S o c i j a l i s t i č ka Fe d e r a t i v n a Re p u b l i ka J u g o s l a v i j a

OSNOVNA GEOLOŠKA KARTA

1: 100 000

TUMAČ
za list

LAPOVO
L 34-139

Beograd
 REDAKCIONI ODBOR

Milorad Dimitrijević
Dragan Dragić
Stevan Karamata
Budimir Petrović
Boris Sikošek
Dobra Veselinović

Izdaje Savezni geološki zavod, Beograd

štampanje u tiražu od 665 primeraka kao sastavni deo primerka lista karte sa kojom se
pakuje u plastičnu futrolu
Štampa: „PRIVREDNI PREGLED", M. Birjuzova 3—5, Beograd.
KARTU I TUMAČ IZRADIO

ZAVOD ZA GEOLOŠKA, HIDROGEOLOŠKA, GEOFIZIČKA I

GEOTEHNIČKA ISTRAŽIVANJA
OOUR GEOLOŠKI INSTITUT BEOGRAD
1977.

Autori karte: T. VUJISIĆ, M. NAVALA, Č. LONČAREVIĆ. M. KALENIĆ M.

HADŽI-VUKOVIĆ.
Autori tumača: T. VUJISIĆ, M. KALENIĆ, M. NAVALA I Č. LONČAREVIĆ.
SADRŽAJ
UVOD .................................................................................................................................................. 6
GEOGRAFSKI PREGLED .................................................................................................................. 7
PREGLED RANIJIH ISTRAŽIVANJA............................................................................................... 9
PRIKAZ GEOLOŠKE GRAĐE TERENA ......................................................................................... 11
OPIS KARTIRANIH JEDINICA ....................................................................................................... 16
PROTEROZOIK ............................................................................................................................. 16
GNAJSEVI I GNAJSO-MIKAŠISTI (G) ................................................................................................... 16
AMFIBOLSKI GNAJSEVI (Gam)............................................................................................................. 16
KVARCITI SA FELDSPATOM I LISKUNOM (Qf) ................................................................................ 16
MERMERI (M) .......................................................................................................................................... 17
MUSKOVITSKI MIKAŠISTI (Sm) ........................................................................................................... 17
MIGMATITI (Mi) ...................................................................................................................................... 17
RIFEOKAMBRIJUM (WEND) ....................................................................................................... 17
CRNI KVARCITI (Qgr) ............................................................................................................................. 17
DVOLISKUNSKI MIKAŠISTI (Smb)....................................................................................................... 18
AMFIBOLITI I AMFIBOLSKI ŠKRILJCI (A) ......................................................................................... 18
DOLOMITSKI MERMERI I MERMERI (Md) ......................................................................................... 18
MIKAŠISTI SA STAUROLITOM (Sst) .................................................................................................... 19
AMFIBOLSKI ŠKRILJCI (Ag).................................................................................................................. 19
KVARCITI I ŠKRILJCI SA ORGANSKOM MATERIJOM (Sgr) ........................................................... 19
KVARCITI (Qm)........................................................................................................................................ 19
KAMBRIJUM ................................................................................................................................. 20
KALKŠISTI (Sca) ...................................................................................................................................... 20
SITNOZRNI AMFIBOLSKI I LISKUNSKI ŠKRILJCI (Sam) ................................................................. 20
TREMOLIT—ANTIGORITSKI ŠKRILJCI (Str) ...................................................................................... 20
POSTKAMBRIJSKI STARIJI PALEOZOIK ................................................................................... 20
KISELI METAVULKANITI, METAPELITI I METAPSAMITI (Sab)..................................................... 20
KVARCITI (Q)........................................................................................................................................... 21
METAPSAMITI I METADIJABAZI (Sq) ................................................................................................. 21
METAKONGLOMERATI, METAPEŠČARI I GRAUVAKE (F) ............................................................ 21
ALBITISANI DIJABAZI (ββ) ................................................................................................................... 21
PIROKSENSKI SREDNJOZRNI MIKROGABRO (νpy) ......................................................................... 22
OLIVINSKI GABRO (νol)......................................................................................................................... 22
ANORTOZITI (vp) .................................................................................................................................... 22
GABRO-PORFIRITI (vπ) .......................................................................................................................... 22
GRANITI (γ) .............................................................................................................................................. 22
APLITI (φ).................................................................................................................................................. 23
PEGMATITI (p) ......................................................................................................................................... 23
KVARCNE ŽICE (q).................................................................................................................................. 23
TURMALINISANI I SILIFIKOVANI LISKUNSKI GNAJSEVI (G)....................................................... 23
KARBON ........................................................................................................................................ 23
GORNJI KARBON (C3)............................................................................................................................. 23
PERM (P) ....................................................................................................................................... 24
TRIJAS............................................................................................................................................ 26
DONJI TRIJAS — SAJSKI SLOJEVI (T) ................................................................................................. 26
DONJI TRIJAS — KAMPILSKI SLOJEVI (T)......................................................................................... 27
DONJI I SREDNJI TRIJAS (T).................................................................................................................. 27
SREDNJI TRIJAS (T2) ............................................................................................................................... 27
JURA .............................................................................................................................................. 29
SREDNJA JURA (J2) ...................................................................................................................... 29
GORNJA JURA .............................................................................................................................. 30
NERAŠČLANJENA GORNJA JURA (J3)................................................................................................. 30
OKSFORDSKI I KIMERIDŽSKI KAT ..................................................................................................... 30
TITONSKI KAT......................................................................................................................................... 31
TITON — VALENDIN (J,K)..................................................................................................................... 31
NEOGEN ........................................................................................................................................ 31
SREDNJI MIOCEN ........................................................................................................................ 31
JEZERSKI SREDNJI MIOCEN (2M2) ....................................................................................................... 32
JEZERSKO-KONTINENTALNI SREDNJI MIOCEN (3M2) .................................................................... 32
TORTON (M22) .......................................................................................................................................... 33
GORNJI MIOCEN.......................................................................................................................... 34
SARMAT (M31).......................................................................................................................................... 34
PANON (M23)............................................................................................................................................. 37
 MIOCENSKI VULKANITI.............................................................................................................. 37
FENODACITI-FENOANDEZITI (aq)....................................................................................................... 37
KVARTAR ....................................................................................................................................... 38
PLEISTOCEN................................................................................................................................. 38
REČNE TERASE (t4―t1)........................................................................................................................... 38
HOLOCEN ..................................................................................................................................... 39
PROLUVIJUM — PLAVINSKI KONUSI (pr) ......................................................................................... 39
DELUVIJUM (d)........................................................................................................................................ 39
DELUVIJUM - PROLUVIJUM (dpr) ........................................................................................................ 40
SIPARI (s) .................................................................................................................................................. 40
FACIJA KORITA (a) ................................................................................................................................. 40
FACIJA POVODNJA (ap) ......................................................................................................................... 41
FACIJA MRTVAJA (am) .......................................................................................................................... 41
TEKTONIKA ..................................................................................................................................... 42
KRISTALASTO JEZGRO................................................................................................................ 42
LUŽNIČKA ZONA.......................................................................................................................... 45
GORNJAČKO-SUVOPLANINSKA ZONA ..................................................................................... 46
POKROVNA JEDINICA................................................................................................................. 47
NEOGENI BASENI ........................................................................................................................ 48
PREGLED MINERALNIH SIROVINA ............................................................................................ 49
METALI .......................................................................................................................................... 49
NEMETALI ...................................................................................................................................... 50
UGALJ............................................................................................................................................. 51
GRAĐEVINSKI MATERIJAL............................................................................................................. 51
ISTORIJA STVARANJA TERENA .................................................................................................. 52
LITERATURA ................................................................................................................................... 54
UVOD

Geološko kartiranje lista Lapovo obavile su ekipe Zavoda za geološka, hidrogeološka,

geofizička i geotehnička istraživanja u Beogradu. Radovi su izvođeni parcijalno 1968. i 1970.
godine, pa sistematski i kontinuirano od 1971. do 1977. godine, na površini od 1.481 km2.
Kartiranje je vršeno na topografskim osnovama 1 : 25 000 na listovima griničke podele.
Prilikom rada kao topografske osnove najčešće su korišćeni fotogrami.
U terenskim radovima učestvovali su: T. Vujisić (odgovorni rukovodilac), M. Navala, C.
Lončarević i geološki tehničar D. Milićević, a pri kartiranju kristalastih škriljaca M. Kalenić i
M. Hadži—Vuković. Sa nekoliko tura na neogenim i kvartarnim terenima učestvovali su D.
Dolić i M. Rakić.
Fotogeološka i geomorfološka osmatranja izvršili su: T. Vujisić i M. Navala, a analizu
satelitskog snimka Z. Pavlović.
Biostratigrafska ispitivanja su obavili: V. Pantić (palinološke analize), D. Urošević (makro i
mikrofauna trijasa, makrofauna jure) A. Danilova (mikrofauna jure), Lj. Milovanović (flora
karbona i neogena), N. Gagić (mikrofauna neogena), R. Popović (makrofauna neogena) i S.
Simonović (fauna kvartara). Sedimentološka ispitivanja izvršili su: Lj. Maslarević
(paleozojski i mezozojski sedimenti), Lj. Rudolf (sedimenti neogena i kvartara) i I. Blažević
(sedimenti neogena), a petrološka B. Marković.
Hemijske analize je uradila S. Crnčević, a spektrohemijske M. Matanović i B. Milanović.
Tumač su napisali: T. Vujisić (geografski položaj, pregled ranijih istraživanja, mlađi
paleozoik, mezozoik, kvartar, tektonika) M. Kalenić (proterozoik, stariji paleozoik,
odgovarajući deo tektonike), M. Navala (gornji miocen, miocenski vulkaniti, pregled
mineralnih sirovina), Č. Lončarević (srednji miocen). Poglavlja: Prikaz geološke građe i
Istorija stvaranja terena napisali su zajednički T. Vujisić, M. Kalenić i M. Navala.
Tehničku obradu geološke karte i tumača uradili su: J. Gačić, B. Rakić i K. Folgić. Finalnom
obradom karte i izradom tumača rukovodio je T. Vujisić. Tumač je redigovao B. Sikošek, a
stručno—tehničku redakciju karte izvršio je B. Petrović.
GEOGRAFSKI PREGLED

List Lapovo zahvata prostor između 44°00' i 44°20' severne geografske širine i 21°00' i 21°30'
istočno od Grinviča. To je oblast koja se najvećim delom karakteriše slabom razuđenošću
reljefa, što je uslovljeno geološkom građom.
Pravcem približno sever—jug kroz ovaj teren se pruža široka aluvijalna ravan Velike Morave,
a pravcem JI—SZ dolina Resave, kao i mali deo doline Mlave. Ove doline, čije se nadmorske
visine kreću od 100 m (dolina V. Morave) do 180 m (dolina Resave) ograničene su najvećim
delom blago zatalasanim reljefom, koji pripada Veliko—moravskom neogenom basenu i
njegovim delovima — Despotovačkom i Mlavskom basenu. Reljef je jače razuđen na JZ delu
terena, u oblasti kristalastih škriljaca Crnog vrha i njegovih ogranaka, gde nadmorske visine
iznose i do 700 m (Crni vrh), kao i na istočnom obodu lista, gde u krečnjačkom kompleksu
krajnjih zapadnih ogranaka Homoljskih planina visine kota iznose do blizu 700 m (Veliki vrh
— 670 m, Zlatovska glavčina — 634 m i dr.).
Hidrografska mreža pripada u celini slivu Dunava, odnosno Crnog mora. Najveći deo
površinskih tokova gravitira neposredno ka V. Moravi ili njenoj pritoci Resavi, a znatno
manji deo gravitira Mlavi.
Mreža saobraćajnih komunikacija je uglavnom zadovoljavajuća. Pored autoputa Beograd—
Niš, koji se pruža dolinom V. Morave, značajni su i asfaltni putevi Markovac — Despotovac i
Batočina — Kragujevac. Dolinom V. Morave se pruža i železnička pruga Beograd — Niš, a
dolinom Resave njen lokalni krak do Despotovca. Pored ovih komunikacija postoji i veći broj
puteva lokalnog značaja, od kojih su mnogi, naročito na Crnom vrhu i ograncima Homoljskih
planina, teže prohodni za motorna vozila.
Sl. 1. Geografski položaj liata Lapovo. Geographic position of the sheet Lapovo. Географическое положение
листа Лапово.
PREGLED RANIJIH ISTRAŽIVANJA

Prve podatke o geologiji lista Lapovo ostavili su nam A. Boue (1836), koji spominje
„primarne silikatne stene" kod Štiplja i trijas kod Zlatova, kao i F. Herder (1846), koji navodi
mikašiste Crnog vrha, crvene peščare Vezičeva i lignit u Milivi. Od naših istraživača
najstarije informacije dao je J. Milojković (1892), opisujući pojave magnetita i antimona na
Crnom vrhu.
J. Žujović (1893) je u „Geologiji Srbije" prvi dao sintetski prikaz ovoga prostora, uglavnom
prema geografskim celinama. Krečnjake između Mlave i Resave smatrao je krednim. Prvi
dokumentuje sarmat između Jasenice i Rače.
Pored geomorfoloških podataka o Kučaju, J. Cvijić (1893, 1924) je prvi uočio postojanje
Ždrelske antiklinale kod Šetonje, čije je titonske krečnjake smatrao urgonskim.
Posebnu studiju o kristalastim škriljcima i granitoidima Crnog vrha napisao je S- Urošević
(1912), o čemu kasnije piše i B. Dimitrijević (1950), ističući da su škriljci južno od Lapova
naj-severnije otkriveni deo Rodopske mase.
P. Pavlović (1922) paleontološki dokumentuje sarmat u Lapovu, a kasnije- (1936, 1938) piše i
o starijim sedimentima. Opisao je sinklinalu Plažana u kojoj je utvrdio prisustvo karbona.
V. Petković je objavio značajne radove: ,,O tektonskom sklopu istočne srbije" (1930) i „Geo
logija istočne Srbije" (1935). Ovaj prostor po njemu pripada moravskoj navlaci i navlaci
Rtnja i Kučaja, između kojih je velika moravska dislokacija, koja „jasno odvaja Rodopsku
masu od planina istočne Srbije".
Posle II svetskog rata o ovom terenu najpre su pisali i to o problematici neogenih sedimenata,
K. Petković i V. Laskarev. K. Petković (1948) je analizom profila kod Kupinovca izdvojio 3
tektonske faze: pirinejsku, savsku i atičku. V. Laskarev (1949) piše o fosilnim sisarima kod
Despotovca i njihovom značaju za odredbu starosti miocenskih ugljonosnih slojeva.
Pedesetih godina Veći broj istraživača piše o ovom terenu. R. Jovanović (1951) je u okviru
jurskih sedimenata zapadnog krečnjačkog pojasa koji pripada listu Lapovo pretpostavio
prisustvo sva tri njena odeljka. D. Veselinović i B. Maksimović (1952) prikazali su geologiju
oblasti Despotovca, dajući ugljenim slojevima sarmatsku starost. D. Veselinović (1953) pisao
je i o mezozojskoj fauni trijasa, jure i krede Zlatovskih visova. O. Miletić (1953, 1959, 1962,
1969) je pružila najviše podataka o neogenu ovoga terena. Izvršila je raščlanjavanje
miocenskih sedimenata i obrađivala facije i biostratigrafiju sarmata i panona u prostoru
između Mlave, Resave i Bagrdana, vršeći i Njihovu korelaciju. Ž. Petronijević (1953) je
obradio ostatke štajerske sisarske faune iz Despotovačkog basena, a zajedno sa N. Pantićem
(1953), na osnovu mikropaleontološkog materijala iz bušotina, izdvojio je u ovom basenu
slatkovodne sedimente starije od tortona, zatim torton i sarmat, a u njima 4 ugljena horizonta.
S. Nešić (1954) je pisao o trijasu zapadnog krečnjačkog pojasa, dotičući i ovaj teren. J.
Marković—Marjanović (1954) opisala je „lesne oaze" između Jasenice i Rače. Iz ovoga
perioda potiču i geomorfološki podaci koje je B. Milivojević (1951) dao o dolini V. Morave,
o kojoj je ranije pisao i Đ. Paunović (1933). Ovaj istraživač je pisao i o reljefu sliva Mlave
(1953).
U drugoj polovini iste decenije publikovano je, takode, nekoliko radova o terenu lista Lapovo.
A. Danilova, I. Antonijević i V. Trajković (1956) prvi su dokazali prisustvo dogera na ovom
delu zapadnog krečnjačkog pojasa. B. Milovanović, S. Nešić i I. Antonijević (1957) prikazali
su geološku kartu 1 : 25 000 lista Petrovac, zahvativši i deo sadašnjeg lista Lapovo. U okviru
mezozoika negiraju prisustvo gornjeg trijasa i lijasa. P. Stevanović (1958) je na geološkoj
karti lista Kragujevac 1 (1 : 50 000) prikazao i krajnji SZ deo lista Lapovo, izdvojivši na
njemu brakični sarmat, slatkovodni panon i rečne terase. Isti autor je 1967. godine dao i
regionalne podatke o razviću miocena i pliocena Mlavskog i Despotovačkog basena. S.
Mojsilović (1958) dokumentuje razviće tortona kod Ćovdina.
U novije vreme veći broj istraživača bavio se problematikom ugljonosnog neogena ovoga
terena. M. Čičulić i R. Džodžo (1960) u središnjem delu Despotovačkog basena utvrđuju
postojanje marinskog tortona, ispod koga leži slatkovodna serija sa ugljem, dok M. Čičulić
(1962) piše i o paleogeografiji moravskog rova i vezi delova basena zapadno i istočno od V.
Morave. S. Krstić (1963) je prikazao nekoliko sarmatskih lokalnosti u široj okolini Lapova.
D. Dolić (1966, 1968) je proučavao miocenske ugljonosne naslage Despotovačkog basena i
uopšte stratigrafiju srednjeg i gornjeg miocena. Nedavno je sa Č. Lončarevićem (1977)
konstatovao da panonski ,,kongeriski slojevi" u Pomoravlju pa i na listu Lapovo, pripadaju
srednjem miocenu, jer se nalaze ispod brakičnog sarmata.
Rezultate novijih istraživanja u kristalastom kompleksu nalazimo u više radova. S. Cmiljanić i
P. Dordević (1969) su obrađivali metamorfite područja Batočine. N. Pantić, M. Ercegovac i
V. Aleksić (1972) smatraju da anhimetamorfni škriljci jugozapadno od Batočine pripadaju
najverovatnije gornjoj kredi i straijem paleogenu. M. Kalenić i koautori su dokumentovali
rifeokambrijum u Gložanskoj reci i donji kambrijum u mermerima Botunje.
D. Urošević i T. Vujisić (1977) konstatovali su u blizini Despotovca po prvi put u ovom delu
istočne Srbije prisustvo gornjeg trijasa.
U novije vreme, u okviru razmatranja tektonike istočne Srbije, određivan je i tektonski
položaj terena lista Lapovo. Pored već iznetih gledišta V. Petkovića (1930, 1931), među
važnijim treba navesti još neka shvatanja. K. Petković (1961) na tektonskoj karti Jugoslvije u
okviru ovoga prostora izdvaja moravsku navlaku i zonu Ridanj—Krepoljin. A. Grubić i I.
Antonijević (1966) izdvajaju srpsko—makedonski masiv, golubačko—penkovsku jedinicu i
gornjačko—suvopla-ninski pojas, a M. Anđelković (1967) razlikuje moravsku i gornjačko—
suvoplaninsku struk turno—tacijalnu zonu. B. Maksimović (1972, 1974, 1974a) izdvojio je
srpsko kristalasto jezgro (u okviru koga je na listu Lapovo centralna strukturna jedinica i
moravska strukturna zona), lužničku strukturno facijalnu zonu i gornjačko — suvoplaninsku
strukturnu zonu.
Od važnijih fondovskih materijala treba napomenuti manuskriptne karte lista Petrovac 1 : 100
000 koju su uradili M. Luković, V. Čubrilović, M. Protić, S. Milojević i M. Pavlović
(1939/40), kao i kartu istog lista razmere 1 : 25 000 izrađenu od strane B. Milovanovića, S.
Nešića i I. Antonijevića (1957). Od novijih elaborata i studija u kojima su obrađivani
ugljonosni tereni Despotovca i okoline treba istaći radove T. Jelića (1950), P. Jevremovića
(1959, 1973), D. Dolića (1964) i B. Maksimovića, Lj. Vujisić i T. Vujisića (1975).
PRIKAZ GEOLOŠKE GRAĐE TERENA

Tereni lista Lapovo zahvataju nekoliko različitih geološko—tektonskih jedinica, koje se

odlikuju veoma raznovrsnim litostratigrafskim sastavom i strukturnim osobinama.
Zastupljene su sedimentne, magmatske i metamorfne stene različite starosti, sastava i
geneze.
Najstarije otkrivene stene su proterozojske i starije paleozojske starosti i nalaze se u
kompleksu kristalastih škriljaca na jugozapadnom delu terena. U proterozoik, ispod
rifeokambrijuma (Wend-a) uvršćena je asocijacija sedimentnih (psamitskih, pelitskih i
karbonatnih) stena sa retkim pojavama bazičnih magmatita i njihovih tufova, koja je
metamorfisana u uslovima amfibolitske facije. Pojedini delovi su dospeli u front
migmatizacije i nivo obimnijeg utiskivanja granitoidnih stena sa lokalno izra ženih
kontaktnim metamorfizmom. Najrasprostranjeniji su gnajsevi i gnajso—mikašisti u kojima
se nalaze manja tela amfibolskih gnajseva, muskovitskih mikašista i migmatita, kao i
proslojci i slojevi kvarcita sa feldspatom i liskunom, i mermeri.
U najmlađi odeljak proterozoika — rifeokambrijuma (Wend), stavljena je asocijacija
sedimentno—vulkanogenih stena metamorfisanih u uslovima amfibolitske facije (zona
granat—staurolit) i facije zelenih škriljaca (granat — biotit). Iznad crnih kvarcita su
dvoliskunski mikašisti sa telima amfibolita i amfibolitskih škriljaca. Slede dolomitski
mermeri i mermeri i mikašisti sa staurolitom, u kojima se nalaze kon kordantna, ređe
diskorkodantna trakasta i sočivasta tela amfibolskih škriljaca i kvarcita i škriljaca sa
organskom materijom.
 Sl. 2. Pregledna geološka karta lista Lapovo. Generalized geological map of the sheet Lapovo. Обзорная
геологическая карта листа Лапово.

al — Rečni nanosi. Alluvial deposits. Обзорная гео-карта листа Лапово.

t — Rečne terase. River terraces. АЛлювиалный нанос.
d — Deluvium. Deluvium. Делювий.
M32 — Panon. Panonian. Паннон.
M31 — Sarmat. Sarmatian. Сармат.
M22 — Torton. Tortonian. Тортон.
3
M2 — Jezersko — kontinentalni srednji miocen. Lacustrine — terrestrial Middle Miocene. Озерно—
континентальный й средний миоцен.
2
M2 — Jezerski srednji miocen. Lacustrine Middle Miocene. Озерний средний миоцен.
αqM — Fenodaciti i fenoandeziti. Fenodacite and fenoandesite. Фенодациты и феноандезиты.
J,K — Titon — Valendin. Tithonian Vallanginian. Титон — валанжин.
J2,3 — Srednja i gornja Jura. Middle and Upper Jurassic. Средная и верхная юра.
T2,3 — Srednji gornji Trijas. Middle and Upper Triassic. Средний и верхний триас.
T1,2 — Donji i srednji Trijas. Lower and Middle Triassic. Нижний и средний триас.
P — Perm. Permian. Пермь.
C — Karbon. Carboniferus. Карбон.
ν — Gabroidne stene. Gabroidic rocks. Габброидные скалы.
F — Metakonglomerati, metapeščari i grauvake (sa albitisanim dijabazima). Metaconglomerates,
meta-sandstones and graywackes. Метаконгломераты, метапесчаники и граувакки.
Sq — Metapsamiti i metadijabazi. Metapsamite and metadiabase. Метапсамиты и метадиабазы.
Q — Kvarciti. Quartzite. Кварциты.
Sab — Kiseli metavulkaniti, metapeliti i metapsamiti. Acidic metavolcanites and metapelites. Кислые
 метавулканиты, метапелиты и метапсамиты.
S — Sitnozrni amfibolski liskunski škriljci (sa proslojcima kalkšista). Finegrained amphibolite and
micaschists.Мелкозрнистый амфиболитовый й слюдистый сланец.
Qmm — Kvarciti sa liskunom. Quartzites with mica. Кварцит с слюдой.
Sst — Mikašisti sa staurolitom (u njima su proslojci i tela kvarcita i škriljaca sa ogranskom
materijom i amfibolskih škriljaca). Mica schists with staurolite (bearing layers and bodies of
quartzites and schists). Слюдистый сланец с ставролитом (который содержит прослои и
тела кварцита и сланца из органической материи и амфиболитового сланца).
M — Dolomitski mermeri i mermeri. Dolomitic marble and marble. Доломитовые мраморы и
мраморы.
Smm — Dvoliskunski mikašisti (u povlati crnih kvarcita, a sadrže tela i sočiva amfibolita i amfibolskih
škriljaca). Two mica schists (overlaying black quartzites and bearing bodies. and lenses of
amphibolite and amphibolite schists. Биотит — мусковитовый сланец (сверху черных
кварцитов, с телами и линзами амфиболита и амфиболитового сланца).
G — Gnajsevi, gnajso — mikašisti i kvarciti sa pojavama migmatita i granitoidnih stena. Gneiss,
muscovite — gneiss and quartzite with migmatites and granitoidic rocks. Гнейсы,
мусновйтовые гнейсы и кварциты с мигматитамы и гранитоидные скалы.
Kvarciti sa povećanim sadržajem liskuna i apatita leže ispod uslojenih kalkšista donjo-
kambrijske starosti. Iznad kalkšista su sitnozrni amfibolski i liskunski škriljci. Ova asocijacija
metamorfita, nastala je od sedimentnih — psamitsko—pelitskih i karbonatnih stena sa retkim
bazitima i njihovim tufovima, metamorfizmom u uslovima facije zelenih škriljaca (biotitska
zona).
Ultrabazične stene — odnosno tremolit—antigoritski škriljci, utisnute su i metamorfisane pre
utiskivanja granitoidnih stena — granita, aplita, pegmatita i kvarcnih žica, oko kojih su
ostvarene kontaktno—metamorfne promene — turmalinisani i silifikovani liskunski gnajsevi.
Postkambrijske, starijepaleozojske tvorevine rasprostranjene su u istočnom delu lista. To su
vulkanogeno—sedimentne, sedimentno—vulkanogene i sedimentne aso cijacije stena,
probijene gabroidnim stenama, i metamorfisane pod uslovima facije zelenih škriljaca ili su to
anhimetamorfiti. One su predstavljene kiselim metavulkanitima, metapelitima i
metapsamitima, preko kojih leže kvarciti iznad kojih su metapsamiti i metadijabazi, a iznad
ovih su metakonglomerati, metapeščari i grauvake. Među gabroidima razlikujemo piroksenski
gabro, olivinski gabro, anortozit, i gabro—porfirit.
Karbonska serija sedimenata, veoma malog rasprostranjenja, otkrivena je kod Plažana, u
istoimenoj antiklinali. Leži transgresivno preko tvorevina postkambrijskog starijeg
paleozoika, a naviše konkordantno prelaze u permske crvene peščare. Izgrađuju je
kontinentalni, terestričko—limnički sedimenti — heterogeni peščari, konglomerati i ugljeviti
glinci. Starost im je dokumentovana nalaskom fosilne flore kao gornjokarbonska —
stefanska.
Permske tvorevine su zastupljene formacijom crvenih peščara, koji ovde čine naj zapadnije
delove njihovog rasprostranjenja u istočnoj Srbiji. Ovi sedimenti su ili transgresivni preko
postkambrijskih staropaleozojskih stena (severno od Zlatova), ili konkordantni preko karbona
(kod Plažana). U većem delu svog rasprostranjenja, međutim, oni čine podinu mezozojskom
kompleksu, i tu su najstarije otkrivene tvorevine. To su različiti peščari, konglomerati i
alevroliti, kontinentalne tvorevine aridne i semiaridne klime.
Mezozojske tvorevine izgrađuju istočni obod terena i čine krajnje zapadne delove takozvanog
zapadnog krečnjačkog pojasa istočne Srbije. Zastupljeni su sedimenti trijasa, jure i donje
krede.
Trijas je zastupljen sa sva tri svoja odeljka i gradi znatan deo mezozojskog kompleksa.
Transgresivan je preko permskih crvenih peščara. Najnižem trijasu — sajskim slojevima —
pripadaju peščari sa faunom severno od Zlatova i najverovatnije grubo-klastični plitkovodni
terigeni sedimenti iz podine fosilonosnih kampilskih slojeva. To su nešto dublji,
karbonatno—terigeni sedimenti sa lameli—branhijatskom faunom donjeg trijasa. Oni naviše
prelaze u krečnjake, laporce i alevrolite srednjeg trijasa, u kojima je faunistički potvrđeno
prisustvo anizijskog i ladinskog kata, ali njihovo izdvajanje nije izvršeno. U okviru anizijskog
kata dokazane su sve tri njegove zone. Blizu Lomnice, u seriji krečnjaka, vapnovitih i
kvarcnih peščara dokumentovano je i prisustvo gornjeg trijasa, pa su ovi sedimenti izdvojeni
kao ladinsko—karniski. Po četkom gornjeg trijasa dolazi do prekida u sedimentaciji, pa
srednjom jurom počinje novi sedimentacioni ciklus.
Jura počinje transgresivno preko srednjeg ili najnižeg dela gornjeg trijasa plitkovod-nim i
priobalskim sedimentima male debljine.Predstavljeni supeskovito—laporovitim krečnjacima i
peščarima, koji su bogati faunom srednje jure. Oni postupeno prelaze u krečnjačke sedimente
gornje jure, koji su najrasprostranjeniji član mezozojskog kompleksa. Niži delovi
gornjojurskih krečnjaka sadrže rožnace, retke dolomitične krečnjake i dolomite i odgovaraju
oksfordskom i kimeridžskom katu. U višem delu gornje jure — titon, usled oplićavanja se
deponuju sprudni i subsprudni ili plitkovodni marinski i marinsko—lagunski krečnjaci i
dolomiti.
Donja kreda je zastupljena samo svojim najnižim delom. Kod Despotovca je u najvišem delu
gornjojurskih krečnjaka nađena mikrofosilna asocijacija koja ukazuje da je ovde, pored titona,
najverovatnije zastupljen i valendiski kat donje krede, koji predstavlja najmlađi stratigrafski
član mezozojskog kompleksa na ovom terenu. Neogeni sedimenti izgrađuju najveći deo
terena. Leže transgresivno preko starijih stena i predstavljeni su tvorevinama srednjeg i
gornjeg miocena, kao i manjim pro bojima fenodacita i fenoandezita. Srednjem miocenu
pripadaju jezerski, jezersko— kontinentalni i marinski sedimenti. Jezerski miocen obuhvata
dve facije: stariju, sa laporcima, peskovima i glinama i mlađu koju karakteriše oplićavanje i
prisustvo ugljonosnih horizonata. Jezersko—kontinentalni član srednjomiocenskih
sedimenata predstavlja u osnovi klastičnu kontinentalnu seriju sa elementima fluvijalnog ka
raktera, u kojoj su najzastupljeniji krupni blokovi i konglobreče. Tortonski sedimenti u
facijalnom smislu predstavljaju marinske tvorevine sa povremenim oslađivanjem, u kojima su
na j zastupljeni je gline i peskovi sa proslojcima uglja. Gornji miocen je predstavljen
sedimentima sarmata i panona. Sarmat je najzastupljeniji od svih članova neogene serije.
Brakičnog je karaktera, sa oplićavanjem, gde su zastupljeni konglomerati, peskovi, gline i
ugljeni slojevi. Panonski sedimenti ukazuju na kaspi-brakičan karakter sa veoma sličnim
litološkim sastavom u koji ulaze, gline i šljunkovi.
Manji proboji fenodacita i fenoandezita, otkriveni su u kompleksu kristalastih škriljaca,
verovatno su miocenske starosti, ali starije od tortona.
Kvartarne tvorevine imaju veliko rasprostranjen je u aluvijalnoj ravni Velike Morave, Mlave i
Resave. Verovatno su pleistocenske starosti rečne terase, kojih uz Veliku Moravu ima četiri.
Holocenu pripadaju padinski nanosi (proluvijum, deluvijum, proluvijum—deluvijum i sipari)
kao i rečne facije (korita, povodnja i mrtvaja).
U strukturnom pogledu, na listu Lapovo izdvojene su sledeće jedinice: kristalasto jezgro, koje
pripada Srpsko—makednoskoj masi, zatim lužnička i gornjačko—suvo-planinska zona, koje
pripadaju Karpato—balkanidima istočne Srbije i, najzad, pokrovna jedinica neogenih i
kvartarnih sedimenata.
Pojave mineralnih sirovina vezane su za kristalaste škriljce (antimon, gvožđe, hematit i
sulfidne mineralizacije, kao i fosfati i kvare), za sedimente neogena (ugalj), kao i za kvartarne
nanose (teški minerali, šljunkovi i peskovi).
Tokom izrade osnovne geološke karte lista Lapovo došlo se do više novih podataka o
geologiji ovog prostora. Tako je u kristalastom kompleksu izdvojeno više tipova metamorfnih
stena, a palinološkim ispitivanjima im je dokazana proterozojska i paleozojska starost. U
mezozoiku su po prvi put u istočnoj Srbiji paleontološki dokumentovani sajski slojevi
skitskog kata: do-kumentovano je prisustvo gornjeg trijasa, koji nije bio poznat u unutašnjem
pojasu Karpato— balkanida istočne Srbije, dokazano je i prisustvo valendina. U neogenim
tvorevinama je prvi put u ovim oblastima utvrđen donji torton — gornja lagenidna zona; u
nižem delu gornjeg tortona prvi put je u Jugoslaviji konstatovana pojava operkulina, dok je
nalazak algi iz roda Lithoporella prvi u donjem sarmatu Srbije; klastični sedimenti Vrlanskog
huma, koji su ranije označavani kao kristalin, svrstani su u srednji miocen; panonski
„donjokongerijski" slojevi pripadaju srednjem miocenu. U kvartarnim nanosima obavljeno je
izdvajanje više genetskih tipova i podtipova. Izvršena je tektonska reonizacija i definisani su
brojni strukturni oblici.
Preostali su neki nerešeni problemi, čije rešavanje zahteva detaljnija istraživanja. Tako nisu
dovoljno proučeni metamorfni procesi, dok je u metamorfnim stenama potrebna detaljnija
analiza genetskih tipova strukturnih elemenata. Prvi nalasci gornjeg trijasa i valendina
nameću potrebu daljeg utvrđivanja njihovog rasprostranjenja. Trebalo bi detaljnije proučiti
neotektonske pokrete i geofizičkim ispitivanjima preciznije utvrditi trase mlađih, pokrivenih
dislokacija.
OPIS KARTIRANIH JEDINICA

PROTEROZOIK

Ispod crnih kvarcita u Gložanskoj reci, zatim Miloševu i Brzanu, a na Resavskim humovima,
Bagrdanskim visovima i istočnom podnožju Crnog vrha, otkrivena je asocijacija psamitskih,
pelitskih i karbonatnih stena sa retkim bazičnim magmatitima i njihovim tufovima,
metamorfisana pod uslovima amfibolitske facije. Tektonskim zbivanjima one su dospele u
front migmatizacije i utiskivanja granitoidnih stena koje su u najbližoj okolini ostvarile
kontaktni metamorfizam.

GNAJSEVI I GNAJSO-MIKAŠISTI (G)

U metamorfikumu Crnog vrha, Bagrdanskih visova i Resavskih humova, u jednu kartiranu

jedinicu stavljeni su gnajsevi i gnajso — mikašisti iz razloga što se često smenjuju. Radi se o
liskunskim krupnozrnim, češće srednjozrnim i sitnozrnim stenama, škriljave a nekad i trakaste
teksture, lepidoblastične, porfiroblastične i granoblastične strukture.
U njihov mineralni sastav ulaze kvare, oba liskuna i plagioklas (25—35% An), zatim
metamorfni minerali, koji u nekim slučajevima imaju bitnu ulogu, te metalični minerali,
apatit, cirkon, sfen i sitan turmalin. Sekundarni su hlorit, epidotski minerali, sericit i kaolinski
minerali. Zavisno, od kvantitativnog odnosa plagioklasa, kvarca i liskuna, ostvareni su
postupni prelazi od gnajseva - preko gnajso—mikašista do mikašista. Obzirom na feldspat,
sve stene možemo nazvati plagioklasnim, ali prema sadržaju liskuna moguće je razlikovati
dva varijeteta:
— biotitski gnajsevi; odnosno gnajso—mikašisti, i
— biotit—muskovitski gnajsevi; odnosno gnajso—mikašisti.
Prisustvo metamorfnih minerala pruža mogućnost izdvajanju daleko većeg broja varijeteta,
kao na pr: silimanitski± andaluzit; silimanit—granatski ± andaluzit; silimanit — granat—
staurolitski; granat—staurolitski; staurolit—distenski i disten—staurolit—granatski i dr.

AMFIBOLSKI GNAJSEVI (Gam)

Nalaze se na Resavskim visovima, na desnoj obali V. Morave, Bagrdanskim visovima, na

levoj obali V. Morave, i u istočnom podnožju Crnog vrha, u različitim stratigrafskim nivoima,
saglasno foliaciji okolnih gnajseva i mikašista. Izgrađeni su od homeoblastične i ređe
porfiroblastične hornblende, kvarca koji se nalazi u heteroblastičnim i unduloznim
agregatima, plagioklasa uglavnom granoblastičnog i argiliziranog, ređe biotita i coisita.
Sporedni su sfen, apatit i metalični minerali. Sekundarni su kalcit i hlorit. Zavisno od
prisustva bitnih minerala, koji ulaze u njihov sastav, uočeni su sledeći varijeteti: amfibolski
gnajsevi, coisit—amfibolski gnaj sevi, kalcit—biotit—amfibolski gnajsevi i slično. Teksture
su škriljave, najčešće paralelno trakaste, a strukture su nematoblastične i heteroblastične.

KVARCITI SA FELDSPATOM I LISKUNOM (Qf)

U okolini Radošina, na desnoj obali V. Morave, ispod mermera leže kvarciti. Debljine su od
nekoliko santimetara do 10 metara. Teksture su reliktno slojevite i trakaste, a strukture su
homeoblastične i porfiroblastične.
Pored kvarca, koji je u prošeku zastupljen sa preko 85% od ukupnog mineralnog sastava, u
njihovoj građi učestvuju još feldspat i liskun, zatim granat, apatit, metalični minerali, cirkon i
sfen.

MERMERI (M)

Ima ih na Resavskim humovima, na desnoj obali V. Morave u atarima sela Gložane, Vojska i
Radošin, kao i na levoj obali u atarima Miloševa i Štiplja. Nalaze se kao slojevi, proslojci i
sočiva u gnajsevima i mikašistima. U njihov mineralni sastav ulaze: polisimetički bližnjem
agregati kalcijum—karbonata, kvarc i metalični minerali.
Obzirom na njihovo mesto u geološkom stubu kao i položaj u lokalnim strukturama, u njima
su mestimično zapažene kontaktne promene. Prema najosnovnijim promenama, kojima se
razlikuju od okolnih mermera, mogu se svrstati u dve grupe: porfiroblastični tremolitski
mermeri, i porfiroblastični granat—diopsidski mermeri.
U prvima su uočljivi pritkasti ili vlaknasti porfiroblasti tremolita, nastali u postkinematskom
stadijumu kao rezultat kontaktno—metamorfnih promena. U drugima su prisutni diopsid i
granat, nastali, verovatno dejstvom kontaktno—metazomatskih magnezijsko—silicijskih
agenasa na mermere u sistemu siromašnom vodom ili bez vode.

MUSKOVITSKI MIKAŠISTI (Sm)

Nalaze se u smeni sa ostalim liskunskim stenama, uglavnom u kristalinu na desnoj obali V.

Morave. U odnosu na mermere, kao reperni horizont, ima ih ispod i iznad mermera. Postupno
prelaze u kvarcite. U njihov mineralni sastav ulaze kao bitni minerali heteroblastični,
undulozni, kadkad po obodu granulirani agregati kvarca; subparalelne, kontinualne trake
muskovita, delom mikro— plisažnog sklopa, gde se zbog mikrosmicanja pojavljuje lažni
klivaž. Liskunske trake se smenjuju sa kvarcom što steni daje trakastu teksturu. Sporedni
sastojci su staurolit, granat, plagioklas, metalični minerali i apatit. Strukture su lepidoblastične
i porfiroblastične.

MIGMATITI (Mi)

U stratigrafski najdubljim delovima metamorfikuma, na levoj obali V. Morave oko Bagrdana

i desnoj obali, oko Radošina i Vojske, a koji su tektonskim zbivanjima dospeli u nivo
migmatskog fronta, došlo je do obrazovanja migmatita. Oni su uglavnom konkordantni
folijaciji okolnih škriljaca. Najčešće se javljaju u obliku traka i sočiva debljine nekoliko
metara.
U sastav ovih stena, pored mikroklina, plagioklasa i kvarca ulaze biotit, muskovit i granat,
kao autohtoni minerali migmatisanih metamorfita. Mikroklin i ređe plagioklas izgrađuju okca
i amigdale u kojima se kvarc najčešće javlja u uglovima okaca. Moguće je u ovim stenama
pratiti sve faze potiskivanja i uklapanja plagioklasa mikroklinom, tako da se plagioklas u
njemu zadržava u vidu mirmekitisanih relikata. Sporedni su metalični minerali, cirkon, sfen,
apatit i rutil a sekundarni su karbonat i limonit. Teksture su okcaste, okcasto—amigdaloidne i
amigdaloidne, a strukture su porfiroblastične.

RIFEOKAMBRIJUM (WEND)

Stratigrafska pripadnost „crnih kvarcita" iz Gložanske reke, određena je nataskom spore

Arcchaeofavosina simplex, koja po V. Pantić ukazuje na prekambrijsku starost stena sa delom
prekristalisalom, a delom sačuvanom biljnom materijom.

CRNI KVARCITI (Qgr)

Kvarciti sa prekristalisalom, a delom očuvanom biljnom materijom, nalaze se oko sela Bresje,
Miloševo i Brzana. Povećan interes za njihovo mesto u vremenu i prostoru porastao je od
momenta otkrića u njima paleoflorističkih ostataka (M. Kalenić i sar., 1974).
U njihovom sastava učestvuju, kvarc, zatim sitnozrni agregati i prašinaste koncentracije
grafita i organska materija, metalični minerali, cirkon i sfen. Teksture su reliktno slojevite i
trakaste, a strukture su homeoblastične.

DVOLISKUNSKI MIKAŠISTI (Smb)

Ima ih na Resavskim humovima oko Vojske i Radošina, zatim na Bagrdanskim visovima, te

severnije oko Miloševa i Brzana i zapadnije oko G. Račnika. Smenjuju se kadkad, na malim
vertikalnim rastojanjima sa gnajsevima u koje, preko gnajso — mikašista, postepeno prelaze.
Grubo uzev, spadaju među najčešće pojave liskunskih škriljaca.
U njihov mineralni sastav ulaze kvarc, muskovit i biotit, zatim staurolit, disten, granat,
plagioklas, metalični minerali, cirkon, apatit i sfen. Porfiroblasti granata su prisutni u svim
varijetetima mikašista, a posebno u granatskim, gde steni daju bobičav izgled. Obzirom na
mineralni sastav moguće je razlikovati sledeće varijetete: muskovit—biotitski, granatski,
disten—dvoliskunski i staurolit—dvoliskunski mikašisti.
Strukture su lepidoblastične i porifiroblastične.

AMFIBOLITI I AMFIBOLSKI ŠKRILJCI (A)

Retki su na Resavskim humovima, a češći na Batočinskoj Straževici, Crnom vrhu — oko

Štiplja i G. Račnika, kao i oko Brzana.
Amfiboliti su krupne, ređe sitnozrne stene, masivne teksture. Bitni minerali koji ulaze u
njihov sastav su hornblenda, plagioklas (36—40% An), ređe porfiroblasti granata, sitan sfen,
ilmenit, biotit, apatit, cirkon i kvarc.
Varijateti u kojima preovlađuje hornblenda sa dosta vretenastog sfena, sa sačuvanim reliktima
ilmenita i zrnima coisita, verovatno odgovaraju metabazitima.
Strukture su granoblastične i granolepidoblastične, kada čine prelaze ka amfibolskim
škriljcima.
Amfibolski škriljci su sivozelene stene, sitnotrakaste teksture. Mineralni sastav im je
jednostavan. Kao bitni minerali javljaju se amfibol (2V = — 78°; e : Ng = 17°) i plagioklas
(34—38% An). Od sporednih minerala javljaju se kvare (do 5%), biotit, sfen, metalični
minerali, epidotski minerali, neoapatit sa prašinastim inkluzijama.
Amfibolski škriljci sa povećanjem biotita i kvarca čine vezu sa amfibol — biotitskim
gnajsevima. Strukture su nematoblastične.

DOLOMITSKI MERMERI I MERMERI (Md)

Najbolje su otkriveni na Crnom vrhu i Batočinskoj straževici. Genetski su vezani za

organogene krećnjake koji su metamorfisani u mermere. Boje su bele, sive, rumenkaste i
žućkaste. Teksture su reliktno slojevite i trakaste, a strukture su granoblastične, ređe
heteroblastične i kataklazirane.
Sastoje se od homeoblastičnih, polisintetički bližnjenih agregata kalcijum—karbonata i
magne-zijum—karbonata. Od primesa su zapaženi metalični minerali, kvarc i muskovit, sa
čijim po većanim prisustvom mermeri prelaze u cipolinske. Kod cipolinskih mermera je
zapažena pojava zamenjivanja muskovita vermikulitom. U mermerima Batočinske straževice
zapažene su pojave mikroklina u neposrednoj blizini kontakta sa amf ibolskim stenama. To
pokazuje da su se mermeri ponašali kao gotovo rezistentna sredina prema kalijskim
metazomatskim promenama.
 MIKAŠISTI SA STAUROLITOM (Sst)

Iznad dolomitskih mermera i mermera Batočinske straževice i Crnog vrha, nalaze se mikašisti
sa staurolitom. Oni se prostiru na zapad sve do Žirovnice, Donje i Gornje Komarice. Preds
tavljaju srednje i ređe krupnozrne stene, sa karakterističnim satinastim sjajem usled obilnog
prisustva liskuna i grusificiranjem granatskih varijeteta.
Izgrađeni su od kvarca, biotita, muskovita, porfiroblasta granata i staurolita. Sporedni su
plagio-klas, metalični minerali, apatit, neoapatit, cirkon i sitan turmalin.
Na osnovu bitnih minerala koji ulaze u sastav ovih metamorfita, najčešći su sledeći varijeteti:
dvoliskunski mikašisti sa ± granat i dvoliskunski staurolit—granatski mikašisti.
Strukture su lepidoblastične i porfiroblastične.

AMFIBOLSKI ŠKRILJCI (Ag)

U ovu kartiranu jedinicu stavljene su amfibolske stene kojih ima sa dolomitskim mermerima i
mermerima i mikašistima sa staurolitom. Nalaze se u vidu zelenkasto—nijansiranih
subparalelnih traka, konkordantnih i ređe diksordantnih, sočivastih, nepravilnih masa,
santimetarskih do višemetarskih dimenzija. Problem geneze je dosta složen, obzirom na visok
stepen metamorfizma, kojim su u procesu prekristalizacije uništeni ne samo primarni minerali
već i struk turne i teksturne karakteristike primarnih stena.
Preovlađivanje amfibola redovno praćenih masicama sfena i čestim pojavama coisita, u nekim
slučajevima, ukazuje da jedan deo amfibolskih stena vodi poreklo od bazičnih magmatita.
U većini slučajeva ove stene su izgrađene od hornblende (2V = — 78—82; c : Ng = 14—16),
jako zamućenog plagioklasa, biotita, sfena, metaličnih minerala, apatita i vrlo retko kvarca.
Prisustvo biotita, dosta sfena i retkog kvarca ukazuju na mogućnost da ishodni materijal vodi
poreklo od vulkanogeno—sedimentnih stena.

KVARCITI I ŠKRILJCI SA ORGANSKOM MATERIJOM (Sgr)

Unutar mikašista sa staurolitom, nalaze se kvarciti i škriljci sa organskom materijom. Radi se

o asocijaciji metamorfisanih stena koju u brzoj smeni sačinjavaju amfibolski skriljci, proslojci
mermera, gvožđeviti kvarciti i liskunski skriljci sa organskom materijom. Kvarciti pored
sitnozrnog kvarca sadrže ravnomemo raspoređena zrna i agregate rudnih minerala koji im
daju crnu boju. Sporedni sastojci su apatit, cirkon, rudni minerali i rutil. Strukture su
homeoblastične.
U liskunskim stenama je zapaženo prisustvo ogranskih, prašinastih koncentracija
prekristalisale organske materije ishodne stene, uklopljene u porfiroblastima postkinematskog
biotita. Ovi škriljci su mikroplisažne i lepidoblastične strukture.

KVARCITI (Qm)

U srednjem toku Oseničke reke u atarima Botunje, Gornje i Donje Komarice, iznad mikašista
sa staurolitom leže kvarciti. Debljine su do oko 20 metara. Teksture su reliktno slojevite i
trakaste, a strukture su homeoblastične.
Predstavljaju gotovo monomineralne stene u kojima su homeoblastični srednje i sitnozrni
agregati kvarca zastupljeni preko 95%. U njima je zapaženo povećanje sadržaja apatita i
orijentisanih liski i rede traka muskovita i delom hloritsanog biotita, kada čine vezu sa
mikašistima.
 KAMBRIJUM

Otkrićem paleoflorističkih ostataka u kalkšistima u ataru Botunja, rešena je starost jednog

dela metamorfisanih stena koje leže iznad kvarcita sa povećanim sadržajem liskuna i apatita
(M. Kalenić i sar., 1974). Otkriveni su Zonosphaeridium obsolutum i Protoleiosphaeridium
sigillarium, koji po V. Pantić ukazuju na donji kambrijum.

KALKŠISTI (Sca)

U povlati kvarcita sa povećanim sadržajem liskuna i apatita u atarima Botunje i Donje i

Gornje Komarice, otkriveni su kalkšisti. To su bele i plavičaste stene, reliktno slojevite i
trakaste teksture i granoblastične, ređe heteroblastične strukture.
Izgrađeni su od homeoblastičnih, polisintetički bližnjenih agregata kalcijum—karbonata. Od
primesa su zapaženi muskovit, kvarc i rudni minerali. Kod kataklaziranih predstavnika
uočena je pojava zamenjivanja muskovita vermikulitom, pri čemu su liskuni izgubili alkalije a
primili vodu. Izvesne, mlađe prsline u kalkšistima su zapunjene mlađom generacijom
karbonata i neokvarcom.

SITNOZRNI AMFIBOLSKI I LISKUNSKI ŠKRILJCI (Sam)

Ispod i iznad kalkšista u atarima Botunja i Donje i Gornje Komarice, otkrivena je asocijacija
kvarcita, liskunskih kvarcita i dvoliskunskih škriljaca u kojima se kao retka manja tela nalaze
amfibolski škriljci. Kvarc—liskunske stene se smenjuju u slojevima debljine od nekoliko
santimetara do jednog metra. Konstatovani su prelazi od sitnozrnih kvarcita, preko kvarc—
liskunskih metamorfita u dvoliskunske škriljce. U njihov mineralni sastav ulaze beli liskun
(prelazni oblik ka muskovitu), postkinematski porfiroblasti biotita, sitnozrni agregati epidot—
coisitskih minerala, zatim granoblastični agregati kvarca, metalični minerali, apatit, cirkon i
turmalin. Strukture su mikroplisažne i lepidoblastične. Što se tiče amfibolskih stena, one su
izgrađene od amfibola, epidot—coisitskih minerala i sfena, zatim nešto plagioklasa, kvarca i
metaličnih minerala.
Ako je specifična ritmika u smeni stena jedna odlika, onda se odsustvo metamorfnih minerala
— granata i staurolita može uzeti kao njihova druga odlika.

TREMOLIT—ANTIGORITSKI ŠKRILJCI (Str)

Zapažene su dve pojave, intezivno metam orfisanih ultrabazičnih stena: prva na, desnoj obali
V. Morave u okolini Miljkovog manastira, a druga na desnoj obali Osaničke reke, niže sela
Lovci. U prvom slučaju radi se o tremolit—antigoritskim škriljcima sa retkim piroksenom i
hloritom. Tu su sporedni metalični minerali i apatit, a sekundaran je kvare. U drugom slučaju
radi se o ultrabazičnoj steni u čiji sastav ulaze zrna olivina sa mnogobrojnim mrežastim
prslinama, ispunjenim hlorit— serpentinskim mineralima, a sama zrna su delom do
intenzivno zamenjena tremolitom i krupno i sitnolistastim agregatima antigorita.
Monoklinični piroksen je zamenjen tremolitom, a rombičnie retko očuvan. Rudni minerali su
retki, a sekundaran je karbonat.

POSTKAMBRIJSKI STARIJI PALEOZOIK

KISELI METAVULKANITI, METAPELITI I METAPSAMITI (Sab)

U reci veliko Vrelo u blizini Plažana, ispod kvarcita, otkrivena je vulkanogeno—sedimentna

asocijacija stena metamorfisanih u uslovima facije zelenih škriljaca. Vulkanogene stene
predstavljaju metamorfisani kiseli vulkaniti — kvarc — keratofiri i njihovi piroklastiti.
Strukture su blasto — porfirske sa reliktnim kvarcom, često albitom i albiklasom. U mineralni
sastav ulaze još biotit, hlorit, apatit, leukoksen i metalični minerali.
Metamorfisani sedimenti su predstavljeni sericitskim i hlorit—sericitskim škriljcima, lepido-
blastične do granoblastične strukture, zatim blastopsamitske do blastoalevritske strukture.
Sastoje se od kvarca, albita, hlorita, sericita i metaličnih minerala.

KVARCITI (Q)

Otkriveni su u reci Veliko Vrelo u podini metapsamita i metadijabaza. Pored kvarcita

sastavljenih od kvarcnih zrna opkoljenih sericitom i hloritom, ima i nešto konglomerata.
Konglomerati su izgrađeni od kvarcnih valutaka, povezanih hlorit—sericitskim cementom.
Ove stene su reliktno slojevite teksture i blastopsamitske do granoblastične i granoblastične
strukture.

METAPSAMITI I METADIJABAZI (Sq)

Nalaze se na istočnim padinama Kupinovačke glavice i široj okolini sela Plažana.

Predstavljaju asocijaciju metapeščara i sericitskih škriljaca, u kojima se kao skladovi nalaze
manja i veća tela metadijabaza.
Metapeščari odgovaraju metaarkozama, karbonatskim metaarkozama i metasubarkozama
blastopsamitske do blastoalevritske strukture.
Sericitski škriljci su nastali metamorfizmom alevritskih glinaca. Teksture su mikroplisažne, a
strukture su lepidoblastične.
U napred navedenim metasedimentima su albitisani, hloritisani, i karbonatisani metadijabazi
za fragmentarno očuvanom subofitskom strukturom.

METAKONGLOMERATI, METAPEŠČARI I GRAUVAKE (F)

Kupinovačka glavica iznad Sedlara, izgrađena je od asocijacije sedimentno—vulkanogenih

stena, probijenih plutonskim bazičnim stenama. U asocijaciji sedimentno—vulkanogenih
stena osnovni su konglomerati, peščari, grauvake i albitisani dijabazi. Asocijacija sedimentnih
stena veoma je slična onima u oblasti Ranovca, koje imaju devonsku starost.
Konglomerati često prelaze u peskovite konglomerate, odnosno grubozrne peščare. Izgrađeni
su od odlomaka spilita, spilitskih tufova, keratofira, variolita, aletrisanih gabro—dijabaza,
albitisanih dijabaza, amfibolskih, epidot—hloritskih i gvožđevitih stena, ređe kvarcita,
glinovitih kvarcita; odlomci stena sa stilpnomelanom i kvarcno—feldspatski metazomatski
simplektiti su retki. Strukture su uglavnom psefitske sa prelazima ka psamitskoj.
Peščari se smenjuju sa konglomeratima u slojevima debljine do 30—50 cm. Zapažena su
ritmička smenjivanja i postepeni prelazi u glinovite peščare i glinice. Prema preovlađivanju
bitnih klastičnih komponenti, mogu se razlikovati sitnozrni kvarcni peščari i karbonatni
tufozni peščari. Cement je kod kvarcnih peščara glinovito—sericitski sa nešto karbonata, a
kod karbonatnih tufozno—hloritski. Strukture su psamitske.
Grauvake se kao član napred pomenute asocijacije stena, odlikuju time što su izgrađene od
klastičnih, stenskih i mineralnih komponenti koje su genetski vezane za bazične stene.
Zapaženo je prisustvo mikrobrečastih grauvaka, kod kojih su minerali i stenski odlomci
cementovani hloritom sa nešto epidota i verovatno kriptokristalaste silicije, i finozrne
grauvake kod kojih su dobro sortirani minerali u glinovitom i hlorit—sericitskom cementu.
Strukture su bliske pelitskoj.

ALBITISANI DIJABAZI (ββ)

U desnim pritokama Resave, naročito na Glavici iznad sela Sedlare, u strarijepaleozojskim

sedimentima nalaze se žice i skladovi dijabaza. To su stene mrko zelene boje, mandolaste
teksture, ofitske i kataklastične strukture. Izgrađene su odaugita (2V = +54—56), i
plagioklasa. Oba minerala prate sekundarne promene — hloritizacija i albitizacija. Mandole
su ispunjene hloritom, a ređe i karbonatom. U brojnim prslinama ima hlorita, karbonata,
metaličnih minerala, ređe kvarca i neoalbita.

PIROKSENSKI SREDNJOZRNI MIKROGABRO (νpy)

Ispod tercijarnog pokrivača, u duboko usečenim potocima, na Glavici kod sela Sedlare,
otkrivena je komagmatska asocijacija gabroidnih stena. Za svoj smeštaj gabroidna magma je
koristila prostor nastao razlamanjem staropaleozojskih sedimenata. Tektonski aktivni prostor
ostavio je brojne tragove na gabroidnim stenama. Najvidljiviji su u redosledu kristalizacije,
međusobnom odnosu pojedinih članova komagmatske asocijacije i teksturnim odlikama.
Najveće rasprostranjenje imaju srednjozrni piroksenski gabrovi. Prema obodu — prema
omotaču, pojavljuju se sitnozrni piroksenski gabro do uralit—sosiritski gabro. U
piroksenskim gabrovima, kao osnovni, nalaze se tela olivinskog gabra, anortozita i gabro—
porfirita.
U mineralni sastav piroksenskih gabrova ulaze piroksen i plagioklas, zatim metalični minerali
i nešto sfena. Veoma snažno su izražene pojave uralitizacije, sosiritizacije i hloritizacije. Tek
sture su mestimično škriljave, trakaste, a strukture su zrnaste i kataklastične.

OLIVINSKI GABRO (νol)

U duboko usečenim potocima na padinama Glavice, u srednjozrnom piroksenskom gabru,

nalaze se manja tela gabroidnih stena sa olivinom. U njihov mineralni sastav ulaze: plagioklas
(sa 85—88% An), dijalag, hipersten i olivin, a sporedni su metalični minerali, retko sfen sa
leukoksenom. Plagioklas je delimično sosiritisan, a u svežim delovima vidi se povijanje
bliznih lamela. Dijalag je delom zamenjen hlorit—serpentinskim mineralima, a to isto vredi i
za hipersten. Olivin je alterisan u hlorit—serpentinske minerale. Strukture su reliktno
hipidiomorfno zrnaste.

ANORTOZITI (vp)

U srednjozrnim piroksenskim gabrovima u Buljanskom potoku blizu sela Sedlare, nalaze se

žična tela takvih stena koje odgovaraju anortozitima. Ona imaju oštru granicu prema okolnim
stenama. Teksture su trakaste, a strukture kataklastične. U njihov mineralni sastav ulaze,
plagioklas (labrador—bitovint, delom ili potpuno sosiritisan, a mestimično prenitisan),
piroksen (monoklinični i ređe rombični), zatim metalični minerali i sekundarni amfibol, hlorit,
serpentinski minerali i prenit.

GABRO-PORFIRITI (vπ)

Žični pratioci gabra na Glavici kod sela Sedlara, konstatovani su na mnogo mesta u samom
plutonu. Njihov način pojavljivanja, kao i rudne facije — uzana zona u kojoj je došlo do
delimično stapanje, a zatim ponovne kristalizacije, dozvoljava mišljenje, da su u završnoj fazi
kristalizacije zrnastih stena, formirane tenzione pukotine u koje su utisnuti žični predstavnici
gabrova.
Izgrađeni su od porfiroklasta delom od potpuno sosiritisanih plagioklasa i uralitisanog
dijalaga. Sporedni su metalični minerali i sfen. Strukture su reliktno porfirske.

GRANITI (γ)

U liskunske i amfibolske gnajseve, na desnoj obali V. Morave u okolini Vojske i Miljkovog

manastira, konkordantno i diskordantno na ravan foliacije, utisnuti su granitoidi. Silovi su
nešto većih debljina od skladova, ali su u okvirima dekametarskih razmera.
Izgrađeni su od kvarca, plagioklasa, mikroklina, koji potiskuje i uklapa plagioklas; retkog
biotita i muskovita. Sporedni sastojci su cirkon, sfen i metalični minerali. Strukture su
porfirske.

APLITI (φ)

Ima ih u kristalastim škriljcima na desnoj obali V. Morave u ataru Radošina i Vojske. Kao
mlada, žična tela i otpornija na atmosferilije, jasno se uočavaju na terenu izgrađenom od
liskunskih škriljaca i gnajseva.
Izgrađeni su od slabo unduloznog kvarca, albita, vrlo retkog muskovita i biotita, cirkona,
apatita i metaličnih minerala. Strukture su aplitske, kataklastične.

PEGMATITI (p)

Ima ih na Resavskim humovima, oko Radošina, Gložana i Vojske, na Bagrdanskim visovima,

Straževici i Crnom vrhu. Češće su to sa folijacijom konkordantne, a rede diskordantne žice.
Debljine su od 0,5—2 metra, a dužine retko do stotinu metara.
Izgrađeni su od unduloznog, rede po obodu granuliranog kvarca, plagioklasa, mikroklina,
mirmekita, unduloznog i retkog muskovita, vrlo retko porfiroblastičnog granata, apatita i cir
kona. Strukture su zrnaste, kataklastične.

KVARCNE ŽICE (q)

Kvarcnih žica ima kako na desnoj obali V. Morave, na Resavskim humovima, tako i svuda u
kristalinu na levoj obali, na Bagrdanskim visovima, Straževici i Crnom vrhu, sve do izvorišta
Osaničke reke. Debljine su od 0,5—2 retko 5 metara, a dužine oko desetinu, katkad više
metara.
Izgrađeni su od unduloznog kvarca, turmalina i metaličnih minerala.

TURMALINISANI I SILIFIKOVANI LISKUNSKI GNAJSEVI (G)

Najčešće su to sočivasta tela, obično manjih dimenzija, koja se skoro crnom bojom jasno
uočavaju u okolnim gnajsevima. Ima ih naročito u gnajsevima na desnoj obali V. Morave
između Miljkovog manastira i Radošina. Preko 80% ovih stena je izgrađeno od
homeoblastičnih agregata turmalina sa interpozicijama plagioklasa i biotita kao relikata bivših
gnajseva. Turmalinizacija je praćena slabom silifikacijom i postturmalinskim prinosom
fosforne kiseline u obliku porfiroblasta neoapatita.

KARBON

GORNJI KARBON (C3)

Tvorevine karbonske starosti imaju neznatno rasprostranjenje i otkrivene su na krilima male

rasedima deformisane sinklinale Plažana kao i severno od Orašja u okviru lužničke jedinice.
To su kontinentalni, terestričko—limnički sedimenti, koji leže transgresivno preko kristalastih
škriljaca, a naviše postepeno prelaze u permske crvene peščare. Predstavljeni su heterogenim
peščarima i konglomeratima, kao i ugljevitim crnim glincima sa pojavama uglja. Najbolje su
otkriveni u potoku Sojak, na zapadnom krilu sinklinale (sl. 3).
 Sl. 3. Litološki stub karbona u potoku Sojak (zapadno krilo sinklinale Plažana). Lithological column of
Carboniferous of the creek Sojak (the west flank of the Plažana syncline). Литологический столб карбона в
потоку Сояк (западное крыло синклинали Плажана)

Peščari i konglomerati odgovaraju sericitsko—glinovitim i sericitsko—vapnovitim

grauvakama. Peščari su listasti do slojeviti, sive do tamno sive, retko crvene boje, pretežno
krupnozrni u nižim delovima, a srednjozrni u višim. U njima se nalaze i ostaci flore i tragovi
bioglifa. Konglomerati su srednje do sitnozrni, kod kojih valutci kvarca i kristalastih škriljaca
ne pokazuju izraženu orijentaciju. Karbon se završava sideritskim peščarima, koji se mešaju
sa peskovitim sideritima. Ugljeviti glinci sa slabim pojavama uglja i florom otkriveni su na
istočnom, pore mećenom krilu nabora, uz rased. Gornjokarbonsku starost ovih sedimenata u
potoku Sojak odredio je N. Pantić (1962) na osnovu nalaska fosilne flore: Alethopteris
bohemica, Annullaria iphenophylloides, Sphenophyloides oblongifolium, Asterotheca
arborescens, Linopteris germani, Cordaites sp., Pecopteris sp. Severno od Orašja, u jednoj
partiji škriljavih glinaca, među retkim ostacima flore determinisani su Alethopteris bohemica i
Pecopteris sp.
Karbonski sedimenti su jezerske tvorevine stvarane u redukcionoj sredini i vlažnoj klimi, na
šta ukazuju ostaci flore i autigeni minerali pirit, siderit i kaolinit. Materijal za njihovo
stvaranje dali su uglavnom škriljci i u manjoj meri granitoidne stene i tufovi.
Debljina karbona iznosi oko 40 m.

PERM (P)

Perm je zastupljen formacijom crvenih peščara, koji ovde čine najzapadnije delove
rasprostranjenja ovih tvorevina u istočnoj Srbiji. Javljaju se u prostoru između reke Mlave i
Resave u vidu nekoliko manjih izolovanih partija. Jednim delom pripadaju lužničkoj
tektonskoj jedinici, a drugim gornjačko—suvoplaninskoj.
U okviru lužničke zone crveni peščari su transgresivni i diskordantni kada leže preko
kristalastih škriljaca (severno od Zlatova), dok su konkordantni sa postupnim prelazom kada
leže preko gornjeg karbona (severno od Plažana — potok Sojak). Veoma su raznovrsnog
sastava i karakterišu se smenjivanjem peščara (krupnog, srednjeg i sitnog zrna) sa redim
partijama konglo merata i alevrolita. Javljaju se obično u slojevima do 0,50 m debljine, dok su
grubozrniji sedimenti i bankoviti. Finozrni sedimenti su često listasti i trošni. Alevroliti sadrže
karbonatne konkrekcije u kojima se nalaze fina zrna kvarca i liskuna. Peščari pripadaju i
arkozama, sub arkozama, feldspatskim subgrauvakama i feldspatskim grauvakama.
Konglomerati odgovaraju vapnovito—glinovitim feldspatskim grauvakama ili su tipa
subgrauvaka. Donja granica perma prema karbonu je postupna i dosta nejasna, pa se
makroskopski pretežno razlikuju po boji. Osim toga za razliku od karbonskih sedimenata,
permski crveni peščari imaju ređe partije sivih peščara i konglomerata, ne sadrže siderita, a
među teškim mineralima sadrže hematit kao dominantan.
Perm je u ovom delu terena uglavnom zaplavljen neogenom, a samo severno od Zlatova, na
neznatom prostranstvu, povlatu mu čine donjotrijaski sajski slojevi. Lokalno su permski
peščari u nenormalnom kontaktu sa kristalastim škriljcima ili sedimentima trijasa.
Crveni peščari u okviru gornjačko—suvoplaninske jedinice predstavljaju najstarije otkrivene
tvorevine, koje čine podinu sedimentima donjeg trijasa. Naročito su lepo otkriveni u potoku
Meto, na SZ krilu antiklinale Ždrelo, kod Šetonje (sl. 4). Mestimično su u tektonskom odnosu
sa različitim članovima donjeg i srednjeg trijasa ili gornje jure (JI od Vezičeva, Zlatovo,
Čukara). To su gornji delovi peščarske serije koje izgrađuju sitnozrni konglomerati,
krupnozrni i srednjo zrni peščari i arkoze, sa nepravilnim međusobnim smenjivanjem.
Slojeviti su do bankoviti, kadkad slabo cementovani. Boje su crvene do rumene, mestimično
šareni zbog obezbojavanja. Najviši delovi sadrže i crvene do ružičaste glinovite arkoze, koje
se nekad nalaze na granici sa subarkozama. Tada su krupnozrne strukture, kadkad su
konglomeratični ili su to sitnozrni arkozni konglomerati. Materijal je slabo zaobljen, loše
sortiran, sa nepravilno rasutim sitnim valutcima kvarca.
Crveni peščari su kontinentalne tvorevine, deponovane u oksidacionoj sredini, u uslovima
aridne i semiaridne klime sa povremenim padavinama.
Najveća debljina otkrivenog stuba permskih peščara je oko 250 m.
 Sl. 4 Litološki stub perma i donjeg trijasa severozapadnog krila antiklinale Ždrela (potok Meto kod Šetonje).
Lithological column of Permian and Lovver Triassic in NW flank ot Zdrelo anticline (creek Meto, by Šetonje).
Литологический столб перма и нижнего трийса в северозападном 1филу антикли-с Ждрела (поток Мето,
при Шетоню).

TRIJAS

Tvorevine trijaske starosti nalaze se u okviru gornjačko—suvoplaninske zone, sa izuzetkom

jedne partije donjotrijaskih sedimenata malog rasprostranjenja u Lužničkoj zoni. Izgrađuju
znatan deo karbonatnog mezozojskog kompleksa ovog terena. Zastupljena su sva tri odeljka
trijasa, ali gornji trijas nije mogao biti posebno izdvojen.

DONJI TRIJAS — SAJSKI SLOJEVI (T)

Najnižem delu trijasa, sajskim slojevima skitskog kata, pripada jedna mala partija peščara sa
faunom severno od Zlatova (lužnička jedinica, a najverovatnije i gruboklastični sedimenti koji
se u litostratigrafskom stubu nalaze između permskih crvenih peščara u podini i fosilonosnih
karbonatnih slojeva donjeg trijasa u povlati (gornjačko—suvoplaninska jedinica).
Fosilonosni sivožućkasti peščari i vapnoviti peščari otkriveni su na svega par desetina
kvadratnih metara, kod Zlatova na prostoru lužničke jedinice. Nalaze se u okviru permskih
crvenih peščara. Odnos prema podini im nije otkriven, a delom su u nenormalnom kontaktu.
U njima je nađena sledeća fauna: Pseudomonotis dar at, Ps. cf. clarai, Peccen giimbeli,
Pecten sp., Costatoria cf. costata. Ovo je prvi faunistički dokaz prisustva sajskih slojeva u
istočnoj Srbiji.
Gruboklastični sedimenti, koji po superpoziciji odgovaraju sajskim slojevima, ranije su
uglavnom smatrani kao završni delovi formacije crvenih peščara. Transgresivna, eroziono—
diskordantna granica prema permu nije uvek jasna, ali se na njoj obično zapaža novi ciklus
sedimentacije. Samo se mestimično uočava da je ova granica neravna, eroziona, sa
koncentracijom krupnijih valutaka u džepovima (kod Šetonje). Ovi sedimenti su razvijeni na
malom prostoru u vidu nekoliko uzanih i obično kraćih pojaseva (Vezičevo, Čovdin, Šetonje),
odnosno tamo gde god su u gornjačko—suvoplaninskoj jedinici otkriveni permski crveni
peščari. Počinju belim sitnozrnim kvarcnim konglomeratima, koji naviše prelaze u dosta brzu
smenu kvarcnih peščara i sitnozrnih konglomerata, mestimično izrazito bele boje. Subarkoze
su u ovom najnižem delu retke, ali u gornjem preovlađuju.
Grubi klastiti najdonjeg trijasa imaju dobro zaobljene valutke i zrna kvarca, a teška frakcija
im je bogata stabilnim mineralima (cirkonom i rutilom), dok su nestabilni minerali (feldspati i
granat) česti tek u završnim delovima sajskih slojeva. Ove karakteristike ih mineraloški jasno
iz dvajaju od permskih crvenih peščara.
Sajski slojevi su izrazito plitkovodni terigeni sedimenti, stvarani u priobalskim delovima
basena ili rečnim dolinama i deltama. Ukupna debljina im ne prelazi 20 m.

DONJI TRIJAS — KAMPILSKI SLOJEVI (T)

Preko faunističkih sterilnih sajskih slojeva konkordantno leže tankoslojeviti i pločasti

grudvasti krečnjaci sa tragovima kretanja fukoida i sa znatnim učešćem dolomitične
komponente, kao i peščari. Preovlađuje smena karbonatnih subarkoza i organogenih
peskovito—krečnjačkih dolo mita, kao i karbonatnih feldspatskih grauvaka. U donjem delu
ovih sedimenata mestimično preovlađuju peščari, smenjujući se sa peskovitim krečnjačkim
dolomitima (potok Meto, sl. 4).
Rasprostranjenje ovih slojeva uglavnom je vezano za krajnji zapadni obod mezozojskog
kompleksa. Najčešće su u nenormalnom odnosu prema susednim sedimentima. Njihova
pripadnost kampilskom potkatu skitskog kata potvrđena je prisustvom retke, ali
karakteristične faune: Costatoria costata, Myophoria cf. laevigata, Gervilleia mytiloid.es i G.
exporrecta (Ćovdinski potok). Od foraminifera nađeni su: Meandrospira cf. iulia,
Ammodiscus incertus i Glomospirella facilis. Debljina kampiliskih slojeva iznosi do 100 m.

DONJI I SREDNJI TRIJAS (T)

Kod sela Milive postoji jedna partija heterogenih trijaskih krečnjaka, alevrolita i laporaca,
najvećim delom pokrivenih, u okviru kojih se nije moglo izvršiti nikakvo raščlanjavanje. Oni
se nalaze ispod srednje jure, a samo na malom delu je otkriven njihov najniži deo u povlati
sajskih slojeva, što znači da pripadaju mlađem delu skitskog kata — kampilskim slojevima,
kao i srednjem trijasu. Moguće je da najviši delovi ovih karbonatnih sedimenata pripadaju i
gornjem trijasu, koji je konstatovan istočno odavde.

SREDNJI TRIJAS (T2)

U okviru trijaskog kompleksa najveće rasprostranjenje imaju sedimenti srednjeg trijasa, koji
se pružaju u jednoj neprekinutoj dugoj zoni širine oko 500—1.000 m, između Ćovdina i
Glavčine, kao i u vidu nekoliko manjih izolovanih partija. Oni se kontinualno razvijaju iz
donjo-trijaskih sedimenata. Često su u tektonskom kontaktu sa susednim sedimentima perma,
donjeg trijasa, srednje jure u različitih članova gornje jure. Faunistički je potvrđeno prisustvo
i anizijskog i ladinskog kata, ali njihovo izdvajanje nije moguće. Najbolje se srednji trijas
može promatrati, i pored znatne poremećenosti, u Ćovdinskom potoku (sl. 5).

Sl. 5. Litološki stub srednjeg trijasa Ćovdinskog potoka. Lithological column of Middle Triasic of Ćovdin creek.
Цитологический столб среднего трияса в потоку

Niži deo srednjotrijsakog kompleksa čine pretežno heterogeni krečnjaci, koji sadrže proslojke
laporaca i ređe alevrolita, često škriljavih. Krečnjaci su najčešće listasti, ređe slojeviti, obično
kvrgavi i mikritskog ili biomikrosparitskog tipa, mestimično peskoviti ili dolimitični. U njima
je paleontološki konstatovano prisustvo sva tri potkata anizijskog kata, ali, zbog velike
poremećenosti, ne u jednom profilu. Tako se hidaspiski potkat — zona Dadocrinus gracilis
raspoznaje po brojnim izolovanim člancima držaka ove zonske vrste u krinoidskim
krečnjacima (Ćovdinski potok); pelsonski potkat — zona Rhynchonella decurtata je
potvrđena asocijacijom faune iz mrkih biomikrita i laporovitih mikrita, u kojoj se pored
zonskog brahiopoda Decurtella decurtata javljaju i Terebratula vulgaris, Menzelia menzelii,
Tetractinella trigonela (Ćovdinski potok, Veliki vrh); i lirski potkat — zona Paraceratites
trinodosus sadrži mestimično retke primerke ovog zonskog amonita, kao i brahiopod
Piarorhynchia trinodosi, obično u mikrobiosparitskim slojevitim tamnim krečnjacima
(Ćovidinski potok, Krilaš).
Viši deo srednjotrijaske serije sedimenata koji pripada ladinskom katu, izgrađuju pretežno sivi
laporoviti ili mrki krečnjaci koji se proslojavaju sa pločastim i listastim laporcima,
mestimično peskovitim, kao i alevrolitima. Dok su krečnjaci oskudni faunom, laporci i
alevroliti mestimično sadrže brojnu faunu Daonella (Daonella šturi, D. badiotica, D.
bassanii, D. laramelli, D. tommasii, D. pichleri), kao i Trachiceras sp. U mikrofaunističkoj
asoci jaciji ovih slojeva javljaju se Turritellella mesotriasica, Vidalina martana,
Nodobacularia vujisići „Meandrospira" karnica, Involutina sinuosa pragsoides,
Ophthalmidium exituutn i dr.
Kako je u blizini sela Lomnice u okviru trijaskih sedimenata konstatovano i pirsustvo gornjeg
trijasa, moguće je da i u ovom delu terena najviše partije pripadaju delom i gornjem trijasu.
Tip sedimenata i karakter faune u srednjem trijasu ukazuju na izvesno produbljivanje basena
u odnosu na donji trijas, sa pulsiranjem dna. Debljina ovih tvorevina se kreće do 150 m.

SREDNJI I GORNJI TRIJAS (T2,3)

Severno i JI od sela Lomnice nalaze se dve izolovane partije trijaskih sedimenata u okviru
kojih je po prvi put u ovom delu istočne Srbije, odnosno unutrašnjem pojasu Karpato—
balkanida, konstatovano prisustvo gornjeg trijasa. Podina ovih sedimenata nije otkrivena, a u
povlati im je manjim delom transgresivna srednja jura, dok su najvećim delom u tektonskom
kontaktu sa gornjom jurom.
Najveći deo ove kartirane jedinice čine laporoviti krečnjaci sa proslojcima listastih glinaca i
laporaca, koji po svom faunističkom sadržaju odgovaraju gornjem delu ladinskog kata. Među
školjkama preovlađuju primerci familije Myophoridae: Grauenezvaldia decussata i
Lyriomyophoria elegans, dok se u mikrofaunsitičkoj zajednici javljaju Nodobacularia
vujisići, Turritellella mesotriasica i dr.
Iznad gornjoladinskog dela ovih sedimenata mestimično se javljaju jako peskoviti detritični
krečnjaci, često oolitični, u smeni sa vapnovitim peščarima, u okviru kojih se javljaju i veće
partije kvarcnih peščara. U njima je zapažena masovna pojava primeraka roda Trocholina,
medu kojima su determinisani: Trocholina multispira, T. ventroplana, T. biconvexa minor,
koje su prvi put opisane iz karniskih sedimenata istočnih Alpa. Pored Trocholina određeni su
i drugi oblici foraminifera: Austrocolomia marschalli, Involutina gaschei, I. gaschei
preagachei, Nodosaria ordinata, Glomospirella friedli, Agathammina austroalpina,
Turritellella mesotriasica i dr.
U nekoliko malih partija rumenih, biogeno detritičnih krečnjaka zapaženi su brojni oblici
algolikih struktura, zatim korala, problematike (Bacanella floriformis) i foraminifera:
Planiinvoluta deflexa, P. carinata, Tolypammina gregaria, Placopsillina sp., Reophaoc sp .
Mikrofaunistička asociacija iz najviših delova trijaskih tvorevina ukazuje na karniski kat
gornjeg trijasa, pa bi ove partije, u celini uzev, trebalo shvatiti kao ladinsko—karniske. One
imaju dosta sličnosti sa odgovarajućim sedimentima Stare planine (D. Urošević, 1971, 1972).
Interesantno je da fauna gornjeg trijasa nije nađena ni u jednom profilu u neposrednoj podini
srednjojurskih sedimenata.

JURA

Sedimenti jure su rasprostranjeni u gornjačko—suvoplaninskoj tektonskoj jedinici.

Zastupljena je srednja i gornja jura, koje se međusobno jasno razlikuju.

SREDNJA JURA (J2)

Srednja jura se javlja u vidu nekoliko kraćih i uzanih zona u bazi gornjojurskih tvorevina.
Leži diskordantno preko trijasa. Litološki i paleontološki to su markantni i jasno uočljivi
sedimenti neritskog, plitkovodnog karaktera. Razvijeni su po tipu razvića srednje jure
gornjačke zone susednog terena lista Žagubica. Najbolje su otkriveni u severnom delu razvića
mezozojskog kompleksa (Ćovdin—Vezićevo, Veliki vrh, Koviljarac). Predstavljeni su
pretežno heterogenim peskovitim krečnjacima žućkaste ili mrke boje i vapnovitim ili
gvožđevitim žućkastim peščarima. Krečnjaci su obično oointraspariti srednjozrne strukture, sa
čestom peskovitom komponentom, zatim peskovito—laporoviti kalkareniti, listasti i često
trošni, sa dosta faune, kao i peskoviti intrabiomikrospariti. Bogat organogeni detritus ovih
sedimenata čine odlomci krinoida, brahiopoda, briozoa, spikula spongija i druge faune, a
mestimično i često lepo očuvani brahiopodi, rede lamelibranhijati, čiji se preseci jasno
uočavaju na kvrgavim površinama slojevitosti. Od brahiopoda su determinisani Rhynchonella
varians, R. spatica, R. inconstans, R. cf. edtvardsi, dok su od školjaka izdvojeni Pecten
arcuatus, P. cf. vagans, Velopccten jason, Trichites sp. (Ćovdinski potok, Koviljarac). U
mikrofaunističkoj asocijaciji su zastupljene brojne troholine (Trocholina gr. palastiniensis i
dr.), sitni oftalmididi (Ophtaalmidium carinatum i dr.) lagenidi Frondicularia, Lenticulina i
dr.), tekstularidi, spiriline, pateline i miliolidi, a od alga Lithocodinm. U najvišim delovima
ovog paketa sedimenata, u peskovitim krečnjacima koji mestimično sadrže rožnace, može se
zapaziti i po koji neodredljivi presek amonita.
U južnom delu rasprostranjenja srednje jure (kod Lomnice, Milive i Lisac brda) preovlađuju
peščari, mestimično grubozrni. U njima nije uočena makrofauna, dok je kod Lomnice, pored
detritusa makrofaune, konstatovana mikrofosilna asocijacija srednje jure. Ukupna debljina
srednjojurskih sedimenata ne prelazi 50 m.

GORNJA JURA

Gornja jura se postepeno razvija iz srednje i čini najrasprostranjeniji član mezozojskog

kompleksa. Zastupljena je u celini, ali nije mogla biti detaljno raščlanjena.

NERAŠČLANJENA GORNJA JURA (J3)

Znatan deo gornjojurskih sedimenata nije stratigrafski uže određen. To je prostor merokarsta,
dosta poremećen, sa retko vidljivom odredljivom faunom, koji zahvata uglavnom središnji
deo mezozojskog kompleksa, između Ćovdina i Despotovca. Izgrađen je pretežno od
slojevitih i bankovnih, ređe masivnih krečnjaka, obično zoogeno—sprudnog karaktera.
Najčešće je u nenormalnom odnosu sa okolnim sedimentima. U njihovom nižem delu
konstatovani su mikro-fosili koji ukazuju na stariju gornju juru (Kurnubia palastiniensis, K.
voellingsi, „klupčaste" alge i dr.), dok su u višim delovima zapaženi retki preseci dicerasa i
neodredljivih gastropoda (Veliko brdo, Pečurina).
U području potoka Klisure, Crnog vrha i severozapadno od njega, prostiru se prekristalisali i
polumermerasti krečnjaci sa izuzetno oskudnim faunističkim ostacima. Oni su obično u
tektonskom odnosu prema trijasu, a samo kod Vezičeva, gde su i nešto manje izmenjeni,
kontinualni su sa srednjom jurom. U njima su na Crnom vrhu viđeni nejasni preseci dicerasa i
nerineida, dok su mikrofosili gornjojurske zajednice nađeni na nekoliko mesta (potok Klisura,
severo-istočno od Zlatova): Thaumatoporella parvovesiculifera, Conicospirillina basiliensis,
Tubiphytes morronensisidv. Nisu uočeni uzroci zbog kojih su ovi krečnjaci pretrpeli tako jak
stepen prekristalizacije.

OKSFORDSKI I KIMERIDŽSKI KAT

Starijim katovima gornje jure pripadaju slojeviti i bankoviti krečnjaci sa rožnacima, ređe
dolomitični krečnjaci i dolomiti, koji se u stubu nalaze između srednje jure i titona, sa kojima
su kontinualni. Izdvojeni su na malom prostoru na Velikom vrhu i južno od njega, kao i kod
Lomnice. Veoma oskudni u makrofauni, sadrže mikrofosile koji preovlađuju u starijoj gornjoj
juri: Pseudocodium convolvens, Kurnubia palastiniensis, K. wellingsi i tzv. klupčaste alge, uz
brojne druge prateće forme. Bionomska sredina ove asocijacije odgovara arealu zatvorenog
mora i nema pelaških elemenata. Dok je donja granica ovih sedimenata litološki i
paleontološki jasno izražena, granica prema titonu je aproksimativna. Debljina im iznosi oko
80 m.

TITONSKI KAT

Titonu pripadaju zoogeno—sprudni ili subsprudni bankoviti i masivni krečnjaci, kao i plitko
vodni marinski i marinsko—lagunski foraminifersko—algalni krečnjaci i dolomiti, koji pred
stavljaju direktan nastavak istih sedimenata sa lista Žagubica. Glavno rasprostranjenje im je
vezano za oblast Resave i severno od nje, a malim delom i za krajnji jugoistočni obod terena.
Izgrađuju većinu istaknutih visova i prostor tipičnog karsta uz istočni obod terena.
Fosilni sadržaj je bogat i raznovrstan. Uočavaju se preseci i fragmenti fosila uobičajenih u
sprudnim i subsprudnim zonama: korali, hidrozoji, briozoji, školjke, puževi, brahiopidi, alge i
dr. određeno je samo nekoliko dicerasa (Diceras arietinum, Monopleura sp. ind.,
Heterodiceras sp. — Koviljarac) nerineida i ceritiuma (Nerinea cf., nodosa, Phaneroptyxis
austriaca, Cerithinm sp. — Koviljarac, Lomnica). Mikrofosilnu asocijaciju čine uglavnom
bentoski plitkovodni do sprudni mikroorganizmi zatvorenog mora: Tubiphytes morronensis,
Pseudochrysalidina sp., Conicospirillina basiliensis, zatim Clypeina jurassica, Urgonina
coelinensis, Miliolidae, Verneuili nidae i dr. Nešto redi titonski mikrofosili, među kojima je
naročito česta Clypeina jurassica sa pratećim formama, utvrđeni su u nekoliko izolovanih
partija plitkovodnih krečnjaka na krajnjem jugoistočnom obodu terena, gde su krečnjaci
gotovo redovno prekristalisali i često zdruzgani.
Debljina titonskog kompleksa je oko 320 m.

TITON — VALENDIN (J,K)

U okviru gornjojurskog kompleksa severno od Despotovca, na brdu Kamenjaru, u

krečnjacima malog rasprostranjenja koji su po habitusu slični titonskim, identifikovani su
mikrofosili koji ukazuju da je ovde, pored titona najverovatnije zastupljena i najstarija donja
kreda. Pored Clypeina jurassica, koju prate i druge Dasycladaceae, javljaju se i aberantne
tintinine, zatim Miliolidae, Textulariidae, Verneuilinidae, Aeolisaccus i mikrogastropodi. To
su najmlađi sedimenti mezozojskog kompleksa na ovom prostoru.

NEOGEN

Tvorevine neogene starosti obuhvataju najveći deo terena lista Lapovo. U stratigrafskom
smislu pripadaju u celini epohi miocena, u okviru koga je moguće razlikovati njegov srednji i
gornji deo. Ovakvo izdvajanje izvršeno je uglavnom na osnovu biostratigrafskih podataka, jer
je relativno lako razlikovati faunu brakičnog sarmata i marinskog tortona, gde se upravo
nalazi granica ova dva dela. U svim ostalim slučajevima osnovni kriterijumi izdvajanja su
lito—facijalne osobenosti i superpozicija. Moguće je uglavnom razlikovati sredine sa
kontinentalnim, jezersko—kontinentalnim, čisto jezerskim i najzad marinskim režimima
sedimentacije. Na osnovu ovakvih posmatranja izvršena je podela na niže jedinice ili
podkatove od kojih srednjem miocenu pripadaju tri i gornjem miocenu dve. Tamo gde je to
bilo moguće vršeno je izdvajanje i na najniže jedinice ili litološke pakete.
Treba napomenuti da su najverovatnije miocenske starosti i manji proboji fenodacita i
fenoandezita, viđeni u rejonu razvića kristalastog kompleksa.

SREDNJI MIOCEN

Na osnovu sinteze svih karakteristika srednjomiocenskih tvorevina moguće je izdvojiti

sledeće članove stratigrafskog stuba: jezerski srednji miocen (2M2)∗; jezersko—kontinentalni
srednji miocen ( 3 M 2) ∗ i torton (M 2 2 ).

JEZERSKI SREDNJI MIOCEN (2M2)

Najstariji član srednjomiocenskih sedimenata, izdvojen kao jezerski srednji miocen, obuhvata
prostor duž mezozojskog oboda u krajnjem jugoistočnom delu lista, između sela Plažana,
Despotovca i Medara.
Ovaj stratigrafski odeljak obuhvata dve jasno različite facije. Stariju, isključivo slatkovodnog
karaktera i mlađu, sa neprestanim ritmičkim oplićavanjima uz močvarne uslove
sedimentacije. U prvoj, osnovni litološki član je laporac, obično bele ili sive boje, uz
zelenkaste laporovite i peskovite gline, zatim žućkaste peskove i ređe peskovite krečnjake
koji se verovatno javljaju u najplićim delovima jezera. U drugoj su, sem prisustva
ugljonosnog horizonta, koji se stvarao u stadijumu močvara, utvrđeni žućkasti krupnozrni
peščari i peskovite, kadkad i ugljevite gline. U okviru ugljonosnog horizonta javljaju se
ugljeni slojevi promenljive debljine, koja se kreće od 0,40 do 4,00 m. Najviše ih je dvanaest, a
grupisani su u rasponu od 9 do 140 m. Ma koliko se pomenuta dva dela najstarijeg miocena
razlikovala u facijalnom smislu, teško je tačno označiti njihovu međusobnu granicu. Ona bi
verovatno odgovarala paketu klastita koji su super-poziciono smešteni u srednjem delu, a
preko laporaca.
Od odredljivog fosilnog materijala koji je isključivo prisutan u starijoj faciji, uočeni su
mekušci, ostrakoda i fosilne flora, dok je u mlađoj nađen samo manji broj slatkovodnih
puževa i ostaci barske vegetacije. Najbogatija faunistička asocijacija je nađena kod Bigrenice,
Popovnjaka i Beljajke. Od formi se najčešće sreću Candona steinheimensis, Cheikella
subtriangulata, Lymnocythera aff. rostrata, Candona sp., Potamocypris sp i dr. N. Gagić je
1973. godine utvrdila da ova fauna pripada srednjem miocenu (helvetu).
Srednjomiocensku starost potvrđuje i nalazak ostataka flore koja je nađena kod sela Bigrence.
U pločastim belim laporcima su nađeni Myrica lignitum, Qvercus lonchitis, Ficus lanceolata,
Eucalitpus oceanica, Ramnus gaudini, Phragmites oeningensis i dr.
U ovom mlađem, ugljonosnom delu jezerskog srednjeg miocena, nađeni su takođe i sisarski
ostaci koji su obrađivani još od strane V. Laskareva (1949) kao i Ž. Petronijevića (1954).
Verovatna debljina ovih tvorevina iznosi od 250 do 300 m.
Na osnovu terenskih proučavanja, podataka bušenja, paleontoloških i paleoflorističkih
odredbi, kao i korelacije sa sličnim sedimentima na širem prostoru Pomoravlja, starost ove
slatkovodne jezerske serije je shvaćena kao srednjomiocenska. To je ujedno i najstariji član
neogena konstatovan na ovom listu.

JEZERSKO-KONTINENTALNI SREDNJI MIOCEN (3M2)

Mlađi član srednjomiocenskih sedimenata predstavlja klastičnu, u osnovi kontinentalnu seriju

stvaranu u uslovima suve aridne klime i elemenata fluvijativnog karaktera. Opšte osobine
njegove ukazuju na direktne posledice tektonskih zbivanja tog vremena.
Raznoliki litološki asortiman prvenstveno klastičnog tipa prisustvuje u raznim delovima lista.
Najtipičnije je izražen u jugoistočnom delu, oko sela Plažana, Medara i južno od varoši
Despo-tovca kao i jugozapadnom, oko sela Štiplja, Bagrdana, Botunja i Donje Komarice. U

∗
Indeksi za jezerski (2M2) ' jezersko—kontinentalni srednji miocen (3M2) usaglašeni su sa odgovarajućim
kartiranim jedinicama na susednom terenu, na listu Paraćin 1:100.000, gde je u superpoziciji ispod
jezerskog srednjeg miocena (2M 2) zastupljena i izdvojena i „klastična serija Senja" (1M 2), kao najniži deo
jezerskog srednjeg miocena.
središnjem delu lista sa leve i desne obale V. Morave, a oko sela Crkvenca, Vrlana i Rajkinca
opšte karakte ristike ovog člana u svom donjem delu poprimaju neuobičajen izgled, koji
potseća na metamorfite. Ovakav tretman stena u zoni Vrlanskog huma od strane prethodnih
istraživača, promenjen je tek istraživanjima u okviru ovog lista.
U tipičnim delovoima razvića dominiraju peščari i peskovi. Konglomerati imaju nešto manje
učešće, dok su veći blokovi sporadičnog karaktera. Vezivnu masu čine peskovite i glinovite
materije, a slojevitost je uglavnom ukrštenog tipa. Uslovi za postojanje životinjskog i biljnog
sveta su krajnje nepovoljni, tako da njihovi tragovi nisu pronađeni.
U rejonu Vrlanskog huma sedimenti srednjomiocenskog člana predstavljaju produkte izrazito
brze sedimentacije, ruditskog tipa, možda čak i prave olistolite neogena. Ovo je posledica
naglog izdizanja osnovnog gorja i njihovog rušenja, skoro trusnog razaranja, brzog snosa i
deponovanja u sredini kolebljivog nivoa plitke, bujične vode.
Krupni blokovi dominiraju u bazi ove relativno debele serije u kojoj vezani materijal ima isto
poreklo kao i otkinuti manji ili veći blokovi. Osnovna je karakteristika haotičan izgled, koji se
ogleda i u prisustvu slojeva sa bočnim promenama, isklinjavaju i sadržajem neravnomerno
raspoređenog, slabo vezanog grubozrnog materijala, različitog granulometrijskog sastava.
Prisutni su takođe i slabo vezani slojevi konglobreča i šljunka, zatim slabo vezanog
krupnozrnog i sitnozrnog peščara i peskova.
Razlog znatnije promene u opštem izgledu ovog člana u zoni Vrlanskog huma treba tražiti u
poklapanju sa granicom dve tektonske jedinice. To je najlabilnija zona ovog terena. Istočno
od njenog pružanja je oblast postojanja jezerskih basena i kontinuirane sedimentacije.
Zapadno je na skoro čitavom prostoru kopno. Uzdizanje obeju ovih oblasti je istovremeno i
vreme stva ranja ovog sinorogenog srednjomiocenskog člana, gde je na kontaktu dveju
tektonskih jedinica dolazilo do obrušavanja kopna na jezerske naslage. Nešto docnije uslovi
sedimentacije su izjednačeni u oba ova dela terena, mada oblast kristalastog jezgra još uvek
predstavlja stabilniju teritoriju. Dokaz ovome je postojanje marinskog srednjeg miocena samo
na istočnom delu terena, dok zapadno nedostaje. Jedinstveni sedimentacioni prostor na
čitavom terenu lista Lapovo nastaje tek u vreme sarmata.
Izdvajanje jezersko kontinentalnog srednjeg miocena ima veliku važnost, kako se to pokazalo
i u najnovijim proučavanjima na terenima Pomoravlja (kartiranje lista Paraćin 1977. godine).
Ovaj faunistički neidentifikovan član srednjeg miocena, bliže određuje starost prvobitno
izdvo jenog „panonskog" miocena, ili docnijeg helveta. (N. Gagić 1973). Njegovo postojanje
između marinskog donjeg tortona i spomenutog helveta pomera starost ovog poslednjeg
verovatno još nešto više.
Treba napomenuti da je u ranijim ispitivanjima (O. Spajić, 1954) deo terena zapadno od Vrlan
skog huma tretiran kao sarmat. U ćelom stratigrafskom stubu, gde debljina klastita premaša
200 m. fauna uopšte nije nađena. Tek iznad nje sedimenti sarmata imaju uobičajeno razviće
uz prisustvo tipične faune.

TORTON (M22)

Marinski sedimenti srednjeg miocena imaju veoma malo rasprostranjenje i na osnovu

terenskih promatranja vezani su za istočni obod ispitivanog lista. Leže preko klastičnog
paketa srednjeg miocena a ispod sarmata. Nešto veće partije otkrivene su u dolini Mlave, a
manje južno od Despotovca. U prvom slučaju faunistički su dokazani na profilima oko sela
Šetonja, Ćovdina, Vezićeva kao i u potoku Korenici. Južno od Despotovca javljaju se u vidu
nekoliko malih partija između sela Beljajke i Virina. Ovi sedimenti su takođe utvrđeni i
dubinskim bušenjem kao i rudarskim radovima kod sela Ždrela, Malog Laola i Vitanaca. Na
ostalim mestima u ovom delu lista, tj. u oblasti kristalastih škriljaca ili mezozojskih krečnjaka,
potpuno nedostaju, jer gornjo-miocenske tvorevine leže direktno preko ove starije podloge.
Litološki sastav ukazuje na veoma veliku sličnost oba ova dela. To su prvenstveno gline sa
više ili manje peskovitom komponentom, u čestim smenama sa sivožućkastim peskovima i
peščarima. Retko se sreću i proslojci krečnjaka. U pogledu ugljonosnosti situacija je takođe
veoma slična. Registrovana su 3—4 ugljonosna horizonta sa promenljivim brojem ugljenih
slojeva, čija debljina retko doseže do 3 m. Po pravilu zapaža se raslojavanje i isklinjavanje
idući ka dubljim delovima. U facijalnom smislu to su marinski sedimenti sa povremenim
kraćim ili dužim oslađivanjem u čijim se intervalima nalaze ugljonosni horizonti.
Brojna i veoma dobro očuvana foraminiferska fauna iz svih peskovitih glina kod sela Virina
Globigerinoides trilobus, Orbulina suturalis, O. universa, Spiroplectamina carinata,
Heterolepa dutemplei i dr.) uvršćuje ove sedimente u marinski donji torton, odnosno gornji
deo poznate lagenidne zone. Probe uzete iz sitnozrnih slabo vezanih peščara kod sela
Vezićeva sadržavale su samo primerke Amonia beccarii, koja ukazuje na završne horizonte
gornjeg tortona. Međutim, sivi peskoviti krečnjak uzet sa istog profila, ali iz nižih delova,
sadrži makroforaminifere (Operculina sp.) i ukazuje na niži deo gornjeg tortona. Nalazak
predstavnika ovog roda je u stvari prvi nalazak u gornjotortonskim sedimentima marinskog
karaktera i to kako na teritoriji Srbije tako i Jugoslavije uopšte.
Zajednica forminifera i ostrakoda iz žutih slabo vezanih peščara potoka Kamenice (Šetonje)
sa Elphidinm crispum, Asterigerina planorbis, Henryhowella asperrima, Cytheridea
acuminata, Aurila similis i dr. ukazuju da ovi marinski sedimeni pripadaju gornjem tortonu.
Krupni i brojni oblici fovamimfera Elphidium crispum i Ammonia beccari, kakvi su ovde
nađeni, sreću se u završnim horizontima gornjeg tortona Srbije, dok ostale forme ukazuju na
postojanje i nižih nivoa za vršnog dela gornjeg tortona.
Osim nalazaka mikrofaune, nađeni su i fragmenti ježevih bodlji kao i sitne školjke. Kod sela
Vezićeva (potok klisura) u sivim peskovitim glinama nađena je bogata fauna mekušaca
(Corbula carinata, Anadara diluvii, Corbula gibba Terebralia bidentata lignitarum) ukazuje
na tortonsku starost pomenutih sedimenata kao na tvorevine priobalske plitkovođne sredine
taloženja.
Srednja debljina marinskog tortona iznosi oko 150 m.

GORNJI MIOCEN

Gornji miocen je otkriven na velikom prostoru i njemu pripadaju sedimenti sarmata i panona.

SARMAT (M31)

Sarmatski sedimenti na ovom listu imaju najveće rasprostranjenje od svih članova neogene
serije. Leže preko marinskog tortona ili transgresivno preko starijih tvorevina, a povlatu im
čine panonski sedimenti. Otrkiveni su na širokom prostoru istočno od Velike Morave, između
Isakova, Medara, Porodina, Krvija i istočno ivice lista. Nešto manja partija ovih sedimenata
zahvata prostor zapadno od Velike Morave između Batočine i Rajkinca pa sve do zapadnog
oboda kartiranog terena.
Litološki tipovi sedimenata kao i pojave ugljonosnosti ukazuju na faciju brakičnog karaktera,
sa oplićavanjima, kada se u močvarnim periodama stvaraju ugljeni slojevi.
Najniži deo sarmatskih tvorevina otkriven je u severoistočniom delu terena (Oreškovica,
Sedlare), gde su u manjim erozionim mecima otkriveni metapeščari i gabroamfiboliti u podini
sarmatskih naslaga. Ovaj deo sarmata predstavljen je slabo vezanim konglomeratima koji
sadrže valutke kvarca i škriljaca iz podine. Vezani su karbonatno—gvožđevitim cementom i
smenjuju se naviše sa slabo vezanim peščarima, žutim peskovitim glinama, alevritskim
peskovima i ređe sitnozrnim konglomeratima. U njima se zapaža kosa slojevitost.
Viši delovi ovih sedimenata su finozrniji i predstavljeni su alevritskim i alevrit peskovima,
sitnozrnim laporovitim peščarima, šupljikavim peskovitim krečnjacima, peskovitim glinama i
ređe laporovitim krečnjacima, vapnovitim peščarima, peskovitim laporcima i sočivima
konglomerata. Na jednom mestu (Bobovo) pre pojave karbonatnih sedimenata javlja se manji
proslojak sivo-žućkastog kristaloklastičnog tufa (sl.6).
U najvišim delovima sarmatske serje sreću se žuti peskovi, alevritske peskovite gline,
glinovito— karbonatni alevritski peskovi i ređe peskovita krečnjačka sočiva, ugljevite gline sa
slojevima uglja i šljunkovi. U prostoru zapadno od sela Milive (istražno polje „Zabela")
konstatovana su tri ugljena sloja, od kojih je najniži debeo 0,30 — 3,60, srednji od 1,20 — 4
m. dok je najviši promenljive debljine i ekonomski neinteresantan.
Mikro i makro fosilni ostaci nađeni su na velikom broju lokalnosti, kako u peskovito—
glinovitom tako i u karbonatnom delu serije. Nalaskom ovako brojne faune utvrđeno je
postojanje kompletnog donjeg sarmata i donjeg dela srednjeg sarmata.
Mikrofosili brakičnog donjeg sarmata zastupljeni su foraminiferskom i ostrakodskom faunom,
na osnovu koje se donji sarmat deli na dve zone: donju sa Elphidium reginum i gornju sa
Elphi dium antoninumjhauerinum. U donjoj, pored zonskog fosila, određeni su još Cytheridea
hungarica, Aurila mehesi, Elphidium crispum, Ammonia beccari i dr. (Bogova, Virine,
Tručevac). U gornjoj zoni, pored zonske foraminiferske vrste Elphidium antoninum, česti su
još sitni oblici E. macellum, E. crispum kao i ostrakodska vrsta Aurila notata i dr. Nekad ovoj
zoni odgovara mikrofosilna zajednica sa brojnim miliolidama među kojima su najviše
zastupljeni Quinquelo-culina reussi, zatim razne trilokuline i kvinkvelokuline i dr. (Kušiljevo,
Porodin, Vezićevo, Viteževo, Dubnica, Trmčar, Krvije). Od ostrakodske faune u ovoj zoni
sreću se miociprideisi (Miocyprideis janoscheki), ciprideisi (Cyprideis sarmatica, C. cf.
pokorny), argiloecije i heterociprisi.
U peskovitim krečnjacima potoka Sedlare i kod Vrlaje, nađeni su fragmenti algi koralinacea
iz podfamilije melobesieae koje pripadaju rodu Lithoporella i predstavljaju prvi nalazak algi
lithoporella u donjem sarmatu Srbije.
Sarmatsku starost, pored obilne mikrofaune, potvrđuje i nalazak relativno bogate asocijacije
makrofaune, među kojima preovlađuju gastropodi. U donjim delovima, koji bi odgovarali
risoidno—hidrobiskom horizontu nađeni su: Mohresternia inflata, M. angulata, Hidrobia
frauenfeldi, Acteocina lajonkaireana i dr. U višim delovima, koji bi odgovarali erviliskim
slojevima određena je fauna mekušaca od kojih su važniji -.Cardium plicatum, C. obsoletum,
Cerithium rubiginosum, Musculus sarmaticum, Ervilia dissita podolica, Pirenella picta, P.
disjuncta, Irus gregarius, Donax dentiger, Mactra eichzvaldi i dr. (Porodin, Sedlare, Staro
Selo, Oreškovica).
Sedimenti srednjeg sarmata zastupljeni su samo svojim donjim delom, u kome su
konstatovane dve mikrofosilne zajednice. Jedna sa obiljem spirolina (S. pseudostelligera),
peneroplida, deudritina i kvinkvelokulina koje daju posebne karakteristike mikrofosilnoj
zajednici. Druga sa zonskim foraminiferskim oblikom Protelphidium subgranosum sadrži još
ostrakode (Heterocypris sp., Argilloeciadiv sp.), nubekularide (prijanjajući oblici) i alge
(Acicularia michelini, Chalmasia morelleti i dr.).
 Sl. 6. Šematski prikaz delova stuba sarmatske serije u profilu Borovo — Kupinovac — Đurinac. Generalized
review of parts of the column of Sarmatian series in the cross—section Borovo— Kupinovac — Đurinac.
Схематический обзор частей столба сарматской серии в разрезе Бобово — Купиновац — Дюринац.

U završnim delovima nađene su: Cyprideis sarmatica, Elphidium macellum (forme malih
dimenzija) i dr. (Porodin, potok Repušin, Dubnica, Krvije, Tabanovac, Donja Raca).
U južnom delu lista (Rajkinac) završni delovi sarmatskih sedimenata prema asocijaciji flore
(Betula prisca, Castanea atvia, Fagus pliocenica, Salix longa, Acer trilobatum i dr.) mogli bi
odgovarati panonu, ali ovo nije potvrđeno i nalaskom faune. U sarmatske tvorevine uvršćeni
su sedimenti otkriveni zapadno od velike Morave, kao i manje partije u krajnjem jugistočnom
delu lista. Njihova starost je pre svega određena superpoziciom — leže ispod
dokumentovanog panona, a imaju skoro identičan litološki sastav kao sedimenti sarmata
otkriveni istočno od Velike Morave.
Debljina ove serije kreće se od 300—350 metara.

PANON (M23)

Panonski sedimenti imaju znatno manje rasprostranjenje od sarmatskih. Otkriveni su u

severnom i severozapadnom delu lista između sela Dobrnje, Krvija i Porodina kao i između
leve obale Velike Morave, Velike Plane i sela Radovanja. Leže konkordantno preko
sarmatskih naslaga. U prostoru između Dobrnje, Krvija i Oreškovice jasno se zapažaju u
morfologiji terena jer grade grebene sa otsecima. Ova morfološka granica odgovara približno
i stratigrafskoj granici između sarmata i panona, koji su u ovom delu na više mesta i u
tektonskom odnosu.
Panon je predstavljen alevritskim peskovima i glinama, žutim peskovitim mestimično
liskunovitim glinama, ređe sivim glinama, peskovima i kvarcnim peščarima, koji daju
pomenuti po sebni morfološki izgled ovog terena.
Prema nalasku fosilnog materijala ovde su zastupljeni donji i gornji panon. Mnogo više
nalazaka ima u severnim nego u severozapadnim delovima lista.
Najniži delovi donjeg panona između Dobrnja, Krvija i Porodina sadrže ostrakodsku vrstu
Hemicytheria lorentheyi dok su u višim nađeni Cyprideis tuberculata, Hemicytheria
tenustriata, Amplocypris firmus i Hungarocypris auriculata. Starost donjeg panona potvrđena
je nalaskom sledećih makrofosilnih formi: Limnocardium cf. praeinflatum, Orygoceras
fuchsi, Melanopsis impeesa bonellii, Melanopsis bouei affinis i dr. Ovi sedimenti sadrže i
otiske paleoflore, koja je egzistovala u gornjem panonu (Salix longa, S. varians, Platamus
aceroides, Cinnamxomum polymorphum, Thypa latisma i dr.).
Panonski sedimenti otkriveni zapadno od Velike Morave sadrže veoma oskudne fosilne
ostatke. Prema ranijim istraživanjima (P. Stevanović, 1958) u ovim oblastima nađeni su fosili
panonske starosti. Njihovo prisustvo konstatovala je B. Golubović (1961), koja je našla
ostrakodsku mikrofaunu i makrofaunu kod sela Radovanja. Od ostrakoda su određene
Cyprideis sp., Amplocypris sp., Candona sp. i dr., a od makrofaune Melanopsis pigmea
turrita, Melania verbasensis, Mikromelania minima, Nerithodonta sinjani i dr. Krstić N.
(1973) pominje iz iste lokalnosti bogatu, ali rđavo očuvanu mikrofaunu iz glinovitih peskova,
smatrajući je donjopanonskom. Ovom prilikom nađeni su fragmenti Amplocyprisa, kao i retki
predstavnici ostrakodske vrste Hungarocypris hieroglyphica koje potvrđuju niži deo
gornjopanonskih sedimenata. Prilikom bušenja u krajnjem severozapadnom delu lista (Velika
Plana) u intervalu između 21 i 90 m. nađena je kaspibrakična ostrakodska fauna panonske
starosti. U najnižem od ostrakodskih vrsta određene su: Cyprideis hungarica, Hemicytheria
tenustriata i H. ampullata koje ukazuju da ovi sedimenti pripadaju gornjem delu donjeg
panona. Viši intervali bušotine pripadaju nižem delu gornjeg panona u kojima je nađena vrsta
Hungarocypris hieroglyphica veoma česta. Međutim, ovi delovi nisu i završni horizonti
gornjeg panona, jer obilje kandonskih oblika, ciprideisa ili amnocitere, kojima se obično
završava gornji panon Srbije, nisu nađeni.
Fosilne zajednice nađene u panonskim sedimentima ukazuju na kaspibrakicni karakter vodene
sredine. Debljina ovih naslaga iznosi oko 200 metara.

MIOCENSKI VULKANITI

FENODACITI-FENOANDEZITI (aq)

U krajnjem jugozapadnom delu lista otkriveno je nekoliko manjih pojava vulkanskih stena u
škriljcima visokog stepena metamorfizma. To su intenzivno alterisane stene, koje su na
osnovu fenokristala određene kao fenodaciti, fenoandeziti i fenoandeziti sa kvarcom.
Fenodaciti. Nešto veća pojava ovog vulkanita, pružanja istok—zapad, preseca potok Kusaču,
desnu pritoku Osanice. Otkrivena je kao proboj u mikašistima i leptinolitima. To je čvrsta
stena, sivožućkaste boje, izgrađena od fenokristala potpuno argiliziranog i limonitisanog
feldspata (plagioklasa) korodovanog, katkad sa granofirskim vencem kvarca i amfibola
potpuno zamenjenog glinovito—hloritskim mineralima i neobiotitom. Osnovna masa je
izgrađena, uglavnom od mikrolita kvarca sa ređim alterisanim feldspatom i amfibolom.
Akcesorni su rudni minerali, apatit i cirkon. Struktura je holorokristalasto porfirska.
Fenoandeziti. Manja pojava fenoandezita otkrivena je kao proboj u mikašistima potoka
Psoder, desnoj pritoci Osanice, iznad sela Donje Komarice. Boje su limonitsko žute ili prljavo
bele uz pojavu naizmeničnog smenjivanja mrkih limonitskih traka. U njihov stastav ulaze
fenokristali potpuno argiliziranog feldspata (plagioklas), argiliziranog, karbonatisanog i
limonitisanog bojenog sastojka, koji na osnovu slabo očuvanih kristalografskih kontura,
verovatno odgovara amfibolu. Osnovna masa je od alterisanih mikrolita istih minerala, sa
nešto hlorita i mikrokristalastih agregata kvarca koji su verovatno, nastali rekristalizacijom
stakla. Sporedni su vrlo retki rudni minerali, apatit i cirkon. Struktura je holokristalasto
porifirska, oligofirska.
Fenoandeziti sa kvarcom. Dve manje pojave ovih prelaznih valkanita otkrivene su takođe, kao
proboji u granat—staurolitskim leptinolitima iznad leve obale Osanice, kod sela Strižila.
Izgrađeni su od potpuno argiliziranih fenokristala feldspata i argiliziranih, karbonatisanih i
limonitisanjh bojenih sastojaka — verovatno amfibola. Bitna karakteristika je pojava
mikrolita kvarca u osnovnoj masi (retko je mikrofenokristalan). Feldspat i bojeni sastojci
potpuno su alterisani. Sporedni su rudni minerali i cirkon. Stena je naknadno intezivno
pigmentisana limonitskom materijom. Struktura je porifirska.
Nema elemenata za odredbu starosti ovih vulkanita. Međutim, na terenima susednih listova
(Paraćin, Aleksinac, Žagubica) starost ovih stena određena je kao donjomiocenska.

KVARTAR

Sedimenti kvartarne starosti imaju značajno rasprostranjenje, naročito u okviru široke aluvi
jalne ravni Velike Morave i njenih većih pritoka — Mlave i Resave. Promatranjem veoma
retkih izdanaka, fotogeološkom i morfološkom analizom, kao i bušenjem, izdvojeno je u
njima nekoliko genetskih tipova i podtipova. Tako su na obodu aluvijalnih ravni izdvojene
rečne terase, kojih uz Veliku Moravu ima četiri. U okviru padinskih nanosa izdvojeni su
proluvijum, deluvijum, deluvijum—proluvijum i sipari, dok su na prostoru aluvijalne ravni
raščlanjene sve tri osnovne rečne facije: facija korita sa dve podfacije — aluvijum i sprudovi i
plaže; facija povodnja i facija mrtvaja. Rečne terase verovatno odgovaraju pleistocenu, a
ostali kvartarni sedimenti holocenu.

PLEISTOCEN

REČNE TERASE (t4―t1)

Neposredno uz aluvijalne ravni i na dolinskim stranama Velike Morave, Resave i Mlave

razvijene su rečne terase, među kojima su izdvojena četiri nivoa prema relativnim visinama.
Erozioni procesi najvećim delom su razorili prvobitne terase, pa i tamo gde su sačuvane često
je teško odrediti njihove granice. Obično su u morfologiji slabo naglašene, kao terasne
zaravni eroziono—akumulacionog karaktera. Fauna u terasnim sedimentima nije nađena.
Međutim, prema regionalnom poznavanju sve suprainundacione — nadplavne rečne terase,
pleistocenske su starosti.
Četvrta terasa (t4) (50—60 m). Na neogenom terenu desne obale Velike Morave, istočno od
Krušara, nalaze se fragmenti razorene najstarije rečne terase, u vidu nekoliko izolovanih
partija na malim terasnim zaravnima. Tu su često na površini otkriveni krupni šljunkovi, čija
debljina u bušotini B—12 (kod Isakova) iznosi 4 m. Međutim, mestimično su šljunkovi ostali
samo kao tanki erozoni ostaci. Oblik i sastav materijala u ovoj terasi ne razlikuje se od mlađih
terasa.
Južno od Miloševa, na kristalastim škriljcima leve obale Velike Morave, takođe je otkriven
rudiment ove najstarije terase, na neznatnom prostoru. To su takođe zaobljeni valutci od
različitih škriljaca.
Treća terasa (t3) (25—35 m). Uočena je u prostoru ušća Velike Morave i Resave, blizu
Crkvenca. I istočno od Krušara jedna mala zaravan ispod izolovanog fragmenta najviše terase
pripada ovom terasnom nivou. Ova terasa je morfološki veoma slabo izražena, a izdanaka
gotovo i nema, pa je samo aproksimativno izdvojena od mlađe terase. U sastavu ovog
materijala pored šljunkova i peskova učestvuju i alevriti i alevritske gline, koje su verovatno
ekvivalenti starijih povodanjskih facija.
Druga terasa (t2) (17—24 m). Ova terasa je razvijena uz aluvijalne ravni sve tri veće reke;
Velike Morave, Resave, a malim delom i Mlave. Delimično je to i zajednička terasa Velike
Morave i Resave. Severno od Markovca moravina terasa ovoga nivoa dobrim delom je
pokrivena deluvijalnim sedimentima. Inače, istog je litološkog sastava kao i treća terasa.
Prva terasa (t1) (8—15 m). Najmlađa terasa je najrasprostranjenija i morfološki najbolje iz
ražena, a izdvojena je uz sva tri glavna rečna toka, Mestimično su na njenoj donjoj granici,
prema aluvijalnoj ravni, jasno izraženi terasni otseci čije visine dostižu i 3—4 m. (zajednička
terasa Velike Morave i Resave, kao i uz Veliku Moravu severno i južno od Markovca). Pred
stavljena je uglavnom šljunkovima i peskovima, litološkim predstavnicima stare facije korita,
ali i alevrolitima i alevritskim glinama, odnosno starim tvorevinama facija povodnja i mrtvaja.

HOLOCEN

PROLUVIJUM — PLAVINSKI KONUSI (pr)

Na delovima terena gde kraći, obično povremeni tokovi manjih pritoka Velike Morave,
Resave i Mlave naglo prelaze u aluvijalne ravni, odnosno na mestima gde im naglo slabi
prenosna snaga, razvijeni su proluvijalni sedimenti u vidu plavinskih konusa. Oni se odlikuju
nepravilnom sortiranošću materijala, haotičnom i ukrštenom sedimentacijom, koja je, samo
grubo uzev, paralelna površini konusa. Izgrađeni su pretežno od supeskova, ređe šljunkova,
koji obično grade sočiva, dok se u korenima konusa nalazi grublji klastični materijal.
Prisustvo plavinskh konusa, posebno kada su u stalnom narastanju, svedoči o razlikama u
stabilnosti između zone spiranja, odnosno pobrđa i zone depozicije, odnosno aluvijalne ravni.

DELUVIJUM (d)

Deluvijalni zastori su obično rasprostranjeni na blagim padinama neogenih terena, znatno

manje na kristalastom kompleksu, a samo neznatno na mezozojskom terenu.
Na kristalastim škriljcima deluvijalne tvorevine imaju po pravilu klastičniji karakter nego na
neogenom području. Njihova granulacija ide i do grubozrnih peskova, a mestimično i sitnijih
šljunkova.
Na neogenom terenu deluvijum grade supeskovi, sugline i alevritični sedimenti, koji se često
teško mogu razlikovati od podine.
Najveće rasprostranjenje imaju na levom, zapadnom obodu aluvijalne ravni Velike Morave,
kod Novog i Starog Sela, gde su i najbolje proučeni. Deo ovih sedimenata bio je uvršćen u
les, u okviru „lesnih oaza između reka Jasenice, Rače i Velike Morave" (J. Marković —
Marjanović, 1954). Međutim, terenskim i laboratorijskim istraživanjima na nekoliko profila
(Velika Plana, kod crkve Pokajnice, potok Gibavica, ciglana kod Markovca, bušotina B—29)
konstatovan je samo lesoidni karakter ovih tvorevina, koje ne pripadaju pravom lesu, na koji
makroskopski mnogo liče. Tako je uočena njihova jasna i neposredna genetska veza sa
neogenim podinama (potok Gibavica, ciglana kod Markovca), što kod tipičnog lesa ne može
biti slučaj. Prisustvo alevrit—peskova i otsustvo za les karakteristične alevritske (prašinaste)
frakcije od preko 70%, zatim malo prisustvo kvarca (4—10%) i liskuna (1—5%), a veliko pri
sustvo alterisanih glinovito—limonitisanih agregata, kao i neke druge karakteristike, jasno
razlikuju lesolike sedimente na ovom terenu od pravog lesa.

DELUVIJUM - PROLUVIJUM (dpr)

Mešoviti deluvijalno—proluvijalni sedimenti su izdvojeni samo na nekoliko mesta (kod

Kušiljeva i Svilajnca). Nastali zajedničkim dejstvom površinskog spiranja i bujičnih tokova,
oni predstavljaju tvorevine koje se dosta teško razlikuju kako od deluvijalnih tako i od
proluvijalnih, pa je moguće da je njihovo rasprostranjenje i veće. Litološki, to su supeskovi i
sugline, slabo sortirani, pretežno dobro zaobljeni.

SIPARI (s)

Uz podnožje strmih krečnjačkih otseka u klisurastom delu toka Resave, na nekoliko mesta
formirali su se sipari. Oni se sastoje isključivo od nezobljenih i nevezanih komada
gornjojurskih krečnjaka, od kojih su najkrupniji i najniže svaljani. Obično je više manjih
sipara u podnožju spojeno, gradeći tako siparski zastor.

FACIJA KORITA (a)

U okviru ove facije izdvojeni su sedimenti dve podfacije: aluvijon i sprudovi i plaže.
Aluvijon. Uz rečna korita Velike Morave, Mlave i Resave, a manjim delom i njihovih
pritoka, razvijeni su aluvijalni nanosi, predstavljeni uglavnom heterogenim šljunkovima,
peskovima i alevrit peskovima. Najveću širinu na površini ovi sedimenti imaju u oblasti ušća
Resave u Veliku Moravu — oko 8 km. Ako imamo u vidu da oni leže i ispod široko
rasprostranjenih sedimenata facije povodnja Velike Morave i Resave, kao i dužinu ovih
tokova, dobićemo rasprostranjenje koje ukazuje na veoma značajno učešće ovih naslaga u
geologiji čitavog terena. Debljina ovih nanosa je različita i kreće se do preko 20 m. (bušotina
B—26 — 21,60 m; B—25 — — 25 m; i B—17 — 26 m).
Sortiranje materijala je pretežno slabo (So varira uglavnom između 2,62 i 6,21), sa
neujednačenom smenom i granulacijom. Količina CaCO3 je promenljiva i kreće se od 1,5 do
33% ili, pak, izostaje. Šljunkovita frakcija je veoma raznovrsna, kako po veličini valutaka,
koja se najčešće kreće između 1—5 cm, tako i po mineraloškom sastavu koji pretežno čine
kvarc, kvarcit, škriljci, peščari, rožnaci, krečnjaci. Minerali teške frakcije su predstavljeni
većom količinom epidota, granata, amfibola i metaličnih minerala, dok su ostali minerali ređi
(sfen, staurolit-turmalin, rutil, zoizit, rombični pirokseni i dr.).
Fauna u aluvijalnom nanosu konstatovana je samo u bušotini B—17, gde su u krupnim
šljunkovima na dubini od 7,20—8,00 m konstatovane sledeće rečne forme: Unio batavus,
Lithogliphus naticoides, Nerithina danubialis, N. transfersalis. U bušotini B—25, na 3,5 m
dubine, u peskovitom materijalu iznad krupnih aluvijalnih šljunkova nađen je ostrakaod
Scottis browniana, koji je ovde nesumnjivo pretaložen.
Sprudovi i plaže. U samom koritu Velike Morave, duž gotovo čitavog njenog toka, uočavaju
se sprudovi i plaže, obično malih širina, a dužina i do stotinak metara. To su nestalni,
migrirajući sedimenti, izgrađeni od veoma heterogenih peskova i šljunkova. Formiraju se ili u
samom rečnom koritu ili na spoljnoj strani rečnih meandra. Zbog povremenih promena, inače
nemirnog toka velike Morave, kao i zbog promene intenziteta prenosne moći vodenog toka,
ovi nanosi su podložni čestim migracijama.
 FACIJA POVODNJA (ap)

Na najvećem delu aluvijalne ravni Velike Morave, sa obe strane recentnog rečnog korita i
zone facije korita, razvijeni su sedimenti povodnja. Oni su zastupljeni manjim delom i u
dolini Resave. Njihovo prisustvo, nastalo depozicijom alevritsko—glinovitog materijala za
vreme poplava, svedoči da je dolina Velike Morave u ovom delu svog toka dostigla jednu od
najviših faza dinamičkih svog razvoja.
Sedimente povodnja čine pretežno supeskovi i sugline, odnosno alevrit—peskovi,
alevritsko— glinoviti peskovi i alevritske gline. Sortiranje materijala je slabo (So je 2,05—
5,81). Minera loški sastav teške frakcije se karakteriše prisustvom veće količine metaličnih
minerala, epidota, granata, amfibola, dok su ostali minerali staurolit, rutil, zoizit, sfen, cirkon i
rombični pirokseni. Debljina sedimenata povodnja je različita. Ona u bušotini B—26 iznosi
5,90 m.
U znatnom delu aluvijalne ravni Velike Morave, posebno u blizini rečnog toka, i danas se pri
likom redovnih poplava vrši sedimentacija. Na delovima rasprostranjenja ove facije koji više
ne bivaju plavljeni, u površinskim sedimentima se obavlja proces transformacije, čiji su pro
dukt razne lesoidne i iluvijalne tvorevine.

FACIJA MRTVAJA (am)

Tipična ravničarska reka, Velika Morava krivuda, preseca svoje meandre, a napuštena korita
postaju mrtvaje, u kojima se vrši deponovanje finih barskih sedimenata, nehomogenih pesko-
vito—glinovitih, odnosno alevrit peskova i glinovitih alevrita, kao i alevritskih glina. U nekim
mrtvajama (Crkveničko blato, Šanac blato i Lučicko blato) ima i slabih tragova treseta.
Sortiranje materijala je po pravilu loše (So je 2,45—3,96). Analiza teške frakcije sadrži
najviše amfibola, metaličnih minerala i granata, zatim rombičnih piroksena, zoizita, sfena,
cirkona, rutila, turmalina, limonita, apatita i biotita.
Pored starih, konsotidovanih mrtvaja, u kojima se vrši dugotrajna depozicija materijala,
postoji i veći broj privremenih, u neposrednoj blizini korita reke, koji ciklično ponovo postaju
recentno korito i u kojima je sedimentacija tvorevina mrtvaja kratkotrajna i neznatna.
Kako prisustvo mrtvaja karakteriše konstrativnu dinamičku fazu (fazu akumulacije) u razvoju
rečne doline, to znači da je Velika Morava ušla u najvišu fazu svog razvoja.
TEKTONIKA

Pokrivenost najvećeg dela lista Lapovo mladim neogenim i kvartarnim naslagama znatno
otežavaju detaljnije sagledavanje i interpretaciju tektonske građe ovoga prostora, posebno
pretercijarnog. Na osnovu raspoloživih podataka o geološkoj građi, koji su upotpunjeni i
primenom metoda daljinske detekcije (analiza aerosnimaka i skanograma Landsat br. 1463—
08511 kanal 4 i 5), kao i interpretacijom raspoloživih geografskih podataka, izdvojene su
četiri tektonske jedinice: kristalasto jezgro, lužnička zona, gornjačko—suvoplaninska
zonipokrovna jedinica.∗ Prva jedinica pripada Srpsko—makedonskoj masi, druge dve
Karpato—balkanidima istočne Srbije a četvrta delimično pokriva sve tri starije jedinice. Ove
jedinice su individualisane i po sastavu i po strukturnom sklopu. Starije su međusobno
razdvojene longitudinalnim dislokaci jama. Dok se stariji razlomi uočavaju terenskim
promatranjima, mladi razlomi, koji su posebno značajni zbog njihove neotektonske aktivnosti,
mogu se konstatovati uglavnom analizom skanograma i geofizičkim ispitivanjima.

KRISTALASTO JEZGRO

Kristalasto jezgro zahvata terene u jugozapadnom delu lista Lapovo. U njemu je otkrivena
asocijacija metamorfisanih stena, koje su u svojoj dugoj geološkoj istoriji oblikovane tokom
više tekto—magmatskih ciklusa. Svako od tih oblikovanja odlikuje se posebnim stilom i
intezitetom deformisanja stena. One su oblikovane u uslovima različitog pritiska i
temperature.
U metamorfitima kristalastog jezgra su uočeni različiti strukturni elementi — planarni i
linearni. Slojevitost predstavlja najstariji strukturni element, nastao kada i sedimentna stena.
Dobro je uočljiva na graničnim površinama kvarcita, kalkšista i mermera. Foliacija kao
strukturni elemnt ima najveće rasprostranjenje. Starija folijacija je paralelna ili skoro
paralelna slojevitost, dok je mlada vezana za migmatizaciju, koja nije uvek ostvarivana po
ravni naslojavanja — odnosno starije folijacije. U mladu folijaciju treba ubrojiti i onu u čijoj
su ravni rasli postkinematski biotiti, a koji su obrazovani u kontaktnim omotačima
granitoidnih stena.
Metamorfisane stene su ubrane u uspravne, kose i polegle, metarske, dekametarske i
hektometarske nabore. Metarskim naborima je paralelna lineacija predstavljena presecima
dveju folijacija; plisažom i paralelno raspoređenim stubastim mineralima.
Razlamanja metamorfisanih stena, koja su pratila ili neposredno usledila glavnu fazu
metamorfizma, ostavila su sisteme pukotina zapunjenih granitskim, aplitskim, pegmatitskim i
kvarcnim žicama. Mlađim razlamanjima stvorene su duboke pukotine u koje su se utisnule
dacito— andezitske stene. Za najmlađa razlamanja vezane su rasedne površi sa strijama. Po
njima su ostvarena reversna, gravitaciona, i kretanja sa horizontalnom komponentom. Ona su
praćena diaftorezom metamorfita kristalastog jezgra.
Kristalaste stene u metamorfikumu Resavskih humova, Bagrdanskih visova, Batočinske
straževice i Crnog vrha, ubrane su u nekoliko krupnih antiklinalnih i sinklinalnih oblika.
Najistočnija je antiklinala Radošina, koju prema zapadu smenjuju sinklinala Miloševa i
antiklinala Štiplja. Još zapadnije od sinklinale Komarice i Botunje.
Antiklinala Radošina (1) je izgrađena od stena proterozojske starosti metamorfisanih pod

∗
Za prve tri tektonske jedinice zadržani su nazivi koji se već koriste u literaturi, a radi njihovog lakšeg
regionalnog povezivanja na širem prostoru.
uslovima amfibolitske facije. One su predstavljene liskunskim i amfibolskim gnajsevima,
gnajso— mikašistima, mikašistima, kvarcitima i mermerima. Mestimično ima migmatita. Tu i
tamo su prorivene granitoidnim stenama oko kojih ima pojava kontaktnog metamorfizma.
Slojevitost je dobro izražena u mermerima i kvarcitima; starija folijacija u liskunskim i
amfibolskim gnajsevima, gnajso—mikašistima i mikašistima i ponekad u migmatitima. Mlađa
folijacija je zapažena u migmatitima i kod stena koje su trpele kontaktno metamorfne uticaje
granitoidnih stena. Kristalasti škriljci su ubrani u pozitivan zapadno vergentan oblik sa
subhorizontalnom osom nabiranja. Naborni oblik se prostire pravcem sever—jug. On je
poprečnim rasedima iskomadan na niz manjih celina.
Sinklinala Miloševa (2) je izgrađena od liskunskih i amfibolskih gnajseva, dvoliskunskih
mikašista, crnih kvarcita i mermera. Sinklinala je otkrivena između Miloševa na istoku i sela
Lovci na zapadu, od Račnika na jugu do Brzana na severu. Ovde se radi o jednom negativnom
zapadno vergentnom nabornom obliku sa subhorizontalnom osom nabiranja. Istočno krilo
sinklinale je donekle deformisano mlađim dijagonalnim rasedom Bagrdana, koji je u ovim
terenima koristila Velika Morava za usecanje svog korita.
Antiklinala Štiplja (3) je izgrađena od liskunskih i amfibolskih gnajseva, gnajso—mikašista,
mikašista i mermera. Slojevitost je dobro izražena u mermerima, a folijacija u gnajsevima,
gna jso—mikašistima i mikašistima. Dijagrami br. 9 i 8 (sl. 8.) su urađeni za središnji deo i
istočno krilo antiklinale.
Sinklinala Komarice (4) leži zapadno od antiklinale Štiplja. Predstavlja prevrnut zapadno-
vergentan sinklinalni oblik. Izgrađena je od kvarcita, kalkšista do mermera i liskunskih
škriljaca sa amfibolskim škriljcima. Istočno krilo je deformisano reversnim rasedom.
Sinklinala Botunje (5) je najzapadniji naborni oblik u metamorfikumu na listu Lapovo.
Izgrađena je od kambrijskih kvarcita, kalkšista do mermera i liskunskih škriljaca sa
amfibolskim škriljcima. Sinklinala je prevrnut zapadnovergentan naborni oblik, koji je u toku
alpske orogeneze izrasedan uzdužnim i poprečnim razlomima.
Mlađi razlomi, koji su deformisali neogeni pokrivač, pa i stariju podlogu, biće prikazani uz
tektoniku pokrivne jedinice.
Rased Vrlanskog huma (6). Ovaj rased, po našem mišljenju predstavlja granicu između
kristalastog jezgra i Lužničke zone. On je pokriven neogenim i kvartarnim sedimentima
pokrovne jedinice i na površini nije uočljiv, što znači da je pretortonski. Aproksimativno je
lociran u prostoru između Resave i Velike Morave, na osnovu analize geoloških prilika i
geofizičkog ispitivanja. Interpretacija regionalnog geoelektričnog ispitivanja, odnosno
vrednosti električnih otpornosti na geofizičkom profilu koji je u ovom delu presekao teren
između Vojske i V. Po povića, ukazuje na značajnu dislokaciju, ispod neogenog pokrivača.
Razlike u otpornosima na zapadnom i istočnom krilu raseda indiciraju da škriljci kristalastog
jezgra nisu zastupljeni is točno od ove dislokacije, gde se naglo povećava debljina neogenog
materijala. To znači da je duž ovog raseda spušteno istočno krilo. Najverovatnije je bilo
obavljeno i značajno transkurentno kretanje, što bi bolje objasnilo kontakt dva kompleksa
različitog sastava.
 Sl. 7. Pregledna tektonska karta lista Lapovo. Genaralized tectonic map of the sheet Lapovo. Обзорная
тектоническая карта листа Лапово.

A. Kristalasto jezgro: 1. Antikinala Radošina, 2, Sinklinala Miloševa, 3. Antiklinala Štiplja, 4.

Sinklinala Komarice, 5. Sinklinala Botunje, 6. Rased Vrlanskog huma.
B. Lužnička zona: 7. Sinklinala Plažana, 8. Moravska dislokacija.
C. Gornjačko—suvo planinska zona: 9. Antiklinala Ždrela, 10. Antiklinala Lomnice, 11. Rased
Gornjačko suvoplaninske zone.
D. Pokrovna jedinica: 12. Bagrdanski rased, 13. Batočinski rased, 14. Rased Bresja, 15. Vrlanski
rased,16. Svilajnački rased, 17. Resavski rased, 18. Rasedi Zabele, 19. Mlavski rased, 20
Markovački rased. Neogeni baseni: 21 Velikomoravski basen, 22. Despotovački basen, 23.
Mlavski basen.

A. Crystalline ćore: 1. Radošina anticline, 2. Miloševo syncline, 3. Štiplje anticline, 4. Komarica

syncline, 5. Botunja sycline, 6. Fault of Vrlanski hum,
B. Lužnica zone: 7. Flažane syncline, 8. Morava dislocation,
C. Zone of Gornjak— Suva planina: 9. Ždrelo anticline, 10. Lomnica anticline, 11. Faults of the
Gornjak-Suva planina zone,
D. Cover unit: 12. Fault of Bagrdan, 13. Batočina fault, 14. Bresje fault, 15. Vrlan fault, 16.
Svilajnac fault, 17. Resava fault, 18. Zabela fault, 19. Mlava fault, 20. Markovac fault.
Neogene bassins: 21. Bassin of Great Morava, 22. Bassin of Despotovac, 23. Bassin of Mlava

А. Кристалловидниое Ядро: 1. Антиклиналь Радошнньь 2. Синклиналь Милошева, 3.

Антиклиналь Штипля, 4. Синклиналь Комарицы, 5. Синклиналь Ботуни, 6. Сброс
Врланского хума.
В. Лужничкаязона: 7. Синклиналь Плащани, 8. Дислокация Моравы,
С. Горнячко—Сувопланинская зона: Антиклиналь Ждрела, 10. Антиклиналь Ломницы, 11.
Сбросы Горнячко—Сувопланинскои зоны.
D. Покровная единица: 12. Сброс Баградан, 13. Сброс Баточины, 14. Сброс Бреся, 15.
Врланскый сброс, 16. Сброс Свиланьца, 17. Сброс Ресавы, 18. Сбросы Забелы, 19. Сброс
Млавы, 20. Сброс Марковца, Неогенные бассейны: 21. Бассейн Великой Моравы, 22.
Бассейн Деспотовца, 23. Бассейн Млавы.

LUŽNIČKA ZONA

Ova tektonska jedinica se nalazi između kristalastog jezgra i gomjačko-suvoplaninske zone.

Otkrivena je na malom prostoru kod Kupinovačke glavice, Busura i Plažana. Odgovara
čeonom delu moravske navlake V. Petkovića (1930, 1935), odnosno Lužničkoj strukturno—
facijalnoj zoni B. Maksimovića (1972, 1974). Najveći njen deo je pokriven neogenim i
kvartarnim sedimentima pokrovne jedinice, kao i granica prema kristalastom jezgru, koja je
aproksimativno locirana kao rased Vrlanskog huma. Granica prema gornjačko—
suvoplaninskoj zoni je jednim delom jasna i nju čini poznata moravska dislokacija.
U sastav Lužničke zone ulaze metamorfisane stene postkambrijskog starijeg paleozoika, a ne
znatnim delom i nemetamorfisani sedimenti gornjeg karbona i perma, kao i sajski slojevi
donjeg trijasa. Ove tvorevine su oblikovane u toku hercinskog i alpskog tektomagmatskog
ciklusa.
Prestefanski paleozoik se sastoji od intenzivno ubranih i razlomljenih kristalastih škriljaca.
Oni ulaze u sastav čeonih delova tzv. „Moravske navlake". Simetrija im je naglašeno
monoklinična. Ubrani su u linearne nabore velikog indeksa nabiranja, sa jasno izraženom
istočnom vergencom.
Najstarije oblikovanje kristalastih škriljaca u kojima se smenjuju slojevi različite duktilnosti,
vezano je za fazu nabiranja kada su ss—površi imale ulogu mehanički najaktivnijih površi.
Kasnije su u cm i dm domenu nastali nabori velikog indeksa nabiranja. U mladim tektonskim
fazama hercinskog ciklusa obrazovani su klivaži, a potom i kolenasti nabori.
Diskordanno preko staropaleozojskih leže molasni sedimenti mlađeg paleozoika, koji su
ubrani u sinklinalu Plažana.
Sinklinala Plažana (7) je približno simetričan negativan naborni oblik manjih dimenzija.
Duža osa ima pravac pružanja sever—jug i tone ka jugu. Dužina nabora po osi iznosi oko
1.500 m, a raspon krila je 600—700 m. Dno sinklinale je izgrađeno od permskih crvenih
peščara, a krila od gornjeg karbona i kristalastih škriljaca. Tvorevine gornjeg karbona su
otkrivene jedino u okviru ove naborne strukture. Krila sinklinale su nagnuta, između 10° i
30°. U tom okviru strmije je istočno krilo koje je, inače delimično deformisano lokalnim
rasedima.
Moravska dislokacija (8). Između sela Zlatova i Milive, u blizini Despotovca, jasno se
uočava markantna i složena dislokacija pravca pružanja skoro sever—jug, duž koje su
dovedeni u ne normalan kontakt paleozojske tvorevine Lužničke zone, sa permskim crvenim
peščarima i mezozojskim sedimentima gornjačko—suvoplaninske zone. V. Petković (1930,
1935) smatra da je to čelo moravske navlake. Na relativno kratkom rastojanju na kome je ova
dislokacija manifestovana, ne može se neposredno promatrati položaj dislokacione ravni,
odnosno odrediti njen nagib ili vergenca kretanja. Međutim, na osnovu dosadašnjih shvatanja,
kao i novijih po dataka na listu Boljevac (M. Veselinović i koautori, 1963), duž ove
dislokacije, južno odavde, obavljeno je navlačenje sa severoistočnom vergencom. U svakom
slučaju, velika razlika u geološkom sastavu i tektonskom sklopu stenskih masa uz dislokaciju
ukazuje da su one primarno morale ležati daleko jedna od druge.
Produžetak moravske dislokacije severno od Zlatova pokriven je sedimentima tortona i
sarmata, što njenu starost određuje kao pretortonsku. Približna trasa dislokacije dalje ka
severu može se pretpostaviti u smeru ka njenom potvrđenom položaju na susednom terenu.
Južno od Despotovca miocenski sedimenti su poremećeni nizom raseda čiji pravac pružanja
odgovara pret postavljenom pružanju moravske dislokacije ka jugu. Verovatno su ovi rasedi
manifestacija postmiocenske reaktivizacije moravske dislokacije u ovom delu terena.

GORNJAČKO-SUVOPLANINSKA ZONA

Istočno od moravske dislokacije, odnosno lužničke zone, uz istočni obod lista Lapovo pruža
se mezozojski karbonatno—klastični kompleks sedimenata sa permom u podini, koji
predstavlja posebnu strukturnu jedinicu. Njeno glavno rasprostranjenje je između Mlave i
Resave. Severni produžetak ove jedinice je potpuno, a južni delimično pokriven neogenim i
kvartarnim sedi mentima pokrovne jedinice, tako da se njeni fragmenti vide i uz sami
jugoistočni obod lista. Odgovara krajnjem zapadnom delu gornjačke zone B. Milovanovića
(1957), odnosno gornjačko— suvoplaninske zone većeg broja autora. Izgrađuju je, pored
permskih crvenih peščara, i sedimenti trijasa, srednje i gornje jure i najniže donje krede. Od
nabornih struktura uočavaju se antiklinale Ždrela i Lomnice. Disjunktivne deformacije su
uzdužne, poprečne i dijagonalne

Sl. 8. Karta statističkih dijagrama pada folijacija (D1—14, D16—17) i slojevitosti (D15). Map of statistical diagrams of
foliation (D1—14, D16—17), and bedding (D15). Карта статистических диаграммов фолиации (D1—14, D16-17 и
СЛОИСТОСТИ D15).

Antiklinala Ždrela (9). Ova struktura, mada skromnih dimenzija, čini najmarkantniji naborni
oblik na terenu. U okviru lista Lapovo nalazi se samo njen manji jugozapadni deo, dok je
većim delom rasprostranjena na susednom terenu lista Žagubica, gde je i potpunije izražena.
Duža osa antiklinale se pruža pravcem SSI—JJZ, sa tonjenjem ka JJZ. Krila su joj izgrađena
od trijaskih sedimenata, dok joj jezgro čine permski crveni peščari. Severozapadno krilo ima
relativno strme padove (između 38° i 58°) i zaplavljeno je miocenskim sedimentima
mlavskog basena. Jugoistočno krilo je samo neznatnim delom u okviru ovoga terena i podaci
o njemu su oskudni.
Antiklinala Lomnice (10). Ovaj pozitivan strukturni oblik ima pravac pružanja SSI—JJZ.
Duža osa mu tone ka severu—severoistoku a na jugu je raskinuta jednim gravitacionim
rasedom. Zapadno krilo je delimično, a istočno gotovo u celini raskinuto paralelnim uzdužnim
rasedima. U jezgru antiklinale su sedimenti srednjeg i gornjeg trijasa, a na krilima srednje i
gornje jure. Nagib istočnog krila iznosi 33°—35°, dok o veličini nagiba zapadnog krila nema
dovoljno podataka.
Rasedi gornjačko—suvoplaninske zone. (11). Mezozojski kompleks ove strukturne jedinice
izrasedan je većim brojem gravitacionih raseda obično manjih dimenzija. Pravci pružanja su
im različiti. Uzdužni su ujedno i najduži, dijagonalni nešto kraći, dok su poprečni obično
najmanjih dimenzija. Duž ovih raseda su gravitacionim spuštanjem blokova dovedeni u isti
nivo različiti litostratigrafski članovi trijasa i jure, a delom i perm prema donjem trijasu. Ovim
rasedima su deformisane i postojeće naborne strukture — antiklinale Ždrela i Lomnice.

POKROVNA JEDINICA

Najveći deo terena pokriven je miocenskim i kvartarnim sedimentima, koji zaplavljuju starije
premiocenske strukture. Ovi sedimenti pripadaju velikomoravskom neogenom basenu i nje
govim delovima — despotovačkom i mlavskom basenu. Leže transgresivno preko starije
podloge, prilagođavajući se formama paleoreljefa. Odlikuju se posebnom strukturnom
gradom, koju karakteriše radijalna tektonika. Pored evidentnih raseda koji su poremetili
miocenske sedimente, pretežno u blizini starih struktura i većih raseda, analizom
aerosnimaka, i prvenstveno, sate litskih snimaka, moguće je pretpostaviti trase i skrivenih
razloma, od kojih su neki utvrđeni i geofizičkim ispitivanjima. Ovi rasedi imaju poseban
značaj kod neotektonskih pokreta. O tome svedoči i okolnost da teren lista Lapovo pripada
zoni osmoga stepena seizmičkog intenziteta.
Bagrdanski rased. (12). Analizom skanograma Landsat zapažen je jedan linear koji se pruža
zapadnim obodom aluvijalne ravni Velike Morave, čitavom dužinom njenog toka kroz list
Lapovo. To indicira prisustvo značajne dislokacije, koja nije mogla biti uočena ni analizom
aerosnimaka niti terenskim opservacijama. Međutim, na njeno postojanje ukazuju i podaci
geofizičkih ispitivanja, odnosno interpretacija geoelektričnih ispitivanja u oblasti Bagrdana.
Duž ovog raseda je, svakako, spušteno istočno krilo, odnosno prostor današnje aluvijalne
ravni.
Batočinski rased. (13). Duž donjeg toka Lepenice, pa upravno na dolinu Velike Morave,
pravcem istok—zapad, pruža se jedan rased najvećim delom pokriven kvartarnim nanosima.
Duž njega su dovedeni u isti nivo sarmatski sedimenti koji se nalaze severno od Lepenice, sa
srednjomiocenskim koji su južno od ove reke. Verovatno je rased manjih dimenzija, koji je
terenski uočen u škriljcima kristalastog jezgra severno od Radošina, neposredni nastavak
Batočinskog raseda.
Vrlanski rased, (15). Pruža se pravcem SSZ—JJI u oblasti između Crkvenca i Mačevca.
Najvećim svojim delom čini nenoramalnu granicu između dva litološka člana jezersko—
kontinentalnog srednjeg miocena. Duž njega je relativno spušten jugozapadni blok. Sa ovim
rasedom je paralelan rased Bresja (14), gravitacioni rased u srednjomiocenskim
sedimentima, duž koga je relativno spušten severoistočni blok, gradeći tako zajedno sa
vrlanskim rasedom lokalni rov. Oba ova raseda su poremećena lokalnim poprečnim rasedima.
Svilajnački rased. (16). Duž istočnog oboda aluvijalne ravni Velike Morave, između Poro-
dina i Svilajnca, na skanogramu je uočen linear pravca pružanja sever—jug, koji svakako
ozna čava maskirani rased. U prilog tome govore i rezultati geofizičkog ispitivanja
električnim sondiranjem koje je za potrebe kartiranja obavljeno duž jednog profila kod
Porodina. Oni ukazuju da je duž raseda pokrivenog kvartarnim sedimentima relativno spušten
zapadni blok.
Resavski rased. (17). Dolinom Resave, odnosno njenim jugozapadnim obodom, verovatno se
pruža jedan pokriveni rased zapažen na skanogramu, koji dijagonalno, pravcem
severozapad— jugoistok, preseca čitav teren lista Lapovo. On se u svom krajnjem
jugozapadnom delu vero vatno vezuje za jedan rased manjih dimenzija, koji je kod
Despotovca uočen i terenski u sedimentima srednjeg miocena i gornje jure gornjačko—
suvoplaninskse zone. U severozapadnom delu svog pružanja ovaj rased se pruža preko
Svilajnca i dalje dijagonalno preseca aluvijalnu ravan Velike Morave i njen severozapadni
obod.
Rasedi Zabele. (18). Zapadno i severozapadno od Plažena u toku su istražna bušenja na ugalj
u okviru istražnog polja Zabela. Ovim radovima je dokazano prisustvo nekoliko raseda
manjih dimenzija, koji se zbog pokrivenosti terena ne zapažaju na površini. Oni značajniji su
pravaca sever—jug ili SSI—JJZ i duž njih su utvrđena značajna gravitaciona pomeranja
ugljonosne miocenske serije, sa skokovima do 110 m.
Mlavski rased (19). Jugozapadnim obodom aluvijalne ravni Mlave, pravcem severozapad—
jugoistok, pruža se jedan gravitacioni rased koji se ne zapaža na površini. Uočen je u
sarmatskim ugljonosnim slojevima u bivšem rudniku kod Velikog Laola. Duž njega je
spušten istočni blok, ali nema podataka o veličini skoka. Izgleda da je jedan manji rased u
mezozojskom kompleksu kod Šetonje, koji je presekao antiklinalu Ždrela, neposredni
jugoistočni produžetak resavskog raseda.
Markovački rased (20). U blizini Markovca, pravcem jugozapad—severoistok, pruža se,
prema analizi skanograma, jedan značajan rased. Drugih neposrednih indikcija na njegovo
prisustvo nema. Međutim, po podacima reflektivnih seizmičkih ispitivanja, severno od ovog
raseda, blizu Novog Sela, nalazi se jedna izrazita i veoma duboka depresija u kojoj se baza se
dimenata, dakle kristalin, nalazi na dubini od preko 4.500 m. Obzirom da su na jugu odatle,
kod Batočine, na površini otkriveni kristalasti škriljci, upravo postojanje Markovačkog raseda
bi moglo doprineti objašnjenju ovako velike debljine sedimenata na kratkom odstojanju od
nje gove otkrivene kristalaste podloge. Upravo je u toku bušenja jedne duboke strukturne
bušotine kod Novoge Sela, koja će nesumljivno pružiti značajne regionalne podatke o ovoj
velikoj depresiju Obzirom na ukupnu debljinu sedimenata, može se očekivati i prisustvo
mezozoika, jer je teško pretpostaviti debljinu tercijara od 4.500 m.

NEOGENI BASENI

Pretortonski tektonski pokreti doveli su do poremećaja starijih struktura i preinačili reljef,

stvorivši uslove za nadiranje srednjomiocenskog mora iz panonskog basena na jug,
formirajući veliki „moravski zaliv", poznat kao velikomoravski basen (2). U literaturi su
poznati kao njegovi istočni delovi despotovački (22) i mlavski basen (23), koji se ne mogu
ni morfološki ni geološki izdvojiti kao posebne celine, pa su im označene granice samo
aproksimativne.
Tvorevine srednjomiocenskog sedimentacionog prostora otkrivene su samo uz obode starog
paleoreljefa, dok su u središnjim delovima i mlađi sedimenti. Posle srednjeg miocena reakti
viraju se veći longitudinalni rasedi, koji su poremetili već deponovane sedimente. U
ugljonosnom reviru Zabele utvrđeni su skokovi sarmatskih slojeva i preko 100 m. Plitkativni
strukturni oblici nisu uočeni.
PREGLED MINERALNIH SIROVINA

U granicama ispitivanog lista postoji veći broj pojava i ležišta mineralnih sirovina. Dokumen
tacija o ispitivanju metaličnih ruda vrlo je oskudna ili nedostaje. Međutim, ispitivanja retkih
metala, nekih nemetaličnih sirovina i uglja novijeg su datuma ili su još u toku. Sada se eksplo-
atišu samo ugalj i građevinski materijal.

METALI

Sve pojave metaličnih sirovina vezane su za kristalasti kompleks Crnog vrha i njegovih
severnih i istočnih padina. Registrovane su pojave antimona, gvožđa i sulfidne mineralizacije,
kao i ne znatne mineraloške pojave volastonita.
Antimonitske mineralizacije u lokalnostima Srednji vrh i Brezje vezane su za silifikovane
mermere, a u Starom majdanu za tektonsku breču sastavljenu od mikašista i mermera.
Pojave gvozdenih ruda su mnogobrojne ali male. Konstatovane su dve vrste ovih pojava.
Jedne su skarnovsko—magnetitske koncentracije Fe mineralizacije i nalaze se u tri lokalnosti
kod sela Kormana. Druge su hidrotermalnog porekla i predstavljaju „gvozdene šešire"
sulfidnih mineralizacija i javljaju u potoku Studenac i njegovim pritokama Dugom i Ćosića
potoku.
Jugoistočno od Čovdina (lokalnost Vrčić) registrovana je jedna interesantna pojava
hematitske rude u mezozojskim krečnjacima. Naime, tu je na neznatnom prostoru u
krečnjacima gornje jure starim radovima otkrivena čista hematitska ruda (sa 45% Fe). Odnos
prema okolnim stenama nije jasan. Javljaj se u obliku nepravilnih sočiva debljine od 2—4 m,
koja sa dubinom isklinjava. Ruda je ranijim radovima izvađena.
Sulfidne mineralizacije otkrivene su u atarima sela Gornje Komarice (Smrdan bara) i
Bukovac. Prva pojava vezana je za silifikovane gnajseve sa malim prisustvom Cu (0,01%
Cu). Na drugoj se javljaju piritske impregnacije u gnajsevima koji se nalaze uz kvarcne žice.
Spektrohemijska analiza je ukazala na prisustvo bakra i mestimično cinka.
Volastonit se javlja u vidu retkih i tankih žica (debljine do 1 cm), a nalazi se u subvertikalnim
pukotinama mermera Crnog vrha.
Kako je veći deo kristalastog kompleksa Crnog vrha pošumljen i pokriven aluvijalno—
deluvijalnim tlom, obavljena je regionalna geohemijska prospekcija u lokalnostima Crni vrh,
Radošin, Stari majdan, Brezje i Srednji vrh. Prikupljene probe spektrohemijski su analizirane
na 13 elemenata. Na bazi ovih ispitivanja može se reći da stepen koncentracije Pb (do 800
ppm), Zn (do preko 10.000 ppm) i Cu (preko 400 ppm) sa prisustvom paragenetskih
elemenata Mo i Ag ukazuju na mogućnost većeg prisustva Pb—Zn mineralizacije u ovom
području.
Mineraloškom determinacijom šlih proba uzetih u donjem toku reke Osanice i drugih pritoka
Velike Morave čiji su tokovi vezani za kristalin (Gložanska reka, Ralevac i Žirovnica),
konstatovana je veća koncentracija teških minerala od kojih ekonomski interesantni mogu biti
ilmenit—rutil, granat, cirkon i kasiterit. Ilmenit—rutil je najzastupljeniji i koncentriše se
uglavnom u srednjoj i sitnoj frakciji, a procentualno učešće varira i do 34,8%. Granati se
javljaju u sve tri frakcije i njihov ukupni procentni sadržaj varira i do 38%. Među njima je
najzastupljeniji almadin. Cirkon se u aluvijalnim nanosima koncentriše isključivo u srednjoj i
sitnoj frakciji. U sitnoj frakciji njegovo učešće se kreće do 42,5%. Kasiterit se koncentriše u
sitnijoj frakciji i njegovo procentualno učešće se kreće do 0,9%.
 Sl. 9. Pregledna karta pojava mineralnih sirovina na listu Lapovo. Genarilized map of the occurrences of mineral
row meterials, sheet Lapovo. Genarilized map of the occurrences of mineral row meterials, sheet Lapovo.
Обзорная карта полезных ископаемых листа Лапово.

1. Pojave metala (Cu — bakar, Fe — gvožđe), 2. Pojave uglja (Ul — lignit) 3. Kamenolomi
građevinskog materijala, 4. Šljunkare, 5. Ležišta ciglarske ilovače, 6. Jamski rad aktivan.
1. Occurrences of metals (Cu — copper, Fe — iron), 2. Coal occurrences (Ul — Lignite), 3. Quarries of
buildnig Stone, 4. Gravel pit, 5. Deposit of brick clay, 6. Underground working.
1. Проявления металлов (Си — мед, Ре — железо), 2. Проявления угля (Ш — лигнит), 3.
Каменоломная строительного камня, 4. Месторождения гравия, 5. Месторождение кирпичной
глины, 6. Горная выработка.

NEMETALI

U kompleksu kristalastih stena severnih padina Crnog vrha, jugozapadno od Batočine

(lokalnosti Prnjavor i Žirovnica) uz mermere i kvarcite vršeno je ispitivanje fosfata
kolorimetriskom metodom. Uz uzimanje proba iz primarnih oreola tačkastim oprobovanjem,
vršeno je i snimanje litostratigrafskog stuba upravno na pružanje serije. Na svim profilima
konstatovan je povećan sadržaj P2O5 u nižim delovima serije i on iznosi od 1 do 4%, dok je u
višim sadržaj nešto niži i iznosi od 1—3%. Međutim, u srednjim delovima serije u lokalnosti
Žirovnica, izuzetno je konstatovan povećani sadržaj P2O5 koji iznosi i do 5,80%.
Kvarc se javlja u vidu žica, sočiva i nepravilnih masa, nastao najčešće metazomatozom
mermera. Najznačajnije pojave kvarca su u lokalnostima Brezje, Belutak, Kusača, Bela stena i
Beli kamen, gde se lokalno i eksploatišu.

UGALJ

Ugljevi predstavljaju jedinu sirovinu koja je u većoj meri bila ili se sada eksploatiše.
U okviru neogenih tvorevina poznate su dve ugljenosne serije: srednjomiocenska i sarmatska.
Obe su bile eksploatisane u više manjih rudnika, od kojih su najpoznatiji: „Morava", Miliva",
„Manasija" i „Ćovdin" (srednjomiocenske), kao i „Venac" i „Laole" (sarmatske starosti).
Kako su rezerve, eksploatacioni uslovi i tip uglja bili ispod zadovoljavajućeg rentabiliteta sa
aspekta današnje ekonomike, ovi rudnici su napušteni. Danas je jedino aktivno okno
„Bočinac" u blizini Despotovca gde su zastupljeni ugljonosni sedimenti sarmatske starosti, a
istražuje se polje „Zabela", kod Milive, takođe u sarmatskim tvorevinama. Svi ugljevi
pripadaju ili mrkim (nižeg stepena karbonizacije sa 3.300 do 3.600 kcal.), srednjomiocenske
starosti, ili lignitima (sa oko 2.800 do 3.200 kcal.) sarmatske i tortonske starosti.

GRAĐEVINSKI MATERIJAL

Kompleksi kristalastih škriljaca i mezozojskih krečnjaka, kao i tercijarni i kvartarni sedimenti,

pružaju velike mogućnosti za korišćenje građevinskog materijala.
U okviru kristalastog kompleksa, kod sela Batočine u antiklinali Straževice otkrivene su veće
naslage sarmata u zajednici sa psamitsko—pelitskim stenama. Tu se nalazi veliki
mehanizovani kamenolom, gde se mermeri prerađuju u građevinski kamen i tucanik. Manji
majdani mermera i kvarcita lokalnog karaktera, otvoreni su na više mesta u čitavom
kompleksu kristalina Crnog vrha.
Krečnjačke naslage trijaske, jurske i kredne starosti, koji izgrađuju istočne delove terena, kao
i dolomiti, mogu se koristiti kao građevinski materijal. Kod Despotovca postoji veliki
mehanizovani kamenolom u krečnjacima titon—valendina.
U neogenim i kvartarnim sedimentima oprobovan je veći broj pojava peskova i glina, kako na
izdancima tako i u bušotinama. Međutim, rezultati ispitivanja su pokazali da mogu da posluže
samo za ciglarsku industriju. Veće i manje peskane i naslage glina nalaze se u sarmatskim,
rede panonskim sedimentima kod sela Porodina, Sedlara, Despotovca, Svilajnaca, Vrlana i dr.
Aluvijalni nanosi Velike Morave sadrže ogromne rezerve šljunka i peska, koji se u pojedinim
delovima rečnog toka deponuju uz reku, stvarajući sprudove i plaže, koji su veoma zahvalni
za eksploataciju. Kod Bagrdana, pored Velike Morave, nalazi se jedan od najvećih moderno
opremljenih pogona za eksploataciju šljunkova i peskova u ovom delu Srbije. Druga ležišta
nalaze se duž čitavog rečnog toka Velike Morave, od kojih su poznatija ona kod Lapova,
Svilajnaca i Batočine.
ISTORIJA STVARANJA TERENA

Najstariji događaji iz geološke istorije, na terenima lista Lapovo vezani su za kristalasto

jezgro. U proterozoiku je na tom prostoru postojala eugeosinklinalna sredina. Taloženi su
psamitski i pelitski sedimenti praćeni retkim sinsedimentacionim magmatitima. Krajem
proterozoika deponovani su plitkovodni sedimenti sa dosta silicije, organske materije i
karbonata organskog porekla. U toj asocijaciji zapaženo je povećano prisustvo gvožđa i
veoma skromno prisustvo mangana. Magmatska aktivnost je imala značajno mesto.
Predstavljena je bazičnim sinsedientacionim magmatizmom.
Slični uslovi vladaju i početkom kambrijuma. Međutim, za kambrijum je interesantna ritmika
sedimentacije. Ona je takva da se može nazvati „flišolika". Šta se događalo tokom mlađih
odeljaka kambrijuma teško je reći, jer ih ovde nema. Logično je verovati, obzirom na
fragmente u kvarcitima, da su epigenetski procesi dostigli maksimum, a to je likvidacija
prirodnih glinenih minerala, široko razviće kvarcita, do intruzije sintektonskih granita.
U susednoj jedinici — lužničkoj zoni prisutne su tvorevine postkambrijske starosti. Najstarija
je asocijacija sedimentnih stena i kiselih vulkanita i njihovih tufova. One su mogle nastati na
odmaklom stadijumu razvoja dotičnog geosinklinalnog prostora. Sledeći odeljak starijeg
paleozoika je sa psamitskim stenama i dijabazima. Sve ove stene su trpele jak regionalni
metamorfizam u kome je dominirao pritisak. Činjenica je da su konglomerati i grauvake,
verovatno devonske starosti, već sa fragmentima izmenjenih bazičnih stena i mineralima kao
što je stilpnomelan.
Za to vreme u kristalastom jezgru, verovatno su brzo pređeni rani i srednji stadijum
metamorfizma, kada su nastale stene sa mineralnim asocijacijama koje odgovaraju uslovima
amfibolitske facije. Od ovog akta ne treba mnogo udaljavati migmatizaciju, mada je ona
obzirom na pojavu nove folijacije bliska vremenu utiskivanja granitoidnih stena — koje prate
pojave kontaktnog metamorfizma. Ovaj metamorfizam je doneo biotit čiji listići kristališu pod
uglom u odnosu na ranije obrazovanu folijaciju. Nesumnjivo da je utiskivanjem granitoida
počeo proces smirivanja, već samom činjenicom da su u omotačima granitoida,
postkinematski rasli biotit, sačuvani do današnjeg dana.
Gornje hericinske molase, sačuvane su u Lužničkoj zoni u Plažanskoj sinklinali. Njihov
diskordantan položaj preko stena starijeg paleozoika i razlike u metamorfizmu, govore o
intenzitetu naprezanja stena kristalastog jezgra i Lužničke zone tokom hercinske orogeneze.
Mlađi paleozoik počinje gornjim karbonom, kada započinje sedimentacija jezerskih tvorevina
sa tragovima uglja. Sedimentacioni ciklus se nastavlja i u permu, stvarajući „formaciju
crvenih peščara". Postojanje sedimentacionog prostora u karbonu utvrđeno je samo u
Lužničkoj zoni, dok u Gornjačko—suvoplaninskoj zoni najstarije otkrivene tvorevine
pripadaju permu.
Mezozojski ciklus sedimentacije započeo je marinskom transgresijom u najdonjem trijasu,
nakon kratkotrajnog prekida u sedimentaciji, koji je dao slabo naglašen hijatus bez uglovne
diskordancije između permskih crvenih peščara i donjotrijaskih izrazito plitkovodnih
terigenih sedimenata sajskog potkata i nešto dubljih karbonatno—terigenih kampilskog
potkata. Tokom srednjeg trijasa dolazi do postepenog produbljivanja, a početkom gornjeg
trijasa, kao odraz starokimriskih pokreta, došlo je do formiranja kopna i prekida u
sedimentaciji, koji traje sve do srednje jure. Tada počinje novi ciklus sedimentacije, čije se
trajanje ne prekida do završetka gornje jure. Tokom srednje jure talože se plitkovodni i
priobalski, uglavnom terigeni sedimenti male debljine, koji transgrediraju preko srednjeg ili
najnižeg dela gornjeg trijasa.
Početkom gornje jure nastupa izvesno produbljivanje marinskog basena i deponovanje
karbonatnih sedimenata. Najpre se, tokom oksforda i kimeridža, stvaraju neritski krečnjaci sa
rožnacima ili dolomitični krečnjaci i dolomiti, a zatim, usled oplićavanja, sprudni i subsprudni
krečnjaci ili plitkovodni marinski i marinsko—lagunski klipeinski krečnjaci i dolomiti titona.
Isti tip sedimenata nastavio je da se taloži i u najnižem valendinu, kada definitivno prestaje
mezozojski sedimentacioni ciklus.
Tokom starijeg miocena dolazi do intenzivne tektonske aktivnosti, koja poremećuje starije
strukture i menja reljef, formirajući ujedno potoline u koje kasnije prodire sa severa ingresija
Paratetisa. Radijalni pokreti dovode i do vulkanske aktivnosti, koja daje dacite i andezite.
U pretortonu, odnosno pre stabilizacije miocenskog sedimentacionog prostora, deponuju se
jezerski ili jezersko—kontinentalni sedimenti brzog taloženja sa krupnim blokovima i drugim
grubo klastičnim materijalom, poglavito uz obodne delove paleoreljefa. U tortonu još uvek
ima oscilacija, koje se održavaju u smenjivanju marinskih i brakičnih sedimenata. Tek u
sarmatu dolazi do stabilizacije i stvaranja jedinstvenog sedimentacionog prostora, koji se
nastavlja i u panonu. Posle srednjeg miocena dolazilo je do reaktivizacije većih raseda i
rupturnih deformacija srednjomiocenskih, a u prostoru jugoistočnog dela terena i
gornjomiocenskih sedimenata.
Osnovne crte savremenog reljefa nesumnjivo su formirane još u miocenu. Povlačenjem
jezerskih voda došlo je do formiranja hidrografske mreže, čiji su glavni tokovi pretežno
paralelni osnovnim rupturama. Nastupila je kontinentalna faza, u toku koje se, neotektonskim
pokretima i intenzi vnim denudacionim procesima postepeno formira današnji reljef, uz
deponovanje kvartarnih naslaga.
LITERATURA

Aleksandrović D., (1959): KLASIFIKACIJA I OSOBINE LESA I LESOIDNIH SEDIMENATA U

POMORAVLJU. Zapisnici SGD za 1957. god. Beograd.
Aleksić V., PantićN., (1972): MEZOZOJSKI I PALEOGENI METAMORFITI I DALJA
ISTRAŽIVANJA U JUŽNOJ GRANI ALPSKE GEOSINKLINALNE OBLASTI.
Zapisnici SGD za 1969. godinu, Beograd.
Anđelković M., (1967): STRUKTURNO FACIJALNE ZONE KARPATO—BALKANIDA SRBIJE.
Zbornik radova Rudar. — metalur. fakul. i instituta za bakar, Bor.
Antonijević I., (1954): SREDNJA JURA U ZAPADNOM KREČNJAČKOM POJASU I.
SRBIJE. Vesnik Zavoda za geol. i geof. istraživanja, knj. XI, Beograd.
Antonijević I., i koautori (1963): TUMAČ ZA OSNOVNU GEOLOŠKU KARTU FNRJ LIST
ŽAGUBICA 1 : 100.000. Fond stručnih dokumenata Geozavoda, (štampano 1970, SGZ,)
Beograd.
Bouć A., (1836): RESULTATS DEMA PREMIERE DANS LE NORD PARTIE, EN
COMPAGNIE DE M.M. DE MONTALEMBERT ET VIQUESNEL. Bulletin de la
Societe geologique de France.T. 8. Paris.
Cmiljanić S. i Đorđević P., (1969): METAMORFITI PODRUČJA BATOČINE. Geol. anali Balk.
pol., knj. XXXIV, Beograd.
Cvijić J., (1893): GEOGRAFSKA ISPITIVANJA U OBLASTI KUČJA. Geol. anali Balk. Pol. knj.
V, sv. 1. Beograd.
Cvijić J., (1924): GEOMORFOLOGIJA I, Beograd.
Cvijić J., (1926): GEOMORFOLOGIJA II, Beograd.
Čičulić M. i Tomić — Džodžo R., (1960): NEKI PODATCI O RAZVIĆU TERCIJARA U
DESPOTOVAČKOM UGLJENOM BASENU. Vesnik Zavoda za geol. i grof. istraživanja,
knj. XVIII, Beograd.
Čičulić M., (1962): PALEOGEOGRAFSKA SKICA TERCIJARNIH BASENA U MORAVSKOM
ROVU. Vesnik Zav. za geol. i geof. istraž. ser. A, knj. XX, Beograd.
Danilova A., Antonijević I. i Trajković V., (1956): SREDNJA JURA U ZAPADNOM
KREČNJAČKOM POJASU ISTOČNE SRBIJE. Vesnik Zav. za geol. i geof. istraživanja,
knj. XII, Beograd.
Dimitrijević B., (1950): PRILOG ZA POZNAVANJE PETROGRAFSKOG SASTAVA JUHORA I
CRNOG VRHA. Zbornik radova SAN, knj. III, Geol. instit. knj. I, Beograd.
Dolić D., (1964): MONTAN GEOLOŠKI PRIKAZ I REZERVE UGLJA REVIRA „NOVA
MANASIJA" U UGLJONOSNOM BASENU DESPOTOVCA. Fond stručnih dokumenata
Geozavoda, Beograd.
Dolić D., (1966): OPŠTI STRATIGRAFSKI PROFIL MIOCENA U SEVERNOM DELU
MORAVSKE POTOLINE. Referati VI savetovanja, deo I, Ohrid.
Dolić D., (1968): MIOCENSKE NASLAGE RUDNIKA „MANASIJA". Glasnik prir. muzeja
srpske zemlje, ser. A, knj. 18, Beograd.
Dolić D. i Lončarević Č, (1977): PRINOVE O BRAKIČNOM SARMATU U POMORAVLJU
(ĆUPRIJA——PARAĆIN). Saopštenje u SGD od 25. ]. 1977. godine, Beograd.
Grubić A. i Antonijević I., (1966): STRUKTURNE OSOBINE ISTOČNE SRBIJE, (prethodna
beleška) Zapisnici SGD za 1962. god., Beograd.
Hoffman F., (1892): IZVr.ŠTAJ O RUDARSKIM ISTRAŽIVANJIMA PO POŽAREVAČKOM I
OD CESTI KRAJINSKOM OKRUGU. Godišnjak rudar, odeljenja Ministarstva narodne
privrede I, Beograd.
Herder F. (1846): BERGMANISCHE REISE IN SERBIEN—IN AUFTRAG DER FURSTLICH
—SERBISCHEN REGIERUNG AUSGEFUHRT IM JAHRE 1835. Pesth, 1946.
Ilić M., (1962): GENETSKI TIPOVI DOLOMITSKIH LEŽIŠTA NRS. V savetovanje geologa,
Beograd.
Ilić M., (1966): TERCIJARNI BASENI SR SRBIJE KAO NOSIOCI NEMETALIČNIH
MINERALNIH SIROVINA. Zapisnici SGTJ za 1962. god., Beograd.
Jelić T., (1950): OPIS I ISTORIJAT RUDNIKA UGLJA DESPOTOVAČKOG BASENA.
Rukopisni izveštaj o fondu tehn. dokumentac. despotovačkih rudnika.
Jevremović P., (1959): MONTANGEOLOŠKE PRILIKE SREDNJEG DELA
DESPOTOVAČKOG BASENA. Fond stručnih dokum. Geozavoda, Beograd.
Jevremović P., (1973): GEOLOŠKA STUDIJA UGLJONOSNIH TERENA DESPOTOVCA I
OKOLINE-Doktorska disertacija—daktiloskopirana.
Jovanović P., (1951): PRILOG STRATIGRAFIJI ISTOČNE SRBIJE. Geol. vesnik Savezne
geološke uprave, knj. IX, str. 111 — 126, Beograd.
Kalenić M. i koautori (1975): GORNJI PROTEROZOIK I STARIJI PALEOZOIK U PROFILU
RESAVSKI VISOVI — BATOČINSKA STRAZEVICA — SELO BOTUNJE. Zapisnici
SGD za 1974. god., Beograd.
Krstić S., (1963): PRILOG POZNAVANJU SARMATA ŠIRE OKOLINE LAPOVA I RAČE
KRAGUJEVAČKE. Vesnik Zavoda za geol. i geof. istraživanja, knj. XXI, Beograd.
Krstić N., (1973): BIOSTRATIGRAFIJA KONGERIJSKIH SLOJEVA OKOLINE
BEOGRADA, NA OSNOVU OSTRAKODA — SA OPISOM VRSTA RODA
AMPHOCYPRIS. Institut za geol. rudar, istraž i ispitiv. nuklearnih i drugih mineral,
sirovina, Bgd.
Laskarev V., (1930): PRILOG ZA TEKTONIKU BUKULJE, CRNOG VRHA I FRUŠKE GORE.
Geološki anali Balk. Pol. knj. X, deo I, Beograd.
Laskarev V., (1949): O NOVIM NALASCIMA FOSILNIH SISARA KOD DESPOTOVCA SA
KRATKIM PREGLEDOM TERCIJARNE FAUNE SISARA U SRBIJI. Glas. SAN, knj.
CXCII, Beograd.
Luković M., Čubrilović V., Protić M., Milojević S. i Pavlović M., (1939/40): MANUSKRIPTNA
GEOLOŠKA KARTA LISTA PETROVAC 1 : 100.000. Fond Zavoda za geol. i geof.
istraži., Beograd.
Maksimović B., (1966): OSVRT NA NOVU GEOTEKTONSKU NOMENKLATURU ISTOČNE
SRBIJE. Zapisnici SGD za 1962. god., Beograd.
Maksimović B. i Sikošek B., (1969): ULOGA I MESTO STAROŠTAJERSKE FAZE U
TEKTONICI ISTOČNE SRBIJE. Vesnik Zavoda za geol. i geof. istraživanja, ser. A, knj.
XXVII, Beograd.
Maksimović B., (1972): PRILOG POZNAVANJU LUŽNIČKE I GORNJAČKO—
SUVOPLAN1NSKE STRUKTURNE ZONE. Zapisnici SGD za 1970. g. Beograd.
Maksimović B., (1974): NEKA RAZMATRANJA O REJONIZACIJI SRPSKOG
KRISTALASTOG JEZGRA. Zapisnici SGD za 1973. godinu. Beograd.
Maksimović B., (1974a): PRILOG GEOTEKTONSKOJ REJONIZACIJI SRBIJE. Zbornik
rudar. geol. metal, fakul., knj. XVI, Beograd.
Maksimović B., Vujisić Lj. i Vujisić T., (1975): MONTAN—GEOLOŠKA STUDIJA REVIRA
ZABELA. Fond struč. dokum. Zavoda za geol. i geof. istraživanja, Beograd.
Marković—Marjanović J., (1954): LESNE NASLAGE IZMEĐU REKA JASENICE I RAČE,
LEVIH PRITOKA VELIKE MORAVE. Zbornik radova geol. inst. ,,J. Zujović", knj. VII,
Beograd.
Milovanović B., Nešić S., AntonijevićI., (1957): PRIKAZ GEOLOŠKE KARTE LISTA
PETROVAC I : 25.000. Zapisnici SGD za 1955. godinu, Beograd.
Milovanović B., (1972): IZVESTAJ O REGIONALNOM GEOELEKTRIČNOM ISPITIVAN] U
NA PROFILU 3. Fond Zavoda za geol. i geof. istraživanja, Beograd.
Milojković J., (1892): IZVEŠTAJ O RUDARSKIM ISTRAZlVANJIMA U OKRUGU
KRAGUJEVAČKOM. Godišnjak Rudar, odeljenja, Beograd.
Milojević B., (1951): DOLINA VELIKE MORAVE. Zbornik radova Geograf, instituta SAN, knj. XV,
Beograd.
Mojsilovič S., (1958):ONALASKUTORTONSKIH SEDIMENATA KOD SELA ŽDRELA I
ČOVDINA NEDALEKO OD PETROVCA NA MLAVI. Geološki -glasnik Crne Gore.
II, Titograd.
Nešić S., (1956): RAZVIĆE TRIJASA U „ZAPADNOM KREČNJAČKOM POJASU" ISTOČNE
SRBIJE. Vesnik Zavoda za geol i geof. istraživ. knj. XI, Beograd.
Pantić N., (1957): PRILOG POZNAVANJU NEOGENA FLORE SRBIJE (I). Zbornik radova
geol. instituta ,,J. Žujović", knj. IX, Beograd.
Pantić N., (1962): FOSILNI OSTACI KOPNENIH BILJAKA U JUGOSLAVIJI I NJIHOVA
STRATIGRAFSKA VREDNOST. Referati V savetovanja I deo, Beograd.
Pantić N., Ercegovac M. i Aleksić V., (1972): O STAROSTI METAMORFNIH TVOREVINA U
OKOLINI KRAGUJEVCA. Zapisnici SGD za 1968, 69 i 70. godinu, Beograd.
Paunović Đ., (1935): DOLINA MORAVE, Posebno izd. Geograf, društva, sv. 17, Beograd.
Paunović Đ., (1953): RELJEF SLIVA MLAVE. Posebno izdanje SAN, CCXI gografski instit. SAN,
knj. V, Beograd.
Pavlović P., (1922): PRILOZI ZA POZNAVANJE TERCIJERA U SRBIJI (SARMATSKI KAT U
SELU LAPOVU). Geol, anali Balk. Pol., knj. VII, Beograd.
Pavlović M., (1936): IZVEŠTAJ O GEOLOŠKIM ISPITIVANJIMA NA LISTU PETROVAC
ZAPADNO OD LINIJE CRLJENCI—RANOVAC—KLADUROVO— MELNICA —
ŽDRELO—ŠETONJE —ZLATOVO—DESPOTOVAC—DVORIŠTE— POPOVNJAK—
STARA BIGRENICA. Izveštaj o radu Geol. inst. kralj. Jugoslavije, za 1935. godinu,
Beograd.
Pavlović M., (1938): PALEOZOJSKA SINKLINALA U OBLASTI PLAZANA, SEVERNO OD
DESPOTOVCA, I NJEN ODNOS PREMA MEZOZOJSKIM KREČNJACIMA. Vesnik
Geol. inst. Kralj. Jugoslvije, knj. VI, Beograd.
Pavlović Z. i koautori., (1969, 1970): GODIŠNJI IZVEŠTAJ O REGIONALNOM GEOLOŠKOM
ISTRAŽIVANJU ŠUMADISKF. OBLASTI. Fond struč. đokum. Geozavoda, Beograd.
PetkovićK., (1948): KARAKTERISTIČNI PROFILI KROZ TERCIJAR OKOLINE SELA
KUPINOVCA NEDALEKO OD SVILAJNCA I MOGUĆNOSTI ZAKLJUČIVANJA
KOJE ONI PRUŽAJU. Glas prir. muzeja Srp. zemlje, ser. A, knj. 1, Beograd.
Petković K. i Veselinović D., (1956): BIOSTRATIGRAFSKO RAZVIĆE I PALEOGEOGRAFSKI
RASPORED FACIJA JURE NA TERITORIJI JUGOSLVAIJE. Glas SAN, CCXXIV, odelj.
prir. matemat. nauka, knj, I I , Beograd.
Petković K., (1961): TEKTONSKA KARTA FNRJ. Glas SAN, CCXLIX, Odelj. prir. matera,
nauka, knj. 22. Beograd.
Petković V., (1930): O TEKTONSKOM SKLOPU ISTOČNE SRBIJE. Glas SKA, knj. CXL,
Beograd.
Petković V., (1953): GEOLOGIJA ISTOČNE SRBIJE, knj. I, Posebno izdanje SKA, knj. CV, Prirod, i
matemat. spisi, knj. 28, Beograd.
Petronijević Ž. i Pantić N., (1953): PRETHODNO SAOPŠTENJE O STRATIGRAFSKIM
PRILIKAMA TERCIJARNIH NASLAGA OKOLINE DESPOTOVCA S NAROČITIM
OBZIROM NA PARALELIZACIJU UGLJENIH SLOJEVA. Zapisnici SGD za 1953.
godinu Beograd.
Petronijević Ž., (1953): ISPITIVANJA FOSILNIH OSTATAKA „ŠTAJERSKE" FAUNE
SISARA IZ DESPOTOVAČKOG I RAKOVAČKOG TERCIJARNOG BASENA. Glas.
SAN, knj. V, sv. 2, Beograd.
Petronijević Ž., (1967): SREDNJOMIOCENSKA I DONJOSARMATSKA (ŠTAJERSKA FAUNA
SISARA SRBIJE. Paleontologija Jugoslavika 7, Zagreb.
Smiljanić A., (1976): IZVEŠTAJ O REFLEKTIVNIM SEIZMIČKIM ISPITIVANJIMA U
PODRUČJU VELIKE MORAVE (SMEĐ. PALANKA—SVILAJNAC) Fond struč. dokum.
Geozavoda, Beograd
Spajić—Miletić O., (1953): O GEOLOŠKIM PROMATRANJIMA U NEOGENIM TERENIMA
MLAVSKOG BASENA. Glasnik SAN knj. V/l, Beograd.
Miletić— SpajićO., (1959): SARMAT I PANON IZMEĐU UNUTRAŠNJEG KARPATSKOG
POJASA? VELIKE MORAVE I RESAVE. Geol. anali Balk. Pol. knj. XXVI, Beograd.
Spajić—Miletić O., (1962): MIOCEN IZMEĐU SVILAJNCA I BAGRDANA. Geol. anali Balk.
pol., knj. XXIX, Beograd.
Spajić—Miletić O., (1969): BIOSTRATIGRAFIJA GORNJEG MIOCENA SRBIJE. Geol. anali
Balk. Pol. knj. XXXIV, Beograd.
Stevanović P., (1958): GEOLOŠKA KARTA FNRJ — LIST KRAGUJEVAC 1, 1 : 50.000
Geološki inst. ,,J. Žujović", Beograd.
Stevanović P., (1967): GEOLOŠKI PREGLED KARPATO—BALKANIDA ISTOČNE SRBIJE
— TERCIJAR. VIII Kongres KBGA, Beograd.
Urošević S., (1912): CRNI VRH — STUDIJA KRISTALASTIH ŠKRILJACA I GRANITA.
Glas SAN. knj. LXXXVII, Beograd.
Urošević D., (1971): PREGLED TRIJASKE FLORE I FAUNE STARE PLANINE. Geol. anali
Balk. pol. knj. XXXVI, Beograd.
Urošević D., (1972): NOVI PODATCI O TRIJASU NA STAROJ PLANINI. Zapisnici SGD za
1969. godinu, Beograd.
Urošević D. i Vujisić T., (1976): PRVI NALAZAK GORNJEG TRIJASA U UNUTRAŠNJEM
POJASU, KARPATO—BALKANIDA (ISTOČNA SRBIJA) Saopštenje na SGD, zbor od
14. 12. 1976.godine (u štampi), Beograd.
Veselinović D. i Maksimović B.,(1952): GEOLOŠKA PROUČAVANJA U OBLASTI
DESPOTOVCA. Zbornik. radova SAN, knj. XXII, geološki institut, knj. 3, Beograd.
Veselinović D., (1953): MEZOZOJSKA FAUNA (TRIJASA, JURE I KREDE) ZAPADNOG
KREČNJAČKOG POJASA — JEDNOG DELA ZLATOVSK1H VISOVA I RAVANIČKIH
KREČNJAKA. Glasnik, SAN, knj. V, sv. 2, Beograd.
Veselinović M.,(1964):TUMAČ ZA OSNOVNU GEOLOŠKU KARTU SFRJ LISTA BOLJEVAC
1 : 100.000 Fond struč. dokum. Geozavoda, Beograd.
Žujović J., (1893): GEOLOGIJA SRBIJE I. Posebno izdanje SKA, Beograd.
GEOLOGY OF THE SHEET LAPOVO

THE SHEET LAPOVO HAS BEEN MAPPED AND THE EXPLANATORY TEXT PREPARED BY
THE STAFF OF THE INSTITUTE FOR GEOLOGICAL, HYDROGEOLOGICAL,
GEOPHYSICAL AND GEOLOGICAL ENGINEERING RESEARCH, BELGRADE.

In the country covered by the sheet Lapovo, sedimentary, magmatic and metamorphic rocks
of various age and genesis are uncovered.
The oldest, Proterozic formations are gneiss and gneiss—micaschist with quartzite interbeds
with feldspar and mica.
Sedimentary—volcanogenic rocks, metamorphosed in conditions of amphibolite facies,
belong to the Riphean-Cambrian (Wend).
Calc—schist, small—grained amphibole and micaceous schists and tremolite—antigorite
schists are of Cambrian age.
Lower Palaeozic formations are represented by volcanogenic—sedimentarv, sedimentary—
volcanogenic and seaimentary associatons of rocks, intruded by gabbroid rocks and
metamorphosed under the green schist facies conditions, or these are anchimetamorphic
rocks—acid metavulcanites, metapelites and metapsammites, metaconglomerates,
metasandstone and graywacke.
Upper Carboniferous heterogeneous sandstone, conglomerate and carbonaceous schist lie
transgressively over the older base.
Permian red sand stone lits confoirrably ovtr Caibonifcrous, and transgressively
unconformably over the olde formations.
The Triassic consists of: sandstone and carbonatic terrigene sediments of the Lower Triassic,
heterogeneous limestone, marly, sandy limestones, mari, and siltstone of the Middle Triassic
(Anisian and Ladinian), and limestones, calcareous and quartzy sandstones of the Upper
Triassic.
Jurassic formations begin with transgressive sandy—marly limestone and sandstone of the
Middle Jurassic, which pass into Upper Jurassic calcareous rocks whose uppermost beds, at
Despotovac, contain Valanginian (Lower Cretaceous) fossils.
Neogene formations, lying transgressively over the older base, have the greatest distribution
on this sheet. They begin with Middle Miocene lake marl, sand and clay with coal and a
lake—Continental clastic series with elements of fluvial character.
While marine Middle Miocene (Tortonian) sediments: clay and sand with coal intercalations
have a small distribution, Upper Miocene formations are widespread, particularly brackish
Sarmatian conglomerate, sand and clay with coal. The distribution of Pannonian
caspibrackish sand, clay and gravel is somewhat smaller.
Alluvial fill in river valleys, river terraces (Pleistocene), slope deposits and fluvial facies
(Holocene) are of the Quaternary.
Most of the territory of the sheet Lapovo is situated in the Serbian-—Macedonian mass which
consists of the exposed crystalline schist. A small portion of the eastern sheet periphery forms
parts of the Lužnica and the Gornjani—Suva Planina zones, which belong to the Carpatho—
Balkanic arch. Neogene and Quaternary sediments are the voungest mantle constituents.
Mineral ore resources eonsist of iron, antimony, haematite, sulphide, phosphate occurrences
and quartz in crystalline schist, coal in Neogene formations and heavy mineral deposits,
gravel and sand in Quaternary formations.

Translated by
Danica Mijović—Pilić
LEGEND OF MAPPING UNITES

Quaternary
1. Facies of river bed: Alluvium—gravel, sand marsh clay, 2. Facies of river bed: Wach and beaches—sand and
gravels 3. Flood facies: Loam and loamy sand, 4. Facies of oxbow: silt, loam and loamy sand, 5. Proluvium:
wash cone — gravel, sand and loam, 6. Deluvium: loam, loamy sand and loessy sediments, 7. Proluvial — deluvial
screens: gravel, loamy sand and loam, 8. Slope wash, 9. First terrace: gravel and sand, 10. Second terrace: gravel
and sand, 11. Third terrace: grave and sand, 12. Forth terrace: gravel and sand, 13. Quaternary in general (in cross
section only).
Neogen
14. Sands, clay, quartz sandstones and gravels (Panonian), 15. Conglomerates, sands, sandstones and clay lime-
stone (a), 16. Sandstones, sands, clay and coal beds (Tortonian), 17. Sandstone, sands, conglomerate, 18. Marls,
sandstone, sands, clay, sandy limestones with coal beds, 19. Fenodacite and fenoandesite.
Jurassic
20. Thick bedded and bedded limestone (Tithonian—Valangin), 21. Thic bedded and bedded limestone (Tithonian),
22. Limestone with hornfels (Oxfordian—Kimmeridgian), 23. Bedded and thic beded limestones and dolomite (a),
crystalized and marbeld limestone (b), 24. Sandy — marly limestones and sandstones.
Triassic
25. Limestones, calcareous quartz sandstonas (Lađinianand Carnian), 26. Limestones, marls, and alevrollite
27. Limestone, akvrolite and marls, 28. Sandy limestones (Campilian beds), 29. Sandstone with faune (a)
conglomerate and sandstones (b) (saian an beds).
Upper Paleozoic
30. Red sandstone formation sandstone, conglomerate and alevrolite, 31. Sandslone, conglomerate and carbonic
argiliite.
Lower Paleozoic
32. Turmalinized and sericitized muscovite gneisses, 33. Quartz veins 34. Pegmatite, 35. Aplite, 36. Granite,
37. Gabbro — porphyre, 38. Anorthosite, 39. Olivin — gabbro, 40. Piroksenic microgabbro, 41. Piroksenic middle-
grained gabbro, 42. Albitized diabase, 43. Metaconglomerate, metasandstone, and graywackes, 44. Metapsamite
and metadiabase, 45. Quartzite, 46. Acidic metavolcanites, metapelites and metapsamites.
Cambrian
47. Tremolite — antigorite schists, 48. Finegrained a mphibol and muscovite schists, 49. Calc — schiste.
Pre — Cambrian
50. Quartzite, 51. Quartzite and schist with organic materials, 52. Amphibolite schists (± Garnet), 53. Mica-
schists with staurolite, 54. Dolomitic marbls and marbls, 55. Amphibolites and amphibolitic schists (± Biotite)
56. Twomica schists, 57. Black quarzite, 58. Migmatite, 59. Muskovite — micaschiste, 60. Marble, 61. Quartzite
with feldspate and mica, 62. Amphibole gneisse (biotite, ± Garnet, zoisite). 63. Gneisse and micaschiste.
Concentrattion of minerals
64. Turmaline, 65. Vermiculite, 66. Tremolite, 67. Garnet, 68. Staurolite, 69. Andalusite, 70. Distene, 71.
Cordierite, 72. Silimanite.

LEGEND OF STANDARD MAP DENOTATIONS

1. Normal boundary: observed, covered and with dip, 2. Erosion or tectonic—erosion boundary:
observed, covered and boundary with dip, 3. Gradnal transition, 4. Boundary of intrusive magmatic
body: observed and covered, 5. Dip elements beds: normal, horizontal and overturned, 6. Dip elements
of foliaton: normal, vertical and horizontal, 7. Foliation with lineation, lineation, 8, Traces of bedding:
photogeologically observed, observed in field, 9. Fault vvithout designation of character: observed,
covered, supposed, 10. Fault, observed photogeolo-gically, observed on scanner image, geophysically
detected fault, 11. Relatively downtrown bloc, fault, plane dip, 12. Thrust plane: observed and covered,
13. Axis of anticline and svncline, 14. Axis of overthurned syncline, 15. Axis of overthurned anticline,
16. Plinging of anticline and syncline axis, 17. Micro fauna and macroflora, 18. Macrofauna: marine,
freshvvater, brackish, 19. Mammals, 20. Lignite outcrops, 21. Occurrences of metals, 22.Building stone
deposits, 23. Important Quarries of bulding stone, 24. Brick clay deposits, 25. Important sand pit, 26.
Important gravel pit, 27. Mining work: active and abandoned, 28. Shallow drill holes, deep drill holes,
29. Landslide, 30. Cliff of terrace.
ГЕОЛОГИЯ ЛИСТА ЛАПОВО

ЛИСТ ЛАПОВО КАРТИРОВАЛИ И ПОЯСНИТЕЛЬНЫЙ ТЕКСТ НАПИСАЛИ ГЕОЛОГИ

ИНСТИТУТА ПО ГЕОЛОГИЧЕСКИМ, ГИДРОГЕОЛОГИЧЕСКИМ, ГЕОФИЗИЧЕСКИМ
И ГЕОТЕХНИЧЕСКИМ ИССЛЕДОВАНИЯМ „ГЕОЗАВОД" В БЕЛГРАДЕ

На поверхности листа Лапово обнажены осадочные, магматические и метаморфические

породы разного возраста.
Самые древние из них протерозойские образования — гнейсы и гнейсовидные
слюдяные с прослоями кварцита, полевыми шпатами и слюдой.
К рифео—кембрию (венду) принадлежат осадочно—вулканогенные породы,
метаморфозированные в условиях амфиболитовой фации.
Кембрийскими являются известковые сланцы, мелкозернистые амфиболовые и
слюдяные сланцы и тремолит—антигоритовые сланцы.
Раннепалеозойские образования представлены вулканогено—осадочными, осадочно—
вулканогенными и осадочными ассоциациями пород, пробитыми габбровидными
породами и метаморфозированными в условях фации зеленых сланцев, или же это
кислые метавулканиты, метаконгломераты, метапесчаники, граувакки и метапелиты.
Верхнекаменноугольные гетерогенные песчаники, конгломераты и угольные сланцы
залегают трансгрессивно на более древнем основании.
Пермские красные песчаники залегают согласно на каменноугольном основании, а
трансгрессивно и несогласно на образоваиниях более древних чем карбоновые.
Триас построен: песчаниками и карбонатными терригенными отложениями
(нижнийтриас), гетерогенными известняками, мергелистыми и песчанистыми
известняками, мергелями и алевритами (средний отдел — анизийский и ладинский
ярусы) и известняками и известковистыми и кварцевыми песчаниками (верхний триас).
Юрские образования начинаются трансгрессивными песчанисто—мергелистыми
известняками и песчаниками средней юры, переходящими вверх по разрезу в
известковые образования верхней юры, выше которых у Деспотоваца найдены
ископаемые уже нижнемелового валанжинского) возраста.
Наибольшим распространением на Этом месте пользуются неогеновые образования,
залегающие трансгрессивно на более древнем основании. Первыми отлагались
среднемиоценовые озерные мергели, пески и глины с углем и озерно—
континентальной обломочной серией с некоторыми чертами речного
осадкообразования.
Морской средний миоцен (тортон) — глины и пески с пропластами угля — занимает
небольшое пространство. Верхнемиоценовые образования, однако, пользуются
большим распространением, в особенности солоноватоводные сарматские
конгломераты, пески и глины с углем, тогда как паннонские олигогалинные пески,
глины и гальки распространены несколько меньше.
Четвертичными являются аллювиальные накопления в речных долинах, речные
террасы (плейстоцен), склоновые накопления и речные фации (голоцен).
Поверхность листа Лапово в основном занята Сербско—македонским массивом
(кристаллические сланцы), а в меншей степени Карпато—балканидами (участки
лужницкой и горнякско—сувопланинской зон). Неогеновые и четвртичные отложения
являются наиболее поздним (перекрывающим) тектоническим элементом.
Среди полезных ископаемых в кристаллических сланцах имеются местонахождения
железа, сурьмы, гематита, сульфидов, фосфатов и кварца, в неогене—угля, а в
квартере— тяжелых минералов, гравия и песка.
Перевод
А. Даниловой
ЛЕГЕНДА КАРТИРОВАННЫХ ЕДИНИЦ

Четвертичная систем
1. Фация русла: аллювий — гравий, песок, сильт, 2. Фация русла: банка, пляж, песок, гравий, 3. Фаций
разливах: суглинок и супесок, 4. Фация старицы: болотные отложения, супесок и суглинок, 5. Пролювий:
осыпи, гравий, песок и суглинок, 6. Делювий: суглинок супесок лессовидные отложения, 7.
Пролювияльно — делювияльные занавесы: гравии, супесок, суглинок, 8. Осып, 9. Первая терраса: гравий и
песок, 10. Вторая терраса: гравий и песок, 11. Третяя терраса: гравий и песок, 12. Четвертая терраса: гравий
и песок, 13. Квартар вообще (только в разрезе).
Неоген
14. Песок, глина, кварцевые песчаники и гравий (панон), 15. Конгломерат, песок, песчаники и глины;
цесчанистьй известняк (а), 16. Песчаники, песок, глины с слоями угля, 17. Песчаники, песок,
конгломерат, 18. Мергели, песчаники, пески, глины, песчанистые известнякы с слоями углая, 10,
фенодацит и феноандезит.20. Мощнослоистые и слоистые известнякы (титон—валанжин), 21.
Мощнослоистые и слоистые известняки (титон), 22. Известняки с яшмами (оксфорд-Кимеридж), 23.
Слоисты и мощнослоистые известняки и доломиты (а), кристалистые и мраморные известняки (б), 24.
Песчанистые мергелистые известняки и пески,
Трияс
25. Известняки и известковистые и кварцевистые песчаники (ладинский и карнийскии), 26. Известняки,
мергели и алевролиты, 27. Известняки, мергели и алевролиты, 28. Песчанистые известняки, (кампиль-
ский), 29. Песчаники с фауной (а), конгломераты и песчаники (б), (сайскй слой)
Верхний палеозой
30. „Формация красных песчаников": песчаники, конгломераты и алевролиты, 31. Песчаники,
конгломераты и уголные глины,
Нижний палеозой
32. Турмалинитизированный и силицифицированный слюдистый гнейс, 33. Кварцевые жилы, 34.
Пегматиты, 35. Граниты, 37. Габбро—порфиры, 38. Андезиты, 39. Оливин — габбро, 40. Пироксеновый
микрогаббро, 41. Пироксеновье среднезернистые габбро, 42. Альбитизированный диябазы, 43. Мета-
конгломераты, метапесчаники и граувакки, 44. Метапсамиты и метадиябазы, 45. Кварциты,46. Кислье
метавулканиты, метапелитыи метапсамйты.
Кембрий
47. Тремолит — антигоритовые сланцы, 48. Мелкозрнистый амфиболитовый и слюдистый сланец, 49.
Калкшисты.
Докембрий
50. Кварциты, 51. Кварциты и сланцы с органической материей, 52. Амфиболовый сланец, 53. Слюдистый
сланец с ставролитом 54. Доломитовые мраморы, 55. Амфиболиты и амфиболовые сланцы, 56. Биотит —
мусковитовый сланец, 57. Черные кварциты, 58. Мигматиты, 59 Мусковитовый слюдистьй сланец, 60.
Мраморы, 61. Кварциты с полевым шпатом и слюдой, 62. Амфиболовые гнейсы (биотит, ± гранат,
цойзит) 63. Гнейсы и гнейсслюдистый сланец, 64. Турмалин, 65. Вермикулит, 66. Тремолит, 67.
Гранат, 68. Ставролит, 69. Андалузит, 70. Дистен, 71. Кордыерит, 72. Силиманит.

ЛЕГЕНДА СТАНДАРДНЫХ ОБОЗНАЧЕНИЙ

1. Нормальная граница: наблюдаемая, закритая и граница с падением 2. Эрозионная,

тектоническо — эрозионная граница : наблюдаемая, закрытая и граница с падением, 3.
Постепенный переход, 4. Граница внедренного магматического тела: наблюдаемая и закрытая,
5. Элементы падения слоя: нормальные горизонтальные и опрокинутые, 6. Элементы падения
фолиации: нормальная, вертикальная горизонтальная, 7. Фолиаци)Я с линеацией, линеация, 8.
Трассы слоистости: фотогеологически установленные и наблюдаемые на месте, 9. Сборосбез
обозначения характера: наблюдаемый, закрытый, предполагаемый Ю.Сброс наблюдаемый
фотогеологически, на сканограмме, установленный геофизически 11. Относительно опущенный
блок, падение поверхности сброса, 12. Фронт чешуи: набюдаемый и вскритый, 13. Ось
антиклинали и синклинали, 14. Ось опрокинутой синклинали, 15. Ось опрокинутой
антиклинали, 16. Погружение оси антиклинали или синклинали, 17. Микрофауна, макрофлора,
18. Макрофауна: морская, пресноводная, солоноватоводная, 19. Млекопитающие, 20. Выходы
лигнита, 21. Проявления металлов, (Ре — железо, Си — медь), 22. Месторождение
строительного камня, 23. Большие крьеры строительного камня, 24. Месторождение кирпичной
глины, 25. Большое добывание песка, 26. Большое добывание гравия, 27. Горная выработка:
активная, покинутая, 28. Неглубокие скважиниы, глубокие скважиниы, 29. Оползни. Зз.
Террасовый отвес.