Здравствена култура

Припремили: Ива Јовановић, Мила Денић, Емилија Банзић,

Исидора Мишковић, Никола Драгић и Урош Миличић

Наставница: Сања Рашчанин

 Шта је здравствена култура?
Здравствена култура је скуп информација и знања, начина мишљења и деловања везаних за здравље.

Веома су важне и здравствена култура на нивоу државе, односно целокупног друштва, као и здравствена култура сваког
појединца.

Држава би требала да преко добре мреже здравствених установа обезбеди свим људима могућност лечења као и
превентивних и систематских прегледа. Школе и друге образовне установе такође треба да утичу на свест свих нас о
томе колико су здравље и здравствена култура битни, на пример путем предавања о штетности дувана и слично.

Здравствена култура на нивоу појединца подразумева личну хигијену, здраву и

избалансирану исхрану, довољан унос воде, редовну физичку активност, уредан сан и
редовне лекарске прегледе којима се спречава развој болести или се пак болест открива
на време и тако се лакше лечи.
 
 Психичке болести
Опсесивно-
компулсивни поремећај Клептоманија Анксиозност

Шизофренија Депресија Анорексија

 Опсесивно-компулсивни поремећај

Опсесивно-компулсивни (скраћено ОКП) поремећај најчешће се јавља услед снажног стресног доживљаја.
Почиње појавом присилних мисли, којих се особа ослобађа понављањем неке радње, чиме се ослобађа
напетости за кратак временски период.
У почетку су те радње прикривене и мало је вероватно да ће било ко приметити промену у понашању, јер особа
са ОКП-ом се најчешће стиди тога, а посебно прикрива природу опсесивних мисли, за које је свесна да су њене,
али да нема контролу над њима.
Временом, ОКП све више узима маха, учесталост и снага присилних мисли се интензивирају, а компулсивне
радње се усложњавају и почињу да одузимају све више времена особи, што омета њено нормално
функционисање, умањује
ефикасност и функционалност на пословном и приватном плану и смањује квалитет живота.
 Клептоманија
Клептоманија је поремећај контроле нагона. Ту се заправо ради о неспособности суздржавања од извођења
неког нагона који је опасан за друге или за саму особу и који је обично обележен задовољством, након што се
изведе. Обично те особе краду предмете који им нису потребни за личну употребу и немају велику вредност.
Пре крађе расте осећај напетости а за време крађе се јавља задовољство и олакшање. Клептоман тешко
преживљава своје стање, искушења су му праћена страхом, а евентуална успешна крађа противречним
осећањима олакшања и кривице. Клептоманија није део личности. Особа која краде свесна је како је лоше оно
што она ради. Неке особе могу после крађе да осете кривицу, да западну у депресију, и да чак украдене ствари
врате власницима. Они не планирају крађу и најчешће у том тренутку не размишљају о опасностима којима се
излажу како би задовољили свој нагон. Клептоманија се јавља и као посебан поремећај, а може се јавити и као
клиничка
слика других душевних поремећаја.
 Анксиозност

Анксиозни поремећаји су другачији од нормалне забринутости. За људе који пате од анскиозности страх и брига
су константни. Услед анксиозности опадају продуктивност, нижи је ниво енергије, као и квалитет живота.
Карактеристични симптоми су константан страх, несаница, напетост, хладни, влажни, утрнули дланови и стопала,
кратак дах, прескакање срца, сува уста, мучнина, напети мишићи врата, рамена и леђа, вртоглавица. Анксиозни
поремећаји испољавају се на неколико начина. То могу бити:
• напади панике - напади панике се изненада дешавају. Они су праћени болом у грудима, прескакањем срца,
гушењем.
• друштвене фобије - одликују се забринутошћу, недостатком самопоуздања,
присилним мислиа да вас други оцењују и желе да вас осрамоте
јер нисте довољно добри.
 Шизофренија

Шизофренија је ментални поремећај који се карактерише наглим прекидом мисаоног процеса и веома
емотивном реакцијом. Најчешће се манифестује слушним халуцинацијама, параноидним обманама, или
неорганизованим говором и размишљањем, а све то је праћено значајном социјалном и пословном
дисфункцијом. Почетни симптоми се најчешће јављају у раној младости са глобалном распрострањеношћу
током живота од око 0,3–0,7%. Дијагноза се заснива на посматраном понашања и на подацима из пацијентовог
живота.
Сматра се да су доприносећи фактори: генетика, окружење у детињству, неуробиологија и психолошки и
социјални процеси. Поједини лекови које лекар прописује исто тако могу да довеју до појаве симптома, као и
њиховог погоршања. Тренутно истраживање је усмерено на улогу неуробиологије, мада није пронађен ниједан
изоловани органски узрочник.
 Депресија

Депресија је стање ниског расположења. Може да доведе до негативних ефеката на мисли, понашање, емоције и
физичко стање особе. Депресивна особа се може осетити тужно, анксиозно, празно, безнадежно, беспомоћно,
бескорисно, раздраживо, повредиђено или немирно. Они могу да изгубе интересовање за активности које су
некада биле у њиховом интересу. Они доживе губитак апетита или преједање, потешкоће у концентрисању,
памћење детаља или доношење одлука. Може доћи и до покушаја самоубиства. Несаница, претерано спавање,
замор, губитак енергије, бол или проблеми са пробавом који су отпорни на лечење могу бити присутни.
 Анорексија

Анорексија је психијатријска дијагноза која описује поремећај у исхрани који карактерише ниска телесна маса
и поремећај перцепције тела уз опсесиван страх од гојења. Особе које пате од анорексије телесну масу често
контролишу вољним гладовањем, булимијом, повраћањем, прекомерним вежбањем, или контролишу масу
другим мерама, као што су таблете за мршављење. Првенстено се јавља код младих девојака у западном свету и
има једну од највећих стопа морталитета међу психијатријским поремећајима, будући да отприлике 10% особа
којима је дијагностикован овај поремећај на крају умре од повезаних фактора. Анорексија је сложен поремећај,
који укључује психолошке, неуробиолошке и социолошке компоненте.
 Физичке болести
Грип Бронхитис Туберкулоза

Астма Емфизем плућа Рак плућа

 Грип
Грип је заразна болест примарног дисајног система. Узрокована је вирусом који се преноси
капљицама у ваздуху, које су настале кијањем или кашљањем заражене особе.
Узрок: вирус
Симптоми: повишена температура, кијавица, кашаљ, бол у мишићима и зглобовима.
 Бронхитис
Бронхитис је запаљење бронхија (великих и средњих дисајних путева) у плућима
Узрок: вируси, алергије и бактерије
Симптоми: запаљење слузокоже, душница и плућа, кашаљ, повишена температура и
отежано дисање.
 Туберкулоза
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија Mycobacterium tuberculosis.
Сваке године од туберкулозе умире два милиона људи, што чини туберкулозу најсмртоноснијом
заразном болешћу после сиде.
Симптоми: повишена температура, кашаљ, бол у грудима и крвави испљувак.
 Астма

Астма се дефинише као хронична упала дисајних путева која изазива њихову повећану преосетљивост
на разне спољашње утицаје. Они узрокују сужење дисајних путева, због чега се јављају тегобе у виду
осећаја отежаног дисања, кашља, осећаја тиштања и звиждања у грудима.

Бројни су узроци њеног настанка, а деле се на спољашње и унутрашње. Спољашњи се односе на

окружење у којем човек живи (већа присутност алергена и полена у ваздуху...), а унутрашњи на
самог оболелог (генетска предиспозиција, начин живота...).
 Емфизем плућа

• Узроци: токсичне супстанце и пушење

• Знаци болести: слепљивање плућних мехурића,

усред чега се смањује површина за размену гасова,
отежано дисање
 Рак плућа
Тумори плућа могу бити малигни и бенигни.

Рак плућа је малигни тумор. Није заразна болест и не може се

пренети са човека на човека.

Међу најчешће факторе ризика у настајању рака плућа спадају

пушење, животна средина (аерозагађење) и генетска
предиспозиција (наследна склоност).
 Здрава исхрана
Ваше здравље и продуктивност у свим сферама живота директно су повезани са начином исхране који
свакодневно примењујете.
Колико год компликовано изгледало, хранити се здраво је врло једноставно. Потребно је да се придржавамо
одређених смерница.
Није сваки организам исти, сваки захтева различити однос хранљивих материја. Потребе организма за храном су
индивидуалне. Једите у умереним количинама. Не једите брзо и халапљиво, у току јела размишљајте само о
храни коју једете. Једите разноврсну храну. Пијте доста воде. Не мешајте намирнице различитог састава.
Правилна исхрана подразумева и бављење спотром, онолико колико Вам прија и колико можете да издржите.
Физичка активност треба да буде прилагођена Вашим могућностима.
 Физичке активности
Данас, због недовољног кретања, човеку недостаје основна покретачка снага скоро свих виталних функција.
Озбиљно су смањене и угрожене основне моторне способности, пре свега брзина, затим снага и издржљивост.
Будући да је човек настао кретањем, и уз кретање се кроз еволуцију усавршавао, кретање је било и остало
неопходан услов његовог биолошког опстанка.
Данас, ново време фаворизује ум, тако да се човек више умара психички, него физички. Психички замор на
радном месту субјективно физички умара човека, тако да након радног времена он проводи најчешће одмор
пасивно. Према томе, можемо доћи до закључка да у савременим условима живота, нема довољно физичког
рада, све су физичке активности сведене на минимум.
• Хвала на пажњи