"Тражим помиловање "

Десанка Максимовић

5. група
 ГЛАСОВИ
У свакој од пјесама постоје 2 гласа: један је глас цара Душан а који је
донио поменути акт, а други је глас саме пјесникиње. Оне пјесме
које се односе на цара почињу са “О”, док оне које представљају
глас пјеникиње почињу са “За”.
 
Пјесме које у наслову садрже „О“ представљају царску вољу, казне и
милост. Као и пјесничко виђење царске воље била она праведна
или не. У тим примјерима највише има немилосрдне суровости
према онима који су се огријешили о царску вољу.
 
Пјесмама које у наслову садрже “За” представљене су молбе
пјесникиње којима она тражи милост и праштање за: себра,
свргнуте, земљу куда војска прође, калуђера, важне, војничка
гробља, пијанице, несхваћене, богове, седам гладних година, итд.
Та два гласа се преплићу и воде „лирски дијалог“.
ГЛАС ЦАРА
ГЛАС ПЈЕСНИКИЊЕ
 Тематско-мотивска
структура
Социјални мотиви: мотив себра, живота, цара,
коња, закона, казне, жене,

Интимни мотиви: мотив страха, мраза, стида,

смрти, снова, маште, прољећа, грома

Кроз читаву збирку протежу се мотиви страха,

стрепње, суровости, њежности
Стихови гдје је присутна раслојеност сталежа

“Ја властелу, према обичајима отаца,

од себара издвојих.
Првосвештенику и властелину
судиће се блаже него меропаху,”
Стихови гдје је присутна раслојеност сталежа

“све пшенице белице

које себарска овеју гумна
и ветрењаче себарске
у царске да се стачу жрвње;”
Стихови гдје је присутна раслојеност сталежа

“А ако се икад у царству ми деси

да се властелинка заборави са себром,
у кули својој
или у себарској потлеуши,
да се дрзник себар обеси
усред дана кад се сенке смање;”
Десанка Максимовић – ЗА НЕРОТКИЊЕ
Благоразумевање тражим Тражим помиловање, драги царе,
за жене које нису дале за оне које су од младости ране
богу божије ни цару царево, приволеле се царству поезије,
које нису занихале које трепере ваздан као брезе,
у колевци дете, и месечином се заносе као барка,
за неблагословене, за Јефимије,
за жене за свете Терезе,
које пред собом носе транспаренте за сваку Сафо
снова и маште, и Јованку од Арка,
у чијем крвотоку само песме шуме, за све занете и недовршене,
за оне чија срца плоде и за мене.
мириси и жубори воде,  
чија су наручја пуна само облака, (Из књиге Тражим помиловање)
које као птице над земљом праве
гнезда
и водено цвеће лепоте роде.
За свакога који излази из реда
свакодневна,
навикнута,
који опчињен лута
некуд ван друма древна.
 Књижевни род:лирика
Књижевна врста:мисаона(рефлексивна) пјесма
Строфа: двије строфе
Стих: тридесет један стих
Тема: Саосјећање и молба за разумијевање према нероткињама
Поука: Ове пјесникиње нису имале дјецу али ове пјесникиње своје
пјесме дају као многобројну дјецу и на тај начин одужују дуг своме
народу. Поезија ће трајати вјечно.

Јованка од
Монахиња Јефимија Св ета Тер еза Сапфа Арка
ХВАЛА
НА
ПАЖЊИ