Geotehnika zaštite životne sredine

11. UPOTREBA PRIRODNIH

MATERIJALA ZA IZGRADNJU
DEPONIJE
(obložni, zaštitni i drenažni sistemi)

Doc. dr Dragoslav Rakić, dipl. inž. geol.

Prilikom izgradnje savremene deponije komunalnog otpada neohodno je:

• pravilno izabrati lokaciju za njenu izgradnju,

• obaviti određena geološka, inženjerskogeološka i geotehnička
istraživanja
• izvršiti projektovanje prema odgovarajućim propisima i standardima
• obaviti izgradnju
• usvojiti odgovarajući plan upravljanja
• definisati sistem praćenja i monitoringa tokom faze punjenja
• izvršiti adekvatno zatvaranje deponije i
• vršiti monitoring nakon zatvaranja.

Zahtevi koji se pri projektovanju i izgradnji deponija moraju ispuniti

različiti su za svaku deponiju i od velikog značaja su za sprečavanje ili
smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu (kontrolisano upravljanje
procednim vodama i izdvojenim gasovima).

1
Materijali koji se koriste za izgradnju deponije mogu biti:

- Prirodni
- Veštački
- Kombinacija prirodnih i veštačkih

Danas se preporučuje i najčešće koristi kombinacija materijala.

Od prirodnih materijala najčešće se koriste

- glina (obloga, zaštita)
- šljunak (drenaža)
- pesak (drenaža, zaštita)
- humus (prekrivke)

Zbog zahteva stabilnosti i dugotrajnosti, svi ovi materijali moraju se

pažljivo birati, pripremiti i ugraditi na ispravan način, uz stalni nadzor i
kontrolu.

Osnovni geotehnički faktori kod projektovanja deponija

2
O čemu treba voditi računa prilikom izbora materijala za izgradnju
deponije

Podloga deponije
Podloga deponije jedan je od najvažnijih elemenata zaštite okoline od
štetnog uticaja odloženog otpada. Ona mora da osigura trajno odvajanje
odloženog otpada od tla i vode ispod i u okolini deponije, zatim prihvati
sigurno odvodnjavanje procednih voda koje nastaju u telu deponije.

Agresivnost procednih voda i potreba dugotrajnog održavanja funkcija

podloge, uslovljava izvođenje složenih oblika obložnih slojeva i kombinaciju
različitih vrsta materijala za izvođenje.

Osnovne vrste podloge su:

- prirodna – geološka podloga

- veštačka podloga koju čine
elementi obložnog sistema (kombinacije prirodnih i veštačkih materijala)
elementi drenažnog sistema (kombinacije prirodnih i veštačkih materijala)
završni pokrivni sistemi (kombinacije prirodnih i veštačkih materijala)

3
Prirodna – geološka

Prirodni teren može da bude sastavni deo rešenja podloge deponije, i od

njegovih karakteristika, zavise uslovi za dimenzionisanje ostalih elemenata
podloge.

Veštačka podloga

Elementi obložnog sistema - podloga deponije

- sprečavaju oticanje procednih voda iz otpada u okolno tlo i vode

- grade se od prirodnih ili veštačkih materijala male vodopropusnosti
(k<10-9 m/s), treba da su dugotrajni (trajnost više desetina godina) i
treba da su otporni na agresivne uslove (povišenu temperaturu,
hemijski sastav produkata razgradnje otpada)
- najčešće se od prirodnih materijala koristi glina, od veštačkih plastične
folije
- najbolje su se pokazali kombinovani slojevi prirodnih i veštačkih
materijala - bentonitski tepisi

Obloge od zbijene gline - CCL

Pre 30-tak godina, obloge su se izvodile skoro isključivo od prirodnih

materijala, uglavnom od glina i tla sa visokim sadržajem gline.
Raspoloživost i cena su bili ključni faktori u odabiru materijala. Visok
sadržaj gline se računa kao povoljan ne samo zbog male
vodopropusnosti, već i zbog mogućnosti zadržavanja zagađenih materija.

Medjutim, primena samo glinenih obloga ima određena ograničenja jer se

povećava rizik od pojave pukotina, javljaju se problemi kod određivanja
vodopropustljivosti terenskim metodama a pitanje je i dugotrajnosti
obloge u kontaktu sa filtratom.
Serija naizmeničnih subhorizontalnih
slojeva gline i peska su izuzetno
pogodni. Ako postoji sloj gline na
površini, onda se deponija može izvesti
direktno na njemu. Ali, ako se javi
peskovit i šljunkovit sloj, onda se on
mora skloniti do dubine na kojoj se
javljaju glineni slojevi, dok se
krupnozrni materijal lokalno skladišti.
Ova operacija rezultuje povećanjem
kapaciteta deponije.

4
 Obezbeđivanje kvaliteta obloge kao i njegova
kontrola podrazumeva laboratorijska i terenska
ispitivanja. Laboratorijska ispitivanja na
prerađenim uzorcima ne uzimaju u obzir
probleme koji proizilaze zbog sušenja, pojave
pukotina i slabih kontakata između pojedinih
slojeva. Terenska ispitivanja polaze od
pretpostavke da se ispitivanjem veće mase mogu
postići realniji rezultati.

Postupak laboratorijskog ispitivanja:

- izvode se laboratorijski opiti zbijanja uzoraka (energija zbijanja treba da

odgovara praktičnim uslovima) a određuje se suva zapreminska težina
i vlažnost svakog uzorka
- za svaki uzorak određuje se njegova vodopropustljivost (hidraulička
provodljivost)
- vrši se reinterpretacija rezultata zbijanja, kako bi se odredilo prihvatljivo
područje odnosa suve zapreminske težine i vlažnosti, koje daje
zadovoljavajuću nepropusnost
- vrši se reinterpretacija rezultata zbijanja, kako bi se iz prihvatljivog
područja izdvojilo ono koje daje i za druge uslove prihvatljive rezultate
(npr. smičuću čvrstoću, otpornost na pojavu pukotina itd.)

Dosta fizičkih osobina tla utiče na njihovu sposobnost dostizanja željene

vodopropusnosti. Osnovni kriterijumi za korišćenje prirodne glinene
obloge su:

- granica tečenja 25-30 % (glina s većom granicom tečenja ima veću

plastičnost i osetljiva je na mogućnost pojave pukotina)
- indeks plastičnosti 10-20 % (glina s većim indeksom plastičnosti
nije laka za ugradnju jer je lepljiva i teško se obrađuje)
- sadržaj čestica < 0.074 mm (prašina + glina) ≥ 40 - 50 %
- sadržaj čestica < 0.002 mm (glina) ≥ 18 – 25 %
- vodopropustljivost < 10-9 m/s
- da nema zrna preko 75 mm

Ostali parametri na koje treba obratiti pažnju (osim čvrstoće) su:

potencijal za skupljanje pri isušivanju, hemijska otpornost, kontaktno
trenje sa geomembranom i sposobnost za deformisanje bez pojave
pukotina. Uobičajeno je da se parametri određuju na zbijenim uzorcima i
da se izvrši korelacija sa sadržajem vode i suvom zapreminskom težinom.
Pri tome ključnu ulogu ima vodopropusnost, pa se njoj pridaje i najviše
pažnje. Zato se prvo odredi onaj sadržaj vode koji daje traženu
vodopropusnost, pa se zatim pažljivo analiziraju ostali parametri.

5
Postupak izbora materijala u laboratorijskim uslovima:
traži se glina opisanih karakteristika i ispituje se pri kojoj gustini
(zbijenosti) se postiže njena najmanja vodopropusnost

Treba imati u vidu da iako se maksimalna suva zapreminska težina

postiže pri optimalnoj vlažnosti, ona ne daje i minimalnu
vodopropusnost. Min. vodopropusnost se najčešće postiže sa
vlažnostima većim za 1-7% od optimalne (Daniel and Benson, 1990).

U terenskim uslovima, teško se postižu tačne vrednosti vlažnosti, pa se

preporučuje da se predloži rang vlažnosti i odgovarajuće zapreminske
težine koje su potrebne za postizanje tražene vodopropusnosti.

Ako se utvrdi da glina odgovara, i da je u laboratorijskim uslovima

moguće postići zahtevana svojstva, sledi ispitivanje na probnom polju,
kako bi se ispitala njena svojstva u stvarnim uslovima ugradnje, i izabrali
najbolji uslovi ugradnje (npr. potrebna vlažnost, broj i debljina slojeva,
broj prelaza itd.)

Postoje različite vrste gline: montmorijonit, kaolinit, ilit... Kristalna

struktura gline je sastavljena od dva osnovna bloka koja je izgrađuju –
silicijumov tetraedar ЅiO4 ili aluminijumov Al2(ON)6 i magnezijumov
Mg2(ON)6 oktaedar. Različiti minerali glina su formirani kao slojevi osnovnih
jedinica spojeni različitim jonima. Iako postoji mnoštvo vrsta glinenih
minerala sa različitim zamenjenim jonima, oni se generalno klasifikuju u tri
grupe. Od posebnog značaja je veličina indeksa ekspanzije povezana sa
montmorijonitom, jer molekuli vode lako ulaze između slojeva, nakon čega
nastaje značajna ekspanzija tj. bubrenje. Kao posledica, montmorijoniti se
široko primenjuju jer ovakva reakcija smanjuje vodopropusnost.

6
Karakteristike glinenih minerala
Kapacitet za
Specifična Indeks
Mineral gline razmenu
površina eksapanzije
katjona
Kaolinit 3-15 10-20
Natrijum 0.20
Kalcijum 0.06
Ilit 10-40 65-100
Natrijum 0.15
Kalcijum 0.21
Montmorilonit 80-150 700-840
Natrijum 2.5
Kalcijum 0.80

Tla sa visokim sadržajem glinenih nebubrećih minerala, poput kaolinita i

ilita, su najpogodnija za obloge od zbijene gline u debljini od 0.5 m i više.
Bubreće gline na bazi kalcijuma se koriste za smanjenje vodopropustnosti
krupnozrnih tla.

Čest je slučaj da lokalno tlo ne odgovara za izradu obloge, pa se zahteva

dovoz tla ili korišćenje materijala za poboljšanje osobina, pre svega
vodonepropusnosti. U tu svrhu upotrebljavaju se bentonit, zgura, kreč i
cementni materijali, mada preovladavaju mešavine sa bentonitom, koji je
izgrađen od minerala gline iz grupe natrijum-montmorijonita.

Ugradanja suvog Nakon kvašenja Formiranje membrane

Bentonit se može nabaviti u suvom praškastom obliku. Voda se lako

apsorbuje između slojeva minerala izazivajući bubrenje gline i
smanjenje vodopropusnosti. Ova osobina omogućava da se male
količine bentonita dodaju peskovima da bi se ostvarila očekivana
vodopropusnost, što nije i slučaj ako se bentonit pomeša sa glinom.

7
Najbitnije karakteristike obložnih sistema su:
Vodopropustljivost i
Zbijenost

Vodopropustljivost
Ovo je važna karakteristika obloge i u skladu sa tim vrši se odabiranje
efikasne obloge deponije. Zato je dobro ako se u podlozi deponije nalazi
debeli sloj koji je praktično nepropusan a samim tim ima i malu osetljivost
na zagađenje. Svakako da je najbolja prirodna prepreka od debelih glinenih
slojeva sa visokim indeksom upijanja.
Kako se kompletno nepropustna tla u prirodi gotovo i ne pojavljuju, to nije
lako naći takve uslove, pa se osim prirodne prepreke, usvaja i određena
tehnička.

Loša iskustva i neuspešni pokušaji su doveli do definisanja viših

standarda za projektovanje i izvođenje deponija, koji podrazumevaju
izvođenje višeslojnih sistema barijera, koji uključuju naizmenično
raspoređene nepropusne veštačke materijale i drenažne sisteme
postavljene preko prirodno nepropusne podloge, najčešće glineni ili
glinovito-prašinasti sloj. Sa takvim višerednim sistemom uspostavlja se
efektivniji i pouzdaniji princip izolacije otpadnih materija i filtrata.

Osnovni delovi vodonepropusnih (obložnih) sistema i njihove uloge su:

- nepropusni sloj na površini omogućava vododrživost osnove;

- pojava drugih glinenih slojeva u dubini stvara sisteme
ublažavanja;
- postojanje sloja finog peska između njih je poželjan zbog
odlika prečišćavanja i filtracije.

Obloga se projektuje kao prepreka koja usmerava filtrate ka prihvatnom

sistemu. Slabopropusni materijal se postavlja i u sklopu pokrivača da bi
se smanjilo filtriranje u samom otpadu.

Obložni slojevi se mogu izvesti od jednog materijala ili kao kombinacija

nekoliko, a takođe i kao sistem više obloga razdvojenih drenažom kojom
se ocenjuje učinak gornje obloge a koristi se i da bi smanjila hidraulički
pritisak na oblogu ispod.

U slučaju nagnutih slojeva, treba projektovati nepropusne zidove -

dijafragme od tiksotropnih materijala, i drenažne sisteme blizu deponije
ili tamo gde je potrebno.

8
Uticaj smrzavanja i odmrzavanja na vodopropusnost

Obloge i pokrivači od zbijene gline mogu se znatno oštetiti prilikom

smrzavanja i odmrzavanja. Prilikom ovih pojava dolazi do formiranja
ledenih sočiva što dovodi do stvaranja mreže pukotina i povećanja
vodopropusnosti. Da bi se obloge i pokrivači zaštitili, preporučuje se
povećanje debljine zaštitnog sloja iznad hidrauličke barijere do vrednosti
koja premašuje dubinu zamrzavanja.

Čvrstoća podloge

Savremene deponije se grade kako bi prihvatile što veću količinu

otpada, pa visina nekih dostiže i 60 m. Da bi mogla da prihvati toliko
opterećenje, obloga mora imati adekvatnu čvrstoću. Za određivanje
sadržaja vode pri kom je čvrstoća odgovarajuća, pripremaju se po 5-6
uzoraka po Proktorovim opitima na kojima se odredi optimalna vlažnost,
pa se sprovode triaksijalni opiti i opiti direktnog smicanja, nakon čega
se uspostavlja tražena veza.

Zbijenost

Zbijena glina se kod deponija koristi kao obloga i kao završni pokrivač. U
oba slučaja traži se da koeficijent vodopropusnosti bude manji od 1x10-9
m/ѕ, što se postiže zbijanjem gline sa vlažnošću najčešće većoj za 1-7%
od optimalne, a sličan efekat se postiže i povećanjem energije zbijanja.

Određivanje prihvatljivog sadržaja vode na osnovu vodopropustljivosti

9
 Saglasno ranije navedenom, prethodno se, izvođenjem serije opita na
5-6 uzoraka pripremljenih po Proktoru, mora odrediti domen vlažnosti
i suve zapreminske težine.

suva zapreminska tezina

prihvatljiva zona

zasiceno stanje

vlaznost

Prihvatljiva zona vlažnosti i zapreminske težine sa aspekta vodopropusnosti

10
 Osim standardnog i modifikovanog opita, primenjuje se i tzv.
redukovan Proktorov opit koji je sličan standardnom, ali se uzorak
zbija sa 15 udaraca, pa je energija zbijanja manja (Daniel and Benson
1990. god.). Vodopropusnost manja od 1x10-9 m/ѕ postiže se zbijanjem
gline pri vlažnošću većoj od optimalne, ali treba paziti da se propisani
uslovi poštuju i prilikom izvođenja.

Uticaj energije zbijanja na vodopropusnost (Daniel and Benson, 1990)

Ugradnja

Glineno tlo treba zbijati u slojevima debljine najčešće 15-25 cm, što zavisi
od karakteristika tla, opreme za zbijanje i čvrstoće podloge. Slojevi moraju
biti dovoljno tanki da omoguće prenos zbijanja na prethodne slojeve, čime
se obezbeđuje njihov dobar i homogen spoj, što može zahtevati i veći broj
prelaza valjka za nabijanje - uobičajeno od 5 do 15 puta. Ako se takav
kontakt ne ostvari, moguće je spajanje vertikalnih putanja filtrata sa
horizontalnim i tako umanjiti učinak hidrauličke barijere. Uticaj imaju i
grudve koje mogu ostati, jer makropore između njih izazivaju
neprihvatljivo visoke vrednosti terenske vodopropusnosti.

Dostizanje predviđene vodopropusnosti zavisi od: stepena zbijanja, vrste

gline, vlažnosti i zapreminske težine tokom izvođenja. Povećanje debljine
obloge smanjuje hidraulički gradijent kroz oblogu, a time i veličinu
filtracije. Takođe, efekti konstruktivnih defekata i heterogenosti obloge na
vodopropusnost se smanjuju povećanjem debljine. Ipak, sa ekonomske
strane to rezultuje - povećanjem cene.

11
12
13
Geosintetičke glinene obloge - GCL

To su tanke hidrauličke barijere veoma niske propusnosti, sačinjene od

dehidrisanog, slabo granularnog ili praškastog bentonita (5 kg/m2),
mehanički ili hemijski povezanog sa geotekstilom, koji je znatno
propusniji od geomembrane, ali je otporniji na oštećenja od probijanja.
Bentonit je ekstremno upijajuća, granularna glina poreklom od vulkanskog
pepela a karakteriše ga niža vodopropusnost, što se postiže dodavanjem
aditiva.

GCL se proizvode u kontinuiranim rolnama, a postavljaju se

razastiranjem i preklapanjem rubova i krajeva panela koji se zaptivaju
hidratisanjem bentonita. Osim kod obloga, koriste se i u završnom
pokrivaču i prilikom sanacija. Lako se postavljaju na kosinama, ne
oslobađaju konsolidacionu vodu, smanjuju debljinu zbijenih glinenih
obloga i pokrivača, čime se povećava kapacitet deponije i smanjuje
iskop.

Prilikom upoređivanja GCL sa ostalim oblogama, odlučujuću ulogu

ima vodopropusnost, koja kod njih može biti i manja od 1x10-14 m/s, a
zavisi od vrste filtrata, spoljašnjeg opterećenja i ciklusa: smrzavanje-
odmrzavanje i vlaženje-sušenje.

14
 Vodopropusnost suvog, neprerađenog bentonita je približno 1x10-8
m/s, a prilikom zasićenja pada na manje od 1x10-11 m/s, što je u
zavisnosti od tipa, količine, i uniformnosti bentonita. Privlači pozitivne
vodene čestice, i u dodiru sa vodom ili filtratom, izaziva bubrenje gline
što daje mogućnost samozalečenja otvora u GCL. Laboratorijskim
ispitivanjima je pokazano da se mogu začepiti otvori prečnika do 75
mm, omogućavajući GCL da održe osobine koje ih prave efikasnim
obložnim sistemima.

Četiri tipa geosintetičkih glinenih obloga

Razlike između geosintetičkih glinenih obloga i obloga od zbijene gline - CCL

Iako se geosintetičke glinene obloge koriste od sredine '80-tih, još uvek

mnogi pravilnici tretiraju samo obloge od zbijene gline, pa se primena GCL,
kao zamenu za CCL, može opravdati jedino tehničkom jednakošću. Još više -
GCL se često razmatraju kao moguće ili priželjkivane alternative CCL,
naročito u sredinama gde nema gline, mada oba sistema imaju svoje
prednosti i ograničenja.

Prednosti obloga od zbijene gline:

- mnogi pravilnici zahtevaju CCL, a upotreba druge vrste obloge iziskuje
dokazivanje ekvivalencije
- CCL treba razmatrati ako su na lokaciji na raspolaganju veće količine
odgovarajuće gline
- velika debljina ih čini otpornijim na pojavu pukotina
- zbog velike debljine i slojevite izrade su relativno neosetljive na
nesavršenstva bilo kog sloja
- vremenski su duže u upotrebi
- razvijene procedure za obezbeđenje kvaliteta
- velika debljina, takođe, veoma uvećava vreme difuznog prenosa otpada.

15
Prednosti geosintetičkih glinenih obloga:

- mala debljina uvećava korisni prostor deponije

- brza i jednostavna izrada
- laka dostava bilo gde - nije zavisna od lokalne zastupljenosti
materijala
- za postavljanje nije potrebna teška mehanizacija, što je bitno kod
izrade završnog pokrivača iznad stišljivog otpada i obloge zbog
mogućeg oštećenja
- zahteva manji saobraćaj i energiju za izradu - manje zagađenje
vazduha
- otporna na vremenske neprilike i niske temperature
- za izradu nije potrebna voda
- fabrički proizveden materijal čime se obezbeđuje uniformnost
materijala, pa nije potrebno detaljno ispitivanje materijala
- jednostavnije obezbeđivanje kvaliteta
- bolje podnosi cikluse smrzavanje-odmrzavanje i vlaženje-sušenje
- nisu podložni oštećenju od isušivanja i manje se oštećuju nakon
izvođenja
- lakše su, pa izazivaju manja sleganja otpada
- podnose veća neravnomerna sleganja.

Elementi drenažnih sistem

Sve deponije u osnovi moraju imati sloj za dreniranje filtrata sastavljen
od prirodnog tla - pesak ili šljunak, i/ili geosintetika čiji je kapacitet
dovoljan da izdrenira filtrat. Komunalne deponije sa dvojnom
kompozitnom oblogom trebaju da imaju primarni i sekundarni drenažni
sloj.

16
Elementi drenažnih sistema:

- drenažni elementi zaštitnih slojeva imaju zadatak prikupljanja i

odvođenja procednih voda iz tela deponije
- drenažne elemente mogu činiti prirodni i veštački materijali velike
vodopropusnosti (k > 10-3 m/s), koji su dugotrajni (trajnost više
desetina godina) i otporni na agresivne uslove (povišenu
temperaturu, hemijski sastav produkata razgradnje otpada)
- najčešće se od prirodnih materijala koristi šljunak i krupnozrni
pesak, a od veštačkih materijala neke vrste drenažnih geotekstila i
folija i plastične cevi
- uobičajena i u praksi najčešće korišćena je kombinacija prirodnih
materijala (šljunka) za prikupljanje procednih voda i veštačkih
plastičnih cevi za odvodnjavanje procednih voda

Profil drenažnog sloja

Obložni sistem se sastoji od kombinacije jednog ili više drenažnih

slojeva i niskopropusnih barijera koje se međusobno nadopunjuju.
Obloge sprečavaju prolazak filtrata i gasova izvan deponije, a drenaže
ograničavaju porast hidrauličkog pritiska na oblogu i odnose proceđen
filtrat ka sistemu perforiranih cevi za njegovo skupljanje. U slučaju
završnih pokrivača, drenažni sloj iznad obloge ima sličnu funkciju, dok
onaj ispod sprečava rast gasnog pritiska i sprovodi gas u sisteme za
njegovo odvođenje.

17
 Dvojni kompozitni obložni sistem ima i primarni i sekundarni drenažni
sloj, čija je uloga skupljanje filtrata i detektovanje proceđivanja.

Komponente ovog sistema su:

zaštitni sloj – sačinjen od minimum 0.6 m peska, šljunka ili drugog propustljivog
materijala, čija je funkcija sprečavanje oštećenja i zaptivanja drenažnog sloja, kao i
neometnje toka filtrata

primarni sloj za dreniranje filtrata – sastavljen od propustljivog tla – pesak ili šljunak, ili
geosintetičkog drenažnog materijala, sa funkcijom ograničavanja rasta pritiska filtrata
na oblogu i skupljanje i odvođenje filtrata iz otpada ka perforiranoj cevi

primarna kompozitna obloga – složena od geomembrane postavljene iznad nisko-

propusnog tla - CCL ili GCL, sa kojim je u bliskom kontaktu

sekundarni sloj za dreniranje filtrata – sastavljen od propustljivog tla ili drenažnog

geosintetika sa funkcijom prikupljanja i odnošenja filtrata koji je prošao kroz primarni
sloj, pa se često naziva i sloj za detektovanje proceđivanja, jer kontroliše rad obloge

sekundarna kompozitna obloga – složena od geomembrane postavljene preko

niskopropusnog tla - prirodna/zbijena glina i/ili GCL, sa kojim je u bliskom kontaktu.

Tražena svojstva šljunkova:

- Zasip uz drenažnu cev

oblutci (granulat bez oštrih ivica) prečnika ne većeg od 40 mm
Mali udeo kalcijum karbonata
Ravnomerno graduiran (16 – 32 mm)
- Drenažni sloj
ravnomerno graduiran (0-32 mm)
mali udeo kalcijum karbonata
oblutci

Drenažni filtracioni sloj od tla

Prirodna tla su široko rasprostranjena u drenažama kod deponija, a

primena im je najčešće kod:
sloja za skupljanje i otklanjanje filtrata i padavina
sloja za detektovanje
sloja za skupljanje gasa u završnoj oblozi
drenažnog sloja u završnoj oblozi
drenažni rov za skupljanje horizontalnih tekućih fluida.

18
1. Dvojni kompozitni obložni sistem sa primarnim i 2. Dvojni kompozitni obložni sistem sa primarnim
drenažnim slojem od tla i sekundarnim drenažnim slojem
sekundarnim drenažnim slojem od tla od geotekstila i tla

3. Dvojni kompozitni obložni sistem sa 4. Dvojni kompozitni obložni sistem od geokompozitnih

primarnim i sekundarnim drenažnim slojevima primarnih i sekundarnih drenažnih slojeva - za strme
od geosintetika - za blago naklonjene kosine kosine

Drenažni slojevi od tla se izvode od materijala sa visokom hidrauličkom

propustljivošću, dobrom unutrašnjom stabilnošću i otpornošću na
začepljenja. Procenat finih čestica u tlu kontroliše hidrauličku propustljivost,
čiji se uticaj često iskazuje preko poznate Hazenove jednačine, a
dodavanje samo nekoliko procenata finog materijala može umanjiti
hidrauličku propustljivost drenažnog materijala i za više od 100 puta.

Drenažni materijali se mogu koristiti kao filteri koji služe za zaštitu

drenažnih slojeva. Uslove koje trebaju ispuniti su standardni za filtere, a
funkcija im je:
- sprečavanje prolaska veće količine tla kroz filter
- posedovanje relativno visoke vodopropusnosti - veće od materijala iznad
- sprečavanje prelaska čestica tla iz filtera u drenažu.

Kriterijumi za projektovanje filtera se mogu modifikovati zbog

biorazgradljivosti otpada, pa se može dozvoliti i smanjenje propustljivosti
sve dok drenažni sistem može obavljati svoju funkciju.

19
Završni - pokrivni sistemi
Nakon ispunjenja kapaciteta deponije, treba pristupiti njenom zatvaranju
završnim pokrivnim sistemom, kako bi se onemogućila infiltracija padavina i
zadržali gasovi, a i sprečila erozija.

Uobičajeni elementi završnog pokrivača su:

sloj za kontrolu erozije,
zaštitni sloj,
drenažni sloj,
hidraulička barijera,
sloj za ventilaciju gasova i
osnovni sloj, a moguće je i njihovo kombinovanje

Erozivni sloj je na površini prekrivača, sa minimalnom debljinom od 150 mm

zemljanog materijala na kom je moguć razvitak biljaka, dok je sloj za sprečavanje
infiltracije izrađen od zemljanog materijala sa propusnošću manjom od 1x10-7
cm/s i debljinom većom od 450 mm. Za sprečavanje formiranja bara u
depresijama na površini završnog pokrivača izazvanim naknadnim sleganjem,
preporučuje se nagib veći od 4%, a niži od 25% (Michigan Department of
Environmental Quality, 1999).

Karakteristični slojevi završnog pokrivača komunalnih deponija čvrstog otpada

20
21
 Zbijena glina

Sloj od zbijene gline je najčešće 450 mm debljine, oslobođen prisustva kamenja i

grudvi, sa vodopropustljivošću manjom od 1x10-9 m/s. Izvodi se u slojevima od
150 mm. Površina treba biti glatka da bi se izbegla koncentracija napona u
tačkama geomembrane.

Prilikom projektovanja trebaju se razmatrati različiti mogući slučajevi popuštanja:

sleganje, pukotine zbog isušivanja, ciklusi smrzavanja-otkravljivanja i sl. Jedan
deo sleganja završiće se do postavljanja pokrivača, ali većina tek predstoji, a
delimičnu pomoć njegovom, ionako komplikovanom, određivanju mogu dati
informacije o poroznosti i stišljivosti otpada.

Poznato je da ciklusi smrzavanja-odmrzavanja utiču na pojavu pukotina, smanjuju

težinu i čvrstoću tla, pa da ne bi došlo do promene propustljivosti potrebno je
lociranje na dubini većoj od dubine uticaja mraza.

CCL primenjene u završnom pokrivaču moraju biti dovoljno duktilne, kako bi se

prilagodile neravnomernom sleganju, i otporne na pojavu pukotina izazvanih
promenom vlažnosti, zbog čega se izbegavaju suva tla, a prihvatljive su mešavine
peska i gline.

Zadržavanje vode na nepropusnom dnevnom pokrivaču u odsustvu drenažnog sloja

22
Geosintetička zaštitna glinena obloga

Zbog manje propusnosti i dozvoljene veće deformacije upravno na

ravan, što omogućava lakše prilagođavanje neravnomernim sleganjima,
GCL može zameniti CCL, u slučaju kada je potrebna podloga od
zemljanog materijala manje debljine od 450 mm.

Iako su kvaliteti većinom na strani GCL, i pored posedovanja izražene

unutrašnje čvrstoće, jedan od nedostataka ostaje problem smičuće
čvrstoće na kontaktima sa susednim materijalima, naročito kod kosina.
Za njeno izbegavanje preporučuje se primena netkanih geoteksila na
obe strane GCL.

Prisustvo elemenata za ventilaciju gasova ili drenažu filtrata treba svesti

na minimum. U takvim slučajevima neophodno je izvršiti zaptivanje koje
takođe treba biti fleksibilno da bi se omogućilo vertikalno pomeranje.

23
24
PREDLOG PITANJA:

Materijali koji se koriste za izgradnju deponije

Podloga deponije
Završni pokrovni sistemi
Obloge od zbijene gline
Laboratorijska ispitivanja gline za potrebe oblaganja
Geosintetičke glinene obloge
Drenažni sistemi

25