* ГЕНЕРИСАЊЕ И ОБРАДА

СЛИКЕ У РАЧУНАРУ *

~ Електронска графика, дигитална

обрада слике 2D и 3D моделовање ~
 Електронска графика
• Електронска, рачунарска или компјутерска графика обухвата генерисање електронских слика и
текста у рачунару, обраду слика унетих у рачунар, електронску анимацију, нелинеарну монтажу
реалних и анимираних слика, као и начин њихове примене у телевизији.
• Графички системи се разликују по могућностима генерисања 2D и 3D графике и графичке
анимације.
• Када је неки графички облик генерисан, он се може бојити, померати, скалирати, тј. увећавати и
смањивати, ротирати, и на њему се могу обављати разне компјутерске нелинеарне
трансформације.
• Код 3D графике најпре се математички уводи трећа димензија (перспектива) и дефинише се
видљивост појединих делова објекта у простору, па се оперативним командама у одговарајућем
графичком програму реализују ти захтеви.
• Анимацијом се повезује низ појединачних слика тако да се њихов садржај мења у реалном
времену, слично као при изради цртаних филмова.
• Основне карактеристике електронског графичког система јесу боја и резолуција генерисане
слике.

• Када се користе рачунари у радним станицама за електронску графику, за нелинеарн у

монтажу, у рачунарским мрежама и многим другим ТВ уређајима, онда се јавља потреба да се
на рачунарским мониторима приказују оперативни менији, текстуелни и графички подаци, а на
ТВ ПАЛ монитору се приказује излазни видео-сигнал, комбинован са осталим видео-
сигналима из камера, с магнетоскопа и других видеоуређаја.
• Видео-сигнал има широки пропусни опсег, што захтева да процесор рачунара прихвати и
обради огромне количине дигиталних података.
• То је условило нагли развој персоналних рачунара, нарочито у смислу повећања радне
учестаности процесора, брзине магистрале, повећања капацитета полупроводничких и диск
меморија, као и брзих контролера за приказивање слике на рачунарским мониторима.
• У електронској графици се користе два дигитална формата за генерисање и приказивање пуне
слике на рачунарском монитору.
• Први начин је да се слика представи у облику правоугаоника који се издели на мрежу
квадратића. Поједини квадратичи представљају елементе слике или пикселе, а цела мрежа
назива се растер или бит-мапа слике.
• У општем случају, ни пиксели ни цела слика не морају бити квадратног облика. Овакви
дигитални формати слике познати су као битмапирани или растерски формати слике.
• Јасно је да изглед оваквих формата слике одговара мониторском екрану. Због тога су сви
монитори и други улазни и излазни електронски уређаји засновани на битмапираном формату
слике, јер слика на монитору има коначни изглед онакав како је човек види.

• Други начин за генерисање слике на рачунару јесте употреба једноставних графичких

објеката, као што су троугао, круг, дуж и криве линије разних облика.
• Сваки од тих графичких објеката има свој тип и атрибут који га описују.
• На пример, за тип круг, атрибути могу бити координате центра круга, дужина полупречника,
дебљина и боја линије кружнице, као и боја којом је круг испуњен.
• Дигитални формати слике који се заснивају на таквом моделу слике познати су као векторски
формати слике.
• Векторски формати слике садрже информације у облику вектора података о структури онога
што се на слици налази, а не само у облику једноставних низова битова који одговарају
обојеним тачкама.
• Развијени су и сложени метавекторски формати слике, који су дати у облику математичких
израза. Они омогућују прецизно дефинисање боја и слика дуж кривих линија.
• Ако се део неке слике не види, из векторског формата се може закључити да ли је тај део
заклоњен неким другим објектом.
• Такође, векторски формати омогућују ширење и скупљање слике или скалабилност, као и друге
геометријске трансформације слике, лакше него битмапирани формати.
• Због тога се векторски формати слике претежно користе у сложенијим програмима за
генерисање и обраду слика помоћу рачунара.
Хвала на пажњи