Партијска застава НСДАП-а

Међународни односи
између два светска рата
 Увод

• Версајска мировна конференција одредила је на дуже време

међународне односе у Европи.
• Француска постаје водећа европска сила.
• Свој безбедносни систем базира на слабљењу Немачке.
• Склапа мање савезе са ( Пољском, Чехословачком, Румунијом и
Краљевином СХС).
• Економска криза изазива кризу грађанске демократије.
• Стварају се тоталитарни режими.
• Јапан започиње агресивну спољну политику нападом на Кину 1933.
године.
• Немачка се припрема за рат, као и Италија
• Назире се нови савез три државе које траже “Нови поредак”

2
Европа после Версаја

 Мировним уговором Сарска област стављена под контролу

Друштва народа, а руднике експотисала Француска.
 Како би спречила могућност Немачке да избегне плаћање
ратне репарације, Француска са Белгијом окупира Рурску
област 1923. и преузима контролу над производњом угља.
* Рурска и Сарска област су најбогатије и привредно најразвијеније области
Немачке.
 Французи су били присутни две и по године и повући ће се
пред почетак међународне конференције за безбедност у
Западној Европи.
 Конференција у Локарну 1925. године представља заокрет у
политици према Немачкој. Немачка је примљена у Друштво
народа, а Велика Британија се зближила са Немачком.
 Године између 1925. до 1929. су најмирнији период у Европи.

33
 Јапанска агресија

 
• Кинеска провинција Манџурија била је богата
рудницима, а налазила се уз јапанску Кореју.

• Напад Јапана 1931. године имао је за последицу стварање

вештачке државе Манџуко под његовом контролом.

• Друштво народа осудило напад Јапана у Манџурију што је

Јапан искористио као повод за напуштање Друштва
народа 1933. године.

44
 Mанџурија

Манџурија (манџ.
( , кин: 满洲 , 滿
洲 , Mǎnzhōu, рус. Маньчжурия,
мон. Манж) је историјско име
великог историјског региона на
североистоку Азије.
У зависности од дефиниције,
Манџурија се или цела налази у
НР Кини, или је подељена
између Русије и НР Кине.
Данас се у Кини овај регион
назива североисточна Кина.

5
 Немачки наступ

  Нацистички освајачки план састојао се из три фазе:

1. Поновно наоружавање Немачке и

одбацивање мировних уговора;

2. укључивање у границе Рајха све области

настањених Немцима;

3. освајање тзв. животног простора.

6
 Акције Немачке

• 1933. – Немачка напустила Друштво народа.

• 1934. – одбацила клаузуле мировних споразума о ограничавању
наоружања
• 1936. – Истиче петнаестогодишња окупација Сарске области која је
прикључена Немачкој.
• Исте године извршена је ремилитаризација (увођење војне управе) Рајнске
области.
1938. – Аншлус (Ансцхлус Остерреицх – припајање) Аустрије.
Немачка у циљу остваривања своје агресивне спољне политике, креће у окупљање суседних области
насељених Немцима. Први корак било је припајање Аустрије.
Аустрије.
29. септембра 1938. године, одржана је Минхенска конференција.
Немачка је вршила притисак на суседну Чехословачку, да се одрекне Судетске области у којој је живело преко 3
милиона Немаца. На конф. у Минхену, представници британске и француске владе, дозволили су Хитлеру да
изврши окупацију Судетске области.
• „Верујем да је то мир за читаву нашу епоху“ – британски премијер Невил
Чембрлен
 

7
 Акције Немачке

 
 До марта 1939. године окупирана цела Чехословачка.
 Створена Словачка на челу са Јозефом Тисом.

Потписници Минхенског споразума: британски премијер Невил Чемберлен; председник француске

владе Едуард Даладје и Адолф Хитлер.

8
 Италијанско „царство“

• Потези Јапана и Немачке, дали су подстицај Италији да и она наступи агресивно у

спољној политици.
• 1935. године – Италија из колоније Еритреја напала суседну Етиопију.
• Без обзира на техничку надмоћ требало им је девет месеци да се освоје
Етиопију.
• Друштво народа негодује и изриче економске санкције Италији.
Италија због тога иступа из Друштва и зближава се са Немачком.
• Створена је „европска осовина“. Немачка се у међувремену зближила са Јапаном
и потписала „Антикоминтерна пакт“. 1936.(уперен против СССР-а)
• Када је 1937. године Италија приступила пакту, осовина добија назив
„ Берлин – Рим – Токио “.
• Априла 1939.године Италијанске трупе су се искрцале у Албанију. Створена је персонална
унија.
• Италијански владар понео титулу „краљ Италије и Албаније и цар Етиопије“.

9
 Шпански грађански рат
 
• На изборима у Шпанији победио је Народни фронт.
• Победу није прихватио штаб шпанске војске стациониран у
Мароку.
• Отпочео је сукоб између Народног фронта и националиста под
вођством Франциска Франка.
• Народни фронт потпомогнут од стране Коминтерне и СССР-а,
а Националисти од стране Немачке и Италије.
• Рат је био полигон за испитивање новог наоружања.
• Први пут у борби употребљен Т-34
(касније најбољи тенк Другог светског рата).
• Немачка авијација (Легион „Кондор“) бомбардовала град
Гернику чију је трагедију овековечио Пабло Пикасо
•. Рат је завршен победом Франка и диктатуром која је трајала
све до његове смрти 1975. године.
10
Бомбардовање Гернике

Бомбардовање Гернике је био ваздушни напад на баскијски град Гернику, ког су 26.
априла 1937. извршили припадници Легије Кондор која је припадала немачким
ваздухопловним снагама Луфтвафе током Шпанског грађанског рата
Бомбардовање је резултовало потпуним материјалним уништењем града и огромним
бројем људских жртава у републиканском граду Герника.
Иако није први пут примењена, ова тактика је запањила цео свет величином рушења
цивилних циљева и бројем цивилних жртава.

Бомбардовање је извршила ваздухопловна јединица Кондор коју је формирала и

упутила нацистичка Немачка да се бори на страни генерала Франка у Шпанском
грађанском рату.

Бомбардовање је овековечено на познатој слици Пабла Пикаса, која је први пут

изложена у Шпанском павиљону на Светској изложби 1937

11
 Легија Кондор

Хајнкел 111 Јункерс Ју 52

Савоја-Маркети СМ.79 Дорнијер До 17

12
 T-34 је совјетски средњи тенк

T-34 је совјетски средњи тенк често означаван

као најбољи и најутицајнији тенк Другог
светског рата, иако су каснији тенкови из тог
периода имали бољи оклоп и наоружање.

Први такав тенк произведен је 1940. у Харкову,

а произвођен је до 1958. године.

13
 Шпански грађански рат
(јули 1936—април 1939)

Шпански грађански рат

(јули 1936—април 1939.) је био сукоб у коме су се актуелна Друга шпанска
република и левичарске групе бориле против десничарске фашистичке побуне
коју је водио генералисимус Франсиско Франко, који је успео да свргне
републиканску владу, и успостави диктатуру.
Овај сукоб је био резултат комплексних политичких, економских, па чак и
културних подела између онога шта је Антонио Мачадо чувено окарактерисао
као две Шпаније.

14
Шпански грађански рат
(јули 1936—април 1939)

Франсиско Франко (Генералиссимо

Францисцо Францо), пуно име: Francisco
Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y
Bahamonde (рођен 4. децембра 1892.године,
умро 20. новембра 1975.) је био диктатор и
шеф шпанске државе (у неким деловима
Шпаније од 1936, а на целој територији од
1939.) све до смрти 1975. године. Познат под
надимком Лидер Шпаније (Caudillo de España),
службено: Лидер Шпаније по милости Божијој
(Caudillo de España por la gracia de Dios),
председавао је ауторитарном владом Шпаније
после Шпанског грађанског рата.

15
 Пакт Немачке и СССР-а

23. августа 1939. године – Потписан пакт о ненападању између Немачке и

СССР-а.
Јоаким фон Рибентроп(Немачка) и Вјачеслав Михајлович Молотов (СССР)
потписали споразум у Москви.
Други назив: пакт Рибентроп-Молотов.
Уговор је имао јавни и тајни део:
•Јавни је предвиђао обавезу међусобног ненападања и помагања у случају
напада на једну од потписница.
•Тајним додатком предвиђена је подела интересних сфера земаља потписница
као и будућа граница између Немачке и СССР-а.
*Накнадном дорадом, дато је право СССР-у да окупира Финску, Литванију,
Летонију, Естонију и источну Пољску док Немачка добија највећи део Пољске.

*Немачка је овим желела да избегне рат на два фронта. Овим пактом Немачка
је завршила стратешке припреме за рат.
16
 Споразум Рибентроп-Молотов
23.август 1939.г.
Споразум Рибентроп-Молотов (службени назив:
Пакт о ненападању између Немачке и Савеза
Совјетских социјалистичких република) је био
споразум о ненападању између Трећег рајха и
Совјетског Савеза.

Потписан је 23. августа 1939. год. у Москви од

стране совјетског министра спољних послова
Вјачеслава Молотова
и немачког министра спољних послова
Јоакима фон Рибентропа.
Међусобни пакт о ненападању био је на снази до
почетка Операције Барбароса 22. јуна 1941. год.
када је Немачка напала СССР.

17
 Питања:

1.У чему је разлика између Француске и Британије у односу према Немачкој после рата?

2. Које су три државе у послератном периоду напустиле Друштво народа и водиле агресивну
спољну политику?

3. Зашто је Јапан извршио агресију на Кину?

4. Који су спољнополитички успеси нацистичке Немачке пре почетка Другог св. рата (наброј
освјања)?

5. Које су се државе умешале у Шпански грађански рат и како се он завршио?

6. Шта је била суштина споразума између Немачке и СССР?

18