5.

UBRZANA KONSOLIDACIJA
Vreme konsolidacije u vodom zasićenim glinama male
propustljivosti može da bude vrlo dugo i da traje godinama,
čak i desetinama godina, naročito kada su gline:
- visoke plastičnosti (CH, OH),
- konsistencije Ic«1.

Ukoliko to stvara probleme u eksploataciji objekata, koji se grade

na takvom tlu, onda je potrebno da se primene postupci
kojima će da se ubrza taj proces, odnosno da se skrati
vreme konsolidacije.

U ovom poglavlju obrađuju se sledeća dva postupka:

- vertikalni peščani drenovi
- prekompresija tla.
 5.1 Vertikalni peščani drenovi

Brzina konsolidacije, u vodom zasićenim glinama, može da se

poveća pomoću vertikalnih peščanih drenova.

Konsolidacija je tada, pre svega, posledica horizontalnog

radijalnog dreniranja, dok je vertikalno dreniranje od
sekundarnog, tj. manjeg značaja.

Pri tome, veličina konsolidacionog sleganja, teorijski gledano

ostaje ista kao i kad nije bilo drenova samo što je sada
povećana brzina konsolidacije.
 5.1 Vertikalni peščani drenovi
Na Sl.5.1 prikazan je primer primene peščanih drenova izvedenih
ispod nasipa u sloju veoma stišljive gline.

Sl. 6.1 Vertikalni peščani drenovi

 5.1 Vertikalni peščani drenovi
Šta se postiže vertikalnim peščanim drenovima?

Vertikalnim peščanim drenovima postiže se:

- Ubrzano sleganje nasipa i tla ispod nasipa (usled

izgradnje nasipa),

- Efikasnost u izgradnji nasipa, jer stvara mogućnost

da se nasip što pre može da koristi.

Ovo je od posebnog značaja kod nasipa koji predstavljaju podlogu

za saobraćajnice visokog ranga, kod kojih se zahteva da se
najveći deo sleganja obavi pre nego što se saobraćajnica
počne da koristi.
 5.1 Vertikalni peščani drenovi
Peščani drenovi se izvode tako što se u glinovitom tlu izvode
vertikalne bušotine koje se zatim ispunjavaju peskom.

Prečnik drenova se kreće od 300 do 600 mm.

Dužina drenova zavisi od dubine nepropusne podloge i, po

potrebi, može da iznosi i do 40 m.

Razmak izmedju drenova zavisi od vrste tla u kome se izvode i

kreće se od 1,5 do 4,5 m.

Raspored drenova je najčešće kvadratni ili trougaoni (Sl. 5.2)

Pesak koji se koristi kod drenova treba da je čist i da je

odgovarajuće granulacije tako da omogućava isticanje vode,
a da se pri tom ne ispiraju fine čestice tla.
5.1 Vertikalni peščani drenovi

Sl. 5.2 Raspored peščanih drenova

 5.1 Vertikalni peščani drenovi
Posle izrade drenova postavlja se, po čitavoj površini koja se
konsoliduje, drenažni tepih od šljunka i peska.

Njegova debljina kreće se od 0,30 m do 1,00 m. Na ovaj način je

omogućeno bočno dreniranje u dnu nasipa.

Postojanje horizontalnog dreniranja izaziva i odgovarajuće bočne

deformacije. Medjutim, u postupku proračuna one se
najčešće zanemaruju tako da se veličina sleganja s
odredjuje iz već poznatih jednačina (Poglavlje 4.2.3.2).

Prilikom projektovanja peščanih drenova potrebno je da se

pravilno odrede koeficijenti konsolidacije u horizontalnom ch i
vertikalnom pravcu, cv

Količnik ch /cv se najčešće kreće izmedju 1 i 2 i što je on veći, to

je i uloga peščanih drenova veća.
 5.1 Vertikalni peščani drenovi
Zavisnost između promene pornog pritiska i vremena u prostoru se, po pravilu, definiše
u polarnim koordinatama (r, z). Tako da za tlo koje ima različita svojstva u
horizontalnom i vertikalnom pravcu, glasi:

u  2u   2 u 1 u 
 cv  ch   
t z 2  r 2 Rd r 
 
(5.1)
gde je:
u - porni pritisak
kv
T - vreme konsolidacije cv 
mv   w
cv- koeficijent konsolidacije za vertikalno dreniranje
kh
ch- koeficijent konsolidacije za horizontalno dreniranje
ch 
mv   w
Rd - poluprečnik peščanog drena

kv - koeficijent filtracije u vertikalnom pravcu

kh - koeficijent filtracije u horizontalnom pravcu
mv - koeficijent zapreminske stišljivosti
 5.1 Vertikalni peščani drenovi
Vertikalni prizmatični blokovi tla koji okružuju peščane drenove
zamenjuju se cilindričnim blokovima poluprečnika Re koji
imaju istu površinu poprečnog preseka (Sl. 5.3).

Sl. 5.3 Cilindrični blokovi peščanih drenova

 5.1 Vertikalni peščani drenovi
Za tlo koje ima različita svojstva u horizontalnom i vertikalnom pravcu, prosečni stepen
ukupne konsolidacije usled kombinovanog vertikalnog i radijalnog dreniranja
glasi:

1
U  100  100  U R 100  UV 
100 (5.2)

U  1  1  U R 1  UV 

Uv = Uv (Tv) - prosečni stepen konsolidacije usled samo vertikalnog

dreniranja (Zavisnost Uv /Tv daje se tabelarno i na dijagramu)

cv  t
TV  Tv - vremenski faktor usled samo vertikalnog dreniranja
H dr 2
Hdr - maksimalna dužina vertikalnog dreniranja

Ur = Ur (Tr) - prosečni stepen konsolidacije usled samo radijalnog

(horizontalnog) dreniranja (Zavisnost Ur /Tr daje se na dijagramu)
ch  t
TR 
4  Re 2 Tr - vremenski faktor usled samo radijalnog dreniranja
 5.1 Vertikalni peščani drenovi
Zavisnost Ur /Tr kod radijalnog dreniranja daje se na dijagramu za
različite veličine količnika
Re
n Re – poluprečnik uticaja drena
(ekv.cil.bloka) Rd
Rd – poluprečnik peščanog drena

Re
n
Rd

Sl. 5. 4 Zavisnost između Ur i Tr kod radijalnog dreniranja

 5.1 Vertikalni peščani drenovi
Proces radijalnog dreniranja najviše zavisi od rastojanja drenova,
utoliko je brži ukoliko je rastojanje između drenova kraće.

Sleganja su, inače, sada uslovljena stepenom ukupne konsolidacije, tj.

U - prosečni stepen ukupne

st
konsolidacije
U
sc st - sleganje u vremenu t
sc - ukupno konsolidaciono sleganje.

Peščani drenovi ne uzimaju u obzir sekundarno sleganje.

Ne mogu uspešno da se primene u tlu koje ima veliko sekundarno sleganje,
kao što su, na primer, visokoplastične gline ili treset.

U novije vreme se u svetu, pa i kod nas, umesto peščanih, koriste tzv. wick
drenovi.

Oni se izrađuju od plastičnih masa u obliku cevi, a unutar njih se nalaze

 5.2 Prekompresija tla
Kod veoma stišljivih normalno konsolidovanih glina, izgradnja
teških objekata za prenos velikog opterećenja na tlo (npr.
masivne gradjevine, nasipi autoputeva, zemljane brane)
izaziva i velika sleganja.

Problemi koji u vezi s tim nastaju, mogu da se umanje pa čak i

eliminišu, ukoliko se izvrši prethodno opterećenje tla -
prekompresija tla.

Princip prekompresije tla može da se objasni pomoću sledeće

slike.
Na njoj je pokazano da ravnomerno opterećenje od objekta q1
izaziva sleganje sc(q1) sloja gline debljine H.

Ovo sleganje je posledica konsolidacije i može da se odredi na

osnovu sledeće jednačine
5.2 Prekompresija tla

Sl. 5. 5 Princip prekompresije tla

 5.2 Prekompresija tla

  q
C H z 1
Scq   c log o
1 1  eo z 
o
gde je:
sc(q1) - konsolidaciono sleganje izazvano opterećenjem q1
Cc - indeks stišljivosti
H - debljina sloja gline koji se sleže
eo - inicijalni koeficijent poroznosti
zO ’ - primarni efektivni vertikalni napon u sredini sloja
gline
q1 - opterećenje od objekta.
 5.2 Prekompresija tla
Međutim, ako na tlo deluje opterećenje intenziteta q2=q1+q,
onda će sleganje usled konsolidacije biti jednako

  q
C H z 2
Scq   Scq  q  c log o
2 1 1  eo z 
o

gde je:
s c(q2) - konsolidaciono sleganje izazvano optere}enjem
q2=q1+q
q - dodatno opterećenje.
 5.2 Prekompresija tla

Dijagram promene sleganja sa vremenom usled opterećenja

q2=q1+q, takođe je prikazan na Sl. 5.5. Sa ove krive se vidi
da sleganje s c(q2) nastaje u vremenu t2. Ovo vreme je
mnogo manje od vremena t1 u kome se obavlja sleganje
sc(q1), ali samo od optere}enja q1.

Zato ako se privremeno, u vremenu t2, na tlo nanese

opterećenje q2=q1+q, ono će da izazove sleganje koje je
jednako s c(q1). Ako se, potom, ovo opterećenje ukloni i izgradi
objekat sa optere}enjem q1, onda više neće biti nikakvog
sleganja.

Opisani postupak se naziva predopterećenje ili prekompresija tla.

Pri tome se ukupno opterećenje q2=q1+q najčešće ostvaruje
pomoću privremenih nasipa.
 5.2 Prekompresija tla
U odnosu na ukupno opterećenje, stepen konsolidacije Uv u
vremenu t2 po nanošenju opterećenja izražava se
jednačinom
scq 
Uv  1 (6.9)
scq 
2

Kada se prethodne jednačine (6.7) i (6.8) uvedu u jednačinu (6.9),

dobija se
 
 q1 
log 1  (6.10)
   
 zo 
Uv 
 
 q1  q  
log 1   1  
  q 
  zo  1  

Grafičko rešenje jednačine (6.10) prikazano je na sledećoj slici.

5.2 Prekompresija tla

Sl. 5.6 Zavisnost q/q1 -Uv

za razne vrednosti q1/zo’
(Das,1984)
 5.2 Prekompresija tla

Stepen konsolidacije Uv koji se određuje iz jednačine (6.10)

predstavlja prosečni stepen konsolidacije u vremenu t2 (Sl. 5.7).

Sl. 5.7 Promena stepena konsolidacije sa dubinom

 5.2 Prekompresija tla

Prekompresijom se ubrzava konsolidacija tla.

U okviru toga rešava se najčešće jedan od sledeća dva problema:

- intenzitet Δq je poznat a traži se t2, ili
- vreme t2 je poznato a traži se Δq.
Šematski prikaz ugradnje pešcanih drenova vibriranjem
Šema vertikalne drenaže sa predopterecenjem