Завод за унапређивање

образовања и васпитања
Аутори: • (Мирко Пејчић, проф.хемије; Миодраг Станојевић,
проф.хемије-директор; Марика Срзентић, лаборант;
Јадранка Чучуловић, проф.информатике
НЕГОТИНСКА ГИМНАЗИЈА Неготин)
Наставни предмет: • (хемија)

Тема: • (КОМПЛЕКСНА ЈЕДИЊЕЊА – теоријски,

експериментално и у PowerPoint-у)

Узраст: • (други разред гимназије природно-математичког

смера)

Кликните овде
Microsoft Word за унос приказа
Document часа у Word
документу!
 КОМПЛЕКСНА ЈЕДИЊЕЊА
- ТЕОРИЈСКИ АСПЕКТ – (1.ЧАС)

• Постанак многих једињења која су раније сматрана као

засићена, као нпр.H2O, CoCl3, садрже поједине атоме који и
даље могу да се везују са другим атомима, чинећи тако нова,
сложенија једињења. Нарочиту особину за привлачење атома
или атомских група (лиганада) показују катјони прелазних
елемената. Таква једињења називају се комплексна једињења.
Откривена су још у XVIII веку, а једно од њих је и

[Co(NH3)6]Cl3 heksamin-kobalt(III)hlorid

наранџасте боје, настало оксидацијом смеше воденог раствора

CoCl3 и NH3 на ваздуху. Ово једињење је представљало нову
супстанцију која је добијена сједињавањем две потпуно
стабилне супстанце, од којих се свака за себе одликује
карактеристичним реакцијама.
 КООРДИНАЦИОНА ТЕОРИЈА:

Ову теорију објаснио је Вернер (још 1839.год.) а њене битне карактеристике су:
1. Метали поседују две врсте валенци: примарну – јонску и секундарну-нејонску.
2. Сваки метал има одређен број секундарних валенци
3. Примарне валенце су засићене анјонима, а секундарне анјонима или неутралним молекулима
4. Секундарне валенце су усмерене у простору око централног атома, односно јона метала. Нпр.
координациони број 4 захтева тетраедарску, а 6 октаедарску конфигурацију.

Наиме, комплексна једињења су тако изграђена да се око једног централног атома, који је најчешће
јон прелазног метала налази известан број група (неутралних молекула, атома или јона) који
се зову лиганди (аденди). Њихов број зависи од самог елемента, односно његовог јона,
односно од јачине поља које дејствује око централног атома и назива се координациони број.
Он може бити различит: нпр. за Ag+ je 2, Ni2+ je 4, Co3+ je 6, а једнак је броју координационих
веза које се могу образовати између централног атома и одговарајућих лиганада. Он зависи од
полупречника централног атома, односно његовог јона и величине лиганда. Уколико је
централни атом већи, а лиганди мањи, онда ће се више њих уредити око њега па ће тако и
координациони број бити већи. Најчешће се срећу једињења са координационим бројевима 2,4
и 6, мада се могу јавити и 3,5,7 и 8. Највећи координациони број може бити 12.
ЦЕНТРАЛНИ АТОМ је најчешће јон неког прелазног елемента.
ЛИГАНДИ могу бити јони: F- (fluoro); Cl- (hloro); CN- (cijano); NO2-(nitro); CH3COO-
(acetato) или неутрални молекули H2O; NH3; CO итд.
 ЛИГАНДИ

F-, Cl-, Br--……………………...fluoro, hloro, bromo

CN-………………………..…….cijano
:NO2-……………………….……nitro
:ONO-……………………….….nitrito
:OCN-……………………….….cijanato
:NCO-………………………..…izocijanato
CH3COO-………………………acetato
H2O………………………….….akva
NH3………………………….….amin
NO………………………………nitrozil
CO………………………………karbonil
 EDTA etilen-diamin-tetraacetat

Постоје и лиганди који садрже више донаторских група, као нпр.етилен-

диамин-тетрасирћетне киселине који садржи 6 донаторских атома (4
кисеониковa и 2 азотова атома):

:OOC-CH2 CH2-COO:
:N-CH2-CH2-N:
:OOC-CH2 CH2-COO:

Ово је анјон који образује комплексе са великим бројем металних јона

обухватајући их као канџама по чему је овај тип јона добио назив хелат (од
грчке речи за морског рака). ЕДТА образује комплексе и са јонима метала
као што су Ca2+, Mg2+, Pb2+ тако да се употребљава за удаљавање метала из
дестиловане воде, или нпр. За удаљавање јона олова из крви људи при
тровању оловом.
 КРИСТАЛОХИДРАТИ
- ТЕОРИЈСКИ АСПЕКТ – (2.ЧАС)
Кристалохидрати или аквакомплекси су комплексна једињења у којима је молекул воде
лиганд. Нпр. FeSO4.7H2O (зелена галица) или CuSO4.5H2O (плави камен).
У плавом камену сва четири молекула воде везана су ковалентно-координативном везом
за централни атом Cu2+, а један молекул H2O је везан водоничним везама за сулфатни
јон SO42- :

H 2O H 2O

Cu SO4 …………… H2O

H 2O H 2O
 НОМЕНКЛАТУРА КОМПЛЕКСНИХ ЈЕДИЊЕЊА

Основни део имена комплекса односи се на централни атом. Прво се наводи

назив катјона па анјона.

Лиганди се обично наводе следећим редом: 1.њихов број; 2. врста лиганда.

Број лиганда означава се помоћу грчких речи: mono; di; tri; tetra. Када су
лиганди киселински остаци додаје се суфикс о (sulfato, cijano, hloro). Када
су лиганди неутрални зову се нпр. H2O akva, NH3 amin, CO karbonil. Ако се
у комплексу налази више лиганада онда се прво ставља име киселинског па
неутралног лиганда.

Централни атом се наводи после имена лиганда и то је име метала и његово

оксидационо стање, које се обележава римским бројем.
На крају се наводи име анјона код позитивних комплексних јона. Ако је у
питању негативан комплексни јон онда се на име метала додаје наставак аt
а затим се ставља римски број у загради. Нпр. Fe ferat, Cu kuprat, Pb
plumbat, Ag argentat, Au aurat.
 П Р И М Е Р И:
Централни атом заједно са лигандима образује унутрашњу координациони сферу, а она је
везана са одређеним бројем наелектрисаних честица супротног знака, који чине спољну
координациону сферу:

[Co(NH3)6]Cl3 …………………heksamin-kobalt(III)hlorid
[Cu(NH3)4]SO4 ………………..tetramin-bakar(II)sulfat
Na3[AlF6] ………………………natrijum-heksafluoro-aluminat(III)
[Pt(NH3)Cl4] ……………………tetrahloro-diamin-platina(IV)
[Cu(H2O)2(NH3)2](OH)2 ………diakva-diamin-bakar(II)hidroksid
K4[Fe(CN)6] ……………………kalijum-heksacijano-ferat(II)
[Ni(NH3)4(NO2)2] ………………dinitro-tetramin-nikal(II)

п.с. Структуре не треба учити напамет, већ их треба знати прочитати!

 ПРИРОДНА КООРДИНАЦИОНА ЈЕДИЊЕЊА

Од познатих природних комплекса треба првенствено истаћи хемин

саставни део хемоглобина и хлорофил супстанцу која се налази у
зеленим деловима биљака.
Оба комплекса садрже као централни атом метал : хемин садржи Fe, a
хлорофил садржи Mg.

ОБЈАШЊЕЊЕ СТРУКТУРЕ КОМПЛЕКСНИХ ЈЕДИЊЕЊА

При образовању молекула једињења добијају слободне електронске

парове доста често. Они долазе до изражаја при настајању
комплексних једињења. Нпр. Сједињавањем три атома Н са једним
атомом N гради се молекул амонијака и при том остаје слободан један
електронски пар на N атому. Ако азот у амонијаку дође у додир са
H позитивним јоном водоника наградиће се одмах
H : N : H амонијум јон NH4+ и тако настаје координатив-
H на веза.
 ПРЕКРИСТАЛИЗАЦИЈА
ПЛАВОГ КАМЕНА
- ЛАБОРАТОРИЈСКИ (ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ) РАД - (3.час)

I група од 14 ученика другог разреда природно-математичког смера

ОСОБИНЕ КОМПЛЕКСНИХ ЈЕДИЊЕЊА (кристалохидрата)

Хемикалије и прибор за рад:

1. Bakar(II)sulfat CuSO4.5H2O
2. Хемијска чаша од 100ml
3. Хемијска чаша од 250ml
4. Прибор за цеђење
5. Прибор за загревање
6. Парче стакла и конца
7. Штапић од дрвета
 ПОСТУПАК РАДА:

Одмерити око 5 грама плавог камена и спрашити га у аван са

тучком. У чашу запремине 100ml сипати дестиловане воде до
половине и загрејати је на решоу до кључања. У кључалу воду
сипати помало плавог камена и мешати са стакленим штапићем
све дотле док се не примети да се плави камен више не
раствара (засићени раствор). Топао раствор процедити и
прихватити филтрат у другу чашу 250ml.
На један крај конца завезати комадић стакла (или комадић
кристала плавог камена) а на други штапић дрвета. Спустити
комадић стакла у врео раствор тако да виси о концу који је
везан за дрво ослоњено по ободу чаше. После неколико сати
стајања на хладном месту за комадић стакла ухватиће се лепи
кристали плавог камена.

Хемијски практикум ѕа други разред гимназије

 КОМПЛЕКСНА ЈЕДИЊЕЊА
ПРИКАЗ У POWERPOINT-у
-кабинет за информатику и рачунарство- (4.час)

II група од 14 ученика другог разреда природно-математичког смера

Коришћењем програма PowerPoint ученици праве мини анимацаје

комплексних једиењења. При томе воде рачуна где сместити
централни атом, а где лиганде. Посебна пажња посвећује се
координативно-ковалентној вези која се најчешће приказује у другој
боји у односу на остала типове хемијских веза у комплексном
једињењу.
Здатак ученика, који су распоређени по групама зависно од броја
рачунара, је и да одреде уз помоћ Периодног система елемената и
валентности централног атома и лиганада наелектрисање
унутрашње сфере комплексног једињења, а уз помоћ овог програма
то и сликовито прикажу.