76

7. DEFORMABILNOST STENSKIH MASA

Poznato je da se svojstva deformabilnosti stenskih masa znatno razlikuju od svojstava

monolitnih primeraka. Tu razliku u najveoj meri uslovljava ispucalost koja je, po pravilu,
prisutna u svim vrstim stenskim masama. Uticaj ispucalosti na deformabilnost stenskih
masa ilustrativno je prikazan na sl. 70, uz pomo osam parcijalnih modela. Kao to se sa
slike vidi ukupna deformacija u optem sluaju zavisi od deformacije monolitnog dela
stenske mase, zatvaranja prslina i pukotina, deformacije pukotina i pukotinske ispune i
deformacije usled lokalnih lomova pod dejstvom normalnih i smiuih napona, po B.
Kujundiu, \47\.

Sl. 70. Fiziki modeli deformabilnosti, \47\.

Kao i u prethodnom poglavlju za potpuno sagledavanje ponaanja u uslovima

optereenja, stenske mase moemo smatrati sloenim sistemom sastavljenim od
individualnih komponenata odnosno, od kompaktnog monolitnog dela i individualnih
pukotina. A u zavisnosti od broja, orijentacije i svojstava pukotina, stenske mase e se
deformisati na sebi svojstven nain, \50\. Zato je za potpuno sagledavanje ponaanja
stenskih masa pod optereenjem neophodno poznavanje:
- svojstva deformabilnosti monolitnog dela stenske mase;
- deformabilnosti pojedinanih pukotina u zavisnosti od svojih svojstava;
- uticaja broja i orijentacije pukotina na deformabilnost stenskih masa

7.1. Deformabi1nost mono1itnog dela stenskih masa

Deformabilnost monolitnog dela stenske mase (monolita) ispitana je na probnim telima

(uzetim iz stenske mase) relativno dobro, odnosno dovoljno za uobiajenu inenjersku
praksu. Na bazi rezultata brojnih ispitivanja moemo zakljuiti da se u veini sluajeva
monolitni deo vrste stenske mase ponaa elastino, imajui pri tom u vidu ukupno
ponaanje stenske mase.
 77

Monolitni deo stenske mase ponaae se anizotropno u pogledu deformabilnosti ako u

sebi sadri mehanike diskontinuitete. Na sl. 71, navedenoj kao ilustracija \3\, zapaamo da
je modul elastinosti E u pravcu paralelnom mehanikim diskontinuitetima vei i do tri puta
nego u pravcu upravnom na diskontinuitete.

Sl. 71. Zavisnost modula elastinosti E od ugla Poreenje eksperimentalnih i predvienih vrednosti.
Jednoaksijalni test po Pinto-u, 1970, \3\.

Na osnovu mnogobrojnih laboratorijskih i "in situ" ispitivanja vrstih stenskih masa,

dolo se do saznanja da:
- trenutno optereenje izaziva trenutnu deformaciju ija veliina zavisi od veliine
optereenja;
- u vremenu deformacija raste iako se optereenje ne menja;
- pri konstantnom optereenju deformacija se asimptotski pribliava nekoj graninoj
vrednosti koja zavisi od veliine optereenja;
- granina vrednost kojoj tei deformacija zavisi nelinearno od veliine nanetog
optereenja
Ako je optereenje brzo to je d/dt - brzina optereenja velika. U tom sluaju moemo
smatrati da e se monolitni deo stenske mase ponaati saglasno Hukovom zakonu:
= /E (18)
Ako je optereenje sporo, tada d/dt = 0 i za t + dilatacija moe se izraziti
relacijom:
= /E + (/E ) 2 (19)
gde je:
- dilatacija monolitnog dela stenske mase
- napon pri ispitivanju
E - modul elastinosti monolitnog dela stenske mase
i - bezdimenzionalne konstante, koje karakteriu deformaciju stena.
 78

Za neke vrste stenske mase i imaju vrednosti reda veliine \77\, prikazanih u tabe1i
V.

Tabe1a XIV. Vrednosti konstanti i za razliite vrste stana

Vrsta stene .

Meki glineni kriljci 1,5 600-800

vrsti glineni kriljci 1,3 200-300-

Peskoviti kriljci 1,2 100
Peari sa kvarcnim vezivom. 1,1 20

Pri ispitivanju monolitnih primeraka vrstih stenskih masa, imajui u vidu da su

optereenja obino reda veliine n 102 MPa i E n 104 MPa, moemo zanemariti drugi
lan izraza (19).

7.2. Deformabilnost pukotina

Na deformabilnost stenskih masa, kao to je navedeno u poglavlju 7 i ilustrovano na sl.

70, bitno utiu pukotine, odnosno deformacije samih pukotina. U optem sluaju moemo
razmatrati vie vidova deformacija pukotina, a u zavisnosti od naina optereenja. Pri
optereenju upravnom na ravan pukotine, njeni zidovi pribliavae se odnosno, zatvarae se
pukotina. U sluaju da pored normalnog optereenja postoji i smiue koje deluje u ravni
pukotine, doi e do relativnog pomeranja zidova pukotina u pravcu smiue sile, odnosno
pomicanja Istovremeno sa pomicanjem dolazi i do pomeranja u pravcu normalnog
optereenja, otvaranja odnosno razmicanja zidova pukotina.
Za potpuno sagledavanje ponaanja pukotina pod uticajem spoljnog optereenja
neophodno je pre svega poznavati:
- veliinu kontaktnih (dodirnih) povrina, zidova. pukotina;
- hrapavost zidova pukotina;
- vrstou neravnina zidova pukotina, (izmenjenost);
- zev pukotina;
- debljinu, vrstu i fizika svojstva pukotinske ispune ako je prisutna.
 79

7.2.1. Zatvaranje pukotina pod normalnim optereenjem

Uticaj veliine zeva i kontaktnih povrina zidova

Uticaj veliine zeva i kontaktnih povrina na zatvaranje pukotina istraivao je Rupenejt

\77\. Autor je analizirao model stenske mase, prikazan na sl. 72.
Model sa pukotinom jednoaksijalno je optereen i mereno je skraenje l, ukupne
visine l. U navedenom, sluaju ukupno skraenje je:
l = h + o, (20)
gde je:
h - skraenje monolitnog dela stenske mase, visine h
o - zatvaranje, deformacija pukotine sa prvobitnim zevom

Sl. 72. Sastavni model stenske mase sa pukotinom: a) ema optereenja, b) fragment izgleda kontaktnih,
povrina zidova pukotine \77\.

Na osnovu Hukovog zakona moemo napisati da je:

l h o
= + (21)
Eo E1 E1
gde je:

Eo - prividni modul elastinosti razmatranog modela

- odnos dodirne povrine zidova prema celokupnoj povrini pukotine,
bezdimenzionalna veliina,

U izrazu (21) drugi lan predstavlja skraenje h, a trei skraenje o, pod

pretpostavkom da je modul elastinosti zidova pukotine jednak modulu elastinosti
 80

monolitnog dela, odnosno da su zidovi pukotine neizmenjeni. Kako je veliina jako mala,
po autoru reda veliine n 10-4, to su naponi na zidovima pukotine jako veliki, te samim tim
dolazi do smrskavanja i lomljenja neravnina, i na taj nain poveava se kontaktna povrina.
Odnosno kontaktna povrina zavisi od veliine optereenja . U tom sluaju autor predlae
za sraunavanje pukotine sledei izraz:

o l h o
o = odnosno, = + (22)
o E1 + Eo E1 o E1 +

Sl. 73. Dijagrami - pri razliitim odnosima /h: - konstantna veliina,

1/ h = 40 cm, 2/ h = 4 cm, 3/ h = 120 cm, \77\.

Za proveru navedenih izraza (21) i (22) izvrena su obimna eksperimentalna

istraivanja, a neki od rezultata prikazani su na sl. 39, 40 i 41. Na osnovu rezultata
prikazanih na sl. 73 moemo zakljuiti: da u sluajevima kada je h 0 i h > 40 cm,
dijagram = f () moemo smatrati pravolinijskim. Za sluaj kada je h < 40 cm moramo za
sraunavanje zatvaranja pukotina koristiti izraz (22). O dobrom poklapanju predvienih
izrazom (22) i eksperimentalno izmerenih vrednosti skraenja modela ( h), svedoe nam
rezultati prikazani na sl. 74 i 75.
U nekim sluajevima, kada je optereenje dugotrajno, pored trenutnog zatvaranja
pukotina moe se pojaviti i naknadna plastina deformacija kontaktnih neravnina zidova
pukotina. Autor u tom sluaju preporuuje da se zatvaranje pukotina sraunava na osnovu
izraza:

= (23)
E
Koeficijent je bezdimenzionalan i najee za linearno elastine vrste stene varira u
intervalu od 1,1 do 1,3.
 81

Uticaj koeficijenta hrapavosti, vrstoe zidova i zeva pukotina

Rezultate detaljnih istraivanja iz oblasti ponaanja pukotina pri normalnom optereenju

objavili su Bandis i dr. \2\ i Barton i dr.\6\.

Sl. 74. Odnos p h za stene iz podloge HE, \77\. Sl. 75. Odnos p h za model od slojeva sa
x - teoretske vrednosti razliitom krupnoom zrna, \77\.
o - eksperimentalne vrednosti x - teoretske vrednosti
o - eksperimentalne vrednosti

Ta istraivanja obuhvatila su viestruka optereenja na 64 primeraka, laboratorijskih

razmera, sa pukotinama pet razliitih vrsta stenskih masa (kriljac, dolerit, krenjak,
alevrolit i pear). Kao to se na sl. 76 vidi ispitivanjima su obuhvaene dve vrste pukotina:
- zglobljene - kod kojih nisu vrena relativna pomeranja zidova u ravni pukotine pre
normalnog optereenja,
- nezglobljene - kod kojih su zidovi relativno pomerani, jedan u odnosu na drugi pre
optereenja da bi se simuliralo zatvaranje u toku procesa smicanja.
 82

Sl. 76. Odnos normalnog napona i deformacija za monolitni uzorak, zglobljene i pomaknute pukotine,
po Bandisu i dr. \2\.

Sl. 77. Odnos normalnog napona (n) i ukupne deformacije (Vt) za svee i izmenjene u pukotine u
doleritima za tri ciklusa optereenja-rastereenja. Krive za monolitnu stenu dobijene su
posebnim ispitivanjima uzoraka istih dimenzija, po Bandisu i dr. \2\.

Deformacija izmerena na monolitnom primerku Vr oduzeta je od deformacije

primeraka sa pukotina Vt i na taj nain dobijena je deformacija (neto) pukotine Vj. Na
ovaj nain deformacija pukotine Vj obuhvata i deformaciju izmenjene "skrame" zidova
pukotina. Ova ista "skrama" utie na vrednosti JCS dobijenih pomou Schmidtovog ekia,
kao i na vrednost JRC dobijenu indirektno iz proba naginjanja. Zato se odgovarajue
vrednosti JCS i JRC i mogu koristiti za prognoziranje normalnog zatvaranja kao to su to i
prikazali Bandis i dr, \2\.
 83

Sl. 78. Krive normalni napon (n) - zatvaranje (Vj) Sl. 79. Krive normalni napon (n) - zatvaranje
za iroki opseg neizmenjenih pukotina u (Vj) izmenjenih pukotina u razliitim
razliitim vrstama stena, za tri ciklusa vrstama stena, za tri ciklusa optereenja-
optereenja-rastereenja, po Bandisu i dr. \2\ rastereenja, po Bandisu i dr. \2\.

Na s1. 77, prikazan je tipian primer odnosa n i Vt za izmenjenu i sveu pukotinu. Na

sl. 78 i 79 dati su karakteristini dijagrami n i Vj za razliite stepene raspadnutosti stena, od
sveih do raspadnutih. Krive n - Vj su po svom obliku veoma bliske hiperboli, posebno
kod neizmenjenih pukotina. Pri velikim n , krive asimptotski tee konanoj vrednosti, koja
predstavlja granicu zatvaranja Vm. Krive zatvaranja, izmenjenih pukotina po pravilu su
otvorenije za vreme prvog ciklusa a maksimalno zatvaranje se obino postie posle drugog
ili treeg ciklusa. Na sl. 80 prikazan je otisak kontaktnih povrina (dobijen umetanjem tanke
plastine folije) zidova pukotina razliite hrapavosti JRC. Kod ravnih pukotina kontaktna
povrina ravnomerno je rasporeena, dok kod hrapavih, vitopernih pukotina ona je haotino
i neravnomerno rasporeena. Maksimalna kontaktna povrina zidova koja se postie pri
velikim n i pri Vm, iznosi 40-70% ukupne povrine pukotine.
 84

Sl. 80. Ilustracija promena i stvarnog rasporeda kontaktnih povrina (belo obojeno), za dve zglobljene
pukotine u krenjaku, pri normalnom naponu n = 35 MPa (otisci kontaktnih povrina dobijeni
su umetanjem poliestarskog filma "Melix" debljina 12m),\2\.

Sl. 81. Poreenje veliine i rasporeda kontaktnih povrina pukotine u pearu, optereene u zglobljenom
i pomaknutom poloaju za dve vrednosti normalnog napona, \2\.
 85

Na sl. 81 uoljiva je promena kontaktne povrine sa porastom optereenja. Takoe

zapaa se da je kontaktna povrina zidova zglobljenih pukotina. mnogo vea od kontaktnih
povrina pukotina sa pomaknutim zidovima, pa otuda i vee Vt i Vj deformacije prikazane
na sl. 76.
Bandis-ov model zatvaranja pukotina \6\ obuhvata hiperbole optereenja i rastereenja,
gde se n (efektivni normalni napon) i Vj (zatvaranje pukotina) nalazi u sledeem odnosu:
n = Vj /(a + bVj) (24)
gde su a i b bezdimenzionalne konstante.

Sl. 82. Konstitutivni model zatvaranja pukotine koji je razradio Bandis, \6\.
 86

Poetni normalni tangentni modul deformacije (Dni = n/Vj), jednak je recipronoj

vrednosti a, a maksimalno mogue zatvaranje Vm definie vertikalnu asimptotu a/b, kao to
se i vidi sa sl. 82.
Empiriki odnosi koji definiu veliine Vm i Dni eksperimentalno su utvreni za svaki
ciklus optereenja i rastereenja.
Na sl. 83 su prikazana 4 primera modeliranja zavisnosti napon-zatvaranje \6\. Jedini
ulazni parametri su koeficijent hrapavosti (JRC) vrstoa zidova (JCS) i poetni zev
pukotina eo. Poetni zev eo (mm) takoe je odreen na osnovu empirine jednaine:

eo= JRC(0,2 c/JCS - 0,1)/5 (25)

gde je
c - vrstoa monolitnog dela stenske mase.

Sl. 83. Modeliranje napona i zatvaranja pukotine koje pokazuje uticaj hrapavosti i raspadnutosti,
po Bartonu i Bakhtaru, \6\.

U primerima 83a i 83b relativna izmenjenost zidova pukotina c/JCS je ista, a za JRC
su date vrednosti 5 (umereno ravna) i 15 (hrapava talasasta).
 87

Poetni otvori (zevovi) su utvreni na osnovu izraza (25) i iznose 0,2 mm i 0,6 mm.
Odmah se zapaa da je zatvaranje pod optereenjem potpunije kod glatke pukotine (JRC
=5) nego kod hrapave (JRC=15), to je u skladu sa rezultatima koje navode Bandis i dr. \2\.
U drugom primeru sl. 83c i 83d razmatrane su pukotine sa istom hrapavou JRC=10
(umereno hrapave) dok je relativna izmenjenost zidova pukotina razliita 1,33 i 3,0
(c/JCS). Modelski rezultati su takoe u skladu sa iskustvom. Ciklusi napon-zatvaranje brzo
se stabilizuju kod manje izmenjenih pukotina. Rezidualni zevovi (otvori koji ostaju posle
etvrtog ciklusa) najmanji su kod rapavih, vitopernih i izmenjenih pukotina.
I pored oiglednog slaganja eksperimentalnih rezultata i rezultata matematikog
modeliranja zatvaranja pukotina u zavisnosti od njenih svojstava, svi izvedeni zakljuci
imaju ogranienu praktinu primenu iz sledeih razloga:
- sva ispitivanja izvedena su na primercima sa pukotinama laboratorijskih razmera, te
samim tim nije uziman u obzir efekat razmere, odnosno uticaj hrapavosti razliitih redova;
- pri ispitivanjima obuhvaene su samo pukotine bez ispune, dok ponaanje delimino
ili potpuno zapunjenih pukotina nije razmatrano.
- analizirano je zatvaranje pukotina sa vrednostima JRC u intervalu od 5 do 17, dok
pukotine sa izrazito ravnim i izrazito hrapavim pukotinama nisu ispitivane.

Uticaj pukotinske ispune na zatvaranje pukotina

U stenskim masama postoji veliki broj pukotina koje su delimino ili potpuno
zapunjene mineralnom ispunom. Pukotinske ispune, u zavisnosti od svojih fiziko-
mehanikih svojstava, moemo podeliti u dve grupe i to: vrste i trone.
Pod vrstim podrazumevaju se mineralne ispune koje su nastale u pukotinama pri
hidrotermalnim procesima. To su najee kvarc, kalcit, rudni minerali i dr. Njihova
deformaciona svojstva ne razlikuju se bitno od svojstava stenske mase i praktino ne
uveavaju deformabilnost stenske mase.
Pod tronim ispunama podrazumevaju se glinovito-peskovito-drobinski (breoidni)
materijali koji ispunjavaju rasedne pukotine, rasede i rasedne zone i peskovito-glinoviti
materijal koji zapunjava egzogene pukotine. vrstoa tronih ispuna je, za red pa i nekoliko
redova veliina, manja od vrstoe monolitnog dela stenskih masa. Poroznost tronih ispuna
u tektonskim pukotinama varira od 20 do 30%, a u egzogenim i preko 30%. \77\.
Ako u pukotinama postoji trona porozna ispuna, male debljine tako da se zidovi pukotina
dodiruju, ona ne utie bitno na zatvaranje pukotina. Meutim, kao esto debljina pukotinske
ispune moe iznositi i nekoliko pa i 10-ak cm, pod dejstvom primarnih napona koji vladaju
u stenskoj masi, ona e se konsolidovati zadravi pri tom minimalnu poroznost. U ovom
sluaju pri odsustvu dodirnih povrina zidova pukotina, njeno zatvaranje bitno e zavisiti od
ponaanja ispune. S toga je, za pukotine sa ispunom debljine , neophodno utvrditi
zavisnost izmeu - zatvaranja pukotina i - napona, pri spreenom bonom irenju
(edometarskim opitom ispitati stiljivost ispune). Pukotine ispunjene tronom glinovitom
ispunom su od posebnog znaaja za deformabilnost stenskih masa i zato to naknadna
deformacija ispune (u vremenu) moe nekoliko desetina puta biti vea od trenutne \77\.
 88

7.2.2. Pomicanje i razmicanje zidova pukotina pod smiuim optereenjem

U procesu smicanja du pukotina, pored pomeranja zidova u pravcu smiue sile

istovremeno dolazi i do njihovog razmicanja, otvaranja pukotina. Sa praktinog gledita
ponaanje pukotina u procesu smicanja jako je bitno, a pre svega zavisi od svojstava samih
pukotina.

Pomicanje zidova pukotina u toku procesa smicanja

Posmatrajui mogue tipove krivih odnosa = f (), prikazanih na sl. 50, zapaamo da
se one posebno karakteriu odnosom vrha p prema ostatku r.
Po Bartonu i dr. \6\ najkarakteristinije ponaanje vrne prema rezidualnoj vrstoi
(kriva 1) je za manje povrine grubih neizmenjenih pukotina. Najmanje razlike izmeu p i
r (kriva br. 4) karakterie smicanje du veih povrina glatkih izmenjenih pukotina.
Koeficijent hrapavosti pukotina (JRC) posebno je zavisan od vrne vrstoe na smicanje.
Vrni ugao vrstoe na smicanje p na osnovu izraza (15) moe se odrediti kao:

p = JRC log(JCS/n) + r (26)

Sl. 84. Ilustracija uticaja razmere na zavisnost napona smicanja-pomeranja za neplanarne pukotine,
po Bandisu i dr. \6\.

Vrna vrstoa se mobilie pri malim pomeranjima p. Po Bartonu i Bandisu\6\ p

najee iznosi 1% duine smiue povrine, merene u pravcu delovanja smiue sile. U
toku pomeranja do p, prvo se mobilie r, a zatim rapavost. Pri pomicanjima veim od p
rapavost se postepeno unitava, smanjuje. vrstoa (mobilisana) pri svakom smiuem
pomeranju , ija veliina zavisi od odgovarajue veliine (JRC) moe se odrediti na
osnovu izraza:

m = JRCm log(JCS/n) + r (27)

 89

Barton \4\ je konstatovao da bezdimenzionalne veliine JRCm, JRCp i p rastu za

vreme smicanja na skoro identian nain kod pukotina sa najrazliitijim povrinama i pri
irokom rasponu napona. Autor prikazuje standardnu tabelu (na sl. 85) sa vrednostima
bezdimenzionalnih lanova za prognoziranje zavisnosti smiueg napona i pomicanja du
pukotina pri razliitim vrednostima JCS, JRC i r i za bilo koji nivo normalnog napona n
Primer modeliranja smiueg napona i pomeranja prikazan je na sl. 85. Osnovne postavke
ponaanja \6\, modelirane su po redosledu kako se i javljaju u toku smicanja:
1. Trenje se mobilie kada i poinje smicanje
2. irenje (dilatancija) poinje kada poinje da se mobilie hrapavost
3. Vrna vrstoa postie se pri JRCm =JRCp i =p, sl. 53.
4. irenje opada sa smanjenjem hrapavosti
5. Rezidualna vrstoa se postie pri velikim pomeranjima.

Sl. 85. Bezdimenzionalni model smiui napon-pomeranje po Sharpu. U ovom sluaju r/i = 2, \6\.

Iz jednaina (26) i (27) izvodi se relacija:

JRC(m)/JRC(p) = (m - r)/ (p - r) (28)

U poetnoj taki, pri /p = 0, m = 0, a JRC(m)/JRC(p) = - r/i,

gde je i = JRC(p)log(JCS/n).
 90

Na osnovu analize 650 rezultata smicanja, Barton i Bandis \6\ predloili su empirijsku
jednainu za sraunavanje vrednosti p, koja zavisi od duine uzorka Ln i rapavosti te
povrine (JRCn).
Ln JRCn 0 ,33
p = ( ) (29)
500 Ln
gde su p i Ln date u metrima.

Koeficijent hrapavosti (JRCn) i vrstoa na pritisak zidova pukotina (JCSn), takoe

zavise od veliine smiue povrine (duine u pravcu smicanja). Autori predlau sledee
relacije za njihovo sraunavanje:
Ln 0 ,02 JRC0
JRCn = JRCo ( ) (30)
Lo
Ln 0 ,03 JRC0
JCSn = JCSo ( ) (31)
Lo
gde su JRCo i JCSo vrednosti rapavosti i vrstoe zidova pukotina u laboratorijskim
razmerama, utvrene na uzorcima pri LO 100 mm.

Sl. 86. Modeliranje zavisnosti napon smicanja-pomeranja za imitate pukotina fizikog modela. Podaci
merenja na fizikom modelu su dobijeni prema Bandisu, \6\.

Na sl. 86 prikazani su dijagrami smiuih napona () i pomeranja (), dobijenih

merenjima na fizikim modelima sl. 86a. i predvieni numerikim izrazima (28), (29), (30) i
(31). Ogledom direktnog smicanja Bandis \6\ je ispitivao modele sa pukotinama duina 60,
120, 80 i 360 mm. Svaki model je predstavljao identinu livenu kopiju ravni slojevitosti kod
krenjaka, iji je profil prikazan takoe na slici. Pokazalo se da je slaganje merenih i
predvienih vrednosti odlino, odnosno da je efekat razmere realno obuhvaen izrazima
(29), (30) i (31).
 91

Razmicanje zidova pukotina u procesu smicanja

U toku procesa smicanja du pukotine, neravnine klize jedne po drugima izazivajui

poveanje otvora pukotine. Ovaj proces razmicanja zidova pukotina zapoinje nakon nekog
konanog pomeranja (pri /p = 0,3 sl. 85) postepeno se uveava sa pribliavanjem vrnoj
vrstoi. Maksimalna dilatanca je u trenutku kada je i mobilisana vrna vrstoa na
smicanje. Po Bartonu i Choubeyu \6\ moe se odrediti na osnovu izraza:
dop = 1/2 JRCp log (JRC/n) (32)
gde je d p = Arc tg(v/h), grafiki prikazana na sl. 53.
o

Sl. 87. Zavisnost dilatance (doni) od faze smicanja, prema Bartonu i Choubeyu, \6\

Za sluaj pomicanja manjih i veih od p, dilatanca se moe odrediti kao:

m = 1/2 JRCm log (JCS/n) (33)
U sluaju smicanja du povrine pukotine veliine Ln koje su vee od laboratorijskih
razmera, a uzimajui u obzir korekcije date relacijama (29), (30) i (31), jednainu (33)
moemo zapisati u obliku:
do nm = 1/2 JRCnm log (JCS/n) (34)

Sl. 88. Modeliranje napona smicanja-pomeranja i di1atancije za blokove razliitih veliina pri
konstantnom n = 2 MPa, \6\.
 92

Na sl. 88 prikazane su odgovarajue krive, napon smicanja-pomeranja i dilatanca -

pomeranja. Efekat razmere, odnosno karakter laboratorijskih opita koji esto mogu da nas
zavaraju, jasno je ilustrovano za sluaj pukotina sa hrapavim i vrstim zidovima. Na donjem
dijagramu zapaa se zakasnela dilatanca, a krugovima su naznaena mesta, uglova
vrne dilatance koja odgovaraju mestima vrne vrstoe na smicanje.

Sl. 89. Modeliranje zavisnosti di1atancija-pomeranja na osnovu podataka za fizike imitate pukotina
razliitih veliina. Fiziki podaci su dobijeni po Bandisu, \6\.

Na sl. 89 prikazani su rezultati eksperimentalnih istraivanja koje je izveo Bandis \6\ u

cilju definisanja efekta razmere na dilatancu pukotina. Ispitivanja su izvedena na modelima
sa imitatima povrina pukotina veliina 60, 120, 180 i 360 mm. Slaganje merenih i
sraunatih vrednosti kao to se i vidi sa slike bilo je dobro.
Sve, navedene izraze koji definiu ponaanje pukotina za date uslove optereenja, a u
zavisnosti od JCS i JRC, moramo prihvatiti sa izvesnom rezervom iz sledeih razloga:
- ispitivanja su izvedena pa primercima sa pukotinama laboratorijskih veliina, ija se
svojstva zbog malih dimenzija bitno razlikuju od svojstava u sklopu stenske mase;
- ispitivanjima su obuhvaene samo pukotine odreenih svojstava (bez ispune i sa 5 <
JRC < 17) tako da se izvedeni zakljuci odnose samo na njih;
- ispitivanja su izvedena na modelima, imitatima povrina, pukotina, razliitih
dimenzija, a u cilju definisanja uticaja efekta razmere na ponaanje pukotina. Rezultate ovih
ispitivanja ne moemo smatrati merodavnim imajui u vidu da se vetake i prirodne
pukotine bitno razlikuju u pogledu svojstava. Ta razlika pre svega potie od bitno razliitih
uslova nastanka prirodnih pukotina i pukotina na modelu. Takoe svojstva pukotina zavise i
od geolokog razvoja, kroz koji pukotine modela nisu prole.
 93

7.3. Deformabilnost ispucalih stenskih masa

Za potpuno sagledavanje deformabilnosti ispucalih stenskih masa nije dovoljno samo

poznavati deformabilnost monolita (monolitnog dela stenske mase) i deformabilnost
pukotina, odnosno individualnih komponenata sloenog sistema stenske mase.
Deformaciona svojstva individualnih komponenti, kvalitativno se razlikuje od
deformabilnih svojstava slonog sistema. Ta razlika pre svega uslovljena je:
- veliinom i oblikom monolita (stepenom i nainom ispucalosti stenskih masa);
- genitetom i tropijom ispucalosti stenskih masa.
Kako se od sluaja do sluaja bitno razlikuju monoliti po svojoj deformabilnosti, obliku
i veliini a takoe i pukotine, to je broj moguih njihovih kombinacija jako velik. Drugim
reima praktino ne postoje stenske mase istih deformacionih svojstava, to predstavlja
teak teorijski i praktini problem.
Verovatno zbog toga za sada i ne postoji matematiki aparat kojim se moe sa
sigurnou opisati ponaanje stenske mase - mehanika diskontinuuma nije razvijena, te smo
prinueni da iznalazimo neke empirike korelacione veze.
Korelativne veze izmeu ispucalosti i deformabilnosti stenskih masa iznalaene su in
situ ispitivanjima \5\, \10\, \77\, \83\ i \103\. Ispitivanjima su obuhvaeni skoro svi
parametri koji utiu na deformabilnost stenskih masa. Pri ovim ispitivanjima uvaavani su i
korieni rezultati do kojih se dolo laboratorijskim ispitivanjima na uzorcima. Razmatrani
su uticaji razliitih parametara pukotina, familija i sistema na deformabilnost stenskih masa
i to najee kao:
- uticaj pojedinih parametara;
- uticaj vie parametara i njihove razliite kombinacije;
- sveukupni uticaj parametara na deformabilnost.

Uticaj koeficijenta pukotinske poroznosti KTP (procentualnog uea povrine svih pukotina
koje presecaju 1 m2) na modul deformacije prikazan je na sl. 90, \103\. Na prikazanom
dijagramu zapaeno je da vrednost modula deformacije opada sa porastom KTP koeficijenta
pukotinske poroznosti. Mada veze izmeu KTP i deformabilnosti postoje one su esto slabo
izraene jer pre svega zavise od ugla koji zaklapaju ravni pukotina sa pravcem optereenja
pri ogledu. Ako je sila optereenja upravna na ravan pukotina veza je jasno izraena, a slabo
se zapaa ako je optereenje paralelno pukotinama.
 94

Sl. 90. Zavisnost statikog modula deformacije od koeficijenta pukotinske poroznosti KTP za razliite
tipove stena: a kvarcporfiriti, b gnajsevi, \103\.

Sl. 91. Dijagram zavisnosti modula deformacije od pokazatelja ispucalosti za krenjake eocena Tunisa
na osnovu terenskih opita pri prvom optereenju, \103\.
 95

KTP ne moemo smatrati merodavnim parametrom za uspostavljanje korelacionih veza

izmeu ispucalosti i deformabilnosti iz vie razloga. KTP zavisi samo od zbira svih povrina
pukotina u posmatranom pravcu, a ne zavisi od veliine, orijentaciji i prostornog rasporeda
pojedinih povrina, odnosno kako je ukupna povrina svih pukotina rasporeena unutar
posmatranog preseka. Zato se KTP moe smatrati merodavnim za iznalaenje korelacionih
veza samo za stenske mase koje se izotropno i homogeno ispucale.
Na sl. 91. prikazan je uticaj specifine izdeljenosti (srednje zapremine monolita) stenske
mase na deformabilnost. Iscrtane su empirine krive regresije, koje nam svedoe o uticaju
ispucalosti na deformabilnost stenskih masa, \103\.
Meutim, parametar specifine izdeljenosti, slino kao i KTP ne moemo smatrati
merodavnim, jer ni on ne odraava sva svojstva ispucalosti bitna sa gledita deformabilnosti
stenskih masa, kao na primer: oblik monolita, svojstva pojedinanih pukotina i dr.
Navedeni primeri korelacija svedoe nam samo o uticaju ispucalosti na deformabilnost
stenskih masa. Meutim one su zasnovane na bazi samo jednog od uticajnih svojstava
ispucalosti, u prvom sluaju KTP i u drugom prosene zapremine monolita. Svojstva
monolitnog dela stenske mase i svojstva pojedinanih pukotina nisu obuhvaena, kao ni
homogenost ni anizotropija ispucalosti stenskih masa.

Za odreivanje modula; deformacije stenske mase (amfibolita) fundamenta jedne lune

brane Von Thun i Tarbox \83\, koriste indeks pukotina smicanja (Joint-Shear Index)* i
katalog smicanja (Shear Catalog)**(u daljem tekstu koristie se skraenice JSI* i SC**).
Strukturolokim ispitivanjima amfibolita i amfibolitskih kriljaca (fundamenta brane)
konstatovana je blokovska izdeljenost stenskih masa. Velikim rasednim zonama I reda
veliine izdvojeni su kvazihomogeni blokovi I, reda veliine, priblinih dimenzija
150x150x150 m. Unutar svakog kvazihomogenog bloka postojale su zone smicanja, rasedne
pukotine II reda veliine. Zone smicanja, odnosno pukotina II reda veliine, ograniavale su
kvazihomogene blokove II reda veliine unutar kojih su registrovane pukotine III reda
veliine. Zbog heterogenosti, u pogledu sastava i ispucalosti, deformaciona svojstva unutar
kao i izmeu kvazihomogenih blokova istog reda veliine znatno su se razlikovala. Kako su
kvazihomogene zone II reda veliine bile brojne, to nije bilo mogunosti da se za svaku od
njih ogledom "in situ" utvrdi modul deformacije. Autori su problem reili uspostavivi
empiriku korelacionu vezu izmeu svojstava ispucalosti, modula elastinosti (E)
odreenog na primercima i modula deformacije (D) sraunatog na osnovu podataka ogleda
in situ hidraulikom raspinjaom i radijalnom presom. Osnovna ideja bila je da pri
optereenju stenske mase, deformacija nastaje na raun deformacije monolitnog dela i
deformacije pukotina. Odnosno, modul deformacije odreen ogledom in situ zavisi od
modula elastinosti monolitnog dela stenske mase i svojstava njene ispucalosti. Da bih
uspostavili korelativnu vezu izmeu D i E, i ispucalosti, autori koriste JSI. JSI izraava se
brojano, i predstavlja zbir vrednosti svih vrednovanih diskontinuiteta. Ispucalost je
ispitivana na orijentisanom jezgru istranih buotina i u istranim galerijama. Pri
odreivanju numerike vrednosti svakog od diskontinuiteta uzimani su, kao bitni, u obzir
sledei parametri: tip, stanje i poloaj pukotina. Navedeni parametri su vrednovani razliito
jer je ocenjeno da nemaju isti uticaj na deformabilnost stenskih masa. Tako na primer,
numerike vrednosti za tip i stanje pukotina varirale su od 0 do 2, a za poloaj pukotine od 0
do 1.
 96

Vrednovanje parametara koji utiu na JCI

Tip pukotina
- zone smicanja debljine < 6 mm 2
- pukotina 1
- kliva 0,75
- prslina 0,5
- svaki od mehanikih preloma po
klivau i u rasednoj zoni 0,25
Vetaki mehaniki prelomi su beleeni ali nisu uzimani u obzir pri vrednovanju. Zone
smicanja deblje od 13 mm posebno su vrednovane SC. Uzimane su u obzir samo ako su
uoene na mernim. mestima in situ ispitivanja. U tim sluajevima utvrivana je prava
vrednost deformacija zone smicanja.
Stanje pukotina
- otvori (zev)
- debljina stiljive ispune
- pojava oksidacije zidova
Ukoliko su konstatovani otvori i stiljive ispune debljine vee od 6 mm vrednost
svakom tipu pukotine udvostruena je. Oksidacija zidova uticala je samo u graninim
sluajevima kada je bila u pitanju veliina otvora ili debljina ispune.
Poloaj pukotine
Dubina do pukotine ispod optereene povrine inversno utie na njeno zatvaranje
(deformaciju). Usvojeno je da uticaj dubine linearno opada, od 1 na povrini do 0 na dubini
od 6,1 m. Dubina od 6,1 m odabrana je kao kompromis, analizirajui brzo opadanje napona
sa dubinom i tendenciju pojave neelastinih deformacija pri niskim vrednostima napona.
Radi ilustracije odreivanje JSI u intervalu (dubine) od 0 - 6,1 m ispod povrine
optereenje pri ogledu in situ, u tabeli VI koja sledi, prikazan je primer koji navode autori,
\83\.

Tabela XV. Sraunavanje JSI za jedan interval

Interval broj tip stanje zid. poloaj Ukupno za

x x x =
(m) pukotina pukotina pukotina pukotina interval
0 0,305 1 x 1 x 2 x 0,975 = 1,95
0,61 0,915 3 x 1 x 1 x 0,875 = 2,625
1 x 0,5 x 1 x 0,875 = 0,4375
1,22 1,525 zona smicanja debljine 25,4 mm njen uticaj sraunae se posebno
2,13 2,435 10 x 0,25 x 1 x 0,675 = 1,6875
3,05 3,355 1 x 2 x 1 x 0,475 = 0,95
4,575 4,880 1 x 0,75 x 2 x 0,225 = 0,3375
= 7,9875

JSI = 8,0
 97

U navedenom primeru, pored diskontinuiteta za koje se odreuje JSI, uoena je i zona

smicanja - pukotina II reda veliine. Kako su one uticajnije na deformaciona svojstva
stenskih masa, od pukotina III reda veliine, to se njihov uticaj mora posebno analizirati, u
sluajevima kada se javljaju unutar intervala za koji se odreuje JSI. Poto je korekcija JSI
komplikovana a esto puta i neizvesna, to pri odabiranju mernih mesta, za izvoenje ogleda
in situ moramo voditi rauna, i izbegavati ona merna mesta u okviru kojih se nalaze
pukotina II reda. Samim tim reavamo problem komplikovanosti i neizvesnosti korekcije
JSI.
Na ovaj nain odreen je JSI i odnos E/D na jednom mernom mestu, odnosno dobijena
jedna od taaka dijagrama prikazanog na sl. 92. Za definisanje dijagrama u irem dijapazonu
vrednosti JSI bilo je neophodno izvesti vei broj in situ ispitivanja deformabilnosti
stenskih masa.
Uz pomo obrade podataka na raunaru, du svih izvedenih buotina u takama na
razmaku od 0,305 m izraunate su vrednosti JSI. JSI sraunavani su, u svim sluajevima za
intervale od 6,1 m ispod take posmatranja. Takoe kontinualno du buotine odreivani su
moduli elastinosti E na monolitnim primercima jezgra. Poznavajui JSI, E i empiriki
korelacioni odnos D/E = f (JSI), na sl. 92, sraunata je vrednost D du buotina.

Sl. 92. Odnos D/E u zavisnosti od JSI

Pokuaj da se na proraunskom preseku uvedu zone smicanja II reda veliine, i da se

metodom konanih elemenata odredi naponsko-deformaciono stanje stenskih masa izazvano
optereenjem od objekata, naiao je na brojne i nepremostive tekoe, te su autori bili
prinueni da iznau ekvivalentni modul deformacije. Uvoenjem ekvivalentnog zamenjuju
se razliiti moduli deformacija stenskih masa sloenog fundamenta brane. Za utvrivanje
ekvivalentnog modula deformacije izdvojenih kvazihomogenih blokova najnieg reda
heterogenosti omeenih rasednim zonama - I reda veliine, razraen je katalog (SC). U
stvari (SC) omoguuje da se utvrdi uticaj postojeih zona smicanja-pukotina II reda veliina
na smanjenje modula deformacija dobijenih preko JSI.
 98

Za redukciju modula deformacije ocenjena su kao znaajna etiri parametra: debljina,

kontinualnost, modul deformacije i orijentacija zone smicanja - pukotina II reda veliine.
Za korektnu ocenu uticaja svakog od navedenih parametara, izvedena je serija analiza
primenom metode konanih elemenata. Na osnovu rezultata ovih izuavanja iscrtane su
krive koje odraavaju uticaj svakog od navedenih parametara na deformaciju zone smicanja.
Ukupan efekat svih parametara odreen je superponiranjem pojedinanih uticaja.
Deformacije, kao posledica svake od zone smicanja - pukotina II reda veliine registrovane
u analiziranom bloku, sumirane su za odreivanje ukupne deformacije koja je koriena pri
sraunavanju ekvivalentnog modula de formacije, kvazihomogenog bloka - I reda veliine.
Na ovaj nain Von Thun i Tarbox uz pomo JSI reili.su u konkretnom sluaju problem
ekstrapolacije rezultata in situ merenja (take" "uzorka) na kvazihomogeni blok. A uz
pomo SC ekstrapolaciju rezultata (svojstava) kvazihomogenog bloka - vieg reda
heterogenosti na kvazihomogeni blok nieg reda heterogenosti.
Primena metode JSI i SC mogua je i u drugim sluajevima (stenskim masama) ako se
pravilno vrednuju parametri prema njihovom relativnom uticaju na deformaciju. Ukoliko su
polazne pretpostavke korektne i procenjivanja u toku vrednovanja tana, tada se mogu
utvrditi empirike korelacione veze izmeu odnosa modula deformacije i modula
elastinosti sa jedne strane i indeksa pukotina - smicanja. Empirike korelacione veze D/E =
f (JSI) mogu se iznai za razliite nivoe (napona) a takoe i SC. Ovim metodama se na brz
nain mogu reavati vrlo kompleksni problemi. Kako je on delom zasnovan na in situ
merenjima (proverama) to je svakako u izvesnoj meri i pouzdan.

Na bazi, teorijskog razmatranja, laboratorijskih ispitivanja uzoraka stenskih masa i

fizikih modela, kao i in situ provera, K.B. Rupenejt \77\ predlae izraze za sraunavanje
vrednosti modula deformacije stenskih masa u zavisnosti od njene ispucalosti. Svi
predloeni izrazi vae u uslovima spreenog bonog irenja i u sluaju kvazihomogenog
naponskog stanja.

Za stensku masu (kvazihomogeno ispucalu) sa neprekidnim pukotinama l > L (duina

pukotina vea od karakteristine veliine objekta - optereene povrine).

a) zjapee pukotine (bez ispune)

Modul deformacije D u pravcu optereenja sraunava se na osnovu izraza:

D1
D = (35)
1 + ni ( 1 sin 4 i )
i
gde je: ni = za h > 40 cm ili (36)
i hi
oi
ni = za h < 40 cm (37)
hi ( oi D1 + )
i - indeks familije pukotina

Grafiki prikaz veliina, koje se koriste pri proraunima, dat je na sl. 93.
 99

b) zapunjene pukotine

- ako je pukotinska ispuna tvrda ili polutvrda, modul deformacije se sraunava na osnovu
izraza:

D1
D = (38)
2 2
1 + ( 1 sin ) +
4
cos 4
1 2

gde je:
D1
= (39)
h D2

D2 - modul deformabilnosti pukotinske ispune

2 - Poisson-ov koeficijent pukotinske ispune

Prosene veliine za odgovarajuu familiju pukotina:

i - zev pukotina pri naponu

hi - meupukotinsko rastojanje
i - relativni odnos kontaktnih (dodirnih), prema ukupnoj
povrini pukotine
i - ugao koji zaklapa pukotina sa optereenom povrinom.
D1 - modul deformacije monolitnog dela stenske mase
p = - spoljno optereenje - napon pri kome se rauna
vrednost D
oi - zev pukotina (poetni)
oi - relativni odnos kontaktnih (dodirnih) prema ukupnoj
povrini pukotine (poetni)

Sl. 93. Prikaz veliina koje se usvajaju za proraun

- ako je pukotinska ispuna trona sa velikom poroznou i pri uslovima sporog

naprezanja

( ) D1
= , (40)
h
a zavisnost () pukotinske ispune odreuje se edometarskim opitom.
 100

Za homogeno ispucalu stensku masu, odnosno sa najmanje tri familije pukotina, priblino
istih parametara.

D1
Do = (41)
5
1 + n
8
gde je:
Do - prividni modul deformabilnosti
n - broj familija
_

= _
(42)
h
pri emu je:
_
- srednji zev pukotina
_
h - srednje meupukotinsko rastojanje

Stenska masa izdeljena familijama pukotina razliitog reda veliine

Na sl. 94. prikazan je stenski masiv izdeljen familijama pukotina razliitog reda
veliine, duina l1, l2 i l3 .

Sl. 94. Stenska masa izdeljena familijama pukotina razliitog reda veliine; - l1 - pukotine prvog reda;
l2 - pukotine drugog reda; l3 - pukotine treeg reda, \77\

a) za kvazihomogene blokove koji sadre samo pukotine treeg reda veliine l3 < L < l2
modul deformacije sraunava se iz izraza:

D1
D' = (43)
1 + 1*
gde je:
n
1* = i ( 1 sin 4 i )
1
 101

b) za sluaj l2 < L < l1

D1
D'' = ,i (44)
1 + 1* + 2*
c) za sluaj l1 < L
D1
D''' = (45)
1 + + 2* + 3*
*
1

Analizirajui izraze za sraunavanje modula deformacije koje je predloio Rupenejt,

zapaa se da u njima figurira nekoliko veliina koje je teko, a neke i nemogue izmeriti pri
in situ ogledima, kao na primer. i, oi i i.
Autor usvaja, zbog nemogunosti merenja u toku ogleda, da su veliine i = oi i i =
oi, odnosno da su veliine i i i konstantne, a da je greka koja se ini ovim
pojednostavljivanjem beznaajna u veini sluajeva.

Sl. 95. Poreenje ogledom in situ izmeren il1 vrednosti modula deformacije D1, i teorijski sraunatih
Ds. Dijagram konstruisan na osnovu podataka koje daje Rupenejt, \77\.

Na sl. 95 prikazani su rezultati 23 merenja modula deformacije (Di) (ogledima

hidraulike raspinjae povrine 1 x 1 m) i sraunatih (Ds) koje navodi Rupenejt \77\.
 102

Analizirajui dijagram zapaamo da se rezultati merenja sa predvienim vrednostima u

veini sluajeva bitno ne razlikuju. Na s1. 95 izdvojeni su sluajevi (od 1 do 5) kod kojih je
razlika drastina. U sluaju 4 i 5 sraunate vrednosti Ds vee su od izmerenih Di. Autor
naglaava da su u ovim sluajevima, naknadnim proverama ustanovljene greke pri
kartiranju - isputene su pukotine skoro paralelne optereenoj povrini (sa malim uglom )
to se odrazilo na poveanje vrednosti Ds. Razlike u sluajevima 1, 2 i 3 autor objanjava
moguim grekama pri utvrivanju o a takoe i Di modula deformacije monolitnog dela
stenske mase. U sva 23 sluaja koriene su iste vrednosti za Di i o. Izvor greke verovatno
moe biti i to to je vrednost za o = 310-4, smatrana konstantnom. Meutim, kao to navodi
Bandis ona bitno zavisi od vrednosti , a moe iznositi i do 0,7, te svakako i to moe uticati
na greku. Takoe predloenim izrazima nije obuhvaena vrstoa zidova koja bitno utie
na zatvaranje pukotina. Pri sporom optereenju, naknadna deformacija koja potie od
pukotinske ispune obuhvaena je izrazom (40), te u tom sluaju neophodno je obuhvatiti i
naknadnu deformaciju kontaktnih neravnina. Deformacija kontaktnih neravnina (trenutna i
naknadna) data je izrazom (23).
Autor predlae izraz za sraunavanje modula deformacije stenske mase pri sporom
optereenju u sledeem obliku:

( h + ) h
= + (46)
D D1 D1
gde je:
- bezdimenziona1an koeficijent koji za veinu vrstih elastinih stena varira u
intervalu od 1,1 do 1,3.

Poloaj pukotine (rastojanje od optereene povrine) nije tretiran u predloenim

izrazima te u tom sluaju mora biti zadovoljen osnovni kriterijum - da je stenska masa,
posmatrana u razmeri optereene povrine, kvazikontinualna i kvazihomogena.
Primenom predloenih izraza (43), (44) i (45) takoe slino kao i metodom koju su
razradi li Von Thun i Trabox \83\ mogu se reavati problemi ekstrapolacije rezultata pri
istraivanjima kvazihomogenih blokova razliitih redova veliine. Po navodima autora
razlike izmeu in situ, merenih i numeriki sraunatih vrednosti modula deformacije, ne
bi trebalo biti vee od 40%, drugim reima sraunate vrednosti Ds su prognoznog karaktera.
Ostaje nejasno kako su sraunate, poto autor ne navodi izraze, vrednosti Ds na osnovu
rezultata ogleda in situ. Naponsko stanje za koje su izrazi izvedeni i naponsko stanje pri
ogledima in situ bitno se razlikuju, a upravo ta razlika moe presudno uticati na greku.
Imajui u vidu sve napred izneto, bez prethodne potvrde ogledima in situ, izraze koje
autor predlae ne moemo smatrati dovoljno pouzdanim.

U literaturi se mogu nai osim navedenih i drugi primeri uspostavljanih korelacionih

veza izmeu deformabilnosti i brojnih parametara iskazivanja ispucalosti stenskih masa
(linijskih, povrinskih i zapreminskih). Meutim zbog ograniene mogunosti primene, nisu
prikazani u ovom radu.
Priblino odreivanje vrednosti modula deformacije, kao to je prikazano u radu
Bartona, \5\, mogue je primenom Q i RMR sistema (klasifikacija).
 103

Klasifikacija stenskih masa po N. Barton-u, R. Lien-u i J. Lunde-u, 1974. vri se na

osnovu est pokazatelja po formuli:

Q = (RQD/Jn) . (Jr/Ja) . (Jw/SRF)

gde su:
RQD - kvalitet stenske mase RQD
Jn - broja familija pukotina
Jr - indeksa hrapavosti pukotina
Ja - indeksa izmene pukotina
Jw - faktora redukcije zbog uticaja vode
SRF - faktora redukcije napona
Z.Z. Bieniawski, 1979. predloio je geomehaniku klasifikaciju stenskih masa (RMR)
sistem, koja se zasniva na sledeim pokazateljima:
- jednoaksijalne vrstoe stene,
- kvaliteta stenske mase RQD,
- gustina pukotina,
- orijentacija pukotina,
- svojstava pukotina,
- doticaja podzemnih voda.
Detaljnije klasifikacije stenskih masa (opisi i ocene pokazatelja za sraunavanje
vrednosti po Q i RMR sistemu), prikazane su u radovima, \5\ i\10\.

Sl. 96. Odnos modula deformacije (izmerenog in situ) i kvaliteta stenske mase odreenog na osnovu
RMR klasifikacije

Bieniawski \10\ je predloio da se koristei RMR srauna modul deformacije na osnovu

linearnog izraza:

D = 2 RMR 100 (47)

 104

gde je,
- D modul deformacije u GPa meren in situ.
Koristei navedeni odnos prikazan na sl. 96, autor smatra, da se moe sraunatu
(proceniti) vrednost modula deformacije sa tanou od 20%, to je potpuno prihvatljivo za
inenjerske potrebe. Predloeni izraz je proiren, tako da pokrije nie vrednosti D,
usvajajui logaritamsko linearni izraz:

RMR 10
D = 10 e 40
(48)

To se pokazalo podesnije za nie vrednosti modula deformacije u rasponu od 1-10 GPa.

U svom radu \5\, Barton je analizirao veliko rasipanje merenih vrednosti modula
deformacije. Na osnovu 200 vrednosti modula deformacije dobijenih ogledima
hidraulikom raspinjaom, hidraulikim jastukom i probom komorom, dobijene su sledee
relacije:
Dmin = 0,4 Dsr (49)

Dmax = 1,6 Dmin (50)

(Dmax Dmin)/Dsr = 1,2 (51)

Koristei izraz (35) i predloen odnos izmeu Q i RMR koji je izveo Bieniawski, gornja
granica merenih podataka data je izrazom, Hoek i Brown, 1980. \10\,

Dmax = 40 log Q (52)

dok jednaine (49) i (59) omoguavaju korisnu aproksimaciju za srednje i minimalne

vrednosti modula deformacije:

Dmin = 10 log Q i (53)

Dsr = 25 log Q (54)

Autor u svom radu navodi nekoliko primera merenja vrednosti modula deformacije koje
se dosta dobro poklapaju sa procenjenim vrednostima na osnovu izraza (52), (53) i (54).
Do veih odstupanja merenih od predvienih vrednosti, verovatno dolazi delom i zbog
zanemarivanja normalnih napona pri in situ ispitivanjima, kao i anizotropije stenskih
masa u okviru mernog mesta. Pri izvoenju korelacionih veza, koriene su vrednosti D
utvrene razliitim metodama (ogledima raspinjaom, hidraulikim jastukom i probnom
komorom). Poznato je da se ove metode razlikuju po nainu optereenja stenske mase, to
utie na vrednost modula deformacije.

Takoe, Hoek i Brown predloili su izraze za sraunavanje modula elastinosti i to:

- za sluaj kada je ci 100 MPa

ci
E m ( GPa ) = 10 (( GSI 10 ) / 40 ) (55)
100
 105

- za sluaj kada je ci 100 MPa

E m ( GPa ) = 10 (( GSI 10 ) / 40 ) (56)

gde je:
ci jednoaksijalna vrstoa monolita
GSI geoloki indeks vrstoe

Hoek, u radu \32\, predlae da se pri sraunavanju modula elastinosti izvri korekcija,
zbog uticaja miniranja i relaksacije napona pri iskopu za objekte. Po njegovom predlogu,
smanjenje vrednosti modula elastinosti moe iznositi i do 50 %, u sluaju loeg miniranja
pri iskopu u stenskim masama loeg kvaliteta.

7.4. Metode za ispitivanje deformabilnosti stenskih masa

Moduli deformacije i elastinosti esto se odreuju na monolitnim probnim telima u

laboratorijskim uslovima, jer su ova ispitivanja relativno jednostavna, brza i jeftina.
Najee se u toku ispitivanja jednoaksijalne ili triaksijalne vrstoe na probna tela lepe
merne trake. Uz pomo njih se mere deformacije uzorka upravno i u pravcu optereenja. Na
bazi izmerenih deformacija i poznatog optereenja sraunavaju, se vrednosti modula
deformacije i elastinosti i Poisson-ovog koeficijenta, sl. 97.

Sl. 97. ematski prikaz ispitivanja deformabilnosti na monolitnim uzorcima.

Laboratorijska ispitivanja u naelu treba smatrati pogodnim nainom samo za

upoznavanje mehanikih karakteristika stenskih masa, jer se ova ispitivanja izvode na
monolitnim primercima te se zbog toga dobijanju suvie optimistiki rezultati. S obzirom na
karakter stenske mase, pre svega na njenu diskontinualnost, in situ ispitivanja imaju
daleko vei znaaj od laboratorijskih. Pri terenskim ispitivanjima tei se da se, u to veoj
meri, podraavaju uslovi u kojima e se stenska masa nai nakon izgradnje objekta. Drugim
reima, terenska ispitivanja predstavljaju modele stanja napona i deformacija za konkretan
problem koji se reava. Zato je osnovna orijentacija istraivanja deformabilnosti usmerena
na ispitivanja in situ, u prirodnim uslovima u kojima se nalaze stenske mase kao prirodne
i budue radne sredine.
 106

Sondani dilatometar
Sondani dilatometar je metoda koja omoguava sistematsko ispitivanje deformacionih
karakteristika stenske mase u funkciji dubine. Ispitivanja sondanim dilatometrom vre se u
buotinama prenika 200 ili 300 mm, do dubine od preko 200 m. U buotinu se sputa
sondani dilatometar, specijalni ureaj u obliku cilindra, pomou koga se sukcesivno i na
eljenim dubinama stenska masa moe optereivati hidrostatikim optereenjem do 7 MPa,
sl. 98. Istovremeno sa optereenjem mere se odgovarajue radijalne deformacije. U svetu,
koriste se slini ureaji pod nazivom presiometri, a mogu se primeniti i u buotinama
manjeg prenika, do 76 mm.
Sondani dilatometar sastoji se iz jednog cilindra sa gumenim omotaem obeenim o
nosa sastavljen od cevi koje se pri sputanju u buotinu sukcesivno nastavljaju. itav
ureaj obeen je o tronoac iznad buotine. Dilatometar se puni vodom i stavlja pod pritisak,
obinom runom pumpom, posredstvom dovodne cevi za visoke pritiske.

Sl. 98. Sondani dilatometar. 1 - telo dilatometra, 2 - pumpa, 3- instrumenat za registrovanje

deformacija, 4- instrumenti za merenje deformacija, 5 - gumeni omota, 6 - tronoac,\45\.

Hidrostatiki pritisak, izazvan u dilatometru, prenosi se preko gumenog omotaa na

zidove buotine, koji se pod optereenjem deformiu. Deformacije se, kao promene
prenika buotine, mere u dva meusobno upravna pravca na polovini visine dilatometra,
pomou elektrinih instrumenata sa prenoenjem itanja na povrinu.
Duina dilatometra izabrana je tako da se izbegnu uticaji graninih uslova neoptereene
stenske mase, iznad i ispod dilatometra, na veliinu deformacija koje se mere na sredini
optereenog dela buotine.
 107

Na osnovu rezultata dobijenih merenjima, za svaki poloaj dilatometra, mogu se

sraunati odgovarajue vrednosti modula deformacije D i modula elastinosti E po sledeim
LAME-ovim obrascima:
pd m +1
D=
uu m
pd m+1
E= (57)
ue m
gde je:
p - pritisak koji se prenosi na stensku masu
d - prenik buotine
uu - ukupna deformacija (promena prenika buotine)
ue - povratni deo deformacije
m - Poisson-ov broj stene koja se ispituje.

Ovo je relativno jednostavna, brza i jeftina, metoda za ipitivanje deformacionih

karakteristika stenskih masa. Omoguava veliki broj ispitivanja i ispitivanja na velikim
dubinama. Takoe, rotiranjem dilatometra i merenjem u razliitim pravcima, mogue je
definisati anizotropiju deformabilnosti stenskih masa. Meutim, zbog relativno malih
dimenzija, a samim tim i male zapremine stenskih masa koja je ispitivanjem obuhvaena,
pouzdanost sraunatih vredosti E i D nije velika. I pored toga, ispitivanja ovom metodom
veoma su korisna u prvim fazama istraivanja i projektovanja, kada ne posedujemo
pouzdanije rezultate, a oni se ne mogu dobiti ni jednom drugom metodom sa povrine
terena.

Metoda probne komore

Metoda probne komore je najstarija metoda istraivanja deformabilnosti stenskih masa
in situ. Metoda probne komore primenjuje se za eksperimentalno ispitivanje
deformabilnosti i vodopropustljivosti stenskih masa po pravilu za hidrotehnike tunele i
okna pod pritiskom
Jedan deo tunela, ili u tom cilju posebno izraeni potkop, zatvori se sa jednog ili oba
kraja eonim pregradama (elinim kupolama ili betonskim zidovima), i napuni vodom i
pomou pumpe stavi pod unutranji hidrostatiki pritisak. Deformacije stena, koje nastaju
pod izazvanim pritiskom, mere se pomou elektrinih instrumenata, koji omoguuju
registrovanje deformacija izvan probne komore.
Vrednosti modula deformacije D i modula elastinosti E dobijaju se na osnovu
izmerenih promena prenika probne komore na osnovu sledeih LAME-ovih izraza:

pd m+1
D=
uu m
pd m+1
E=
ue m
gde je,
 108

p - unutarnji hidrostatiki pritisak

d - prenik probne komore
uu - ukupna deformacija (promena prenika probne komore)
ue - povratni deo deformacije
m Poisson-ov broj

Na sl. 99 prikazana je probna komora prenika 3 m, sa rasporedom instrumenata u

jednom mernom profilu (C). Deformacije (promene prenika) mere se bar u 3 poprena
profila, a u svakom profilu u 4 pravca: vertikalno, horizontalno i koso, levo i desno, pod 45o.
Prenik probne komore treba da bude vei od 2 m, a minimalna duina probne komore ne
treba da bude manja od 4 do 5 prenika, zbog graninih uslova.

Sl. 99. Probna komora. 1 cev za vazduh, 2 cev za manometar, 3- cev za termometar, 4- cev za
kablove, 5 vodokazna cev, 6 cev za dovod i odvod vode, 7 trouglasti preliv, 8 nosai
instrumenata, 9 instrumenti za merenje deformacija, 10 zaptivka,\45\.

Pri upumpavanju vode u probnu komoru, sa ciljem da se izazove eljeni hidrostatiki

pritisak, meri se pomou vodomera koliina vode koja se u nju ubacuje. Provirna voda, koja
oko eonog zida provire u prostor ispred probne komore, meri se na trouglastom ili
pravougaonom prelivu. Razlika predstavlja koliinu koja se gubi u stenskoj masi. U probnoj
komori mogue je ispitati oblogu tunela i okna pod pritiskom, koja je projektovana na
osnovu rezultata dobijenih prethodnim merenjima (D, E, VDP), pre nego to se pristupi
njenom graenju du cele trase tunela ili okna.
 109

Radijalna presa
Radijalnom presom se, takoe, mogu izvesti ispitivanja deformabilnosti stenskih masa u
hidrotehnikim tunelima i oknima pod pritiskom. Ona se esto koristi umesto skupe i
zametne metoda probne komore.
Na mernom mestu se paljivo obradi jedna deonica potkopa tako da popreni presek
bude to pravilniji krugu. U ovako pripremljenu deonicu uvue se montani elini otpornik
a izmeu njega i betonskog izravnavajueg sloja postavi se 16 limenih jastuka. Duina i
irina limenih jastuka uslovljena je prenikom tunela ili okna. Svi limeni jastuci spojeni su
sa jednim razdelnikom, na koji je prikljuena runa pumpa, sl. 100.

Sl. 100. Radijalna presa. 1 izravnavajui sloj betona, 2 montani elini otpornik, 3- limeni jastuk,
4- merni instrumenti, 5 drveni podmeta, 6 izravnavajui sloj maltera, 7 merna ipka, 8
razdelnik, 9 pumpa, \45\.

Pritisak na stenu izaziva se upumpavanjem vode u limene jastuke, pri emu se pritisak
prenosi na stensku masu kao hidrostatiki. Deformacije stene, kao promene poluprenika
potkopa, mere se posebnim ureajima, nezavisnim od otpornika, u 3 ili 5 mernih poprenih
profila, a u svakom profilu u 4 pravca, to omoguuje i kvantitativno utvrivanje
anizotropije. Promene duina poluprenika se mere u odnosu na jednu materijalnu osovinu
koja prolazi kroz osu radijalne prese.
Za sraunavanje vrednosti modula D i E koriste se slini izrazi kao i za probnu komoru,
stim to se zbog neispunjenih graninih uslova (duina/prenik<4) koristi korektivni
koeficijent :
pd m+1
D =
uu m
 110

pd m+1
E = (58)
ue m
gde je,
p - unutarnji hidrostatiki pritisak
d - prenik probne komore
uu - ukupna deformacija (promena duine prenika probne komore)
ue - povratni deo deformacije
m - Poisson-ov broj
- koeficijent koji zavisi od dimenzija i oblika optereene povrine i od poloaja
mernog profila

Hidraulika raspinjaa
Eksperimentalno odreivanje modula deformacije D i modula elastinosti E po metodi
hidraulike raspinjae sastoji se u tome to se pritisak na stensku masu izaziva pomou
jedne ili vie hidraulikih presa a deformacije se mere ugibomerima privrenim na
posebnom mernom sistemu. Deformacije mogu da se mere u centralnoj buotini ili po
obodu optereene povrine.
Ispitivanje deformabilnosti stenske mase po ovoj metodi se, po pravilu, obavlja u
potkopima na taj nain to se hidraulike prese razupiru ili raspinju izmeu dve suprotne
strane potkopa, pa je zbog toga ova metoda kod nas nazvana hidraulikom raspinjaom, a u
svetu se koristi i izraz opit ploom.
Na sl. 101 prikazan je dispozitiv hidraulike raspinjae u obliku kakav je preporuuje
ISRM. Za izazivanje optereenja umesto hidraulike prese koristi se specijalni limeni jastuk.
Na mernom mestu se stenska masa poravna i preko nje izvede izravnavajui sloj cementnog
maltera debljine 3 - 5 cm. Na taj sloj stavlja se kruni limeni jastuk 1,0 m a preko njega
ploe od tvrdog drveta oblikovane prema limenom jastuku. Na suprotnom zidu potkopa
izbetonira se oporac o koji se limeni jastuk razupire. Ogled se moe izvoditi i sa dva
hidraulika jastuka, koja se postavljaju na suprotnim zidovima potkopa.
Optereenje na stenu se izaziva upumpavanjem vode, pomou rune pumpe, u limene
jastuke. Deformacije se mere na razliitim dubinama u buotini, koja prolazi kroz centar
optereene povrine. Takoe, deformacije se mogu meriti po obodu optereene povrine, i
to u vie pravca.
Prorauni modula deformacije i elastinosti sraunavaju se na osnovu izraza;
D = k(1 - 2) p/ uu
E = k(1 - 2) p/ ue (59)
gde je:
p - interval pritisaka za koji se raunaju moduli,
uu - izmerena odgovarajua ukupna deformacija
ue - izmerena odgovarajua elastina deformacija
- Poisson-ov koeficijent, i
k - koeficijent koji zavisi od naina optereenja, oblika i veliine optereene
povrine i poloaja mesta merenja deformacja
 111

Sl. 101. Dispozitiv ogleda ploom u potkopima, sa primenom hidraulikog jastuka za optereenje:
1 tunel, 2 izravnavajui sloj, 3 hidrauliki jastuk 1 m, 4 viedelni podmeta, 5
gornja ploa, 6 osnovna ploa, 7 razupirne kolone, 8 zavrtnji za montiranje i demontiranje,
9 pripremljena povrina, 1,5 do 2 prenika jastuka, 10 buotina 76 mm, pribline dubine 6
prenika jastuka, 11 instrument za merenje prenika tunela, 12 merni ankeri, 5 ili vie u
buotini, 13 glava mernog ankera sa senzorima, 14 hidraulina pumpa, 15 instrument za
registrovanje pomeranja mernih ankera, (ISRM, 1978).

Hidrauliki jastuk
Na mernom mestu izradi se u steni specijalni prorez u koji se postavi limeni jastuk 2
m a prostor izmeu jastuka i stene ispuni se betonom. Prorez u steni se orijentie prema
tome pod kojim uglom se eli izazvati optereenje. Najee se orijentacija bira prema
nekim od strukturnih elemenata, prema slojevitosti, kriljavosti ili ispucalosti stenske mase,
ili prema pravcu delovanja sila budueg objekta. Na sl. 102 prikazan je dispozitiv
hidraulikog jastuka kakav primenjuje Institut za vodoprivredu Jaroslav erni.
Na tako ugraeni jastuk prikljui se ureaj za merenje deformacija, konstruisan na
volumetrijskom principu. Ovaj ureaj se sastoji iz vodostajne cevi, koja moe da bude
raznih prenika, ve prema veliini oekivanih deformacija, snabdevene providnom
vodokaznom cevi. Neposredno pre ispitivanja jastuk i vodostajna cev se napune vodom do
nule na vodokaznoj cevi. Pomou rune pumpe ubacuje se voda iz vodostajne cevi u limeni
jastuk i na taj nain se izaziva hidrostatiki i pritisak koji se, preko betonske ispune, prenosi
na stenu. Stena se pod pritiskom deformie usled ega jastuk poveava svoju zapreminu.
Poveanje zapremine jastuka izaziva sputanje nivoa vode u vodokaznoj i vodostajnoj cevi.
Iz veliine ovog sputanja, koje se meri na graduisanoj vodokaznoj cevi, i poznate povrine
poprenog preseka vodostajne i vodokazne cevi, moe se sraunati ukupna promena
zapremine jastuka, a iz nje prosena deformacija stene.
 112

Ako se uzmu u obzir uticaji stiljivosti vode i deformacije betonske ispune, to moe da
bude od izvesnog znaenja kod stena sa visokim vrednostima modula deformacije, srednja
(prosena) deformacija iznosi:

Us= Uj - (Uv + Ub) (60)

gde je:
Uj izmerena deformacija hidraulikog jastuka,
Uv - korekcija zbog stiljivosti vode,
Ub - korekcija zbog stiljivosti betona

Sl. 102. Metoda hidraulikog jastuka: 1 prorez u stenskoj masi, 2 limeni jastuk, 3 betonska ispuna,
4 vodostajna i vodokazna cev, 5 pumpa, 6 - ugibomeri, \45\.

Radi kontrole, pored korienja volumetrijskog principa merenja prosene deformacije,

istovremeno se mere i obodne deformacije pomou ugibomera, postavljenih po obodu
optereene povrine uz pomo draa, konstruisanih po principu teleskopske cevi, usidrene
u naspramne zidove proreza, neposredno uz optereenu povrinu.
Moduli D i E raunaju iz prosenih i obodnih deformacija, a primenjuju se isti izrazi
kao i za hidrauliku raspinjau.
U novije vreme za ispitivanje deformabilnosti stenskih masa sve vie se koristi slina
dispozicija, prikazana na sl. 103, koja je u pogledu pripreme mernog mesta za ispitivanje
znatno jednostavnija. Takoe, jednostavnija je i u pogledu merenja deformacija izazvanih
optereenjem jer se koriste tehniki savreniji instrumenti. Izvesni nedostatak lei u
nemogunosti da se dublje zae u stensku masu, iza zone koja je pri iskopu potkopa
miniranjem dodatno oteena i relaksirana usled oslobaanja napona. Zato se o ovome mora
voditi rauna pri korienju rezultata ispitivanja dobijenih ovom metodom.
 113

Sl. 103. Veliki ogled limenim jastukom za merenje deformabilnosti: a specijalna testera za izradu
proreza, b limeni jastuk sa tipinim rubom, c postavljanje limenog jastuka u prorez pored
ve instaliranih limenih jastuka, izgled hidraulike pumpe, manometra i ureaja za registrovanje
irenja proreza, (ISRM, 1986).