Чиниоци међународних

односа

Наставник
Доц. др Андрија Блануша
• Територијализацијом потпуних људских друштава развијају се услови
који омогућују настајање међународних односа као посебне врсте
друштвених односа.
• Насељавањем на једну територију неке потпуне друштвене заједнице
успоставља се групно власништво на тој земљи, које се огледа у
забрани приступа на њу припадницима других заједница и одбрани
тог поседа од угрожавања које долази од других таквих заједница.
• Ова поседнута територија брани се и путем силе коју примењује цела
заједница на више или мање организован начин. Употреба силе ради
поседовања територије јавља се као последица односа који се ствара
са другим друштвима поводом тог поседовања, оспоравања или
тежње да се посед прошири.
• Однос је, значи, друштвени и ако је реч о земљи као природном
услову материјалне производње која чини основу на којој настаје
потпуно друштво, као самодовољна друштвена заједница.
• Тек поседањем територије од стране потпуних друштава, између њих
настаје однос битно различит од других друштвених односа.
• Поседањем територије ствара се монопол над
свим оним што та територија садржи, било као
услов материјалне производње, било као
саобраћајни пут, или трезор прикупљених
богатстава и упориште силе која омета оне
који успостављају односе са друштвом које ту
територију насељава.
• Будући да се тај монопол брани силом и може
само силом срушити, таква заједница поприма
обележја политичке територијалне заједнице.
• Ова територијализација, која се одвија још у
првобитној заједници, носи ембрионалне облике
односа који ћe касније, настанком државе, постати
међународни онако како их историја познаје.
• Територијализацијом друштва постепено се укида
крвносродничка основа друштвене организације,
како унутар, тако и у спољним односима.
• Крвносроднички етноцентризам се замењује
територијалним етноцентризмом. Односи између
територијалних друштвених група се разликују од
односа крвносродничких група, јер се развијају и
неки други чиниоци који утичу на те односе
Када долази до територијализације потпуних
друштвених заједница?
• Може се рећи да се овај процес одвија упоредо с
процесом класног раслојавања друштва.
• Старо друштво, засновано на родовским везама, ломи
се у сукобу с новоразвијеним класама;
• на његово место долази ново друштво, чије ниже
јединице нису више родовске него територијалне
заједнице, друштво, у коме је породично уређење
потпуно подређено урећењу својине и у коме се сад
слободно развијају оне класне супротности и класне
борбе које чине садржину целокупне досадашње
писане историје.
• У највећем делу историје постојале су упоредо скупине
територијализованих друштава већ организованих у државе и
скупине друштава на нижем ступњу развоја.
• Овај процес траје дуго и после настанка државе, које најчешће
живе у скупинама, већим или мањим, у некој врсти мећународне
заједнице.
• Око тих међународних заједница, на широким, слабо настањеним
просторима, живела су друштва на ступњу варварства или чак
дивљаштва и била још далеко од државне организације.
• На тај начин су одувек постојале две врсте међународних односа:
односи који су се развијали унутар међународних заједница
држава и односи тих заједница са народима и другим
друштвеним групама ван те заједнице или са државама неке
друге међународне заједнице.
• Антрополошка грађа указује на то да се процес
територијализације потпуних друштвених заједница одвија
на крају средњег ступња варварства када:
• Гушће становништво води ка јачем збијању редова како
изнутра тако и према спољном свету. Савез сродних племена
постаје свуда нужност; убрзо долази и до њиховог стапања а
тиме и до стварања одвојених племенских области у једну
општу област народа.
• Дакле, ова фаза непосредно претходи класном раслојавању
друштва и настанку државе. Она траје веома дуго, уз
постојање нечистих облика једног и другог стања, и због
неравномерног развоја људског друштва, низ друштава живе
на овом ступњу развоја упоредо с другим друштвима која су
већ крочила у цивилизацију.
• Територијализација потпуних друштава рађа посебну противуречност из
које произлазе, у крајњој анализи, битни узроци који доводе до
настајања мећународних односа. Политичким заузимањем простора и
његовим разграничењем са другим тако заузетим просторима, ствара се
међузависност измећу потпуних друштава, пошто ниједна политички
ограничена територија не може садржати све оне природне услове које
земља у целини пружа човеку за развој матери-јалне производње.
• Самим тим, друштва су у зависности једно од других. Због тога и први
облици поделе рада настају измећу потпуних друштвених заједница, а не
унутар њих.
• Друга последица ове противуречности јесте неједнакост измећу
територијалних потпуних друштава, јер све политички омеђене
територије не могу имати исте услове за развој материјалне производње.
• Ова неједнакост, која настаје самом територијализацијом друштва,
јесте првобитна неједнакост која, мећутим, и у данашњим условима
производње има значаја за мећународне односе
• Ова првобитна неједнакост остаје као крајња апстракција
неједнакости које могу настајати и развијати се
усавршавањем производње и технологије и друштва уопште.
• Мећутим, остаје чињеница да се тек територијализацијом друштва
ствара оно стање односа из којег једно територијално друштво не
може постићи користи из односа са другим таквим друштвом, у
обиму у коме то жели, без сагласности тог друштва или уз примену
силе према њему.
• Тај интерес је везан за његову територију над којом оно има
монопол односно суверенитет; или је реч о природном богатству,
или границама територије заштићеним другим богатствима (нпр.
благу), или тржишту, или само неутралисању силе концентрисане
на тој територији, а која онемогућује остварење неког интереса
првог друштва (на пример, напад на метрополу да би се заузеле
њене колоније).
 1. Међузависност
• Међузависност настаје из процеса који су већ описани и представља врло
сложен сплет елемената који је чине и чинилаца који доприносе настајању
њених облика и интензитета.
• Првобитна међузависност је основна. Међутим, она трпи и мења се развојем
компензација недостацима природних услова територије коју једно друштво
поседа.
• Наиме, друштва суочена са већим или мањим тешкоћама у развоју
производње и свог опстанка на датој територији, додатним напорима и
бољом организацијом компензирају природне недостатке. Ове компензације
се огледају или у успешном одговору на неповољне услове путем развоја
савршенијих средстава за производњу, или тако што ћe извесне физичке
препреке или природне непогодности дате територије одбијати евентуалне
агресоре, што може том друштву да омогући миран развој.
• Типичан пример овог последњег у историји су случајеви Венеције и
Холандије. Обе су свој простор тешком муком отимале од мора, али им је то
створило услове да се боље заштите од освајања агресора, који су, иначе,
угрожавали њихове суседе.
• По Марксу, природни услови само омогућују али не
стварају вишак вредности и вишак производа.
• Због тога се може поћи од тога да у току друштвеног
развоја долази до промена међузависности између тери-
торијалних друштава. Неједнакост није стална категорија,
јер развој производње мења зависност човека од природе
и самим тим и односе потпуних друштава у
међузависности која настаје територијализацијом.
• Промене које настају у развоју међузависности измећу
територијалних потпуних друштава указују на постојање
различитих типова међузависности.
 а. првобитна међузависност
• Настаје самом територијализацијом потпуних друштава а
произлази из различитости природних услова за развој
материјалне производње. Овај облик међузависности траје
веома дуго, све док је натурална производња основни облик
производње, па до развоја робне производње
• Друштва првобитне заједнице која запоседају једну територију у
почетним фазама налазе на њој све што им је потребно за живот,
те ретко долази до оспоравања или освајања већ заузетих
територија.
• У ствари, ратови ретко имају за циљ територијално освајање или
одбрану пре него што се дође до сточарског или
земљорадничког ступња развоја. Тада то постаје главни узрок
рата.
• Развој земљорадње постепено ставља у први план запоседање земље
погодне за обраду. Са настанком класног друштва и државе,
индивидуални посед земље ствара нове потребе, које имају свој утицај и
на међународне односе.
• На пример, тамо где свака индивидуа треба да поседује толику и толику
количину земље, већ је и пораст становништва сметња
• Ако томе треба наћи лека, прибегава се колонизацији, а ова чини
потребним освајачки рат. Тиме и робове итд.
• Земљишна рента, као нови вид експлоатације освојених територија, у
феудализму постаје основни извор феудалних богатстава.
• Становништво покорене државе или области више се не истребљује
физички, већ му се намеће обавеза да новом господару плаћа у виду
ренте, која је у том тренутку развоја феудализма била могућа (нату-рална
и радна у почетку, а новчана рента у каснијој фази).
• Поседовање робова и проширење феудалних поседа су били услови
опстанка тих друштвено-економских формација, и они су увек били
везани за међународне односе, уколико се унутар друштва нису могли
тако повољно остварити.
• Други основни тип првобитне међузависности јавља се у
борби за располагање вишком производа, који се најчешће
трезорише у виду блага још у првобитним заједницама,
робовласничким и феудалним државама. To благо је служило
као основ моћи државне власти и монарха, јер је њиме
могуће финансирати непроизводне друштвене функције, као
што је и војна сила.
• У прастара времена, у Азији, и Египту, ова блага под окриљем
краљева и свештеника више су сведоци њихове моћи. У
Грчкој и Риму образовање државног блага као стално
обезбеђеног и стално употребљивог облика сувишка, постаје
политика. Брзо преношење таквих блага из земље у земљу од
стране освајача и њихово делимично нагло изливање у
промет представљају специфичности античке економије
• Овај облик међузависности у првобитној заједници, јавља се с
настанком војне демократије у којој рат и војна организација друштва
постају „редовне функције" народног живота.
• Богатства суседа изазивају грамзивост народа код којих се стицање
богатства већ јавља као један од првих животних циљева. Они су
варвари: пљачкање им је лакше и чак часније од стицања радом. Рат,
који је вођен само за освету због неког насиља, или за проширење
области која је постала недовољна, води се сад просто због пљачке
која је постала стална грана привређивања.
• У међународним односима који настају у међузависности овога типа,
сукоб је основни облик међународних односа, док сарадња постоји
само изузетно, и то углавном у политичком груписању држава које су
у сукобу с неком другом државом или групом држава
• Робна производња настаје с приватном својином на
средствима за производњу, али у робовласничком и
феудалном друштву она није основни облик производње, већ
је то натурална производња, у којој свака локална заједница
унутар друштва задовољава готово у целини своје потребе.
• Размена између држава и заједница унутар ње, развија се
више због разлика у природним условима производње него
због поделе рада која произлази из развијености
производње.
• Облици међународне размене у овим епохама су стога врло
сиромашни и не учествују значајније у друштвеном богатству,
већ више задовољавају луксузне потребе владајућих слојева.
 б. Тржишни и технолошки тип међузависности

• Настаје с прерастањем робне производње у основни облик

производње, што се збива развојем капиталистичког начина
производње у коме доминантну улогу преузима индустријска
производња.
• Развој индустрије и технологије у бити мења првобитну
међузависност, што делимично омогућује брзе промене
положаја држава у међузависности а тиме и мењање њиховог
понашања и њихове политике у међународним односима.
• У овом типу међузависности јављају се нови облици
неједнакости, као последица разлика у индустријској и техничкој
развијености, што у међународној подели рада битно утиче на
положај друштва на светском тржишту и у међународним
економским односима уопште.
• Индустријска производња захтева велике серије да би била што
рентабилнија. Захтев за сталним увећавањем серија ствара потребу
изласка са домаћег тржишта.
• Тако, с капиталистичком робном производњом настаје светско тржиште,
које има директног утицаја на међународне односе сваке земље.
• Наиме, светско тржиште, са своје стране, доприноси разграњавању
међународне поделе рада, која постаје неминовна за привредни развој
сваке земље, јер тера земље на специјализацију у производњи, која
омогућава њену максималну рентабилност, под условом реализације на
светском тржишту.
• Развој капиталистичке производње садржи сталну тенденцију ширења
круга, рушећи све локалне границе које стоје на путу промета.
• Ова особина капитализма непосредно се одразила у огромном
повећању међународне размене и светског тржишта.
• Почетком XIX века целокупна светска трговина није прелазила вредност
од 200милиона долара, да би 1938. износила око 60 милијарди a 1968 –
близу 500 милијарди долара
• Овај феноменалан развој међународне размене, која је
произашла из већ веома разгранате међународне поделе рада,
створио је једну противуречност у савременим међународним
односима, која је произашла из неравномерног развоја индустријске
производње у свету. Тај неравномеран развој допринео је стварању
великог економског јаза између индустријски развијених и
неразвијених земаља
• Могућност експлоатације аутоматским деловањем закона вредности
у овом типу међузависности доприноси развоју политичког уплитања
државе у привредне послове. To доприноси да држава у капитализму
постаје чвршћа организација, она се организује на вишем нивоу
друштвене кохезије, ствара се нација као кохерентнији друштвени
облик, што све заједно производи последице на облик и степен
међузависности у којој политички процеси играју све већу улогу.
 В. Технолошка међузависност
• У претходном типу међузависности натуралне привреде, била је
могућа готово апсолутна аутархичност, која је, практично, била
ограничена само природним условима, а неопходност односа са
другим државама углавном се увек могла задовољити путем силе.
• Реализација производње великих серија специјализоване индустрије
је могућа само уз постојање способности тржишта да те производе
апсорбује, за шта је потребна велика куповна моћ и потребе
становника тог тржишта (које је светско), што се применом силе
никако не може постићи односно сила делује у обрнутом правцу.
• Мирни процеси тако могу постати правило за низ односа битних за
интересе држава, јер у рату ти интереси не би могли бити
задовољени.
 Облик међузависности

• У међународном односу између две или

више држава означава начине на које се могу
постићи интереси из тог односа
• Интерес може водити сарадњи ако су
интереси комплементарни или сукобу - ако су
они искључиви.
• Интереси су заиста променљива категорија и
они су у зависности од низа чинилаца који
такође делују с променљивом снагом.
• Међутим, интереси у међународним односима произлазе, у
крајњој анализи, из датог типа међузависности а њихова трајност
и могућност задовољења зависе од облика и степена
мећузависности.
• Да није тако, било би немогуће обележити велике делове
историје као посебне епохе, било за поједине државе и народе
било за ужи или шири круг неке међународне заједнице и
читавог човечанства.
• Ове епохе су управо обележене постојањем, за један број
држава, комплементарних интереса, што их је чинило
савезницима и, све заједно, према другој држави или групи
држава, непријатељима.
• У односима држава увек се, међутим, могу запазити како
интереси који омогућују сарадњу, тако и интереси који воде
сукобљавању. Зато, у међународним односима, државе по неким
питањима могу сарађивати док ce пo другим сукобљавају или
њихово решење стагнира.
 г. Степен међузависности

• Зависи у највећој мери од значаја интереса који се

остварује у датом односу.
• Ако су ти интереси везани за опстанак или развој државе
онда је степен мећузависности највиши.
• Неки мећународни однос ћe бити у великој мери у
зависности од степена и облика мећузависности; ако
имамо висок степен мећузависности у облику који
поспешује процесе сарадње, онда се може очекивати
развој сарадње или политичко деловање у том правцу.
• Ако је степен мећузависности висок, а облик поспешује
процесе сукоба, постоји већа извесност да ти процеси
преовладају.
• Степеновање мећузависности је несумњиво врло сложен посао,
али га је могуће извести анализом низа чинилаца и показатеља
који карактеришу дати однос
• Показатељи степена међузависности би могли бити: ниво
економске размене, квалитет те размене (да ли су производи
који се размењују битни и у којој мери битни или небитни за
нор-мално функционисање једне или обе стране у односу);
географски и геостратешки значај сваке државе у датом односу;
културни односно технолошки ниво зависности једне и друге
стране у датом односу; друштвено-економске разлике и степен
искључивости привредних система држава или групација
држава; најзад, политичка констелација у којој односи снага,
подела интереса и глобалне и регионалне стратегије великих
сила имају посебан значај за опредељења и прилагођавање
политике других земаља у одабирању и остварењима својих
посебних интереса
 д. Врсте међузависности

• Могу се у крајњој анализи одредити тако што ће се издвојити неке

константе за које се везују преовлађујући интереси држава у
међународним односима.
• Те константе су трајне и присутне у свим односима држава у датом типу
међузависности, за разлику од неких варијабилних које су присутне у
неким временским периодима, или само у једном датом односу
• Константе које би се могле издвојити су економски интереси, географски
и геостратешки интереси, културни, политички и друштвено-економски.
• Варијабиле су безбројне и у њих би се углавном могли сврстати
субјективни чиниоци (актери), ирационална стања свести, верски,
идеолошки облици свести као узрочници понашања у међународним
односима из којих могу произићи последице од значаја за међународни
живот друштва
 ђ. Економска међузависност

• Је основна и у њој долази до изражаја зависност процеса у

материјалној производњи од веза с економијама других држава.
• Односи између нација зависе о тога колико је свака од њих развила
производне снаге, поделу рада и унутрашње односе.
• У овој врсти међузависности најчешће се учвршћују интереси држава
који могу бити важни за опстанак или развој сваке од њих.
• Степен економске међузависности најчешће и најпотпуније означава
степен и облик међузависности у међународним односима.
• Зато можемо рећи да економска међузависност представља основу
међународних односа на којој се изграђују различити видови и врсте
међузависности, које су све у крајњој линији везане и произлазе из
економске међузависности.
 е. Географска међузависност
• Је такође у крајњој линији одређена датим обликом и степеном
економске међузависности.
• Често изгледа да пут кроз неки географски простор, излаз на море
или геостратешки положај имају већи значај од економске
међузависности.
• Исто тако, често се чини да је геостратешка међузависност значајнија
од економске. Међутим, оне су значајне на првом месту
због тога што се тим путем, или преко те географске тачке, у датом
времену могу очувати или постићи неки економски интереси у
економској међузависности држава.
• С друге стране, не треба занемарити географску међузависност јер на
датом ступњу развоја она има свој значај који произлази из тог
ступња развоја. Ако се има у виду да један ступањ развоја доста дуго
траје, у том временском раздобљу таква географска међузависност
има свој значај.
 ж. Културна међузависност

• Се огледа у неопходности размене културних творевина,

било преко преноса техничких достигнућа које непосредно
утичу на економски и друштвени развој држава, било
преко кретања других духовних творевина без којих је
тешко замислити, како развој сваког појединог друштва,
тако и развој веза међу народима и државама као
неопходан услов за развој процеса сарадње.
• Технолошка међузависност непосредно се огледа у вези
између економског развоја дате државе и универзалног
развоја науке и технике. He постоји могућност изолације
једне државе из тог универзалног кретања без опасности
од заостајања у развоју.
 з. Друштвено-економска међузависност

• се огледа у степену искључивости и могућности сарадње

између држава са различитим друштвено-економским
системима.
• Ова врста међузависности настаје и постоји увек и у свим
епохама у којима је дошло до смене друштвено-
економских формација. Тај процес никада није текао
једновремено у свим државама, тако да су редовно поред
држава с новим друштвено-економским системом живеле
и старе државе
 и. Политичка међузависност
• Настаје с повећаном улогом политичких процеса у развоју
међузависности из које се јавља могућност експлоатације
аутоматским деловањем закона вредности.
• Политичка средства могу бити она која поспешују
међународну сарадњу или сукобе.
• Прва се састоје у преговорима, споразумевању и изградњи
правила понашања (међународног права и морала) а
• друга, у примени различитих видова политике силе.
• До примене силе најчешће долази онда када облик и
степен међузависности не дозвољавају једној страни да
поштовањем интереса друге стране прибави за себе
користи неопходне за свој опстанак и развој.
• У датој констелацији међународних односа делују и друге
законитости које умногоме модификују другу врсту
међузависности и делују на облик и степен међузависности.
• У међународним односима стога нису ретке појаве да држава
жртвује економски просперитет да би очувала политичку
независност, ако је једно условљено другим.
• Политичка независност је врховна вредност државе, а
историјско искуство указује да сви други интереси, који би
доводили у питање ову вредност, само привремено могу
изгледати значајнији.
• Она страна која у међународним односима за своја чињења
тражи да друга страна жртвује политичку независност,
задовољава тиме на првом месту своје сопствене интересе и
њима се искључиво руководи.
• Из политичке констелације настаје политичка
међузависност која представља константу у
анализи облика и степена међузависности и
начина реализације интереса у њој.
• Она утиче на опредељење држава у избору
средстава за задовољење својих интереса,
доприноси груписању држава, модификује и саму
економску међузависност, али све то до одређене
границе.
• Та граница се налази на оној тачки где се раздвајају
путеви ка опстанку, развоју или заостајању.
 2. Концепт међузависности
• Као аналитички термин, „међузависност" се односи на ситуације у којима
учесници или догађаји у различитим деловима система утичу једни на
друге. Једноставно речено, међузависност значи узајамну зависност.
• У људским односима, међузависност је садржана у брачном завету, у
коме су партнери узајамно зависни ,,у богатству, у сиромаштву, у добру и
злу".
• И међузависност међу нацијама понекад значи богатство, понекад
сиромаштво, некад добро или зло.
• У XVIII веку Жан-Жак Русо је истакао да уз међузависност иду и сукоби и
неслагања.
• Његово „решење" била је изолација и издвајање, али то је ретко могуће у
глобализованом свету. Када земље покушају са изолацијом - као што су
то учиниле Северна Кореја или Мјанмар (раније Бурма) - то се дешава уз
изузетне економске трошкове. Није једноставно одвојити нацију од
остатка света.
 3. Извори међузависности
• Четири начина разликовања осветљавају
димензије међузависности: њени извори,
користи, релативни трошкови и симетрија.
• Међузависност може да произађе из
физичких (природа) или социолошких
феномена (економских, политичких или
опажајних).
• Обично су оба присутна у исто време.
• Војна међузависност је међусобна зависност која произлази из
војног надметања.
• Постоји физички вид „оружане машинерије", посебно
драматичан због развоја нуклеарног оружја и могућности
узајамног потпуног уништења.
• Међутим, у међузависност је укључен и важан чинилац опажања,
а промена у опажању или политици може да умањи интензитет
војне међузависности.
• Економска међузависност слична је војној међузависности по
томе што је реч о традиционалној међународној политици и што
је њено порекло у великој мери социјално, нарочито опажајно.
• Економска међузависност укључује политичке изборе вредности
и трошкова. Друштвени избори као и физички недостаци
дугорочно утичу на економску међузависност.
• Стога увек када се праве краткорочни избори вреди размотрити
дугорочну перспективу.
 4. Користи међузависности
• Користи међузависности понекад се
изражавају као нулти збир и ненулти збир. У
ситуацији нултог збира: твој губитак је мој
добитак и обрнуто. У ситуацији позитивног
збира сви смо на добитку, док у негативном
губимо.
• Дељење пите је нулти збир, прављење веће
пите је позитивни збир, а њено испуштање на
под је негативни збир.
• Оба збира присутна су у узајамној зависности
• Неки либерални аналитичари праве грешку мислећи да ће, пошто
свет постаје све више међузависан, сарадња заменити конкуренцију.
• Њихов резон је да узајамна зависност ствара заједничке користи, а
заједничке користи подстичу сарадњу. Ово је тачно, али економска
међузависност може се употребити и као оружје - очити примери су
трговинске санкције уведене Србији, Ираку и Либији.
• Заиста, у неким случајевима економска међузависност може бити
кориснија него сила, јер она може да има суптилније варијације.
• Еколошка и економска међузависност (учешће земаља трећег света)
 5. Симетрија међузависности

• Симетрија се односи на релативно уравнотежене случајеве, насупрот

неуравнотеженој зависности. Мања зависност може представљати
извор моћи. Ако су две стране међусобно зависне, али је једна мање
зависна у односу на другу, тада та страна има извор моћи све док обе
стране подржавају ту своју везу.
• У међународној политици манипулација асиметријама
међузависности може бити извор моћи. Аналитичари који тврде да
до међузависности долази само у ситуацијама подједнаке зависности
одбацују најзанимљивије политичко понашање.
• Таква савршена симетрија је је веома ретка; као што су то и случајеви
потпуне неравнотеже, где је једна страна потпуно зависна, а друга
није уопште. Асиметрија је у срцу политике међузависности.
 Литература
1. В. Димитријевић-Р. Сојановић,
Међународни односи, НИУ, Службени лист
СРЈ, Београд, 1996., стр.143-157;
2. Džozef S. Naj, Kako razumevati
međunarodne sukobe, Stubovi kulture,
Beograd, 2006., str.259-272;