NETO MALO O KOUINGU KAKO BITI SA KOUINGOM NA TI

RADNA SVESKA

IZDAVA: Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Brzakova 20, 11 040 Beograd, Srbija Im Auftrag des Bundesministeriums fr wirtschaftliche Zusammenarbeit und Entwicklung (BMZ) der Bundesrepublik Deutschland ZA IZDAVAA Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Britta Lambertz AUTORKE Stanislava Vidovi Katarina Stani LEKTORKA Jasmina Alibegovi DIZAJN I OPREMA InDesigner, Beograd TAMPA InDesigner, Beograd TIRA 450 ISBN 978-86-87737-32-7

NETO MALO O KOUINGU KAKO BITI SA KOUINGOM NA TI

RADNA SVESKA
AUTORKE Stanislava Vidovi Katarina Stani

Beograd 2012

SADRAJ
UVOD POGLAVLJE 1 POGLAVLJE 2  5

POGLAVLJE 3 POGLAVLJE 4

POGLAVLJE POGLAVLJE POGLAVLJE POGLAVLJE

5 6 7 8

POGLAVLJE 9 POGLAVLJE 10 POGLAVLJE 11 POGLAVLJE 12 POGLAVLJE 13 POGLAVLJE 14 POGLAVLJE 15 POGLAVLJE 16 POGLAVLJE 17 POGLAVLJE 18 POGLAVLJE 19 POGLAVLJE 20

TA JE TO KOUING 6 KOUING I DRUGI TIPOVI PODRKE SLINOSTI I RAZLIKE  7 2.1. KOUING  7 2.2. TRENING  8 2.3. PREDAVANJE / PODUAVANJE  8 2.4. MENTORSTVO  8 2.5. PSIHOTERAPIJA I SAVETOVANJE  9 NAJEE ZABLUDE VEZANE ZA KOUING  10 METODOLOGIJA KOUINGA 10 4.1. PROCES 11 4.2. ALATI 12 4.3. TVRDNJE 13 4.4. DOVRAVANJE REENICA 14 4.5. EKSPERIMENT 14 4.6. VOENA FANTAZIJA (VOENA SVESNOST) 14 4.7. ODIGRAVANJE (IGRANJE ULOGA) 16 4.8. DOMAI ZADATAK 17 4.9. VOENJE DNEVNIKA 17 4.10. KUNE VEBE 17 4.11. BRAINSTORMING / PREDLOZI REENJA BEZ EVALUACIJE 18 4.12. SVESNOST 18 MODELI KOUINGA 20 ODNOS KOU - KLIJENT 23 ETIKA / POVERLJIVOST KOUINGA 24 UGOVOR IZMEU KOUA I KLIJENTA / ONO TO JE VANO NA POETKU 25 8.1. PRVI SUSRET (SEANSA) 26 8.2. UOBIAJENI SASTANAK 27 USPEH27 CILJEVI29 IDENTITET 32 SAMOPOUZDANJE / SLIKA O SEBI 32 IZGRADITE NEGUJU ODNOS PREMA SEBI 34 PODLINOSTI36 KRITIAR ILI TOP DOG  37 SABOTER I RTVA 38 RAZVIJANJE SVESTI O NEOPHODNOSTI PROMENA KAKO UBEDITI SEBE DA SE UPUSTIMO U PROMENU  41 RADNI DEO TOKOM SEMINARA 42 PRAKTINI RAD SA VRNJACIMA 53 LITERATURA  65

UVOD
Projekat Jaanje struktura za osnaivanje i participaciju mladih u Srbiji realizuje Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, po nalogu Nemakog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), i u partnerstvu sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije. Osnovno usmerenje projekta je promocija demokratskog drutva, promocija ideja tolerancije i prihvatanja razliitosti, promocija ljudskih i dejih prava. Pritom se poseban akcenat stavlja na implementaciju participativnih modela kao uslov razvoja civilnog drutva i podrka marginalizovanim grupama mladih (izbeglice, internoraseljena lica, socijalno ugroene kategorije stanovnitva, mladi rtve nasilja, pripadnici nacionalnih manjina i dr.) Projekat sprovodi razvojne mere i intervencije u oblastima prevencije nasilja i implementacije Nacionalne omladinske politike na lokalnom nivou. Najznaajniji rezultati iz oblasti transformacije sukoba su prilagoavanja i primena relevantnih modela, na primer vrnjake medijacije, inkluzivne medijacije, porodine ili medijacije u zajednici. Vrnjaka medijacija i vrnjaka edukacija su najee koriene metode rada. U oblasti decentralizovanog sprovoenja omladinske politike, projekat je razvio metodologije lokalnog akcionog planiranja (LAP) i revidiranja lokalnih akcionih planova, istovremeno svoje aktivnosti usmerava ka osnaivanju kompetencija lokalnih omladinskih koordinatora kako bi unapredili svoje sposobnosti i sprovodili nacionalne standarde za kancelarije za mlade. Osim toga, ovaj projekat podrava uspostavljanje jedne krovne organizacije lokalnih kancelarija za mlade, sa idejom da se jaa njihova uzajamna saradnja i razmena iskustava. U okviru servisa i usluga koje projekat prua i razvija su razvijanje programa, razvijanje metodologija implementacije razliitih programa, upravljanje znanjem i sistematizacija iskustava i irenje najbolje prakse, podrka informativnim slubama za mlade, izrada i distribucija materijala i aktivnosti u odnosima s javnou, poput internet sajtova, lanaka, filmova i drugih objavljenih materijala. Jedan od programa koij je razvijen i pilotiran u okviru projekta je i Vrnjaki kouing (Getalt life kouing). Program Vrnjakog kouinga je razvijan na osnovu prepoznate potrebe mladih ljudi za izgradnjom linih kapaciteta prilikom susretanja sa problemima i preprekama u razliitim izazovima sa kojima se susreu tokom svakodnevnog ivota u vremenu koje oslikava ubrzane socijalne i drutvene promene. Radna sveska pred vama je rezultat rada, saradnje, primene, kao i nauenih lekcija tokom razvoja programa, a buduim kouevima omoguuje da lake rade sa klijentima.

* U dokumentu se potuje rodno diferencirani jezik, tj. jezik rodne ravnopravnosti, i zbog lakeg korienja dokumenta nije svaki put eksplicitno naznaeno.

TA VI ELITE DA POSTIGNETE?
POGLAVLJE 1 TA JE TO KOUING? Kouing nije psihoterapija ni savetovanje. Kouing je proces fokusiran na klijentove potencijale i njihov razvoj. Kou podstie klijenta da otkrije svoje potencijale, da ih razvija a onda oslanjajui se na njih izgrauje sopstvene kapacitete i sposobnosti u svim oblastima i postie vrhunske rezultate. Kouing je inspiruue partnerstvo izmeu koua i klijenta u kome obuen profesionalac podstie ljude da odgovorno kreiraju svoju budunost. Kou i klijent stvaraju vizije i ciljeve razliitih oblasti ivota i viestruke strategije kojima e ostvariti te ciljeve. Jedan od bitnih efekata kouinga je izgradnja i podrka sopstvene podrke za preuzimanje odgovornosti za svoje ciljeve, izbore i ivot uopte. Tokom procesa kouinga, mnogo je manji akcenat na identifikaciji onoga to nije dobro, fokus je zapravo na maksimalizaciji onoga to je dobro i uspeno. Kljuno pitanje u kouingu nije Kakve probleme imate?, nego ta vi elite da postignete?, Koji je va cilj?,Gde elite da budete sledee godine u ovo vreme?. Kouing je budunou orijentisan, ka ciljevima i uspenoj budunosti. Klijent se doivljava i prihvata kao bie sa sopstvenim snagama za lini razvoj i ostvarenje vrhunskih postignua. O njemu se ne sudi, zadatak koua je da prepozna snagu klijenta i sposobnost da otkrije sopstvene mogunosti i doe do svojih reenja. Kouing podstie unapreenje znanja, ivotnih vetina, optimizma i odgovornosti. Klijent se ui da postavlja pitanja kako bi realizovao sliku svog eljenog JA. Kouing je fokusiran na donoenje praktinih i konkretnih odluka koji se tiu narednih koraka potrebnih za ostvarenje svojih ciljeva. Kouing je proces u kome kou polazi od toga da svaka osoba poseduje kapacitete da dostigne i ostvari svoje ciljeve. Kouing nije davanje saveta. Kou ne daje savete, on pokree klijenta da donese sopstvene mudre odluke i pronae najefikasnije naine dostizanja ciljeva kroz kontakt sa svojim linim potencijalima, vrednostima i uverenjima. Termin kouing (coaching) poeo je da se upotrebljava kao sleng jo 1830. godine, na Oksfordskom univerzitetu i odnosio se na profesora koji vodi studenta kroz ispit. Prvi put se ovaj termin upotrebljava u oblasti sporta 1831. godine. Po definiciji ICF (International Coaching Federation), kouing je interaktivan proces koji pojedincu, timu, preduzeu, ustanovi ili organizaciji omoguava da razvija svoje potencijale i bre i efikasnije dostigne bolje rezultate1. Cilj kouinga je pomoi klijentu da prepozna svoje elje, potrebe i ciljeve a zatim da prilagode svoje akcije i modifikuju ponaanje kako bi ih i ostvarili.

plAnincA, 2008, po S. Miloevi, 2009

KOJI JE VA CILJ?
KOUING I DRUGI TIPOVI PODRKE SLINOSTI I RAZLIKE
2.1. KOUING

POGLAVLJE 2

Kou pomae klijentu da razvije ivotne vetine. Kou ne mora da ima lino i profesionalno iskustvo u klijentovoj profesionalnoj oblasti ili da ima slino ivotno iskustvo da bi bio dobar kou. Meutim, neophodno je da sam kou, u okviru svojih obuka, ima iskustveni rad na sebi. Kou pomae svojim klijentima da poboljaju kvalitet svog ivota i postignu svoje ciljeve. Kou je obueni profesionalac koji odreenim tehnikama pomae klijentu da bolje upozna sebe i sagleda svoju situaciju iz razliitih uglova. On daje podrku klijentu za pronalaenje sopstvenih reenja. Inspirie ga na stvaranje i razradu originalnih ideja. Ohrabruje ga da menja perspektive u odnosu na situaciju. Kouing je usmeren na otkrivanje i osvajanje line snage. Kou kontrolie proces i usmerava klijenta, ali ne donosi odluke umesto njega. Definicija: Kouing je rad na sposobnosti klijenta da ui2 . Osnovna razlika izmeu kouinga i drugih tipova podrke jeste uverenje da svaka osoba moe da se izbori sa ivotnim tekoama, da poseduje linu mudrost da prepozna i dalje razvija svoje potencijale, a da je uloga koua izmeu ostalog da provocira misaoni proces i donoenje raznih vrsta odluka. Kou ne odgovara na pitanja, on ohrabruje klijenta da sam doe do najboljeg mogueg odgovora za njega samog. Proces: Klijent je centar procesa. On donosi odluke o samom sebi, kou olakava proces. Kouing podstie postizanje svesnosti o sopstvenim eljama i potrebama, to moe dovesti do veeg samoprihvatanja, kao i do promena u ponaanju i razvoju sopstvenih potencijala. Kouing koristi skup tehnika koje omoguavaju da se dostigne vea jasnoa u pogledu sopstvenih ciljeva i naina funkcionisanja, da se uvea kompetencija u upravljanju sopstvenim procesima i steknu odreene vetine potrebne za efikasnije funkcionisanje u svim segmentima ivota. Kouing je proces u kome se razvijaju vetine i identifikuju sposobnosti, pri emu se klijentu omoguava da ih koristi na najbolji mogui nain, dok izgrauje nezavisnost i poverenje u sebe. Odnos: Kou i klijent grade partnerski odnos u kome su oboje jednaki. Poverenje treba da se razvije tokom procesa, kako bi obe strane imale slobodu da otvoreno razgovaraju o sadrajima koji su im bitni. Taj odnos poverenja gradi se od prvog susreta i na poetku u velikoj meri zavisi od samog koua. U tom odnosu je od izuzetnog znaaja odsustvo vrednovanja, osuivanja i prebacivanja. Kou prihvata klijenta onakvog kakav on jeste. Prednosti: Izvoenje kouinga je jednostavno. Vetine steene u jednoj oblasti vrlo se lako generalizuju na druge, veoma razliite oblasti ivljenja.

Downey, 2003, po S. Miloevi, 2009

2.2. TRENING

Trening ima za cilj da podri zaposlene u nekoj organizaciji ili da osnai grupu ljudi za oblast za koju se interesuju. Treningom treneri prenose znanje i vetine na uesnike. Definicija: Trening je program sa definisanom agendom i strukturom, koji ima za cilj prenoenje znanja trenera uesnicima 3. Namenjen je razvoju znanja ili vetina uesnika treninga. Proces: Trening se moe izvoditi tokom jednog ili vie dana u nekoj ustanovi ili van nje. Trener podrava dodatno uenje za ve obrazovane uesnike u odreenoj oblasti. Trener poseduje vea znanja u oblasti koju prenosi i ima razvijenije vetine u odnosu na uesnike. Odnos: Uesnici su ukljueni u rad tokom treninga, aktivni su, dobijaju odreene zadatke koji imaju za cilj da ih vode do otkrivanja i usvajanja odreenih znanja i vetina. Prednosti: Trening je efikasan nain prenoenja novog seta vetina ili novog znanja veem broju uesnika.
2.3. PREDAVANJE / PODUAVANJE

Definicija: Predavanje je proces koji pojedincu ili grupi olakava uenje. Predava je najee kvalifikovan i kompetentan profesionalac koji vodi uesnike kroz ve utvren nastavni plan. Proces: Poduavanje se odvija tako to predava prenosi sluaocima odreene informacije. Predava je najee strunjak u svojoj oblasti. Predavanje se esto koristi i kao deo treninga, jer je kombinacija oba pristupa, treninga i predavanja, pokazala visoke rezultate prilikom sticanja novih znanja i vetina. Poduavanje je nauiti ljude da rade ono to ne znaju da rade u oekivanoj meri. Odnos: Predava je strunjak koji dobro poznaje oblast o kojoj pria, dok su uesnici (studenti, zaposleni, vrnjaci) uglavnom pasivni. Prednosti: Predava najee odlino objasni i pojasni teoriju, metodologiju, nain korienja odreenih alata, to je u odreenim situacijama od kljune vanosti. Predava se esto angauje i prilikom implementacije novih pravila, standarda, zakona.
2.4. MENTORSTVO

esto se izmeu mentorstva i kouinga stavlja znak jednakosti. To je zbog njihovih slinosti. Tokom oba procesa odnos ukljuuje podrku mentora (koua), posebno kada se radi o profesionalnom napredovanju. Meutim, postoje i bitne razlike izmeu ta dva pristupa. Definicija: U odnosu na klijenta, mentor je najee senior u istoj profesiji. Mentorstvo podrazumeva zajedniki rad starijeg i iskusnijeg i mlaeg, manje iskusnog kolege. Podrazumeva se da mentor ima veliko znanje i iskustvo u zajednikoj profesionalnoj oblasti. Mentor daje savete na osnovu linog ili na drugi nain proverenog iskustva. Mentorstvo je kada ljudi koji neto zaista dobro rade pokazuju kako to rade. Proces: Mentor savetuje, podrava, poduava, ukazuje na greke, nudi reenja. Mentorstvo se zasniva na zajednikom potovanju i moe trajati mnogo godina. Mentor moe da razvija konstruktivne diskusije sa klijentom i ukrta svoje miljenje sa njegovim.
3

Executive Coaching Survey, 2010

Odnos: Odnos izmeu mentora i klijenta lii na prijateljstvo, posebno ako dugo traje. Jedna osoba moe imati vie mentora. To je odnos izmeu jednog starijeg i iskusnijeg i drugog manje iskusnog kolege. Prednosti: Mentor svom studentu prenosi znanja steena linim iskustvom.
2.5. PSIHOTERAPIJA I SAVETOVANJE

Postoji slinost izmeu psihoterapije, savetovanja i kouinga. U sva tri sluaja profesionalac postavlja pitanja, teme su esto tekoe u privatnom i poslovnom ivotu, i podrazumeva se snano angaovanje i posveenost terapeuta, savetnika, koua i klijenta. Definicija: Psihoterapija i savetovanje orijentisani su ka otklanjanju pojava koje klijenti definiu kao tegobe, probleme i tekoe u funkcionisanju zbog kojih pate. Oba procesa okrenuta su ka poboljanju mentalnog i emocionalnog stanja klijenta. Proces: Procesi savetovanja i kouinga su vrlo slini, oba uvaavaju i potuju subjektivni doivljaj i perspektivu klijenta. U oba sluaja klijent je centar procesa. Razlika je u tome to se tokom kouinga ne ide u dublju analizu linosti, ne dijagnostikuje se i ne provociraju se traumatina i bolna iskustva. Kou je orijentisan ka budunosti i ne bavi se klijentovom prolou. Odnos: Odnos je, kao i u kouingu, od izuzetnog znaaja i zasniva se na uzajamnom poverenju. Prednosti: Savetovanje i psihoterapija najpogodniji su za klijente koji su pretrpeli ozbiljna traumatina iskustva. Pogodni su i za one koji imaju tekoe u svakodnevnom funkcionisanju. Takoe, psihoterapija je dobra u svim sluajevima kada klijent eli da se bavi svojom prolou i da na osnovu te analize unapredi svoje funkcionisanje u sadanjosti.
TERAPIJA MENTORSTVO SAVETOVANJE KOUING

Sadraj rada

Odnos Emocije

Dogaaji i situacije iz klijentove prolosti, traumatina iskustva, poremeaji u funkcionisanju klijenta Terapeut klijent

Zajednika profesionalna oblast, pri emu je krajnji cilj da sledbenik radi neto na isti nain kao mentor

Bavljenje problemima i traganje za kreativnim nainima da se problemi prevaziu

Klijentova sadanjost i fokusiranje na za klijenta najpoeljniju budunost

Stariji/mudriji mlai/ manje iskusan kolega Emocije sa Emocije su ograniene kojima se klijent na reakcije na teko nosi mentorski rad

Ekspert klijent sa tegobama irok spektar emocija

Proces

Terapeut dijagnostikuje i sprovodi profesionalnu ekspertizu, vodi klijenta ka ozdravljenju.

Mentor omoguava studentima da posmatraju njegovo ponaanje i ekspertizu, odgovara na pitanja, postavlja standarde sa ciljem da studenti naue da rade neto ili da razmiljaju o neemu na nain na koji to radi mentor.

Savetnik ostaje po strani, slua, analizira situaciju, pomae klijentu da definie problem, doe u kontakt sa tekim oseanjima koje klijent izbegava, a onda prevazilazi tekoe u klijentovom funkcionisanju.

Kreativno partnerstvo Kouing je orijentisan ka cilju, pa se tokom rada usredsreuje na emocije koje su u vezi sa ciljem. Ne bavi se dubljim emocijama. Kou je ukljuen u proces, pomae klijentu da identifikuje sopstvene izazove. Klijent i kou rade zajedno, sa ciljem da izazov pretvore u uspeh.

KOUING JE VRLO EFIKASAN METOD ZA:

Razvijanje socijalnih vetina Akcionog planiranja Reavanje problema Prevazilaenja konflikata

Definisanje ciljeva, planova i projekata Prihvatanja odgovornosti Razvoja karijere Podizanje nivoa motivacije

POGLAVLJE 3

NAJEE ZABLUDE VEZANE ZA KOUING

1. Kouing moe da radi bilo ko zainteresovan za rad sa ljudima. NETANO.

Kou moe biti samo dobro obuena osoba sa sertifikatom za kouing, uz obaveznu superviziju. Takoe, za koua su neophodna neka znanja iz oblasti psihologije, kao to su psihologija linosti, teorije o motivaciji, rad sa strahovima, ali i neka znanja iz drugih oblasti.
2. Kouing je vrlo lak zato to postoji ablon i tano se zna redosled aktivnosti.  NETANO.

Ne postoji ablon. Postoje pravila i strukturisane vebe. S obzirom na to da je klijent centar procesa i da je potovanje njegovih potreba i oseanja na prvom mestu, neophodno je da kou ima senzibilitet da prati klijenta. Ukoliko kou pokua da prati neku emu koju unapred osmisli, zaustavie kreativne procese u klijentu i u sebi i nee biti spreman da odreaguje na ono to se deava sada i ovde.
3. Kou je po pravilu psiholog. NETANO. Kou ne mora da bude psiholog, mada su neka znanja iz te oblasti neophodna poto se bavimo ljudskim biima. Osobe drugih struka, uz odreene obuke i sticanje neophodnih znanja, kao i uz lini rad na razvoju sopstvenih potencijala i senzibiliteta za rad sa ljudima, mogu jednako dobro da obavljaju posao koua. 4. Kad god klijent zastane, vano je rei neto kako mu ne bi bilo neprijatno.  NETANO Vrlo je vano sasluati klijenta, a kada zauti biti dovoljno strpljiv i saekati da nastavi. Prekidanje procesa razmiljanja klijenta i brza intervencija mogu biti mnogo tetniji nego trenutno nastala tiina. 5. Kou samo postavlja pitanja.  NETANO

Kou prepoznaje kada ta treba da kae i koju vebu da izabere u datom trenutku. On razgovara, parafrazira, sumira, predlae. Nije dobro samo postavljati pitanja, jer takav nain ne dovodi do uspostavljanja adekvatnog odnosa kou klijent. POGLAVLJE 4 METODOLOGIJA KOUINGA Proces u kouingu je istraivanje: >> onoga to jeste, >> onoga to bi moglo da bude, >> naina na koji se to moe postii, >> posledica do kojih dovodi postignue. Alati kouinga su: >> pitanja, >> tvrdnje, >> nedovrene reenice, >> voena fantazija, >> prazna stolica,

10

>> igranje uloga, >> brainstorming / predlozi bez evaluacije. Ciljevi kouinga su: >> postizanje svesnosti o sebi, >> razvoj sopstvenih potencijala i kapaciteta.
4.1. PROCES

Smetanje kouinga u odreenu emu i strukturu jeste pojednostavljivanje itavog procesa, kao i ljudskog funkcionisanja uopte, jer teme, sadraji i ciljevi rada mogu biti razliiti onoliko koliko je razliita svaka osoba pojedinano. Meutim, radi lakeg uenja, snalaenja, utvrivanja standarda rada, ovde emo definisati odreenu strukturu i samu metodologiju, na koju e svaki kou staviti svoj lini peat. Na poetku rada sa klijentom vano je definisati: >> motive dolaska na kouing, >> oekivanja od kouinga, >> ciljeve ili primarni cilj koji klijent sam sebi postavlja. Utvrivanje onoga to klijent zaista eli, da postigne, da ivi, da unapredi, ponekad nije jednostavno, zato emo neke od narednih stranica posvetiti upravo definisanju ciljeva, njihovom fokusiranju i izotravanju. >> Kada na bilo koji nain sa klijentom definiemo cilj, onda kreemo u istraivanje onoga to je sada, kako ta situacija izgleda sada, kako se klijent osea u vezi sa tim gde je sada, kako se osea u vezi sa nekim bitnim detaljima te situacije, ta oni za njega znae. Dakle, doivljaj neke situacije potpuno je subjektivne prirode i kou ne sme dozvoliti sebi da pretpostavlja ta za klijenta znai gubitak posla, razvod roditelja, raskid veze. Vano je zadrati se dovoljno dugo na tom delu, i to iz dva razloga. Prvi je da kou upozna i razume situaciju, motive, automatizme u miljenju, predrasude, sabotere, koniare i slino. Drugi razlog je da bi klijent proirio svoju svesnost o svakom pojedinanom aspektu situacije i sagledao je bolje i potpunije. Kou ga kroz taj proces vodi pitanjima, testiranjem tvrdnji, eksperimentima Tek kada se ta faza dobro iscrpi, klijent e znati kuda da krene dalje. >> Sledi istraivanje onoga to bi moglo biti. U prethodnoj fazi se klijent suoio sa situacijom i razumeo je na drugaiji nain, kao i sopstvene prepreke i prepreke u okolini koje mu stoje na putu. Sada je spremniji da situaciju pogleda na drugaiji nain i uoi da stvari mogu izgledati bitno drugaije. Klijenta suoavamo sa moguim doivljavanjem i smislom situacije ili dogaaja kada bi odustao od svojih koniara i prepreka. Ovde se dovode u vezu misli, znaenje koje se neemu pridaje, oseanja, doivljaj situacije i ponaanje. Klijent shvata da uz odreenu promenu navika, stavova, ustaljenih ema, sve moe biti potpuno drugaije. On je potpuno u kontaktu sa onim to moe da bude, a ta promena bi svakako bila kvalitativno drugaija u odnosu na postojee stanje. Ovde se takoe koriste alati kao u prethodnoj fazi, pitanja, tvrdnje, voena fantazija >> Ispitivanje raznih mogunosti. Oslobaanje od starih naina funkcionisanja i privlanost cilja, koja je sada, nakon prethodnih faza, dodatno pojaana, omoguavaju iskrsavanje razliitih mogunosti za postizanje tog cilja i dobro oseanje u vezi sa svim okolnostima i pojedinostima cilja. Klijent sada ima podrku u sebi i nije mu potrebna podrka sa strane na koju se do sada oslanjao. Tu je vana kreativnost koua i klijenta. Dobro je da kou esto postavlja pitanja: Moete li jo neto da uradite?, Postoji li jo neto to biste mogli?, sve dok ne iscrpi i poslednju mogunost. Na kraju se klijent odluuje za mogunost koja je za njega najbolja, najprihvatljivija, najefikasnija i realna. To je odluka koja je ujedno i zakljuak rada, jednog ili vie susreta. Ipak tu nije kraj, jer je vrlo vano prei na sledei korak.

11

JA ELIM DA OST POSLU I DA SE NJ

>> Jo jednom i sada iz drugaijeg ugla utvrditi posledice do kojih dovodi odreena odluka, odnosno ishode postizanja cilja. Taj deo ima za cilj pojaavanje zakljuka i donete odluke. Mogunosti su razne, a jedna od njih je kratka voena fantazija: Zamislite da je prolo tri meseca i da nita niste uradili, Sada zamislite da je prolo tri meseca i vi ste uradili to, to i to (to konkretnije), i postigli to, to i to. Kako se oseate? >> Nekada e se ceo susret odnositi na izradu detaljnog plana akcije, a nekada, kada nema dovoljno vremena za to, ne treba propustiti da pitate: ta je prvo to ete uraditi?, kako bi klijent otiao spreman na akciju.
4.2. ALATI

Osnovni alat kojim se slui kou u svom radu jeste postavljanje pitanja. Vano je da kou zna na koji nain da postavi pitanja i ta su dobra pitanja, kao i koja su pitanja adekvatna u odreenoj situaciji. Ne postoji univerzalan recept, isto kao to ne postoji ablon. Istina, neka pravila postoje, ali od koueve senzitivnosti, umenosti, kreativnosti, znanja, iskustva i procene zavisi koji e metod izabrati kao najadekvatniji u datom trenutku. Svako pravljenje ablona naruava kvalitet rada. Ipak, evo nekih pravila: Kou tokom rada postavlja pitanja klijentu navodei ga na doivljavanje, suoavanje, sopstvenu procenu, reavanje dilema, donoenje odluka i dr. Najee se koriste pitanja otvorenog tipa, kako bi se klijent to manje ograniavao, bez nuenja odgovora, sugestija, zakljuaka. U kouingu se izbegava korienje pitanja Zato? (mada ne znai da se ne postavlja), jer takvo pitanje navodi klijenta na traenje uzroka, to nije od sutinskog znaaja. Umesto toga koristi se pitanje Kako?, koje upuuje klijenta na istraivanje procesa. Drugim reima, pitanjem Kako? klijent dolazi do naina na koje neto radi, mesta na kojima prekida zapoetu akciju ostvarenja cilja i ostaje bez energije, faktora koji tome doprinose, mesta odustajanja, ime nakon identifikacije lake dolazi do definisanja mogunosti naputanja takvih modela funkcionisanja i uenja novih. Sa druge strane, pitanje Zato? na neki nain ima konotaciju osuivanja i klijent se onda usmerava na pravdanje i traenje drugog krivca. Pitanjem Kako? se ta situacija prevazilazi. U nekim situacijama dozvoljeno je postavljanje pitanja Zato?, i to kada elimo da otkrijemo potrebe klijenta. Umesto da ostanemo na nivou elja, koje mogu da budu u konfliktu, kako unutar samog klijenta tako i u odnosu klijent drugi pojedinci, pitanjem Zato? dolazimo do sutine zbog ega je to bitno za klijenta. Na primer, klijent vam kae: Za vikend elim da odem na planinu, ali moja devojka to ne eli i stalno se svaamo. Na vae pitanje: Zbog ega Vam je to bitno?, on moe da odgovori, na primer: Pa elim da se odmorim. Dakle, klijent ima potrebu za odmorom. Onda kou moe lake da razgovara o tome da li se ta potreba moe zadovoljiti i na neki drugi nain koji bi bio prihvatljiv za oboje. Pitanja otvorenog tipa su npr.: ta elite? Kako ete to postii? ta ete onda uraditi? Koji su vai prioriteti? ta ete prvo uraditi? Da li je neka vaa potreba ugroena? Na koji nain to radite? Ima li drugog naina?

12

ANEM NA OVOM EMU POSVETIM.

Nekada, ukoliko elite da fokusirate klijenta, ili da naglasite neto to mislite da je bitno, moete postaviti i pitanja zatvorenog tipa. Na primer: Da li biste voleli da imate snage da kaete efu ta Vam je potrebno u ovom trenutku? Neke od tehnika koje kou moe da koristi jesu i rezimiranje, ponavljanje, pojanjavanje, reflektovanje, frakcionisanje, parafraziranje, pozitivna povratna informacija i dr. Vie o tim komunikacijskim vetinama priaemo na sledeim stranicama.
4.3. TVRDNJE

To je tehnika gde kou izgovori jednu reenicu u obliku tvrdnje, trai da je klijent ponovi, da je oseti, bude svestan oseanja koje ta tvrdnja u njemu izaziva, stavova i vrednosnih sudova, i na kraju kae kouu kako se osea u vezi sa tom tvrdnjom. Klijent tom prilikom daje znaenje koje za njega ima tvrdnja koju izgovara i jasnije se odreuje u odnosu na to znaenje. Na primer: Ja elim da napustim ovaj posao. Kada klijent ponovi, pitamo ga kako se osea sa tom tvrdnjom, i nastavljamo dalje: kako bi mogao da se osea bolje, da li postoje neke druge mogunosti Testiranje tvrdnji je tehnika koja otvara i kojom se moe inicirati produbljivanje neke teme. Testiranje tvrdnje je posebno pogodno kada se radi o testiranju raznih alternativa. Na primer, kada je klijent ambivalentan, pa u isto vreme neto eli i ne eli, ili ima dva jednako privlana cilja i teko mu je da se odlui. Pogodna tehnika tada je upravo testiranje tvrdnji. Kou kae klijentu: Ponovite tvrdnju: Ja elim da ostanem na ovom poslu i da se njemu posvetim. Sada ponovite sledeu tvrdnju: Ja elim da napustim ovaj posao. Kada klijent ponovi obe tvrdnje, pitate ga sa kojom se tvrdnjom osea bolje ili koja je istinitija. Kada se odredi koja je istinitija i sa kojom se klijent osea bolje, kou nastavlja da pojaava, da suoava klijenta sa mogunostima i benefitima koje donosi odreena alternativa Osim toga, kou, na taj nain, ponuenom tvrdnjom moe da sumira ono o emu klijent govori i proveri sa njim da li ga je dobro razumeo, da li klijent dobro razume ono o emu govori; kou moe da uoblii klijentova razmiljanja, odredi pravac daljeg deavanja, i ponudi klijentu da testira kako se osea sa onim to mu je ponueno. Na primer: Ja u rei jednu reenicu i elim da je vi potom ponovite: Ja vie ne volim svog deka. Klijent ponovi. Pitate ga: Koliko je to tano? Proveravanje istinitosti tvrdnji je dobar metod kada je vama kao kouu neka situacija oigledna, oigledne su vam emocije, potrebe i elje klijenta, dok se klijent vrti u krug. Ponuena tvrdnja ima funkciju da sumira, fokusira, pojednostavi, konkretizuje. Vano je zapamtiti da klijent treba da ponovi tvrdnju i testira njenu istinitost. Kou ne tvrdi da je u pravu i da je tvrdnja istinita ili ne, ali navodi klijenta da je izgovori i doivi, oseti emocije koje u njemu izaziva odreena tvrdnja i kakva je njegova projekcija budunosti kada izgovara tu tvrdnju. Klijent doivljava i jasnije se odreuje prema znaenju koje za njega ima data tvrdnja. Nakon toga, on na osnovu testiranja tvrdnje prihvata ili odbacuje odreenu alternativu. Ili, ukoliko ju je ranije prihvatio ili odbacio, ali ipak u nedovoljnoj meri, pa se i dalje ne osea sasvim dobro sa izborom koji je napravio, sada to prihvatanje ili odbacivanje dobija veu dimenziju.

13

4.4. DOVRAVANJE REENICA

Fokusiranje panje na testiranje i vrednovanje razliitih alternativa postie se i nuenjem zapoetih reenica i zahtevom da ih klijent zavri. Na primer: Zavrite reenicu: Ako odluim da ostanem na ovom poslu Sada zavrite reenicu: Ako odluim da napustim ovaj posao Sa ime se oseate bolje? Nastavak reenice moete koristiti i kao poetak sledee, pa to onda izgleda ovako: Klijent: Ako odluim da ostanem na ovom poslu, vie u mu se posvetiti. Kou: Sada zavrite reenicu: Ako se vie posvetim poslu Klijent: Ako se vie posvetim poslu biu efikasniji. Kou: Sada zavrite reenicu: Ako budem efikasniji na poslu Klijent: Ako budem efikasniji na poslu oseau se uspeno i sreno.
4.5. EKSPERIMENT

Pod eksperimentisanjem se podrazumeva doivljavanje sebe ili isprobavanje nekog oblika ponaanja Istinsko ivljenje tokom dogaaja ili kroz dogaaje4. Tokom eksperimenata poveava se svesnost, ali i sposobnost da se bude svestan. Vano je napomenuti da se eksperimenti izvode u SADA, i kada eksperimentiemo sa neim to se dogaalo u prolosti ili sa onim to e se dogaati u budunosti, klijentova panja je na onome to on doivljava u tom trenutku i kako se osea sa tim. Eksperiment nije ni proba budunosti ni rekonstrukcija prolosti, on moe uiniti osobu spremnijom za pruanje samopodrke i pokretanje ranije spreene akcije. Eksperimentom, u eksperimentalnoj, sigurnoj situaciji, klijent biva pokrenut da se suoi sa potrebama u svom ivotu. Osim toga mogu da se istrauju oba kraja kontinuuma neke situacije, sigurnost i rizik, naglaavajui naizmenino podrku i preuzimanje rizika. Primer je eksperimentisanje sa podlinostima (prikaz detaljnog eksperimenta sa podlinostima bie opisan u drugom delu knjige), istraivanje potreba podlinosti, na primer one koja eli jedno i druge koja eli neto sasvim drugo, ili kad jedna podlinost (deo linosti) eli da ostane u situaciji, a druga istovremeno eli da je napusti. Eksperiment moe imati vie oblika. Ovde emo opisati voenu fantaziju.
4.6. VOENA FANTAZIJA (VOENA SVESNOST)

To je tehnika u kojoj kou, u atmosferi oputenosti, a pomou uputstava koja daje klijentu, navodi njegovu matu i usmerava ga na iskustvo koje je potrebno za dalju elaboraciju novih sadraja u procesu rada na sebi. Kou prvo treba da opusti klijenta, da ga relaksira, a potom ga dalje usmerava. Zato se to i zove voena fantazija, jer sve vreme vodimo klijenta kroz razliite sadraje kojima se bavimo. To je odlina tehnika za osveivanje klijentovih potreba, strahova koniara i drugih sadraja. Fantazija najee poinje tako to klijentu damo instrukciju da se udobno smesti, da zamuri, bude u kontaktu sa samim sobom, oseti kakve su mu misli, kakva su mu oseanja, a zatim da
4

Perls F. (1983) Getaltistiki pristup psihoterapiji, Vuk Karadi, Biblioteka Zodijak

14

vizualizuje (zamisli) neko deavanje. Fantazija moe da se protegne dalje od ljudi koji su neposredno prisutni, dalje od okruenja i dogaaja u kojima se osoba nalazi. Ponekad to moe biti sanjarenje, ali ponekad fantazija moe imati veliku snagu i jainu. Fantazija se moe koristiti u etiri svrhe:
1. Uspostavljanje kontakta sa dogaajem, oseanjem ili linom osobinom kojima se prua otpor.

Od klijenta se moe zahtevati da zamuri i vizualizuje neke neprijatne situacije ili susret sa osobom sa kojom izbegava da se sretne. Prolazei u fantaziji kroz tu situaciju, klijent se moe osloboditi neprijatnosti suoavajui se sa sopstvenim kapacitetima za izlaenje na kraj sa tom situacijom. Sa druge strane, doiveti neto i izai na kraj sa tim bitan je faktor u razvoju sopstvenih potencijala. 2. Uspostavljanje kontakta sa sopstvenim Ja. Od klijenta se moe traiti da zamisli neku idealnu situaciju, kako izgleda, ta radi u njoj, ko je sve u toj fantaziji i dr. Nakon toga, kada nam klijent prepria kako je izgledala ta idealna situacija, osveujemo mu njegove potrebe i dovodimo u vezu sa prioritetom potreba u tom trenutku. injenica da ta idealna situacija ba tako izgleda, tj. da ju je klijent ba tako zamislio sada i ovde, govori nam o tome koje potrebe on zadovoljava u datom trenutku. 3. Kontakt sa nezavrenom situacijom. Tu je fantazija od neprocenjive vrednosti tokom fantazije se kreira strategija za zavravanje situacije. 4. Istraivanje nepoznatog. Vana funkcija fantazije je istraivanje nepoznatog radi pripreme za budue aktivnosti, kao i radi izotravanja senzibilnosti uopte. Iako pripreme uz pomo fantazije naginju ka budunosti, one ne predviaju budunost. 5.  Istraivanje novih aspekata klijenta. Ispitivanje karakternih osobina, da li su otuene ili integrisane, kako se klijent osea u vezi sa njima. Voena fantazija zahteva voenu svesnost i vizualizaciju. Smestite se udobno, zamurite, zamislite sada ostvarenje svog cilja Neki klijenti e vam moda rei da imaju tekoe sa vizualizacijom, da oni nisu u stanju da vizualizuju. Kako biste vi kao kou imali podrku u sebi da i dalje nastavite da podstiete i podravate klijenta da vizualizuje, dobro je da znate da svako, bez obzira da li je u svom ivotu prirodno vizuelan ili ne, sanja obino pet do est puta u toku noi. Elementi svih ula mogu da budu prisutni u naim snovima: telesni oseaji, jake emocije, pokretne slike, ak i mirisi i ukusi, sve to moe da se pojavi iako se moe dogoditi da se ujutru uopte ne seamo snova. Postojanje snova potvruje da nema nikakve smetnje za vizualizaciju bilo kog sadraja. Vizualizacija je tehnika zamiljanja slika koje postaju stvarnost. Vizualizacija moe imati viestruke efekte, u zavisnosti od toga sa kojim je ciljem izabrana. Ona moe da ojaa elju, produbi uverenja, elii volju i utemelji istrajnost. To je posebno prisutno kod zadataka koji se daju klijentu da zamisli efekte ostvarenja nekog cilja. Ili kada, na primer, radimo sa suprotnim tendencijama, jednom koja je lenja i sklona samo uivanju i drugom ambicioznom, koja eli da bude uspena. Vizualizacija doprinosi jasnoi odreenih situacija, doivljaja, ciljeva. Naa prva pomisao o neemu moe biti maglovita i nejasna, ali to vie razmiljamo o tome, zamiljamo ga, vizualizujemo, mentalna slika o onome to elimo postaje jasnija. Postajemo

15

svesniji nekih elemenata i sadraja kojih nismo bili svesni do tada, to doprinosi jasnijem odreenju u vezi sa tim sadrajem, odnosom, osobom Vizualizacijom neprijatnih sadraja, strahova, tuge, depresije, materijalizujemo takve sadraje, dajemo im boju, oblik, dimenzije, intenzitet, dolazimo u kontakt sa njima. Oni vie nisu nepoznati, samim tim to moemo da ih smestimo u neki oblik i dimenziju, stiemo oseaj da moemo da utiemo na njih. Vemenom postaju deo nas i moemo nai nain da ih kontroliemo. Vizualizacija je lako izvodljiva i van eksperimentalne situacije, odnosno nakon kouing sastanaka. Od klijenta u kouingu treba traiti da pria u sadanjem vremenu, a ne u prolom, priseajui se neeg davnog. Trai se da klijent o dilemama i potekoama pria i doivljava ih ovde i sada, jer su te tekoe i dileme za klijenta i danas nereene situacije. Istina je da su se neki dogaaji izdeavali u prolosti, ali sa klijentom razgovaramo kako se on sa time osea SADA; kako se time remeti SADA I OVDE; kako SADA on sebe spreava da krene dalje, ili kako se SADA inspirie neim to se dogodilo u prolosti. Fokusiranjem na sadanjost usmeravamo klijenta i na preuzimanje odgovornosti i akciju u vezi sa neim i nekim. Komunikacija u kouingu uvek je u ja ti ravni. Kada klijent govori o treoj osobi, uvek se upuuje da postane svestan kako doivljava svoj odnos sa tom osobom. Kada postane svestan kako doivljava susret sa drugom osobom, klijent moe da bira ta e dalje da radi: da prihvati svoje ponaanje takvo kakvo jeste ili da neto menja. Naravno, podrazumeva se prihvatanje odgovornosti za taj svoj izbor.
4.7. ODIGRAVANJE (IGRANJE ULOGA)

Odigravanje ima za cilj postizanje svesnosti o nekim delovima sebe, kao i bivanje u koi nekog drugog.
1. Odigravanje karakternih osobina. 2. Odigravanje polariteta. Od klijenta se trai da ue u ulogu jednog odreenog dela sebe. Na taj

nain ona predstavlja dramatizaciju linih karakteristika, s tim to se radi o dve suprotstavljene karakteristike ili tendencije, npr. onaj deo linosti koji eli da ostane u nekoj situaciji i drugi deo koji eli da ode. Osnovni zahtev u radu sa polaritetima jeste da se ponovo uspostavi kontakt izmeu suprotstavljenih sila. Kada se izmeu njih jednom uspostavi kontakt, svaka strana u borbi doivljava se kao punopravni uesnik. Odvijanje dijaloga izmeu polarnih delova jedan je od uobiajenih metoda. 3. Ui u ulogu druge osobe. To je odlina tehnika kada klijent ima neke nesporazume sa drugom osobom ili oekivanja koja nisu ispunjena. Zahtevamo od klijenta da ue u ulogu te osobe, kako bi iz pozicije tog drugog doiveo situaciju, osetio potrebe te druge osobe, eventualno alternative za razreenje i prevazilaenje tekoa. Podaci koji se tako dobiju dragoceni su jer dovode do decentracije klijenta. Klijent poinje da razume i vrlo esto da opravdava postupke onog drugog dok je u njegovim cipelama. Na taj nain se vrlo lako postie sagledavanje situacije iz pozicije drugog, to se samim razgovorom vrlo teko ili uopte ne postie.

16

4.8. DOMAI ZADATAK

Jedan sat nedeljno nekada nije dovoljan za razvoj, potrebno je da neto bude nastavljeno mimo susreta kou klijent. Korienjem domaeg zadatka iri se uee i uticaj kouinga. Domai zadatak je najee nastavak onoga to se tokom susreta radilo. Ima beskrajno mnogo specifinih zadataka, od nekoga se moe traiti da se pohvali pred drugom osobom, ili da postavi sebi cilj svako jutro za taj dan, ili da uradi neto lepo za sebe svakoga dana. Osnovna vrednost izrade domaeg zadatka osim proirenja rada sa susreta ili sastanka na iru oblast, je to to klijent zadatak radi sam. To skoro da je neizbean deo kouinga, jer je na neki nain i testiranje sadraja do kojih se dolo tokom susreta. Domai zadatak treba da bude u vezi sa konkretnim ciljem koji je postavljen tokom susreta. To je ponaanje ijim e se razvijanjem podrati klijentova namera i budua akcija.
4.9. VOENJE DNEVNIKA

Voenje dnevnika je odlian vid rada klijenta kod kue. Empirijski je dokazano da je takav rad izuzetno koristan i to iz vie razloga. Kao prvo, samo pisanje poveava broj izlaganja klijenta sadrajima kojima eli da se bavi, a kao drugo, ono motivie i vea je verovatnoa da emo vie energije uloiti u neto to zapiemo, nego u neto to ne zapiemo. Takoe, na taj nain kou dobija uvid u deavanja u klijentovom ivotu. Svaki dnevnik treba da sadri:
 beleenje svih situacija i drai (unutranjih i spoljanjih) koje podstiu ili sputavaju realizaciju

zamiljenih ciljeva;
 beleenje situacija u uoj (porodinoj) i iroj (socijalnoj) sredini koje su relevantne za

odravanje motivacije za rad na ciljevima, ili koje nas u tome spreavaju;

 beleenje negativnih misli vezanih za neposredno doivljavanje ciljanih situacija; eventualno

beleenje analize misli vezanih za strahove i traenja alternativnih odgovora;

 beleenje pozitivnih misli koje mogu da nas motiviu i odre energiju koja nas vodi ka

realizaciji ciljeva;
beleenje kunih vebi (vreme i naini izvoenja); i drugo.

Dnevnik se vodi svakodnevno, sve do trenutka kada se zavri postizanje ciljeva, u sluaju da govorimo o kratkotrajnim ciljevima i promenama koje elimo da postignemo. U sluaju da priamo o dugoronim ciljevima i promenama za koje nam je potreban dui vremenski period, dnevnik moe da se vodi jednom nedeljno, ili ak i ree, ali moemo povremeno da se podsetimo ta smo u njemu zapisali.
4.10. KUNE VEBE

Kune vebe su takoe dobar vid kouinga. Sprovode se na identian nain na koji smo ih radili na sastanku sa kouem. Mogu da se rade: samostalno;

17

 sa nekim ko deluje motiviue i moe da nas ohrabri na primer, devojka/deko, prijatelj/

prijateljica i dr.;
uz obuenog koua; k  orienjem kartica (stavke sa koracima sa kojima se treba suoiti i raditi na njima kod kue

da bismo postigli promenu). Kune vebe mogu da se rade svakodnevno ili vie puta nedeljno. Pomou njih kou vri kontrolu motivacije klijenta, kao i njegove redovnosti u ispunjavanju sitnijih zadataka koje je sebi zacrtao.
4.11. BRAINSTORMING / PREDLOZI REENJA BEZ EVALUACIJE

Ta tehnika se najee koristi u fazi kada se klijent blokira, nema ideju ta i kako dalje da radi, kada, na primer, ne zna kako jo moe da zadovolji neku svoju potrebu, a da pri tome ne ugrozi druge i sl. Tehnika je veoma jednostavna i predstavlja brzo izlistavanje ili, ponekad, zapisivanje moguih reenja bez razmiljanja o njihovom znaenju ili adekvatnosti. U toj fazi nema vrednovanja ponuenih solucija, ve samo nabrajanja svih moguih predloga/reenja kojih se klijent seti. Kada se sve ideje izlistaju, pristupa se njihovoj klasifikaciji i vrednovanju u odnosu na odreene kriterijume. Ta tehnika je jako dobra, jer blokira klijentov strah da ne pogrei, nema cenzure, tako da je slobodniji u izlistavanju predloga, a i daje irinu u procesu razmiljanja.
4.12. SVESNOST

Jedan od ciljeva procesa kouinga jeste i proirivanje svesnosti klijenta. Svesnost je neposredno iskustvo o onome to se deava sada i ovde, i najefikasnija je kada je energizovana dominantnom potrebom. Svesnost je uvek line prirode. Svesnost se moe odnositi na: >> svesnost o oseajima, >> svesnost o kogniciji (mislima), >> svesnost o oseanjima, >> svesnost o stavovima, >> svesnost o vrednostima. Pitanjima i zadacima koji doprinose proirivanju svesnosti podstiemo klijenta da bude svestan onoga to se sa njim deava sada i ovde, a ne onoga to se odigralo u prolosti ili to e biti u budunosti. Mi generalno nismo ohrabreni na proirivanje svesnosti na taj nain. Poevi od roditelja, preko kole, vrnjaka, niko nam nije postavljao pitanja: ta se sada deava? Kakve su ti misli? Kakva su ti oseanja? ta te je sada rastuilo? Umesto takvih pitanja, upuivali su nam sledea: Zato si to uradio? Kada e da prestane to da radi? Ko je prvi poeo? ta si ti na to rekao? ta je on rekao? Evo i jednog primera iz svakodnevnog ivota Krenem ujutro da se spremam za posao, a u isto vreme spremaju se i moja deca za kolu. Posle kratke zajednike konverzacije, ja nastavljam sa svojim spremanjem, oni sa svojim. Misao koja je u mojoj glavi jeste: Deca su tako mrzovoljna i pospana. Misao u njihovim glavama: Mama je jutros nervozna. Svo troje razmiljamo

18

na isti nain: ta se deava sa njom/njima? umesto da razmiljamo ta se deava sa nama. Razmiljanjem o drugima i traenjem uzroka za ishod situacije u drugome izbegavamo sopstvenu odgovornost. Pitanjima i drugim alatima koji fokusiraju i proiruju svesnost usvaja se i vetina upravljanja i usredsreivanja svesnosti. Dakle, ako postanem svesna da sam ujutru nervozna, mogu neto uraditi sa tim, na primer da ustanem pola sata ranije i na miru popijem jutarnju kafu Jednom kada postanemo svesni neega o sebi, moemo poeti da time i upravljamo. itav proces onda dobija novi kvalitet i izgleda potpuno drugaije nego kada nam neko drugi kae da uradimo to isto. Jedina stvar koju moemo da promenimo jesmo mi sami i zato je vano stalno se pitati: ta mi je sada potrebno? Pre nego to klijent sam sebi postane kou, ta i slina pitanja postavlja mu kou tokom njihovih susreta. Ono to moemo da uradimo sa drugim ljudima jeste, na primer, da im damo fidbek. Kada ti radi to i to, ja se oseam tako A na njima je onda da odlue da li e to i dalje raditi ili nee. Vaan faktor razvoja svakako je sposobnost samoposmatranja, jer nam daje priliku da se menjamo. Meutim, tokom procesa kouinga, tehnike kojima se postie proirivanje svesnosti (pitanja, vizualizacija, voena fantazija) idu i korak dalje od samoposmatranja, one podstiu i zahtevaju doivljavanje. Klijent se stavlja u situaciju da doivi, oseti i tako postane svestan svojih misli, svojih oseanja, svojih stavova a odmah nakon toga i naina na koje moe da upravlja njima. Jednom kada ste prepoznali svoju misao kojom se, na primer, sputavate u neemu, kada je osetite i doivite njene moi, sledei korak je kako da je kontroliete. Svesnost o sopstvenim potrebama, eljama i oseanjima pomae osobi da povea svoju autentinost. S obzirom da je to jedan od ciljeva kouinga, postiui taj cilj, osoba postaje ono to zapravo jeste, autentina, u stanju da se osea dobro sa svojim potrebama, eljama i izborima, sposobna da preuzme punu odgovornost za njih.
EMATSKI PRIKAZ UPOTREBE PITANJA KOJA DOPRINOSE PROIRIVANJU SVESNOSTI: JA DRUGI

Svesnost Kako se oseam? Upravljanje sobom ta elim za sebe? Kako u to postii?

Svesnost Kako se oni oseaju? Upravljanje drugima Kako elim da se oni oseaju? ta ja mogu da uradim u vezi sa tim?

Promena poinje u prvom kvadratu, sa usmeravanjem svesnosti na sebe i svoje doivljaje.

Neka od pitanja koja doprinose pojaavanju svesnosti: >> Kako se oseate? >> Kakve su vam misli? >> Kako diete? >> Da li diete plitko ili duboko punim pluima? >> Kako ste telesno? >> Da li oseate tenziju u nekom delu tela? >> O emu sanjate?

19

TA ELITE DANAS DA URADITE ZA SEBE?

>> ta elite za sebe u ovom trenutku? >> ta elite za sebe u radu sa mnom? >> Kako ete to da postignete? >> ime se spreavate da postignete taj cilj? >> Kako se oseate u vezi sa tim? >> Kako ste vi sa tim? >> ime biste mogli da se motiviete? >> Koliki je va rezervoar energije? >> Kako ga punite? >> Kako ga praznite? >> ta bi trebalo da se desi da biste se oseali sreno? >> ta vi moete da uradite? >> ta e se dogoditi ako to ostvarite? >> ta e se dogoditi ako ne ostvarite? >> ta je najbolji ishod situacije? >> ta u najgorem sluaju moe da se dogodi? >> ime se moete spreiti da krenete u akciju? >> Koji su faktori na vaoj strani? POGLAVLJE 5 MODELI KOUINGA Postoje razliiti modeli kouinga, u zavisnosti od psiholokih kola kojoj pripadaju. Razlike se uglavnom tiu metodologije, ciljevi su isti. Na sledeim stranama emo prikazati jedan od poznatijih, GROW model, ali se mi u radu neemo drati i oslanjati samo na taj model. GROW MODEL Ovaj model je razvio Don Vitmor, i u sebi sadri: >> Goal Cilj >> Reality Realnost >> Options Opcije, Mogunosti >> Will Budunost Ciljevi Jasnim odreenjem i definisanjem ta je to to klijent eli da postigne, usredsreuje ga na svoje potrebe i elje i traenje reenja za njihovo zadovoljavanje i ostvarenje ciljeva umesto prie o problemima i deavanjima u prolosti. Cilj je dobro definisati na svakom pojedinanom susretu i povremeno mu se tokom rada vraati, posebno kada klijent postane zaglavljen. Neka pitanja koja se odnose na ciljeve mogu biti: >> ta elite danas da uradite za sebe? >> Na emu danas elite da radite? >> ta bi bio poeljan ishod dananjeg susreta za vas?

20

>> ta zaista elite? >> Gde biste eleli da budete u odnosu na dananju poziciju za tri meseca? >> Koji bi najbolji put do tamo bio? >> Kako bi to moglo da izgleda u idealnom svetu? >> Kako ete znati da ste do tamo doli? Realnost Ova faza se odnosi na istraivanje gde se klijent sada nalazi. Vrlo je vano da se kou ovde zadri dovoljno dugo i posveti panju ovom delu. Ovde u ovoj fazi se otkrivaju pogrena i negativna uverenja, strahovi kojima se kou ometa, prepreke koje je sam sebi napravio, kao i objektivne prepreke, sopstvene sabotere Tek kada ih upozna moi e da ih eliminie ili zameni neim drugim. Jednom kada klijent ima sve u vidokrugu, moi e da promeni perspektivu i ugao gledanja na stvari. Neka od uobiajenih pitanja u ovoj fazi mogu biti: >> ta ste obino radili u toj situaciji? >> Na koji nain ste do sada prevazilazili tu vrstu prepreka? >> Koliko je to vano za vas? >> Na skali od 1 do 10 gde procenjujete vau trenutnu situaciju? >> Kako se oseate povodom toga? >> ta ste do sada uradili kako biste postigli taj cilj? Ishod ove faze bi trebalo da bude: iskorak od svojih emocija, jasno sagledavanje situacije i odluka da se pomere ka reavanju i ostvarivanju svojih ciljeva. Kako ete znati kada da idete dalje? To e vam pokazati klijent, kada proiri svesnost i bude spreman da napravi iskorak. Pitanjima u ovoj fazi klijent ui neto novo o sebi. Zapamtite da u ovoj fazi istraujemo sadanjost, ne bavimo se prolou i onim to se dogodilo nekada i fokusirani smo na to kako klijent doivljava situaciju i ta ona za njega znai, a ne na to ta su objektivne injenice. Nama nije vano ta se zapravo dogodilo, nego kakav to uticaj ima na klijenta. Kada se ova faza dobro uradi i klijent proiri svoju svesnost o sebi, onda sledee faze mogu da budu mnogo vie energizovane i dobijaju jednu novu dimenziju. Pitanja koja je dobro sada postaviti su: >> ta ste novo saznali o sebi tokom ovog rada? >> ta znate sada to niste znali ranije? >> Kakva je vaa dobit od svega ovoga? Opcije / Mogunosti U ovoj fazi se istrauju razliite mogunosti, pronalaze nova reenja, stvari se sagledavaju iz drugog ugla. Vano je da kou bude otvoren za razne mogunosti i da podstie klijenta na razmiljanje. Klijent e osetiti i prepoznati kouevu veru da se stvari mogu reiti na razliite naine, moda potpuno drugaije od dosadanjih naina ili sa jednom drugaijom dimenzijom.

21

Najee postavljana pitanja u ovoj fazi su: >> Koje su vae mogunosti u vezi sa tom situacijom? >> ta biste jo mogli da uradite? >> Kako bi to jo moglo da se rei? >> ta bi jo bilo prihvatljivo za vas? >> ta je bilo funkcionalno u toj situaciji ranije? >> Da li postoji jo neto? Pitanja koja se postavljaju u ovoj fazi su otvorenog tipa. Dobro je da kou nastavi da postavlja otvorena pitanja, pa i kada mu se uini da se dolo do prihvatljivog reenja pitati jo jednom Da li postoji jo neto?. Ako se desi da se klijent zaglavi i nema ideje i ne vidi razne mogunosti onda se treba vratiti na pitanja u vezi sa ciljem, podsetiti ga ta je postavio kao cilj, i na fazu u kojoj se istrauje realnost, pa onda prei ponovo na istraivanje mogunosti. Nekim klijentima e ova faza ii veoma lako, a nekima je potrebno dovesti u vezu ono to oni ele da postignu - ciljeve, sa raznim aktivnostima koje mogu da preduzmu u vezi sa svojim ciljem. Budunost Ova faza se odnosi na izlistavanje konkretnih aktivnosti koje klijent treba da preduzme u narednom periodu, a u vezi sa ciljem koji je sebi postavio. Prethodna tri dela GROW modela su razvila i proirila svesnost i sada kada je sve u vidokrugu, klijentu je jasnije ta je najbolje reenje za njega, njegova motivacija u ovoj fazi za preuzimanjem daljih koraka je na veem nivou i potpuno intrizina - podstaknuta od njega samog, a ne od drugih, i spreman je da u veoj meri preuzme odgovornost za izbore koje pravi. Neka od pitanja ove faze mogu biti: >> ta tano elite da uradite u vezi sa tim? >> ta ete tano preduzeti? >> ta vi moete prvo da uradite u vezi sa tom situacijom? >> ta moete da preduzmete a da sve bude mnogo efikasnije? >> ta jo moete da uradite? >> Kada ete poeti? >> Kako ete poeti? >> Kome ete i ta rei neto u vezi sa tim? Nekim klijentima je potpuno jasno ta ele da postignu, njihove tekoe se nalaze u raznim preprekama sopstvenim i spolja nametnutim, sopstvenim strahovima, saboterima, ometajuim uverenjima. Drugu kategoriju ine klijenti koji ne znaju tano ta ele da postignu. Istraivanjem u fazi realnosti, klijent otkriva ta je to to eli i na koji nain.

22

ODNOS KOU KLIJENT Taj odnos je od sutinskog znaaja. Kou moe biti savren poznavalac ogromnog broja tehnika, moe da poseduje veliki broj steenih diploma za bavljenje kouingom, ali ako nije u stanju da uspostavi odnos poverenja, razumevanja i prihvatanja sa svojim klijentom, onda itav proces moe biti nedovoljno kvalitetan. Vano je da kou bude kreativan, a to znai: >> da poseduje dobar oseaj za vreme; >> da ima sposobnost da otkrije kako se nekome moe pristupiti, kako se neko moe energizovati, emocionalno pokrenuti; >> da veruje u potencijale i uspeh svog klijenta; >> da ne kritikuje nego podrava svaki napredak i razume svaki zastoj; >> da bude strpljiv; >> da bude nenametljiv; >> da bude otvoren; >> da je u stanju da vidi stvari iz sasvim drugaije perspektive; >> da uvek vidi dalje; >> da poseduje fenomenoloku istou, da ne sudi, ne etiketira, ne stavlja u ve pripremljene okvire Kou ne moe biti odvojen, distanciran i nezainteresovan. On treba da bude u stanju da razume klijentova oseanja, elje, ciljeve i da reaguje na njih. U skladu sa stavom da je jedan od ciljeva kouinga razvoj podrke u samome sebi umesto traenja, oekivanja podrke iz okoline i oslanjanja na nju, kou ne prua pomo savetima i instrukcijama, jer bi na taj nain pruio svoja reenja, za koja nije sigurno da su najbolja reenja i za klijenta, a tako bi istovremeno postao samo jo jedan faktor podrke iz sredine na koji se klijent oslanja. Za razliku od takvog naina, kou podstie klijenta, postavljajui pitanja, zadajui mu odreene zadatke, provocirajui njegovo razmiljanje i kontakt sa samim sobom, da doe do sopstvenog reenja, da istovremeno usvaja nove strategije i naine razmiljanja i vremenom postane sam svoj kou. Tokom procesa kouinga, klijent treba da oseti i doivi promenu koja e postati deo njega, a ne neto od ega e beati i ega e se plaiti. Drugim reima, kao to kae jedna izreka, radi se o tome da ne damo gladnome ribu, nego ga nauimo da peca. Svaki ovek je u stanju da trai i nae svoje odgovore i svoja reenja, i na taj nain odredi svoj put. Kouevi koji reenja nude umesto klijenta na neki nain spreavaju klijenta da raste. Razlika izmeu istinske podrke i pomoi je jasna: initi za drugoga ono to je on sam sposoban da uini za sebe sasvim sigurno znai spreavati ga da postane svestan da moe vrsto stajati na svojim nogama. Postavljanje koua u poziciju sveznajueg ostavlja klijenta u poziciji deteta. Vano je razviti i potovati nedirektivan pristup. Klijent je centar procesa, on sam odreuje svoje ciljeve, sam pravi plan akcije, sam bira naine njihove realizacije, sam eliminie prepreke. Kou je tu da ga podri, da ga energizuje, da provocira njegova razmiljanja postavljanjem pitanja i zadataka, da ga suoava sa sopstvenom

POGLAVLJE 6

23

odgovornou, kako u procesu kouinga tako i u svakom svom izboru. Kou je tu da mu na neki nain da krila, a on e svakako sam da leti. Odnos kou klijent je takozvani JA TI odnos, u kome su obe osobe autentine i ravnopravne. To znai da se druga osoba potuje kao linost i klijent se prihvata onakav kakav jeste u tom trenutku, ali i uz veru da se moe menjati i razviti ka potpunijem korienju svojih potencijala. Kou potuje klijentove izbore ak i kada se ne slae sa njim. Situacija u kojoj kou iznosi sopstvene vrednosti moe da bude korisna ako ostaje na nivou prianja linog iskustva, ali ne ako on klijentu namee sopstvena reenja i izbore i ponaa se autoritarno i dominantno. To je od posebnog znaaja u radu sa mladima, koji su posebno osetljivi na autoritarno nametanje i ponaanje. Kou je na neki nain prijatelj koji je posveen odnosu, zainteresovan, prihvata klijenta takvog kakav jeste, ne sudi mu i ne kritikuje. Takav odnos je zapravo plodno tlo za pokretanje klijenta. Iako su uzajamnost, obostrana odgovornost i horizontalnost odnosa bitne dimenzije kouing odnosa, treba imati u vidu da razlika izmeu koua i klijenta ipak postoji. Zadaci koua su samo njegovi, a time i njegova odgovornost. On podstie na razvijanje povoljnih uslova za dijalog, ulazi i ukljuuje se u odnos svojom linou. On potuje linost klijenta, neguje odnos, razume. U situacijama kada klijent ima dilemu i treba da odlui izmeu dve opcije, kou ne treba da mu govori i da gura jednu od te dve, jer ako to uradi, u klijentu se moe pojaviti otpor i elja da opravda ispravnost druge opcije. Na taj nain, umesto da bude od koristi, kou moe da pomogne zadravanju klijenta u poziciji u kojoj ne zna kuda da krene. Nekada je suoavanje jednako vano i lekovito kao i prevazilaenje. Kouing generalno ima za cilj da pomogne, osnai, doprinese da klijent maksimalno razvija svoje potencijale. Meutim nekada su okolnosti tako sloene da je vrlo teko uraditi bilo ta drugo osim preiveti krizu. Vano je istraiti koje sve vrste pritiska doivljava klijent, i kako on vidi mogunost da se situacija pobolja, prevazie. Kako je promena esto bolna, postoji rizik da pritisak i bol zatrpaju klijenta. Tada je potrebno prepoznati kakva je vrsta podrke klijentu najpotrebnija, otvoreno to istraiti sa klijentom i onda definisati ciljeve kouinga. Kada su ciljevi kouinga definisani, vano je otvoreno zadrati panju usmerenu na krizu kroz koju prolazi klijent ili na pritisak kojem je izloen, kao i na njegovo suoavanje sa svim tim. POGLAVLJE 7 ETIKA / POVERLJIVOST KOUINGA Kouing je partnerski odnos koji se zasniva na zajednikom poverenju. To je odnos koji se neguje i koji je pogodno tlo za rast i razvoj klijenta. Njega karakterie otvorenost, uzajamno potovanje i razumevanje. Informacije koje dobije od klijenta, kao i sve druge pojedinosti u vezi sa njim, kou je duan da dri u tajnosti. Kada negde iznosi primere o deavanjima u procesu kouinga, ukoliko je to potrebno, npr. na nekom predavanju ili treningu, duan je da zatiti identitet osobe, to jest klijenta o kome pria.

24

Ako se kouing odrava grupno, npr. za grupu studenata, uesnicima je potrebno rei da je sve ono to se iznese na grupnim seansama i sastancima krajnje poverljivo i ne sme se prenositi dalje. Na taj nain se, osim principa poverljivosti, zadovoljava i princip dobronamernosti tog odnosa. Kou potuje klijentovo pravo privatnosti. Kou i ne trai privatne informacije od klijenta, osim ako one nisu od sutinske vanosti za proces. Na samom poetku rada, klijentu je potrebno rei da e se potovati princip poverljivosti i da se kou obavezuje na to. O poverljivim informacijama svoga klijenta kou moe da diskutuje sa svojim supervizorom, na odgovarajui profesionalan i konstruktivan nain, to drugim reima znai da ne pria tek da bi priao i iznosio poverljive informacije, nego da bi od svog supervizora dobio profesionalni savet. Tada je kouev supervizor takoe odgovoran da potuje princip poverljivosti. Kou je duan da obezbedi poverljivost informacija dobijenih bilo kojim putem, mejlom, telefonom, SMS porukom, kao i nakon prestanka kouinga. UGOVOR IZMEU KOUA I KLIJENTA / ONO TO JE VANO NA POETKU Na naim prostorima jo uvek nije uobiajeno praviti nekakav formalni ugovor izmeu koua i klijenta, to ne znai da se u nekom momentu to nee promeniti. Ipak, postoje neki detalji koje treba precizirati na samom poetku kako bi se eliminisale ili bar smanjile razne vrste nesporazuma i razliitih oekivanja. Poetna faza kouinga veoma je znaajna, jer poetni uslovi i utisak o ljudima uopteno vre veliki uticaj i mogu odrediti ton u mnogim kasnijim meusobnim interakcijama. Zato je od izuzetne vanosti da kou: >> bude osetljiv u pogledu znaaja poetnog kontakta i poetnih susreta, potuje dogovoreno vreme, obezbedi prostor u kome niko nee uznemiravati, iskljui mogunost bilo kakvog prekidanja susreta, telefonom ili iznenadnim posetama; >> pokae prijemivost, toplinu, omogui da se druga osoba oseti udobno, izgradi prisnost, pokae empatiju i prihvatanje; >> objasni ta kou moe da ponudi klijentu i pomogne klijentu da definie ta eli. Neki klijenti dolaze sa jasno izraenim potrebama, drugi dolaze sa nejasnim oseanjima. Istraivanje klijentovih potreba moe zapoeti postavljanjem pitanja ta elite za sebe u naem zajednikom radu?; >> omogui da se vrlo precizno razjasne oekivanja sa obe strane; >> zajedno sa klijentom odredi pravila i uslove, i uspostavi neku vrstu radnog ugovora. Postoji neto o emu se moe pregovarati i ono o emu se ne pregovara, ve kou jednostavno uspostavi pravilo. Dogovara se oko termina, vremena provedenog u procesu kouinga, ciljeva koji se ele postii, naina evaluacije procesa. Kou uspostavlja sledea pravila: >> Jedan susret traje od 45 minuta do sat vremena. Deava se da klijent pone da pria o za njega vanim sadrajima na kraju susreta i tada je potrebno da kou ne produava trajanje seanse. Na taj nain klijent dobija poruku da treba da pravi prioritete, da prvo zadovoljava potrebe POGLAVLJE 8

25

koje su vanije za njega samog i da efikasno koristi vreme. >> Nisu dozvoljena kanjenja. Seansa se ne produava, tako da klijent kanjenjem sam sebi oduzima vreme. Vremenom e prestati da kasni, a ako to ne uradi, onda na jednom od narednih susreta treba raditi na tome: ta biste mogli da uradite da stignete na vreme? >> Zamoliti klijenta da ukoliko ima potrebu da iz nekog razloga otkae susret, to uini najkasnije dan ranije. >> Dobro je da kou ne otkazuje susrete, osim u izuzetnim situacijama kada je bolestan ili ozbiljno spreen. esta otkazivanja koua klijentu govore o njegovoj motivaciji odnosno o tome da je nema u dovoljnoj meri i na adekvatan nain, tako da je dobro da kou i sam radi na tome. >> Vano je na samom poetku dogovoriti cenu i nain plaanja (pre ili posle svake seanse, posle mesec dana), kako bi se kasnije eliminisale mogue nelagodnosti u vezi sa tim. >> Tokom prvog susreta potrebno je da kou objasni klijentu da su informacije koje se razmenjuju tokom procesa kouinga poverljive i da se kou obavezuje na potovanje tog pravila. Istraivanja ukazuju da klijenti visoko vrednuju objanjenja koja im se daju o procesu kouinga i o tome ta mogu da oekuju, a ta nije posao koua.
8.1. PRVI SUSRET (SEANSA)

Prvi susret moe poeti tako to e, nakon obostranog predstavljanja, kou predstaviti sebe, rei nekoliko rei o svojim kvalifikacijama i kompetencijama, a onda neto o samom kouingu, njegovim ciljevima i mogunostima. >> Zatim bi bilo dobro zamoliti klijenta da kae ime je on motivisan da se obrati kouu. Koje su njegove potrebe i ta eli da uradi za sebe tokom procesa kouinga? Istovremeno tee proces procene klijentove spremnosti za rad i meusobno uklapanje koua i klijenta. >> Sa klijentom treba utvrditi cilj kouinga, koji se naravno moe menjati i modifikovati tokom daljeg rada, ali je vano postaviti ga ve na prvom sastanku jer je on deo sporazuma izmeu koua i klijenta, potvrda da su se klijent i kou razumeli i da gledaju u istom pravcu. Taj cilj je mogue promeniti tokom kasnijih susreta, ali je vano postaviti okvir i pravac kretanja ve na prvom. >> Nakon toga bilo bi zgodno pomenuti gore navedena pravila i pitati klijenta da li mu pravila odgovaraju i ima li neki komentar ili potrebu da neto bude drugaije. >> Kada su utvrena opta pravila i definisan cilj kouinga, moe se prei na rad. Pitajte klijenta na emu eli tog dana da radi sa vama. >> Kada dobijete odgovor, moete poeti sa istraivanjem klijentovih potreba u vezi sa tom situacijom i naina za njihovo zadovoljavanje. (U daljem tekstu bie navedene vebe, eksperimenti, uputstva koje ete moi da kombinujete.) >> Pred kraj seanse, dobro je pitati klijenta ta misli da e mu koristiti od onoga to je raeno tog dana ili do ega je novog doao tokom seanse ili: ta bismo mogli da zakljuimo? To bi bila neka vrsta zakljuka, lajtmotiva tog susreta, neto to ima funkciju fokusiranja i to e ostati u seanju, npr. definisan prvi korak na putu do cilja. To ujedno predstavlja i evaluaciju svake pojedinane seanse. Uobiajeno je da se susreti odvijaju jednom nedeljno, mada to zavisi od potreba klijenata i procene koua. Nakon susreta, vrlo je vaan va oseaj u vezi sa susretom, tako da je dobro da postavite sebi neka pitanja: Kako se oseam u vezi sa ovim susretom? Da li je protekao prebrzo ili sam se dosaivao? Da li je neka diskusija bila teka? Poto ste prepoznali te i sline informacije, zapitajte se: ta mi one govore? ta mogu da uradim da sledei put bude manje tenzije, dosade, tekoa? Odgovori na ova pitanja mogu da rezultiraju nekom implicitnom ili eksplicitnom reakcijom.

26

Doivljaj vremena i oseaj za vreme veoma su vani. Bitno je da na kraju seanse zaokruite jednu celinu i zavrite proces koji ste zapoeli. Najee poetnike greke upravo su zapoinjanje mnogo stvari istovremeno i nemogunost zavravanja u predvienom vremenu, rasplinjavanje, dozvoljavanje klijentu da odluta Kada klijent na poetku iznese nekoliko stvari o kojima bi da pria, odlui, napravi plan, suoite ga sa tim. Moete rei: Vi ste sada nabrojali nekoliko stvari, na kojoj od njih elite danas da radimo? Ili: Od svega to ste nabrojali ta je za vas najvei problem? ta vam se ini najurgentnijim?
8.2. UOBIAJENI SASTANAK

Na poetku: 1. Dobro je da na poetku svakog susreta pitate klijenta: Kako ste? Da li se neto deavalo od prolog susreta? Kako se oseate u vezi sa onim o emu smo priali tokom prolog susreta? 2. Vano je da od klijenta dobijete to precizniji odgovor na pitanja ta je to drugaije u odnosu na proli put? Na emu ste radili od onoga o emu smo se dogovorili proli put? Kako je do toga dolo? Vano je da klijent osvesti i najmanju promenu koja se dogodila, kao i nain na koji je do nje dolo, te kolika je odgovornost klijenta za nastalu promenu, kako bi se ta reakcija uvrstila. Centralni deo:
1. Kada klijent ispria ta se sve deavalo od prolog susreta, pitajte ga: ta elite danas da

uradite za sebe? Na neki nain, tako se postavlja i cilj svakog pojedinanog susreta. To ini da klijent bude umereniji, fokusira ga na odreivanje onoga to eli, kao i na postavljanje prioriteta. Kako ova tema doprinosi vaem optem cilju? 2. Ukoliko klijent predloi vie tema o kojima bi da razgovara, vano je da se odlui, pa ga tada moete pitati: Vi ste sada pomenuli nekoliko stvari, ta biste izdvojili kao temu za dananji rad? 3. Rad (veba, eksperiment). Zavrni deo:
1. Sumirate ono na emu ste radili tog dana i zajedno sa klijentom, najkonkretnije mogue,

istaknete zakljuak. Taj deo je veoma vaan i ne treba ga potceniti. On ima za cilj pojaavanje svega onoga do ega se dolo tokom susreta, snanije fokusiranje klijenta na odreeni sadraj. 2. Domai zadatak Dogovorite se sa klijentom o njegovim aktivnostima do sledeeg susreta. 3. Pitate klijenta kako se osea na kraju susreta. Ima li jo neto to bi eleo da kae ili uradi? 4. Dogovorite termin sledeeg susreta. USPEH Faktori i neke osobine linosti koje doprinose uspehu: >> Definisanje ciljeva >> Motivacija >> Spremnost na odricanje >> Visoko samopouzdanje >> Odgovornost >> Optimizam Vratimo se ponovo osnovnom cilju kouinga: Cilj kouinga (engl. Coaching) je postizanje svesnosti kao i otkljuavanje i maksimiziranje ljudskih potencijala za ostvarivanje ivotnih ciljeva. POGLAVLJE 9

27

ta su sve ljudski potencijali? Koliki su? Kako to da jedna osoba razvije vie potencijala od druge? Jo konkretnije, zbog ega su neki ljudi uspeniji od drugih? Kako to da neki ljudi odlue da budu uspeni, a neki drugi nikada to ne odlue? Jedan od moguih odgovora jeste da uspeni ljudi tano znaju ta ele. Prvo je potrebno sa klijentom jasno utvrditi ta on zaista eli, to je polazna osnova za oslobaanje i razvoj potencijala. Pitanjem: ta zelim za sebe danas? Ili ta elite za sebe u ovoj konkretnoj situaciji, usmeravate klijentovu panju, on mobilie energiju i spremnije kree u svrsishodnu akciju. >> Postavite sebi pitanja, na primer: Kako sam se odluio/la da pohaam ovu obuku? ta elim za sebe od ove obuke? Da li sam ovde da bih postao kou ili da bih produbio/la razumevanje sopstvene linosti? Precizno odredite svoje ciljeve. Ako elite da budete kou drugima, procenite koliko ste zadovoljni sobom i sopstvenim ivotom. ta biste mogli da uradite da vae zadovoljstvo bude jo vee? Uspeh je sazdan od ciljeva, svi uspeni ljudi su fokusirani na svoje ciljeve. Osoba bez cilja je kao brod bez kormilara. Svaki od tih brodova plovi, ali nikuda ne stigne. Uspeni ljudi znaju ta ele i svakodnevno se nepokolebljivo usredsreuju ka tome. Jedno od pravila uspeha je sledee: Nije bitno odakle dolazite, vano je samo kuda idete. A kuda idete odreujete iskljuivo vi. Pa, krenimo ka tome. Nakon opisivanja trenutne situacije i odgovora na pitanje gde ste sada, postavljamo sledeih nekoliko pitanja: >> ta elite? >> Da li da situacija ostane ista (da li elite da na isti nain nastavite da radite, mislite, oseate, diete), ili >> elite da neto promenite? Ako od klijenta dobijete odgovor: Da, elim da neto promenim, nastavite sa konkretizacijom tog pitanja. >> ta je to to elite da promenite? >> Definiite zajedno sa klijentom polje u kome prvo eli neto da promeni. Podsetnik klijentu za uspean proces kouinga kako da se oseamo dobro u realizaciji linih ciljeva >> Budi aktivno orijentisan, fokusiraj se na budunost >> Prolost je tu da ti pomogne da razume sadanjost a ne da se bavi njom >> Ostani fokusiran >> Uzmi onoliko vremena koliko ti treba. Nije bitno brzo i ne postoji moram >> Stalno postavljaj pitanja da bi sebe bolje razumeo >> Slobodno postavljaj pitanja pojanjenja od koua, ne moe razumeti sve i ne moe imati odgovor na sve >> Konkretizuj to je mogue vie. Dobro definisan cilj je odlian poetak za prve korake ka njegovoj realizaciji >> Potuj sebe i svoje mogunosti >> Ne postoje granice, vano je samo da promeni ponaanje i definie ciljeve u malim paketima, lako ostvarljivim >> Reenice neka ti budu afirmativne. Ne ta ne elim i ne mogu, ve ta imam i ta elim

28

>> Ukoliko ima sumnje i nedoumice podeli ih sa kouom >> Budi svestan dosadanjih uspeha, makar i manjih >> Budi pozitivan, jedino ogranienje u realizaciji ciljeva mogu biti tvoje kruto postavljene granice >> Uvek sagledaj vie mogunosti razliiti su putevi dolaska do cilja >> Ne plai se promena. Promene nisu tekoe ve ansa za linim razvojem i napredovanjem CILJEVI Na ovaj nain dolazimo do ciljeva i moguih naina za njihovo ostvarenje. Istraivanja koja su se bavila postignuima i uspesima govore da ljudi koji imaju jasno zacrtane ciljeve bivaju uspeniji od onih koji to nemaju. Ciljevima se usmeravamo, energizujemo, ostvarujemo. Planovi, namere, budui ciljevi spadaju meu najvanije komponente integracije linosti5. Ako ste izabrali ulogu ivotnog koua, onda svoje ciljeve postiete pomaui drugima da ostvare svoje ciljeve. Osoba kojoj su jasni sopstveni ciljevi mnogo lake prevazilazi prepreke na putu jer je voena ciljem, dok osoba bez jasno zacrtanog cilja mnogo lake odustane. Jedno od ogranienja moe biti naa elja, zapravo njen nedostatak ili nedovoljan intenzitet. Koliko arko neto elimo? Jedna od dobiti postavljanja ciljeva je u tome to cilj omoguava osobi da kontrolie pravac u kome se promena odvija u ivotu odreene osobe uz sigurnost da je promena uglavnom pozitivna i sprovedena njenom voljom. Sa jasnim ciljevima, potpomognuta detaljnim planom akcije, sigurna je u to da promene predstavljaju unapreenje u njenom ivotu, tako da eliminie glavni uzrok straha i nesigurnosti sa jedne strane, dok vam sa druge strane napor nee teko pasti, kao kada nema jasan cilj. Na svakom sledeem sastanku moete da proverite kako je klijent sa svojim ciljevima koje je definisao na prolom sastanku, da ga ohrabrite, energizujete utvrdite mesta zastoja i eventualno definiete nove ciljeve ako je to potrebno. Psiholozi kau da su za uspeh u bilo kom poslu neophodna 4 faktora i to su: >> Motivacija >> Odricanje >> Disciplina >> Istrajnost Stoga je veoma vano da ukaete klijentu na svaki od ovih faktora i da ih osvestite zajedno sa klijentom. >> Prvi faktor je motivacija, da bismo neto zaista ostvarili potrebno je utvrditi sa klijentom koliko on to zaista eli, proveriti da li je to neija tua elja (roditelja, partnera, prijatelja) ili je zaista njegova. Uvrstiti elju, ohrabriti, energizovati i motivisati klijenta. elja je polazna taka postizanja neeg drugog i boljeg u ivotu i ona je uvek line prirode. >> Pitajte klijenta koliko zaista eli da ostvari svoj cilj na skali od 1 do 10. >> Ovo je ve poetak klijentovog prebacivanja iz neaktivnosti, pasivnoti, zavisnosti ili bespomonosti prema osnaivanju. >> Odgovor na ovo pitanje e moda iznenaditi klijenta, jer se esto deava da neto radim a da zapravo to i ne elimo. Ukoliko je odgovor da manje od 5 neto elim, onda e to mnogo tee i ostvariti, poto u tom poslu nije voen svojom eljom i svojim ciljem, nema dovoljno energije,
5

POGLAVLJE 10

Olport, po Hrnjici 1991

29

MOTIVACIJA ODRICANJE
nije efikasan i ne moe oekivati rezultate. Izlaz iz ove situacije je ili pretvoriti taj veliki procenat iz ne elim u elim ili prei na obavljanje drugog posla. Ukoliko je odgovor vie od 5, 6, 7, 8 onda treba videti da li je mogue i na koji nain onaj deo koji nedostaje do 10 prevesti iz ne elim u elim. Kako e to? Tako to e u svakom momentu biti svestan svojih ciljeva. Dajte zadatak klijentu da svakoga dana ponovi ta je njegov glavni cilj i da odgovori sebi kako e danas doprineti njegovom ostvarenju. Pitajte ga takoe ta e se dogoditi ako taj cilj ne ostvari? Vano je da pomognete klijentu da ili od cilja odustane ukoliko ga ne eli ili ga preformulie ili da Razvije elju / snanu elju. Vano je da eli neto za sebe a ne zato to to neko drugi eli za njega. Vano je da je dobro sa tim to eli a za to mu je potrebna podrka u njemu samom. Bez podrke u njemu samom to znai bez istinske i autentine elje podrka sa strane nee imati plodno tle. To mora biti klijentov sopstveni cilj. Razvijanje elje je moan podsticaj koji omoguuje klijentu da pobedi strah i inerciju. >> Pored elje vrlo je vano razviti veru. Pitajte klijenta koliko on veruje da je u stanju da ostvari svoj cilj? Potrebno je da apsolutno veruje da je u stanju da ostvari taj cilj i da e se to zaista desiti. Zato je od izuzetne vanosti da cilj bude ostvarljiv i realan. Ovo je prilika da proverite jo jednom realnost cilja? Pitajte klijenta: Da li je neto slino do sada ostvario? Koje je dosadanje postignue najblie ostvarenju ovog cilja? Da li misli da je za njega ovaj cilj dostian? Ako cilj daleko prevazilazi sve ono to je do sada ostvario, onda zacrtavanje jednog takvog previsokog cilja moe biti demotiviue. U ovakvom sluaju pomozite klijntu da zacrta manje ciljeve sa kraim rokovima. Pitajte klijenta da li postoje ljudi iz njegovog okruenja koji veruju da je on u stanju da postigne to to eli? Ako postoje bilo bi dobro da ee bude sa njima u kontaktu. >> Zahtevajte od klijenta da zapisuje svoje ciljeve iz dana u dan. Kada ga zapie ini ga jasnim i konkretnim, na neki nain se i obavezujete na ostvarenje cilja. Zapisivanje ciljeva i datuma njihovog zapisivanja je vaan i zbog samoevaluacije svog akcionog plana. >> Zatrate od klijenta da ispie spisak dobiti u kojima e uivati kada ostvari svoj cilj. Kada je u kontaktu sa dobitima koje e imati nakon ostvarenja cilja onda mu nita nee biti teko. Potrudite se da klijent to detaljnije i to svesniji bude tih dobiti. Odricanje Vrlo je vano da klijent doe u kontakt sa neophodnim odricanjima zarad ostvarenja svog cilja i postizanja boljih rezultata. >> Dajte instrukciju klijentu: >> ega je potrebno da se odreknete da biste ostvarili svoj cilj (napiite vrlo precizno). >> Koliko ste spremni na svako pojedinano odricanje? Drugim reima koju ste cenu spremni da platite. >> Ljudi su esto neuspeni zato to neto ele a nisu spremni na odricanje, tako da je uspeh praktino nemogu. Npr., student eli da zavri fakultet ali nije spreman da se odrekne konstantnog nonog ivota pa je tako uspeh i nemogu. Ili mlada osoba eli da se odvoji od roditelja i da ivi samostalno ali nije spremna da se odrekne benefita zajednikog ivota, kuvanja, sreivanja kue, finansijske pomoi roditelja Dakle praktino je nemogue postii uspeh a ne odrei se neega

30

DISCIPLINA ISTRAJNOST
a najee mnogo toga. Vano je sa klijentom odrediti to preciznije ta je sve to ega je potrebno odrei se i videti kako je klijent sa tim i koliko je spreman. Vano je suoiti se sa ovim i doneti odluku i to je tei deo posla. Ako je ova faza obavljena kako treba, odricanje je laki deo posla. >> Dajte klijentu sledei zadatak: Sainite spisak svega onoga ime biste mogli da spreite prilikom ostvarenja cilja. Ovo su prepreke koje stoje izmeu vas i cilja. Mogu biti unutranje i spoljanje. Meutim ak i kada su spoljanje mi se ometamo svojim odnosom prema tim preprekama a ne samom preprekom. Disciplina 1. Disciplina podrazumeva rad na ostvarenju svojih ciljeva iz dana u dan. Napravili ste prvi korak, zapoeli ste akciju i to vam priinjava veliko zadovoljstvo. Tajna je u tome da na tome treba raditi svakoga dana. Doslednost je vanija od uestalosti. Vanije je na ostvarenju svog cilja raditi svakoga dana po malo nego jednog dana preduzeti tri akcije pa dva dana ni jednu. Na ovaj nain ostajemo usmereni i energizovani stalno. Ne moemo se nekim ciljem baviti danas, pa onda ga zanemarimo naredna tri meseca. U skladu sa tim sve to radimo treba da bude odreeno naim eljama, potrebama i ciljevima koje smo sami sebi postavili. Disciplina podrazumeva i marljiv ii vredan rad. to pre to prihvatimo, lake e nam biti da tako i postupamo. Odredite krajnji rok. Vremensko ogranienje ostvarenja cilja je znaajno isto toliko kao i njegovo definisanje. Kae se da je svaki cilj koji nije ogranien rokom samo san. Rok vam daje okvir, usmerava, ubrzava, motivie. 2. Ustanovite sa klijentom da li mu je potrebno neko dodatno znanje ili informacija. Ohrabrite ga da stie dodatna znanja i vetine i nae informacije koje mu mogu pomoi prilikom ostvarivanja ciljeva. 3. Pitajte ga sa kim se moe jo povezati kako bi mu bilo lake da ostvari svoj cilj. Istrajnost Istrajnost podrazumeva da nema odustajanja. Neophodna je spremnost na ulaganje napora. Potrebno je ispoljiti snanu volju kako biste uspeli da istrajete tokom dugog vremenskog perioda uprkos tome to ne postoje vidljivi znaci vaeg napretka. Moda nee uvek biti jednostavno i moda e nam se na putu javiti neke stvari koje nismo predvideli, ali istrajnost e nas sigurno dovesti do cilja. Najtea mentalna prepreka, koju je potrebno prevazii jeste inertnost, sklonost ka ostajanju ili vraanju u svoju komfornu zonu. Upravo iz tog razloga jednu od najboljih definicija karaktera predstavlja sledee odreenje: Sposobnost da se istraje u odluci i nakon to raspoloenje u kojem je ona doneta prestaje. Kouing je i proces uenja tehnika za prevazilaenje problema i prepreka. Istrajnost je svakako nuan uslov za to. Ukoliko se oseamo neuspeno u nekom poslu ili smatramo da stvari ne idu onim tempom i tokom koji bismo mi eleli dobro je da se pitamo koji od ova etiri gore pomenuta faktora (MODI) nedostaje i kako emo ga nai.

31

POGLAVLJE 11

IDENTITET Identitet je odgovor na pitanje Ko sam ja?. Identitet je neto to nastaje tokom detinjstva, vremenom moe da se menja ili ne, i pomae nam da vidimo sebe kao pojedinca u svetu koji nas okruuje. Mi tokom ivota pripadamo razliitim grupama, a pripadnou odreenoj grupi mi definiemo i sopstveni identitet. Razliite grupe kojima osoba osea da pripada definisane su kao lini nivoi identiteta. Neke od njih su slika o sebi, porodica, zemlja, etnika grupa, profesionalna udruenja, drutvene organizacije, udruenje psihologa i dr. Tako neko sebe moe da vidi kao majku, devojku, psihologa, osobu koja se aktivno bavi sportom, kuvara i dr. Razmiljajui o tome ta nas kao jedinku karakterie u odnosu na druge ljude, vidimo da je svako od nas na izvestan nain: kao svi drugi, kao neko drugi, kao niko drugi6. To znai da ima karakteristika koje svi mi kao ljudska bia delimo jedni sa drugima i naravno onih po kojima smo jedinstveni. Karakteristike koje delimo samo sa nekim ljudima upravo su one karakteristike koje nas izdvajaju iz jedne grupe, a definiu preko neke druge i ine da se deklariemo kao mi. Svrstavamo se u grupe po razliitim kriterijumima, tj. karakteristikama. Grupe su vee ili manje i stvaranjem sve ireg kruga ljudi koji su nam slini i grupe postaju vee. Naravno, moemo pripadati razliitim grupama, ali i kada pripadamo razliitim grupama, oseamo da smo nekima od njih blii i to su primarne grupe, dok smo od nekih udaljeniji i oseanja koja nas tada vezuju za tu grupu nisu toliko snana. To je sekundarna ili tercijarna grupa pripadanja. Poto pripadamo razliitim grupama u isto vreme, govorimo o slojevima identiteta. Oni slojevi koji su nam blii ine identitet koji nam je blii, sa kojim se najvie identifikujemo. Takoe, neki slojevi identiteta mogu vremenom da se menjaju, a neki ne. Pripadnost porodici jeste sloj identiteta koji se ne menja, jer mi po roenju pripadamo ba toj porodici. Sa druge strane, neki slojevi identiteta su lake podloni promeni. Neke slojeve identiteta nasleujemo pripadnost porodici, religiji i dr., a neke stvaramo sami pripadnost profesionalnom udruenju i dr.

POGLAVLJE 12

SAMOPOUZDANJE / SLIKA O SEBI Samopouzdanje je obavezan pratilac oseanja kontrole nad svojim ivotom. Istraivanja pokazuju da visoko samopouzdane osobe imaju unutranji lokus kontrole i doivljaj da kontroliu svoj ivot, i obrnuto. Hajde da krenemo od slike o sebi. Slika o sebi je skup uverenja koje imamo o sopstvenoj linosti i o svakom aspektu svog ivota i svog sveta. Slika o sebi poinje da se formira jo u ranom detinjstvu. Mi dobijamo informacije o sebi od tzv. znaajnih drugih, a to su pre svega roditelji, porodica, kasnije vrnjaci, partneri Oni govore kako si pametan, lep, glup, nesposoban i na taj nain, kao i nainom ophoenja prema nama, utiu na formiranje raznih uverenja koje imamo o samima sebi. Prvobitno oseanje sebe nastaje u velikoj meri iz stavova, rei i pokreta drugih, koje dete zapaa, podraava i na koje reaguje. Dete ui ono to drugi govore o njemu i na sebe primenjuje ocene tzv. znaajnih drugih, a te ocene zatim internalizuje, usvaja i na taj nain
6

Clyde Kluckhohn and Henry A. Murray, "Personality in Nature, Society and Culture", 1953

32

one postaju lina uverenja. Naa uverenja, predstava o nama samima, prethode naoj uspenosti i ponaanju u svakoj oblasti ivota i najavljuju ih. Uvek se ponaamo na nain koji je u skladu sa naom slikom o sebi, dosledno skupu uverenja koje smo stekli od detinjstva pa nadalje. Bez obzira da li smo bogati ili siromani, uspeni ili neuspeni, takvima nas ine naa uverenja. Ukoliko promenimo svoja uverenja u okviru bilo kojeg ivotnog plana, mi poinjemo da menjamo to podruje. Negativna ili pogrena ideja u pogledu sopstvenih sposobnosti i sopstvene linosti uopte ispoljie se u negativnim stavovima i ponaanju u naem ivotu i meuljudskim odnosima. Jedna od komponenti slike o sebi jeste i samopotovanje, koje se odnosi na prihvatanje odreenih saznanja o sebi kao tanih i na njihovo vrednovanje, i pored motiva samodoslednosti ono predstavlja jedan od znaajnih motiva ljudskog ponaanja. Klasino odreenje Vilijama Dejmsa ukazuje da je samopotovanje proizvod razlike koja postoji izmeu aspiracija individue i njenog aktuelnog postignua. to je ta razlika manja, to je samopotovanje vee, i obrnuto. Dakle, unapreenje samopotovanja je mogue tako to emo prvo definisati svoj nivo aspiracije u odreenim sferama ivota, ili jo jednostavnije reeno, tako to emo postaviti svoje ciljeve, a onda permanentno podizati nivo postignua. Osobe sa viim stepenom samopotovanja imaju pozitivnu sliku o sebi i unutranji lokus kontrole, pa imaju i doivljaj kontrole nad sobom i svim onim to se deava u vezi sa njima. Mi moemo da unapredimo svoju predstavu o sebi tako to emo ideje koje nas ograniavaju zameniti idejama koje nas oslobaaju. Pojam o sebi je u velikoj meri subjektivan, a ne objektivan. esto uverenja o sopstvenoj linosti, pogotovo ona koja su negativna i ograniavajua, uopte nisu zasnovana na injenicama. Negativne predstave o sebi obino se zasnivaju na pogrenoj informaciji i utiscima koje smo stekli i prihvatili kao istinite. Onog trenutka kada ponemo da odbacujemo negativna uverenja o sebi i ponemo svesno da menjamo sliku koju imamo o sebi, na potencijal postaje ogroman. Dakle, ogranienja su u nama, a ne u spoljnjem svetu. Samopouzdani ljudi inspiriu pouzdanjem druge, publiku, vrnjake, efove, klijente, prijatelje. Dobro je znati da samopouzdanje zaista moe biti izgraeno i unapreeno. I ta god da radite, bilo da unapreujete svoje samopouzdanje ili utiete na samopouzdanje drugih, svakako je vredno truda i napora.
Ponaanje osoba sa visokim samopouzdanjem Rade ono to veruju da je ispravno, iako ih drugi ne podravaju u tome. Spremni su da preuzmu rizik i preu dodatan put kako bi imali bolje postignue. Priznaju svoje greke i ue iz njih. ekaju da im drugi estitaju na njihovim uspesima. Prihvataju komplimente ljubazno: Hvala, zaista sam vredno radio/la na tome. Zahvalan/ na sam to prepoznajete moj trud. Ponaanje osoba sa niskim samopouzdanjem Na njihovo ponaanje u velikoj meri utie ono to misle drugi ljudi. Ostaju u svojoj komfornoj zoni plaei se neuspeha i izbegavaju rizik. Ulau veliki napor da pokriju svoje greke i prevaziu problem pre no to bilo ko primeti. Prikrivaju svoje vrline. Odbijanje komplimenata neprimereno: To nije nita, svako je mogao da uradi isto.

Kao to vidimo iz datog primera, nisko samopouzdanje moe biti destruktivno i uvek je negativno. Samopouzdani ljudi su generalno mnogo pozitivniji, oni veruju u sebe i svoje sposobnosti, veruju i u druge i njihove sposobnosti. Sliku o sebi imaju i parovi, kompanije, sportski klubovi.

33

Stepen samopotovanja predstavlja razliku izmeu stvarnog ja i idealnog ja, i toj razlici je obrnuto proporcionalan. Koliko smo zadovoljni sobom? To je emotivni deo nae linosti. Stepen u kojem volimo i prihvatamo sebe onakve kakvi zaista jesmo predstavlja i kvalitet odnosa koji smo u stanju da stvorimo sa drugim ljudima. Paradoksalna teorija promene govori o tome da je ovek sposoban da se menja tek onda kada postane ono to jeste. Isto tako, u onoj meri u kojoj smo spremni da prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo, spremni smo da prihvatimo i druge onakve kakvi jesu. to smo nezadovoljniji sobom, to smo generalno nezadovoljniji drugima. Sve dok postoje neki delovi nas samih koje nikako ne prihvatamo, koje uporno elimo da odbacimo i pripiemo drugome, ti isti delovi imaju energiju i snagu. Kada ih prihvatimo i ne borimo se protiv njih, moemo da odluimo da li elimo da oni i dalje ostanu takvi ili moemo na neki nain da ih promenimo. (Otud veba sa ispisivanjem osobina, a kasnije sa pisanjem idealnih osobina.) Jedan od kamena temeljaca samopotovanja jeste samoprihvatanje. Postoji mnogo dokaza iz raznih kola psihoterapije i savetovanja koji govore o tome da kada ljudi jednom uspeju da prihvate sebe potpuno i bez okrivljivanja, ne osuujui svoja ogranienja i slabosti, postaju sposobni da rastu i da se menjaju. Terapeut Karl Roders je rekao: Ustanovio sam da im prestanem da pokuavam da se promenim, promena se desi. Klijenti dou na savetovanje ili kouing sa eljom da se promene, a vi ponete da ih ohrabrujete da postanu ono to jesu. esto se deava da budu fustrirani i razoarani time, jer oekuju promenu preko noi. Meutim, snaga volje za promenom delotvorna je tek kada itavo nae bie stoji iza promene koju elimo. Kada pokuavamo da nateramo sebe, to je onda samo pokuaj jednog dela nas da prevazie neki na drugi deo koji zapravo ne poznajemo i koji odbacujemo. Kada ga prihvatimo, dajemo ansu celokupnoj linosti da stane iza promene. ovek ne moe na racionalnoj osnovi da preuzme odgovornost za neto sa ime nije u kontaktu i to mu je nepoznato. To se odnosi na dogaaje na mestima za koja moda nikada nismo uli, ali se odnosi i na neke delove nas samih koje ne prihvatamo, koje odbacujemo Ako napravimo kontakt sa njima i postanemo intimno svesni onoga to oni predstavljaju i koje mesto zauzimaju u naem svakodnevnom funkcionisanju, tada mi postajemo odgovorni za njih, ali ne u smislu da sada imamo novi teret na pleima, nego u smislu da smo mi ti koji odreujemo mnoge stvari koje e se i dalje deavati, ili e prestati da se deavaju, ali prethodno moramo biti u kontaktu sa njima. POGLAVLJE 13 IZGRADITE NEGUJUI ODNOS PREMA SEBI Veoma je vano da klijent tokom kouinga doe do toga da je najvaniji faktor za postizanje uspeha on sam. Deavanja oko njega mogu biti razna, koliko ljudi toliko i razliitih pria, a nijedna nije bez smene lepih i tekih trenutaka, i to je realnost. Meutim, ak i kada su okolnosti povoljne, potrebno je da klijent osvesti da e moi da ih iskoristi ako je u kontaktu sa sobom, sa svojim potrebama, spreman da mobilie energiju i krene u akciju, i oseti zadovoljstvo koje donosi ispunjenje cilja. Sa druge strane, mogue je da se nepovoljne okolnosti doive kao izazov, to takoe mobilie energiju i priprema na borbu i prevazilaenje nepovoljnih okolnosti, a samim tim ete imati vie energije i biti jai, umesto da se oseate kao rtva situacije kojom samo moete da

34

TA MI JE DANAS VANO?
se zakoite. Potrebno je da investirate u sebe. Mnogi ljudi na prvo mesto stavljaju druge i njihove potrebe. Tue potrebe su tue potrebe i nikada ih ne moemo doiveti i osetiti kao svoje. Jo ako uz to ne dozvoljavamo sebi da budemo u punom kontaktu sa svojim potrebama, onda ivot moe liiti na beskrajno rasipanje energije, bez prave punoe ivljenja. Samo ukoliko pazimo na sebe, imaemo snage da pazimo na druge. Izgraivanje odnosa sa samim sobom isto je kao izgraivanje odnosa sa nekim drugim. Ono zahteva brinu panju i istinsko potovanje. Rekli smo da kada radimo sa drugom osobom ne sudimo, ne nudimo gotova reenja, ne procenjujemo i stavljamo u zagradu sve prethodno steene stavove, uverenja i predrasude. Drugim reima, prihvatamo osobu onakvu kakva zaista jeste, bez elje i namere da je menjamo. Takoe, pomaemo i njoj da prihvati sebe onakvu kakva jeste. Vano je na isti nain postupati i sa sobom. Zamislite da ste vi sami sebi kou. Kako biste se odnosili prema sebi kao klijentu? Prihvatili biste sebe onakve kakvi jeste. Uinite to. Poinjemo od toga gde se nalazite, sa svim tekoama, zastojima, uspesima. Svaka osoba ima neprocenljivu vrednost. Kako e vas drugi voleti ako vi ne volite sebe? Kako e drugi biti paljivi prema vama ako vi to niste prema sebi? Ako se prema sebi odnosite kao prema osobi koja nije vana, koju poruku aljete sebi? Da ne vredite? Koliko je to tano? Kako se oseate kada vas neko ignorie ili odbacuje? Onda budite u kontaktu sa tim kako se oseate kad vi sami sebe ignoriete i odbacujete? ta moete da uradite sa tim oseanjem? Zavrite reenicu ponavljajui poetak: Ako nastavim da ignoriem/odbacujem sebe Kako biste sebi mogli da stavite do znanja da ste vani? ta to zapravo znai? Kako izgleda kada ste paljivi prema sebi? Kako izgleda kada oslukujete svoje potrebe? Kako izgleda kada prihvatate sebe? Opiite to najbolje to moete? Zamislite sada da oslukujete sebe i svoje potrebe svakoga dana? ta to tano znai? Kako se oseate? ta tano radite? Zamislite da smo svi mi ogledala u kojima se ogledamo. Ako se drugi ljudi odnose loe prema nama, treba da se zapitamo da li su oni samo naa ogledala i da li se mi zapravo sami prema sebi odnosimo loe. Oni nee promeniti svoj odnos prema nama dok mi ne promenimo svoj odnos prema sebi. Kada mi prema sebi ponemo da se ponaamo sa uvaavanjem i drugi e nas isto toliko uvaavati. Izgleda magino, ali probajte, pa ete videti efekte. Zapitajte se svakog jutra: Kako se oseam? ta mi je danas vano? ta danas mogu da uinim za sebe da bih se oseao dobro? U poetku je teko odgovoriti na ta i slina pitanja, jer smo navikli da radimo za druge i da oekujemo da drugi rade za nas. Dobro, onda moemo postaviti ovakvo pitanje: Kada oseam da neko ini neto dobro za mene? Odgovori se uglavnom odnose na situacije kada su drugi paljivi prema nama i kada nam stavljaju do znanja da smo im vani. Sada se vraamo na prvo pitanje: ta ja mogu da uradim za sebe da bih se danas oseao dobro? Vi sami treba da budete glavna osoba koja za vas ini dobro. Da biste sebi posvetili isto toliko panje, to zahteva doterivanje verovanja i prioriteta. Na taj nain ponovo izbegavamo zamku prebacivanja odgovornosti na druge. Danas niko nije uradio nita dobro za mene uinite to vi sami sebi. Ako niste imali dobre roditelje, vreme je da postanete dobar roditelj sami sebi. Ako nemate dobrog efa, budite dobar ef sami sebi. Videete kako ete stvari poeti da doivljavate na drugaiji nain i postajaete sve zadovoljniji.

35

Sastavite spisak stvari na osnovu kojih oseate da vam neko ini neto dobro. Odlino je ako imate nekoga ko o vama brine, ali to nije dovoljno. Potom sastavite spisak onoga to biste zaista radili kada biste sami sebi inili dobro. Tim spiskom moete zapoeti svaki dan.

Dajte sebi ocenu brige o sebi, na skali od 1 do 10, za sledee kategorije:

>> telesno stanje, >> kognitivno stanje, >> emotivno stanje, >> duhovno stanje. Pogledajte ponovo svoje ocene. Kako se oseate sa njima? ta biste mogli da uradite da one budu vie? ta biste mogli da uradite da budu uravnoteenije? ta biste mogli da uradite u bliskoj budunosti da popravite najnie ocene? Sada sastavite spisak onoga to stvarno radite za sebe u okviru svake od navedenih kategorija. Pronaite to vie naina da vodite rauna o sebi. Potrudite se da ukljuite direktne, jednostavne i besplatne naine, koji vam na prvi pogled izgledaju beznaajno. Pretvorite brigu o sebi u naviku. Obratite panju na to kako drugi ljudi vode rauna o sebi. Eksperimentiite, probajte neto novo, na primer jednom nedeljno. Nedelju-dve beleite lepe stvari koje inite za sebe, a onda pogledajte beleke da biste videli koliko ste esto zaista uradili neto za sebe i kako to funkcionie. POGLAVLJE 14 PODLINOSTI Moe se dogoditi da osobe sa kojima radite imaju suprotstavljene ciljeve i elje u istom trenutku. Zato je nekada teko biti efikasan i ostvariti svoje elje, zato su i promene jako teke, jer taman kada jedan deo linosti krene u promenu, drugi krene da vue nazad u sigurnu i proverenu sredinu. Tada to izgleda kao bojite na kome se razliiti glasovi bore za razliite stvari. Jedan moe da govori: Jelena, trebalo je da ui, ti eli da poloi taj ispit i upie drugu godinu. Drugi: Jo jedna no uenja manje ili vie nita nee promeniti, jednom se ivi. Zato ne pozove Petra i pita ga hoe li da se vidite? A ako on nee, onda je najbolje da pogleda neki film i opusti se. Trei glas: Ti ne eli da se sastane sa Petrom, jo uvek pati za Nikolom. A Nikola je bio tako divan, potpuno stabilan i nije pravio nikakve ispade. Izvestan broj razliitih psihologa, u okviru svojih teorija linosti, bavio se i tim suprotstavljenim ili nepodudarnim aspektima linosti. Sigmund Frojd bi prvi glas identifikovao kao Superego, a drugi kao Id. Fric Perls, getaltista, nazvao ih je Top dog i Ander dog, dok bi ih Erik Bern zvao Roditelj i Dete. Svaki od ta tri glasa moe se posmatrati kao jedna podlinost, i tokom rada sa klijentom trailo bi se da imenuje svaku od njih, po mogunosti tako da njeno ime sadri i neki opis ili osobinu linosti, pa bismo tako imali, na primer: Ambicioznu Jelenu, Zabavnu i Usamljenu Jelenu. Ambiciozna Jelena je onaj njen deo koji eli da bude uspean, koji ima ciljeve u oblasti posla i karijere i koji je spreman na odricanja zarad svojih ciljeva. Zabavna je onaj njen deo koji eli da se zabavlja, koji ne eli da se odrekne bilo ega, nego jedva eka poziv prijatelja i ne proputa nikakvu zabavu. Svaka podlinost je organizovana oko potrebe celokupne linosti. Snaga svake potrebe i rezultirajue podlinosti verovatno se moe pripisati okolnostima u kojima je potreba prvobitno nastala.

36

Kada prepoznate da se u klijentu bore dve, tri ili vie podlinosti, dobro je da klijent identifikuje i upozna svaku od njih. Da joj da ime, oblik, dimenziju, sve mogue atribute. Polje podlinosti je u okviru svake osobe iroko. Postoji podlinost za svaku ulogu koju igramo u svetu: Roditelj, Dete, ef, Radnik, Profesor, Student, Potroa, Preduzima itd. Svaka osoba ima bogatu meavinu izrazito individualnih podlinosti koje, kada se potpuno ispitaju, nisu istovetne sa grupama podlinosti nijedne druge osobe. Ali, umesto da o tome govorimo, hajde da uradimo tu vebu za identifikovanje nekih od vaih podlinosti. Svaki deo nas samih, svaka podlinost ima odreenu ulogu i svaki deo pokuava da uradi neto za nas. Dobro je upoznati svaku od njih i saznati ta ona eli, jer ignorisanjem, neuvaavanjem nekih delova oni samo dobijaju na intenzitetu i trajanju. Mi funkcioniemo uglavnom tako to odreene delove linosti ili podlinosti prihvatamo u potpunosti i favorizujemo, a onaj drugi deo koji nam se ne dopada i sa kojim se ne oseamo dobro ignoriemo i pokuavamo da ubijemo, jednostavno ga ne prihvatamo. Veoma je vano razumeti da nijedan deo nas nije tetan sam po sebi i da svaki od njih ima svoju ulogu i funkciju. Vano je upoznati ih i napraviti savez meu njima, a ne bojno polje. Takoe, vano je tokom rada ispitati potrebe svih delova, jer se svaka podlinost organizuje oko neke potrebe. Kao zakljuak, moemo da istaknemo da je, kada radite sa klijentima koji u isto vreme imaju suprotne ciljeve ili nepodudarne tendencije, dobro da ih tehnikama voene fantazije i/ili igranja uloga dovedete do toga da se obe tendencije, linosti, cilja dobro upoznaju, da se uvae meusobno, jer je svaki od tih delova podstaknut nekom potrebom linosti i svaki ima svoju ulogu i funkciju. Upoznavanjem i uvaavanjem svakog od njih stvara se prostor za pravljenje plana, hijerarhije, prioriteta, na zadovoljstvo svih. KRITIAR ILI TOP DOG Ova podlinost nastala je tako to smo tokom odrastanja prihvatali zahteve okoline, na prvom mestu roditelja, i ponaali se u skladu sa tim zahtevima, a da se sutinski nismo sa njima slagali. Prihvatali smo da neto treba i mora najee da bismo izbegli kaznu, pri emu te delove zapravo nikada nismo prisvojili, identifikovali kao sopstvene delove, nismo ih asimilovali. Ti neukljueni delovi drugaije se zovu introjekti ili Top dog. Oni predstavljaju deo spoljanjeg sveta koji je sada u organizmu i postaju osnovni kriterijumi svake vrednosti, adekvatnosti i orijentisanosti. Tako mi prihvatamo neke potrebe kao svoje, a one uopte ne pripadaju nama, ali ih introjekt ili Top dog ili kritiar smatra poeljnim, dok neke druge potrebe koje su nae kritiar odbacuje. Na taj nain postajemo otueni od samih sebe, a sa druge strane poinjemo da teimo neemu za ta nemamo podrku u sebi, autentinu elju, talenat. Tada teimo razvoju koncepta koji imamo o sebi, a ne razvoju sebe. Radimo neto zato to tako treba, a ne zato to to istinski elimo. Mi pravila ponaanja uimo vrlo rano, putem delimino eksplicitnih poruka. Prenosimo pravila ponaanja kada uimo dete da ne TREBA da izgleda razoarano ako neko donese ruan ali dobronameran poklon, ve da TREBA da bude zadovoljno, da se nasmeje i kae hvala. Kao deca dobijamo ideje i pravila od znaajnih drugih iz nae okoline. Kao deca, ljudi gutaju pravila kao to su, na primer: Mora uvek vredno da radi, Uvek treba kontrolisati svoja oseanja itd. Verujem da se svako od nas moe setiti niza pravila sline vrste. Isto tako kao to se gutaju pravila, gutaju se i razliite vrste atributa: ti si lenj, isti si kao tvoj tata, ti si kreativnija od svog brata, svi mukarci u naoj porodici postaju alkoholiari. Kao ljudi, esto imamo otvorene oi POGLAVLJE 15

37

i ui kako bi uli ta TREBA raditi. Na taj nain pomeramo fokus sa onoga to nam govori na unutranji oseaj, ono ime se rukovodimo, ili samoregulacija, u skladu sa naim potrebama. Mi introjektujemo kada automatski usvajamo neto iz okoline. Vano je napomenuti da je mnogo ljudi u svom ivotu voeno nesvesnim porukama TREBA, koje se pretvaraju u ivotne scenarije. Takva TREBA mogu biti jako pogubna ako ih osobe ne osveste i ne odlue da li su njihova TREBA u skladu sa onim to oni ele sada i ovde. Primer toga vidljiv je kod ljudi koji se pokreu unutranjim introjektom mora biti uspean, potpomognutim od strane njihovih roditelja, ali i oekivanjima koja se svakodnevno prenose putem medija, a kreiraju sliku po kojoj samo ako si sve uspeniji i prodorniji, zavreuje panju i divljenje. Naravno, svesna introjekcija pomae nam da uimo i usvajamo nove vetine i znanja, a nesvesna nas ograniava na mnogo polja i esto oteava nau mobilizaciju u cilju zadovoljenja onih potreba koje stvarno elimo. Tada se zaustavljamo i rukovodimounutranjim progutanim porukama, kao to je npr. ja moram, umesto svesnom odlukom ja elim jer je to ono to me raduje i ispunjava. Razmena i interakcija sa drugima i sredinom nikada ne prestaje. Naa uspena samoregulacija ukljuuje kontakt u kome smo svesni novosti u svojoj okolini, koja je za nas potencijalno i hranljiva i toksina. Ono to je hranljivo uzimamo, a sve ostalo odbacujemo. Takva vrsta razlikovanja kontakata i funkcionisanja uopte vodi rastu i razvoju. Kada iz okoline prihvatimo neto to je za nas toksino, to ne elimo, to nije u skladu sa naim vrednostima, ciljevima, ne zadovoljava nae potrebe, onda se i ne oseamo dobro. To se moe reflektovati tako to smo bezvoljni, apatini, teko nam je da radimo ono to radimo POGLAVLJE 16 SABOTER I RTVA Sledea podlinost koja se javlja jeste Saboter. Ona moe izbiti na povrinu kada joj se najmanje nadate. Moe da vas obeshrabri u preduzimanju novog poduhvata, ili da onemogui i neki koji je ve zapoet. Identifikovanje i razumevanje vaeg sabotera moe biti jedna od najvanijih stvari koju moete da uradite za sebe. U podlinosti sabotera sadrano je sve ono ime sebe ometamo u realizaciji svojih ciljeva. To mogu biti: >> negativne misli; >> nedostatak vere da moemo postii cilj; >> razliite vrste strahova (da e nam se neto loe desiti, fantazije o nesrei, strah od neuspeha) U Saboteru se vrlo esto nalazi oseanje straha i ono predstavlja moan mehanizam koenja. Vrlo je vano osvestiti sve svoje strahove kojima remetimo sebe na putu ostvarenja odreenog cilja. Postavite sebi pitanja: ime sebe plaim? I ime jo? esto se dogodi da se suoimo sa injenicom da su nai strahovi potpuno neopravdani. Nastavite sa pitanjima: Da li se nekada dogodilo neto slino? Npr., kada osobu koja ima strah da e doiveti neku nezgodu ako pone da vozi auto, i time sebe sabotira, pitate da li joj se nekada dogodila nekakva nezgoda, ona e vam rei da nije. Nastavite sa pitanjima tipa: Kako bih mogao da prestanem sebe da plaim? Na kraju moete da ponudite reenicu: Prihvatiu da se plaim nekih stvari, ali me one nee omesti ili prekidati. Tom reenicom pomaemo klijentu da se suoi sa svojim strahom i da ga prihvati, a ne da od njega bei. Samim tim strah postaje manji, mogue ga je kontrolisati i ne prekidati sebe njime u ostvarenju svojih ciljeva.

38

>> neprihvatanje uspona i padova u ivotu; >> poreenje sebe sa drugima (oni su bolji od mene, ako oni nisu uspeli u tome, ja sigurno neu) Ta igra prestaje kada prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo i prestanemo da se poredimo sa drugima. Najee generalne pretpostavke, tj. najee disfunkcionalne misli (pogreni sudovi, kognitivni setovi, pogrena filozofija): A. Strahovi vezani za prihvatanje i neprihvatanje 1. Onaj ko me voli mora i da brine o meni. 2. Ukoliko nisam voljen, nisam niko i nita. 3. Ljudi moraju da me razumeju. 4. Biti odbaen je najgora stvar koja oveku moe da se desi. 5. U svemu moram da zadovoljim druge ljude. 6. Ne smem da dopustim da me neko kritikuje za bilo ta. 7. Ne smem da dopustim da budem sam i usamljen u ivotu. B. Strahovi vezani za adekvatnost/neadekvatnost Verovanje da osoba mora da bude neko, da zadovoljava svoje ambicije, da mora da postigne uspeh u ivotu, da mora da se bude na vrhu drutvene lestvice u svakom sluaju, osoba sebi postavlja izuzetno visoke ciljeve. 1. Ono to postignem u ivotu ini me onim to jesam. 2. Po svaku cenu treba da postanem neko. 3. ivot se meri uspehom. 4. Postoje samo gubitnici i dobitnici. 5. Ako nisam na vrhu, nisam niko i nita. 6. U svemu to radim moram da budem najbolji i perfektan. 7. Ako pravim greke, budala sam. 8. Biti neuspean znai katastrofu. C. Iracionalne emocije i strahovi vezani za kontrolu/nekontrolu 1. U svakom trenutku moram da se oslonim na sebe samoga. 2. Jedino ja bez tue pomoi mogu da reim sopstvene probleme. 3. Ne podnosim da mi drugi kau ta treba da radim. 4. Nikada ne treba traiti pomo od drugih. 5. Drugi ljudi u svakoj prilici pokuavaju da me kontroliu. 6. Jedino perfektnou mogu da izbegnem da me kontroliu drugi ljudi. 7. Ne podnosim da u bilo kojoj situaciji gubim kontrolu nad svojim ponaanjem. 8. Pravila, pravila, u crno me zavila. 9. Ako dopustim da mi se neko priblii, dopustiu i da me kontrolie. Najea pitanja koja kou postavlja kako bi se ustanovilo prisustvo automatskih misli i otkrilo da li postoji dihotomno miljenje, generalizacija, personifikacija itd., kao i da li moda takav nain miljenja nije vezan samo za odreeni dogaaj koji se desio nego vai uopte: >> Da li suvie esto koristite rei kao to su NIKAD, UVEK, STALNO, LOE, DOBRO? >> Da li na osnovu jedne situacije zakljuujete o svim situacijama? >> Da li uoptavate stvari? >> Da li se uvek vraate na poetak?

39

>> Da li esto predskazujete da e se neto desiti? >> Da li u mnogim stvarima vidite katastrofu? Uvek treba pronai alternative tim filozofijama. Alternative: A. Strahovi vezani za prihvatanje/neprihvatanje 1. Ljubav nije isto to i briga o meni. Te dve stvari nisu vrsto povezane. Voleti ne znai brinuti tuu brigu. 2. Uspeh u ivotu nije iskljuivo povezan sa ljubavlju. 3. Nerealno je oekivati da kod svih nailazim na razumevanje mojih postupaka. 4. Ima i gorih stvari u ivotu nego biti odbaen. 5. Nije realno oekivati da zadovoljim sve potrebe kod svih ljudi. 6. Niko nije savren. 7. Nije loe povremeno biti sam. 8. Pametan ovek nikada nije sam. 9. Biti sam nije isto to i biti usamljen. B. Strah vezan za adekvatnost/neadekvatnost 1. ivot ine uspesi i neuspesi. Uspeh je relativna stvar. 2. Vano je da se realizujem u okviru svojih mogunosti. 3. Uspeh je relativna stvar. ivot se meri ivotom. 4. Svi u ivotu gubimo i dobijamo. Dobije na mostu, izgubi na upriji. 5. I bogati plau. Ko visoko leti nisko pada. Kolo sree se okree. 6. Kada radim treba da se trudim, a videu ta u postii. 7. Ljudski je greiti. ovek ui na grekama. 8. Svi su ponekad neuspeni. C. Strah vezan za kontrolu/slobodu 1. ovek se na oveka oslanja. 2. ovek je socijalno bie. 3. Tui saveti u nekim situacijama mogu da budu veoma korisni. 4. Svaka pomo je dobrodola. 5. Drugi ljudi imaju i druga posla umesto da kontroliu mene. 6. Perfektnost i kontrola nisu u meusobnoj vezi. Niko nije savren. 7. ovek nije apsolutno racionalno bie. Bez odreenih pravila ivot bi bio haotian. 8. Bez bliskosti nema prijateljstva i ljubavi. Najea pitanja koja moemo da postavimo klijentu jesu: >> Koji su dokazi za takve misli, stavove, verovanja i dr.? Ovo pitanje se podjednako odnosi kako na traenje dokaza za automatske misli tako i na generalni sud. >> Da li postoje alternativni naini gledanja na tu stvar? >> Da li je taj sud/miljenje vie zasnovan na oseanjima nego na injenicama? >> Da li ste pobrkali malu verovatnou da e se neto desiti sa velikom? >> Da li postoji logika u takvom tvrenju? >> Da li mislite u okvirima sve ili nita? >> Da biste dokazali svoje tvrdnje, da li selektivno izdvajate injenice iz konteksta? >> Da li koristite ekstremne rei ili fraze?

40

>> Koliko je realnosti sadrano u vaim tvrenjima/uverenjima? >> Da li prenaglaavate irelevantne injenice? >> ta je najgore to moe da se desi? RAZVIJANJE SVESTI O NEOPHODNOSTI PROMENA KAKO UBEDITI SEBE DA SE UPUSTIMO U PROMENU Identifikovanje kriza, potencijalnih opasnosti i prilika. >> nedostaci postojeeg stanja >> kvantitativni argumenti >> primeri drugaijeg stanja >> osnove za promenu stanja Ono to kou moe da uradi sa klijentom jeste da poe od eljene situacije i da potom definie sve strahove koji su u vezi sa idejom da se cilj nee ostvariti. Bitno je da, zatim, podelite te strahove na male pakete. Napravi se hijerarhija strahova, koje obeleimo po stepenima (010 ili 0100). To je SUD ili subjektivna jedinica straha. Potom klijenta suoimo sa najmanjim strahom, pri emu je klijent u dubokoj relaksaciji.7 Npr., klijent hoe da se odseli od roditelja i da pronae stan u kojem e sam iveti, ali ima strah da bilo ta preduzme po tom pitanju. Njegova skala izgleda ovako: 1. ostaje sa roditeljima 2. odlazi da ivi kod druga na neko vreme 3. poinje da gleda oglase, ali jo ne preduzima nita konkretno 4. saoptava roditeljima da odlazi 5. pronalazi stan / da li je adekvatan 6. da li e imati sredstva da plaa kiriju 7. da li e se snai sam 8. ko e voditi rauna o stanu i ko e kuvati 9. problemi na poslu, nesigurna finansijska situacija 10. mogunost dobijanja otkaza 11. ostaje bez posla i nije u stanju da plaa kiriju Sve ovde nabrojane drai su u stvari spoljanje. Kada pravimo gornju skalu, moraju se obuhvatiti i unutranje drai (kognitivni aspekti pomisao i sl.), jer su nam i one od znaaja. Npr., devojka pomisli: Ja sama leim u krevetu, a on se sigurno prevre sa onom plavuom u nekom drugom krevetu to je primer unutranje drai. Dakle, takva skala nam je bitna zbog malih koraka u kouingu. Posle pravljenja skale prelazi se na kouing koji moe da se radi u imaginaciji ili u realnosti, ali naravno postupno. POGLAVLJE 17

 Ovde imamo kombinaciju jedne kognitivne komponente (straha) i jedne motorike komponente (miine relaksacije).

41

POGLAVLJE 18

RADNI DEO TOKOM SEMINARA

1. Zamislite da ovih pet koncentrinih krugova predstavljaju slojeve vae linosti. U sreditu

samu sutinu ini sistem vrednosti, sistem vrednosti utie na uverenja, uverenja utiu na stavove, stavovi na oekivanja, a svi oni zajedno na ponaanje. Zato je vano identifikovati svaki ovaj sloj.
Vrednosti Uverenja Stavovi Oekivanja Ponaanje

>> Napravite spisak tri do pet istinskih vrednosti kojih se danas pridravate u svom ivotu?

2. Na levoj strani papira imate spisak osobina a na desnoj njihov opozit. Izmeu je jedna prava.

Oznaite mesto na kome se trenutno nalazite u odnosu na odreenu osobinu stavljajui taku ili crticu izmeu odreene osobine i njenog opozita. Osobine: >> Srdaan................................................................................................................ Rezervisan >> Rigidan................................................................................................................ Fleksibilan >> Samopouzdan............................................................................................ Nesamopouzdan >> Tvrdoglav............................................................................................................ Prilagodljiv >> Zabavan.................................................................................................................. Dosadan >>Vredan.......................................................................................................................... Lenj >> Aktivan..................................................................................................................... Pasivan >> Impulsivan............................................................................................................... Umeren >> Odgovorna..................................................................................................... Neodgovorna >> Plaljiva..................................................................................................................... Hrabra >> Istrajna............................................................................................................ Lako odustaje >> Tuna......................................................................................................................... Srena >> Paljiva................................................................................................................. Nepaljiva >> Radoznala................................................................................................. Nezainteresovana

42

>> Emotivna............................................................................................................ Racionalna >> Disciplinovana...........................................................................................Nedisciplinovana >> Olovkom u drugoj boji (crvenoj) oznaite mesto gde bi bilo idealno da se ova crta nalazi, npr: Fleksibilan -----(-)---------------(-)------Rigidan. >> Pogledajte sada kako ste u odnosu sa svakom osobinom i kolike su razlike. >> ta biste mogli da uradite da ove razlike budu to manje ili da ih uopte nema?

3. SLOITE SE NA NIVOU GRUPE A ONDA NAPIITE NA LINJAMA KOJE SLEDE KOJA JE RAZLIKA IZMEU: 3.1 Kouinga i mentorstva

>> Mentor je iskusniji kolega u istoj profesionalnoj oblasti, kou ne mora uopte da poznaje profesionalnu oblast klijenta

3.2 Kouinga i Treninga

>>  Trening je adekvatan za prenoenje novih vetina i novog znanja sa trenera na grupu. Kouing je usmeren na lini razvoj.

43

3.3 Kouinga i Psihoterapije

>> Tokom psihoterapije vri se dublja dijagnostika linosti, to nije potrebno tokom kouinga

3.4 Kouinga i Poduavanja

3.5 Kouinga i Psiholokog savetovanja

4. TOAK IVOTA

Zamislite da ovaj krug predstavlja vae ivotno polje, koje je podeljeno na osam oblasti. U sredini kruga je nula, a take na krunici predstavljaju broj 10. Odredite sada stepen linog zadovoljstva svakim pojedinanim poljem na skali od 1 do 10. (Moete da osenite svako polje u odreenoj meri u zavisnosti od stepena zadovoljstva ili samo napiete broj u svako polje.)

44

i ava a Zab onod raz

Li

ni r azv oj
osa o

Fina nsij e

Zdr

avlj

Ka

a/p rijer

Por i pr odica ijat elji

Fiz okruiko en je
5.CILJEVI Cilj Unutranji faktori (+ / -)

>> Kako ste sa svojim ivotnim poljem ovako grafiki predstavljenim i obeleenim? >> Da li biste da sve ostane isto ili biste neto promenili? >> Koje je to polje u kome biste prvo eleli neto da promenite?

Cilj: >> Odredite cilj u vezi sa poljem koje ste izabrali za rad.

Odredite spoljanje i unutranje faktore ostvarenja gore definisanog cilja.

Trenutna situacija

bav Lju
Spoljanji faktori (+ / -)

45

EK LISTA No Pitanje 1. Da li je cilj jasno definisan? Kako ete znati da ste na pravom putu da ostvarite cilj? Koji je pokazatelj 2. da ste cilj ostvarili? 3. Da li je realno da taj cilj ostvarite? 4. Aktivnosti koje vode ka ostvarenju cilja? 5. Promene na linom planu koje su neophodne da bi se cilj ostvario. Da li je potrebno da ukljuite jo neke ljude da biste mogli da ostvarite 6. va cilj? 7. Kada je realno da ponete sa ostvarenjem svoga cilja? 8. U kom vremenskom periodu oekujete da ete ostvariti svoj cilj? Izlistajte otpore (line i sredinske) koji mogu da ometaju ostvarenje 9. vaeg cilja. 6.MODI 6.1. MOTIVACIJA

Objanjenje

>> Na skali od 1 do 10 odredite koliko elite ono to ste postavili kao svoj cilj?
1 5 10

>> Jasno definiite ta predstavlja deo koji nedostaje do 10. Na primer to moe biti >> Nezainteresovanost >> Strah >> Prepreke >> >> >> >> >> >> >> >> Zamislite da ste cilj ostvarili. Napiite sve dobiti od ostvarenja tog cilja (vaih i vae okoline)
6.2. ODRICANJE

>> Precizno odredite ega je sve potrebno da se odreknete da biste cilj ostvarili:

>> Pored svake pojedinane stavke napiite broj od 1 do 5, koja e oznaavati vau spremnost na svako pojedinano odricanje. ( 1- nisam spreman, 5 spreman sam u potpunosti).

46

6.3 DISCIPLINA

>> Da li postoji neto to biste svakodnevno mogli da radite a to do sada niste u prilog ostvarenja vaih ciljeva i elja?

6.4 ISTRAJNOST

Najtea mentalna prepreka, koju je potrebno prevazii jeste inertnost, sklonost ka ostajanju ili vraanju u svoju komfornu zonu. Upravo iz tog razloga jednu od najboljih definicija karaktera predstavlja sledece odreenje: Sposobnost da se istraje u odluci i nakon to raspoloenje u kojem je ona doneta prestane Da li se cilj promenio nakon ove analize? Ako jeste napiite kako on sada glasi

7.SAMOPOUZDANJE 7.1 ZNAAJNI DRUGI

>> Na prvim granama mape napiite 4 osobe koje su vam u ovom periodu ivota znaajne i ija vam podrka znai.

JA

47

>> Na sledeim granama napiite njihove osobine. >> Zaokruite njihove osobine koje smatrate da posedujete i vi. >> Kako se oseate kada imate njihovu podrku? >> Kako se oseate kada njihova podrka izostane? >> ta onda radite, da biste prevazili tu situaciju?
7.2 IZABERITE SADA JEDNU OSOBU DO KOJE VAM JE STALO.

>> Napiite nekoliko naina na koji vi njoj stavljate do znanja da vam je vana?

>> Napiite koje njeno ponaanje vama odaje utisak da je njoj stalo do vas?

>> Da li se vi prema sebi ponaate tako kao u prvom i drugom sluaju?

DA UGLAVNOM NE

>> Ako je odgovor uglavnom ili ne napiite ime sebe spreavate da se odnosite prema sebi sa posebnom vanou?

48

>> Kako izgleda kada ste paljivi prema sebi?

>> Kako izgleda kada oslukujete svoje potrebe?

>> ta tano radite?

>> Zamislite da ste sami sebi kou, da li biste prihvatili vas kao klijenta onakvim kakvi jeste sa puno potovanja i poverenja u vae sposobnosti?
DA NE

>> Ako je odgovor da onda prihvatite sebe!

7.3 DAJTE SEBI OCENU BRIGE O SEBI NA SKALI OD 1 DO 10 ZA SLEDEE KATEGORIJE: 1. Fiziko stanje 2. Emotivno stanje 3. Mentalno stanje 4. Duhovno stanje

Pogledajte ponovo svoje ocene. Kako ste sa njima? ta biste mogli da uradite da one budu vee? ta biste neto mogli da uradite da budu uravnoteenije? ta biste mogli da uradite u bliskoj budunosti da popravite najnie ocene?

49

7.4 POSTIGNUA

>> Napiite sva svoja postignua.

7.5. 1. Ja volim sebe zato to  2. Ja volim sebe zato to  3. Ja volim sebe zato to  4. Ja volim sebe zato to  5. Ja volim sebe zato to  6. Ja volim sebe zato to  7. Ja volim sebe zato to  8. Ja volim sebe zato to  9. Ja volim sebe zato to  10. Ja volim sebe zato to 

>> Zaokruite tri stavke i setite ih se uvek kada ste nesigurni i loe raspoloeni. >> Koliki stepen voljenja sebe zavisi od vaeg ponaanja i sposobnosti?
8.STRAHOVI

>> Novim identitetom gubim:

>> Novim identitetom dobijam

50

>> Definiite cilj u vezi sa novim identitetom

>> Napiite listu strahova u vezi sa ostvarenjem ovog cilja

>> Na liniji sa leve strane napiite brojeve tako to ete poreati strahove od najmanjeg do najveeg. Broj 1 je najmanji strah, broj 10 je najvei. >> Definie svaku aktivnost kojom bi prevaziao strah poevi od najmanjeg straha.

51

Napiite na papiru sve ono to ste tokom ivota uli da TREBA i MORA. Ukljuite sve ono ega se setite npr. Pre i posle jela treba ruke prati ili Treba biti poten

>> Sada treba i mora u reenicama zamenite sa hou ili elim u reenicama u kojima se sa tvrdnjom slaete i neu ili ne elim, u tvrdnji u kojoj se ne slaete. Npr: Ja hou da perem ruke pre i posle jela. Ja neu da ustajem ujutru rano.

>> Kako vam sada izgledaju tvrdnje, da li vie ima onih sa hou ili sa neu. Da li ste one tvrdnje sa neu potpuno odbacili ili se ponekad ponaate u skladu sa njima? >> Da li se neto promenilo od poetka do kraja vebe u vaem stavu prema nekoj od napisanih tvrdnji?

52

9. IZRADA AKCIONOG PLANA KOUINGA AKTIVNOSTI VREME RESURSI 1.

INDIKATORI

CILJ

ISHOD

2.

3.

4.

5.

6.

PRAKTINI RAD SA VRNJACIMA Prvi susret Prvi susret moe poeti tako to e osoba u ulozi koua rei neto o sebi, o obuci koju je pohaao iz oblasti kouinga i o elji da svoja znanja steena tamo primeni u radu sa vrnjacima kako bi se dalje usavravao i uio. Ako vas je iskustvo tokom obuke pokrenulo recite to svom vrnjaku kao i oekivanje da se i on moe pokrenuti na isti nain. Recite par reenica (ne predugo o mogunostima koje kouing generalno nudi, Prirunik - teorijski deo).
1. Pitajte svog vrnjaka ta bi on eleo tokom celokupnog rada da sa vama postigne i koji su

POGLAVLJE 19

njegovi lini ciljevi za rad sa vama.

53

2. Objasnite da ete se videti tri puta za sada i da je cilj tih susreta dolaenje u kontakt sa svojim

eljama, motivacijom za njihovo ostvarenje, ciljevima, izradu prioriteta, definisanje tekoa i naina za njihovo prevazilaenje. Pitajte vrnjaka da li je to za njega u redu. Recite i da ste spremni da ovaj cilj modifikujete u skladu sa potrebama vrnjaka. 3. Nakon toga bi bilo zgodno utvrditi neka pravila a to su: Da susret traje od 45 min do sat vremena, da e sadraji sastanka biti komentarisani na superviziji prilikom sastanaka grupe podrke, gde se svi lanovi grupe obavezuju na poverljivost, te da se pri tome svakako nee navoditi lini podaci kao to je ime, prezime 4. Kada su opta pravila utvrena i cilj kouinga definisan moe se prei na rad. Toak ivota Zamislite da ovaj krug predstavlja vae ivotno polje, koje je podeljeno na osam oblasti. U sredini kruga je nula, take na krunici predstavljaju broj 10. Odredite sada stepen linog zadovoljstva svakim pojedinanim poljem na skali od 1 do 10. (Moete da osenite svako polje u odreenoj meri u zavisnosti od stepena zadovoljstva ili samo napiete broj u svako polje.)

i ava a Zab onod raz

Li

ni r az

Fina nsij e

voj
pos ao

Zdr

avlj

Ka

a/ rijer

Por i pr odica ijat elji

Fiz okruiko en je

>> Kako ste sa svojim ivotnim poljem ovako grafiki predstavljenim i obeleenim?

>> Da li biste da sve ostane isto ili biste neto promenili?

bav Lju

54

>> Koje je to polje u kome biste prvo eleli neto da promenite?

>> Kako bi onda va cilj glasio u vezi sa tim poljem? >> Koja je prva najmanja aktivnost koju biste mogli da uradite?

>> ta biste mogli da uradite u vezi sa ovako postavljenim ciljem do sledeeg susreta?

>> Da li ste na to spremni?

>> Postavite pitanje na kraju da li ste do neeg novog doli tokom dananjeg rada? >> Do ega tano? >> Da li eli jo neto da kae, doda, pita? >> Ako nema dogovorite se za sledei susret. Drugi susret >> Pitajte svog vrnjaka: Kako je? Da li se i ta deavalo od prolog susreta? >> Istraite da li se neto pokrenulo? ta tano? Trudite se da to konkretnije zajedno odredite ta je to drugaije u odnosu na proli put? Ovo je jako vano da bi sam klijent imao uvid u ponaanje koje je uspeno. >> Istraite i da li je klijent uradio ono to je rekao da e uraditi do ovog susreta. >> Ako jeste pitajte ga: Kako jeste? >> Moda ete dobiti odgovor, imao sam volju, znao sam ta elim, odluio sam; onda ga pitajte >> Da li to znai da kada odluite sve moete i da realizujete? >> Kada dobijete potvrdan odgovor recite dakle kad sledei put budete u nekom zastoju vano je da ohrabrite sebe da odluite i rezultat je tu. Markirajte sebi ovo polje kao temu za dalji rad.

55

MOTIVACIJA

>> Na skali od 1 do 10 odredite koliko elite ono to ste postavili kao svoj cilj?
1 5 10

>> Jasno definiite ta predstavlja deo koji nedostaje do 10. Na primer to moe biti: >> Nezainteresovanost >> Strah >> Prepreke >> >> >> Zamislite da ste cilj ostvarili. Napiite sve dobiti od ostvarenja tog cilja (vaih i vae okoline)

ODRICANJE

>> Precizno odredite ega je sve potrebno da se odreknete da biste cilj ostvarili:

>> Pored svake pojedinane stavke napiite broj od 1 do 5, koja e oznaavati vau spremnost na svako pojedinano odricanje. ( 1- nisam spreman, 5 spreman sam u potpunosti).
DISCIPLINA

>> Da li postoji neto to biste svakodnevno mogli da radite a to do sada niste u prilog ostvarenja vaih ciljeva i elja?

56

ISTRAJNOST

Najtea mentalna prepreka, koju je potrebno prevazii jeste inertnost, sklonost ka ostajanju ili vraanju u svoju komfornu zonu. Upravo iz tog razloga jednu od najboljih definicija karaktera predstavlja sledee odreenje: Sposobnost da se istraje u odluci i nakon to raspoloenje u kojem je ona doneta prestane. >> Da li se cilj promenio nakon ove analize? >> Ako jeste napiite kako on sada glasi:

* Zavrite kao i prethodni susret Trei susret >> Na poetku istraite isto kao i na poetku drugog susreta, ta je novo, drugaije, da li smo se pokrenuli. >> Cilj dananje vebe je razumevanje kako nae sutinsko bie ini na sistem vrednosti. On utie na uverenja, uverenja na oekivanja, oekivanja na stavove i stavovi na ponaanje. Ne moemo da menjamo ponaanje ako sve prethodno ostane isto. >> Zamislite da ovih pet koncentrinih krugova predstavljaju slojeve vae linosti. U sreditu samu sutinu ini sistem vrednosti, sistem vrednosti utie na uverenja, uverenja utiu na stavove a svi oni zajedno na ponaanje. Zato je vano identifikovati svaki ovaj sloj.
Sistem vrednosti (najbitnije) Uverenja Stavovi Oekivanja Ponaanje (najmanje bitno)

57

>> Napravite spisak tri vrednosti kojih se danas pridravate u svom ivotu?

>> Po kojim kvalitetima i vrednostima ste najpoznatiji meu ljudima koji vas znaju?

>> U ta zaista verujete kada su tri gore navedene vrednosti u pitanju?

>> ta oekujete od sebe, kada su gore navedene vrednosti i uverenja u pitanju?

>> Koje je to ponaanje koje biste mogli da uvrstite u svoj repertoar ponaanja sada kada ste osvestili svoj sistem vrednosti.

>> Postavite pitanje na kraju da li ste do neeg novog doli tokom dananjeg rada? >> Do ega tano? >> Da li eli jo neto da kae, doda, pita? >> Ako nema dogovorite se za sledei susret.

58

etvrti susret Pretpostavimo da ste se sa osobom sa kojom radite viali jednom nedeljno, etvrti susret predstavlja mesec dana zajednikog rada i mesec dana kouijevog rada na svojim potencijalima i ciljevima. Odnos kou klijent se sada ve razvio jer ga karakteriu vee poverenje i dubina u odnosu na prvi susret. Strahove koje koui na poetku ima u vezi sa kouing procesom, sada ve gube na intenzitetu ili nestaju u potpunosti. Susret zaponite kao i do sada sa pitanjima: >> Kako ste? Podsetite se cilja/eva definisanih tokom ranijih susreta. >> Kako ste sa ciljem? Da li se neto promenilo i ta tano. >> Kako biste sada opisali mesto na kome se nalazite ako zamislimo da je poetak rada bila taka A a ostvarenje cilja taka B. Gde se vi sada nalazite.
A B

>> Kako ste sa tim? Oharbrite svako pomeranje kouija, svaka i najmanja aktivnost je znaajna, pa je dobro da je i vi prokomentariete i na neki nain podrite, pohvalite, stavite do znanja da je svaki i najmanji korak znaajan i predstavlja uspeh na putu ka ostvarenju cilja. Na ovaj nain: >> Ohrabrujete kouija, >> Energizujete za dalji rad i pokretanje, >> Uite ga da uiva i raduje se samom putovanju do cilja, a ne samo njegovom ostvarenju. Na ovaj nain osoba ui da obraa panju na svaki dan i otkriva lepotu ivljenja Sada i Ovde. Nakon zavrene procene dosadanjeg rada, usmerite kouija ka budunosti i predstojeim aktivnostima. >> ta biste mogli sledee da uradite? >> Koliko vam je vremena potrebno? >> ta vidite kao eventualne prepreke ili tekoe? >> Kako ete izai na kraj sa njima? Sa nekim klijentom e se dogoditi da vrlo brzo zavrite ovaj deo i preete na sledeu vebu, meutim moe se dogoditi da iskrsnu neki sadraji pa da se ovim bavite itav jedan susret. Budite otvoreni za to. Sledea veba ima za cilj: >> Osveivanje razliitih osobina linosti koje koui poseduje, >> Suoavanje sa tim da nismo uvek dobri ili uvek loi, samopouzdani ili slabi, emotivni ili racionalni, da posedujemo veliki broj osobina u razliitoj meri.

59

TREBA
>> Sve dok ne prihvatamo da posedujemo neke osobine i beimo od njih tako to ih pripisujemo drugima, racionalizujemo, potiskujemo te osobine i sadraji imaju ogromnu energiju i iskrsavaju kada i ne oekujemo a mi nemamo kontrolu nad njima, jer nije mogue imati kontrolu nad neim to nije nae i to ne prepoznajemo. Tek kada prekinemo trku beanja i skrivanja od neeljenih sadraja moemo da se zapitamo ta sa njim elimo, da ostane isti kao to je sada ili ne. >> Veba je od velikog znaaja za proces prihvatanja i postajanja ono to jesmo, jer je promena istinska i sutinska mogua tek nakon ovoga. >> Jedan od ciljeva vebe je i evaluacija procesa kouinga. Markiranje taaka na kojima smo sada na relativnom poetku rada i gde elimo da budemo, moe posle izvesnog vremena posluiti za uvid u to dokle smo zaista doli. Proces: 1. Na levoj strani papira imate spisak osobina a na desnoj njihov opozit. Izmeu je jedna prava. Oznaite mesto na kome se trenutno nalazite u odnosu na odreenu osobinu stavljajui taku ili crticu izmeu odreene osobine i njenog opozita. Osobine: >> Srdaan................................................................................................................ Rezervisan >> Rigidan................................................................................................................ Fleksibilan >> Samopouzdan............................................................................................. Nesamopouzdan >> Tvrdoglav............................................................................................................ Prilagodljiv >> Zabavan.................................................................................................................. Dosadan >>Vredan Lenj >> Aktivan Pasivan >> Impulsivan Umeren >> Odgovorna Neodgovorna >> Plaljiva Hrabra >> Istrajna Lako odustaje >> Tuna Srena >> Paljiva Nepaljiva >> Radoznala Nezainteresovana >> Emotivna Racionalna >> Disciplinovana Nedisciplinovana >> Olovkom u drugoj boji (crvenoj) oznaite mesto gde bi bilo idealno da se ova crta nalazi, npr.: Fleksibilan -----(-)---------------(-)------Rigidan. >> Pogledajte sada kako ste u odnosu sa svakom osobinom i kolike su razlike. >> ta biste mogli da uradite da ove razlike budu to manje ili da ih uopte nema? >> ta bi od svega toga mogao da bude prvi korak? >> Koliko ste spremni da taj korak napravite? >> Kada ete to uraditi?

60

MORA.
Zgodno bi bilo objasniti kouiju da velika razlika u postojeim i eljenim takama govori o niskom samopotovanju i obrnuto i da je upravo cilj ove vebe i njegova izgradnja i pojaavanje. >> Postavite pitanje na kraju da li ste do neeg novog doli tokom dananjeg rada? >> Do ega tano? >> Da li eli jo neto da kae, doda, pita? >> Ako nema dogovorite se za sledei susret. >> >> Sauvajte ovaj papir na kome ste radili sa napisanim datumom. Vebu uradite posle izvesnog vremena sa kouijem ponovo pa uporedite. Dobiete i vi i koui znaajne informacije. Peti susret >> Ponite susret na uobiajen nain. Cilj vebe: >> Osvestiti sve one sadraje koji su nametnuti, predstavljaju elje i ambicije nekih drugih ljudi (najee roditelja, okoline), koji su deo nas ali ih nikada nismo istinski prihvatili (asimilovali) i ne predstavljaju sutinski deo naeg bia. >> Osvestiti sadraje za koje mislimo da su tui, koji nekada to i jesu bili ali su vremenom postali deo nas i energizovati ih, prebacivanjem iz treba i mora u hoi i neu. >> Energizovanje i podrka kouiju da bude ono to autentino jeste. Napiite na papiru sve ono to ste tokom ivota uli da TREBA i MORA. Ukljuite sve ono ega se setite npr. Pre i posle jela treba ruke prati ili Treba biti poten

61

>> Sada treba i mora u reenicama zamenite sa hou ili elim u reenicama u kojima se sa tvrdnjom slaete i neu ili ne elim, u tvrdnji u kojoj se ne slaete. Npr: Ja hou da perem ruke pre i posle jela. Ja neu da ustajem ujutru rano.

>> Kako vam sada izgledaju tvrdnje, da li vie ima onih sa hou ili sa neu. Da li ste one tvrdnje sa neu potpuno odbacili ili se ponekad ponaate u skladu sa njima? >> Da li se neto promenilo od poetka do kraja vebe u vaem stavu prema nekoj od napisanih tvrdnji? >> Smatrate li da je lake funkcionisati kada se odredite da neto Hoete a ne da to tako Treba ili da neto elite a ne da to tako mora? >> Vano je da kou razvije osetljivost tokom razgovora za upotrebu ovih rei koja nije samo jezika nego je i psiholoka i stalno ukazuje kouiju na to. Npr. Kad god koui kae ja moram, da ga kou ispravi i kae ne morate hajde da vidimo da li zaista morate ili to i vi hoete, elite >> Zavrite susret na uobiajen nain uz dogovor za sledei put. esti susret Ponite susret na uobiajen nain, sa ispitivanjem kouija: kako je, ta se deavalo od prolog susreta do danas, ta bi mogao da uradi kako bi bio zadovoljniji, uspeniji Kada napravite evaluaciju i preete preko ovog sadraja moete uraditi sledeu vebu: Cilj vebe: >> Osnaivanje kouija, >> Podrka u prihvatanju sebe, >> Izgradnja negujueg odnosa prema sebi.

62

Proces: Setite se sada jedne osobe do koje vam je stalo. >> Napiite nekoliko naina na koje vi njoj stavljate do znanja da vam je vana?

>> Napiite koje njeno ponaanje vama odaje utisak da je njoj stalo do vas?

Da li se vi prema sebi ponaate tako kao u prvom i drugom sluaju?

DA UGLAVNOM NE

>> Ako je odgovor uglavnom ili ne napiite ime sebe spreavate da se odnosite prema sebi sa posebnom vanou?

>> Kako izgleda kada ste paljivi prema sebi?

63

>> Kako izgleda kada oslukujete svoje potrebe?

>> ta tano radite?

>> Zamislite da ste sami sebi kou, da li biste prihvatili vas kao klijenta onakvim kakvi jeste sa puno potovanja i poverenja u vae sposobnosti?
DA NE

>> Ako je odgovor da onda prihvatite sebe!

64

LITERATURA >> Goleman, D. (2005): Emocionalna inteligencija, Geopoetika, Beograd. >> Havelka, N. (1992): Socijalna percepcija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. >> Hrnjica, S. (2005): Opta psihologija sa psihologijom linosti, Nauna knjiga Nova, Beograd. >> Kosti, M. (1997): Getalt terapijski prirunik, Getalt centar, Beograd. >> Mekdermot I. i Dzejgo V. (2002): NLP Obuka, Mono and Manana press, Beograd. >> McMahon, G. i Archer A. (2010): 101 Coaching Strategies and Tecniques, Routledge, New York. >> Miloevi S. (2009): Coaching, Mobilis doo, Beograd. >> Opai, G. (1995): Linost u socijalnom ogledalu, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd. >> Perls, F. (1983): Getaltistiki pristup psihoterapiji, Vuk Karadzi, biblioteka Zodijak. >> Reinvoter, Dz. (1985): Budite svoj psihoterapeut, Nolit - Beograd >> Selidmen M. (2008): Naueni optimizam, Zavod za udbenike, Beograd. >> Trejsi, B. B. (2003): Ciljevi, Finesa, Beograd. >> Trejsi, B. (2005): Zlatna pravila uspeha, Finesa, Beograd. >> Wilson C. (2007): Best practice in performance coaching: a handbook for leaders, coaches, HR professionals, and organisations, Kogan page, London and Philadelphia. >> Downey, (2003): S. Miloevi, 2009 >> plAnincA, (2008): S. Miloevi, 2009 >> Executive Coaching Survey, 2010. >> Zinker J. (1997): Creative process in gestalt therapy, Bruner/Mazel, New York >> Clyde Kluckhohn and Henry A. Murray Personality in Nature, Society and Culture, 1953. > Krsti K, Stani K, Neobjavljeni materijal: Gestalt life coaching > Sarah Litvinoff,(2007) Mozaik knjiga, Grupa mladinska knjiga, Zagreb

POGLAVLJE 20

65

CIP - , 159.947.3-053.6 615.85-053.6 , , 1972Neto malo o kouingu : kako biti sa kouingom na ti : radna sveska / [autorke Stanislava Vidovi, Katarina Stani]. Beograd : Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ), 2012 (Beograd : InDesigner). - 65 str. : ilustr. ; 30 cm Podatak o autorkama preuzet iz kolofona. Tira 450. - Bibliografija: str. 65. ISBN 978-86-87737-32-7 1. , , 1974- [] COBISS.SR-ID 195160332

GIZ/SOSYEP Projektna kancelarija Jaanje struktura za osnaivanje i participaciju mladih u Srbiji Poenkareova 10/II 11000 Beograd Tel.: +381 11 27 59 509 +381 11 27 59 510 Tel./Fax: +381 11 27 59 288 E-mail: sosyep@giz.de