Dinamika i struktura

međunarodne razmene
Međunarodna razmena
 Međunarodna trgovina je vekovima posmatrana kao razmena roba između
različitih nacionalnih privreda i ona je najznačajnija aktivnost savremene svetske
privrede.
 Kako intenzitet saradnje između nacionalnih privreda jača, tako i međunarodni
trgovinski tokovi dobijaju na intenzitetu.
 Ova razmena je često bila mestimično i malog obima, sve do perioda velikih
geografskih otkrića u 16. veku, kada međunarodna trgovina postaje globalna
aktivnost.
Dinamika međunarodne razmene
 Trgovinska razmena ravijenih zemalja je u poslednje tri decenije brzo rasla.
 Još brži rast je ostvarila razmena zemalja u razvoju i zbog toga su zemlje u
razvoju povećale svoj udeo u svetskoj trgovini.
 Isto tako u poslednje tri decenije brže je rasla mađunarodna razmena od rasta
svetskog BDP-a.
 Sve veći procenat BDP-a razmenjuje se između pojedinih zemalja.
 Uzroci zbog kojeg je međunarodna razmena brzo porasla:
1. Liberalizacija trgovinske regulative na svetkom nivou – uticala je na ukidanje
pojedinih carinskih i necarinskih barijera.
2. Ubrzan razvoj pojedinih mnogoljudnih zemalja - Kina, Rusija, Indija- ubrzan razvoj
je omogučio je rast izvoza,a pogotovo proizvoda iz razvijenih zemalja. (tehnika,
brendirana odeća kao i hrana i piće itd.)
3. Inovacija u transportu i informatičkoj industriji - inovacije u transportu su
smanjile troškove transporta toliko da su čak i i na udaljenim tržištima pojedini
proizvodi postali profitabilni, a inovacije u informatičkoj industriji su olakšale
organizovanje izvoznih aktivnosti i uspostavljanje kontakta sa kupcima tj.
Prodavcima.
4. Deljenje lanca snabdevanja između više zemalja,tako da se delovi proizvoda prave
u više zemalja,a sklapaju u jednoj – premeštanje industrijske proizvode iz
razvijenih u one zemlje sa jeftinom random snagom, povećalo je razmenu sa
razvijenim zemljama.
 Kod sirovina najdinamičniju stavku izvoza imala je nafta sa četiri njena značajna
poskupljenja, 1973, 1979, 2006 i 2008.godine, kad je tražnja znatno nadmašila
ponudu.
 U razvoju napreduju zemlje koje izvoze proizvode visokog stepena obrade
(telekomunikaciona i elektronska oprema, mašinogradnja i hemija) a zaostaju
zemlje koje proizvode primarne proizvode (poljoprivreda i rudarstvo).
 Dinamična stavka u svetskoj trgovini (izvozu),pored mašina, elektronike i
hemije, u poslednjim godinama imali su nafta, gas, metali, žitarice.
 Regionalna struktura međunarodne trgovine prikazana je u tabeli:
MEĐUNARODNA TRGOVINA PO REGIONIMA, 2008
 GLAVNI SVETSKI IZVOZNICI I UVOZNICI ROBE U 2008. GODINI
Struktura međunarodne razmene
 Obim međunarodne trgovine je u periodu posle Drugog svetskog rata tri puta brže
rastao od obima svetske proizvodnje. Uvoz je nešto više rastao od izvoza zbog
ulaganja kapitala u svetski razvoj iz ranije formirane akumulacije i rezervi.
 Učešće izvoza u BDP sveta iznosilo je 4,5% u 1960., 10,2% u 1980., i 31% u 2008.
godini.
 Uvoz je imao učešće u BDP u istim godinama 4,5%, 10,7% i 33% i pokazuje
stabilniju liniju rasta, dok izvoz više fluktuira po godinama.
 Privredni rast u svetu praćen je pomeranjima u strukturi svetske trgovine.
 Pomeranja uloga u stvaranju BDP-a prenela su se i na strukturu svetske trgovine,
pri čemu je sve značajnija uloga uslužnog sektora.
 U srednjem veku spoljna razmena svodila se na nekoliko proizvoda (krzna, svila,
žitarice, stoka…). Tek u XIX veku, kada je zaslugom parne mašine došlo do
razvoja železničkog i pomorskog saobraćaja, dolazi do masovnog međunarodnog
prometa i drugih proizvoda (tekstila, kože, gume…)
 U drugoj polovini XIX i početkom XX veka, kao posledica druge industrijske
revolucije uvođenjem motora sa unutrašnjim sagorevanjem i naizmenične struje,
javlja se niz novih proizvoda u svetskoj trgovini iz oblasti mašinogradnje,
elektronike, metalo prerađivačke i hemijske industrije.
 Svetski izvoz poluproizvoda, kapitalnih i potrošnih dobara u periodu 1962-2006, u
stalnim USD iz 2000. godine (slika ispod)
 Posle Drugog svetskog rata, kao posledica treće industrijske revolucije, u spoljnotrgovinskoj
strukturi sve veći značaj dobijaju tzv. novi proizvodi u svetskoj trgovini:
- elektronski računari,
- roboti,
- savremena transportna
- telekomunikaciona oprema…
 Dinamičnu stavku svetske proizvodnje i trgovine čine, takođe, razne usluge:
- turizam,
- trgovina,
- bankarstvo,
- transport,
- telekomunikacije,
- inženjering,
- konsalting,
- saobraćaj,
- informacije i slično.
 U tabeli 9. prikazane su promene u robnoj strukturi svetske trgovine (izvoz) u
periodu posle Drugog svetskog rata. 
 Tabela 9. Promene u robnoj strukturi svetske trgovine izvoz(milijarde US$ i %)
Prezentaciju radili:
Marković Anastasija
Petović Anđelka
4-2