom
 SHITSUKE – Osnovna samodisciplina za rad
Orijentisanost ka radnom mestu,
kvalitetu, detaljima i ljudima

 Orijentisanost ka kvalitetu
 Orijentisanost ka radnom mestu
 Orijentisanost ka detaljima
 Orijentisanost ka ljudima
 Ja kao mentorka
• Sada slede moja iskustva kao mentorke kroz
projekat “Smanjenje nezaposlenosti žena u
nerazvijenim opštinama kroz podršku
samozapošljavanju u sektoru usluga i
turizma”.
• Ovo je jedno novo iskustvo sa mladom
potencijalnom preduzetnicom bez iskustva,
čija je ideja da pravi proizvode od voća –
pekmez i slatko bez šećera, namenjenim za
ishranu dijabetičara i zdravu ishranu osoba
sklonim gojaznosti kao i svima koji preventivno
vode računa o ishrani.
• Najčešća pitanja početnica bez iskustva
su bila: Kako da počnem?
• Odgovor je: Analiziramo ideju, tržište i
onda pravimo plan za početak posla –
detaljan plan aktivnosti, i završavamo sa
proizvodom – zdravim pekmezom u
teglicama spremnim za konzumaciju.
• Naredna iskustva su iz projekta NARA –
preduzetnice koje imaju svoj biznis ali žele
da ga unaprede.
• Jedna preduzetnica je iz Užica i ima svoj
kozmetički salon, a druga preduzetnica je
iz Beograda i bavi se homeopatijom. Kroz
komunikaciju i interaktivan pristup
prolazimo kroz fazu dijagnostike. I jedna i
druga imaju slična pitanja iako su im
delatnosti potpuno različite. Pitanja su
sledeća:
 Kako da imam više vremena za sebe i
porodicu?
 Kako da budem produktivnija i
efikasnija?
 Kako da se izborim sa
konkurencijom?
 Kako da povećam broj kupaca –
korisnika usluga?
 Kako da dođem do povoljnijih
sredstava?
• Da bi saveti bili pravi, uvek se pitamo: A kako
smo radili do sada, kakve su nam dnevne
aktivnosti, gde nam curi vreme koje je
nenadoknadiv resurs, pa onda planiramo dalje
aktivnosti, jer nema poboljšavanja bez
preispitivanja.
• Na pitanje kako da imam više kupaca –
korisnika usluga, moramo prvo da utvrdimo koliko
ih sada imamo, a koliko ih možemo prema
kapacitetima imati, a da ispoštujemo kvalitet. Kroz
interaktivnu komunikaciju, beleške sa brojkama,
savete, odgovori se sami nameću. Mentor daje
savete, ali preduzetnica sama donosi odluke.
 Zaključak
• Ako nam je svima jasno da možemo imati
najsavremeniju opremu i vrhunsku tehnologiju, a
da ne posedujemo znanja, veštine, kompetenciju i
pozitivan pristup, ništa nam ne vredi, nema
rezultata.
• Formalnim obrazovanjem nije moguće pokriti
kompleksan zahtev savremenog preduzetništva.
Inovirati postojeća znanja, razmenjivati iskustva,
poboljšavati se, povećanjem broja obučenih. A
kako povećati broj obučenih? Odgovor je: Kroz
razne obuke, treninge, seminare...
• Povećati broj mentora – osoba koja pored
obrazovanja ima i dosta iskustva i spremna
je da prenese na druge.
• Benefiti su ogromni: Mentor – podiže svoj
kapacitet znanja. Mentorisani – dobija
samopouzdanje i viši nivo svesti o svom
biznisu. A okruženje se pokreće, jer primeri
dobre prakse su nešto što daje najbolje
rezultate.
• Pokrenimo se, svaki dan u kontinuitetu
učinimo neko poboljšanje, budimo
mentori i koristimo mentorske usluge.

• Stara kineska poslovica kaže:

“Ako čoveku daš ribu, nahranićeš ga za
jedan dan, ako ga naučiš da peca,
nahranićeš ga za ceo život.”