Tema: Raspored objekata i njihovo

medjusobno rastojanje

Predmet: Zaštita od pžara i zaštita na radu II god.

Nastavnik: Miloš Nikolić

Novi Pazar, 2023. godine

Pitanja za proveru znanja (test):

1. O čemu se mora voditi računa pri određivanju rastojanja između objekata?

2. Od čega zavisi veličina rastojanja?
3. Veličina sigurnosnih rastojanja?
4. Šta predstavlja slobodan prostor između dve zgrade?
5. Kako se prenose požari sa jednog objekta na drugi?
Sadržaj

 Cilj nastavne jedinice

 Uvodni deo časa
 Glavni deo časa
 Završni deo časa
Cilj nastavne jedinice

Ovladavanje i razumevanje značaja i funkcije urbanističko –

arhitektonskih mera . Shvatanje značaja prostorno dobro
uređenih celina u odnosu na zaštitu od požara.
Uvodni deo časa

U kojem se stepenu može obezbediti sigurnost od požara u određeom

industrijskom pogonu (ili nekom drugom mestu ) u velikoj meri zavisi od
samog objekta u kome se taj pogon nalazi. To znači, da se još pri
projektovanju i pri izgradnji različitih građevinskih objekata, mora ozbiljno
voditi računa o opasnostima od požara koje mogu doći do izražaja u
budućem objektu. Pojedini građevinski objekti, a posebno oni koji mogu
svoju okolinu ugrožavati određenim opasnostima, ne smeju se podizati osim
na mestima koja u potpunosti odgovaraju svojoj budućoj nameni.
Glavni deo časa

Kada se govori sa gledišta zaštite od požara, o lokaciji pojedinih

objekata naročito onih koji će zbog svoje namene, predstavljati izvor
određenih opasnosti za svoju okolinu, onda se u praksi, u velikom
broju slučajeva misli na određivanje rastojanja između objekata koji
može da ugrozi svoju okolinu i susednih objekata. Iako su zakonskim
propisima u dosta slučajeva ova pitanja regulisana, ipak je neophodno
istaći neke momente.

Pri određivanju rastojanja se mora voditi računa o veličini

objekta, o vrsti opasnosti kojima objekat može ugrožavati svoju
okolinu, o nekim meterološkim faktorioma, postojanje već izgrađenih
objekata itd.
Glavni deo časa

Pomenuto je da vetar može biti od znatnog uticaja na proširenje

nastalih požara. Zbog toga u mnogim slučajevima, pri određivanju
sigurnosnih rasojanja, moraju se imati u vidu, pored drugih i podaci o
uobičajenim vetrovima i o njihovoj brzini, njihovom pravcu i sl.

Na veličinu ovih rastojanja treba da utiče, u nekim slučajevima, i

visina određenog objekta. Nije, na primer, ista situacija kada se radi o
prizemnom objektu, ili pak o višespratnoj zgradi, jer se u ovom drugom
slučaju pri eventualnom požaru može očekivati da požarnim
opasnostima budu ugroženi veći okolni prostor nego pri požarim u
pizemnim zgradama.
Glavni deo časa
Veličina rastojanja zavisi i od prirode opasnosti, koje se mogu
očekivati u budućem objektu. Međusobna rastojanja objekata treba da
budu veća u onim slučajevima kada se radi o objektu u kome postoji
mogućnost od požara i eksplozije, nego kada se radi samo o
mogućnosti izbijanja požara.

Od značaja su, čak se može reći od većeg značaja, sa gledišta

zaštite od pžara, međusobna rastojanja objekata unutar samog
indusrijskog objekta ili nekog drugog preduzeća. Ova rastojanja treba
da budu takva da pri eventualnom rušenju nekog objekta usled požara,
ne bude ugrožen nijedan susedni objekat, instalacije, ili pak ugrožena
funkcionalnost saobraćajnica i to u prvom redu ne onih koje mogu biti
od značaja za akcije gašenja požara (mora biti obezbeđeno dobro
manevrisanje vatrogasnim vozilima i ekipama)
Glavni deo časa
Na veličinu sigurnosnih rastojanja od znatnog uticaja mogu biti vrsta,
odnosno osobine materijala od koga su objekti izgrađeni kao i od uslova terena
između objekata.Ako se radi o objektima sagrađenim pretežno od nezapaljivog i na
vatru otpornog materijala, o objektima koji imaju masivne zidove i odgovarajuću
krovnu konstrukciju,sigurnosno rastojanje je manje nego kada se radi o objektu
sagrađenom od materijala koji je neotporan prema vatri.
Slobodan prostor između dve zgrade predstavlja u stvari najsigurniju požarnu
prepreku, ako je dovoljno širok. Maksimalno rastojanje dva prosečno ugrožena
jednospratna objekta koji imaju normalne prozore jedan prema drugom, je 12m, za
četvorospratne zgrade-16m, za osmospratne-22m, i za šesnaesnospratne-30m.
Osim stepena vatrootpornosti objekata, za prenošenje požara sa jedne zgrade na
drugu od značaja su i mnogi drugi faktori, među kojima i veličina otvora na
zidovima susednih objekata,
Glavni deo časa

Veličina otvora i zidova izloženih strana požaru, značajna je zbog toga

što se požar mnogo lakše prenosi ako u zidovima postoje otvori nego ako u
njima nema otvora. Sa tog stanovištva može se reći da je opasnost od
prenošenja požara sa jedne zgrade na drugu proporcionalna veličini otvora
na zidovima.

Najčešci otvori na zidovima su prozori. Prema tome, iz zgrade koja je

zahvaćena požarom, lakše će se preneti požar ako na njoj ima više prozora i
vrata koji su okrenuti prema drugoj zgradi. Isto tako, ako na susednoj zgradi
ima više otvora u zidu koji je okrenut zapaljenoj zgradi , požar će se lakše
preneti.
Završni deo časa

Pri svemu ovome trba istaći da se pitanje lokacije, rasporeda i

propisanog odstojanja između objekata, isključivo sa gledišta zaštite od
požara, nego se pri ovome moraju imati u vidu i mnoga druga pitanja.

Međutim, treba imati na umu da se sa veličinom zgrade povećavaju

opasnosti i da kod projektovanja zgrada treba voditi računa da se veličina
zgrade ili pojedinih prostorija projektuje tačno toliko koliko odgovara
funkciji takve prostorije, kao i potrebama zaštite od požara.