2

2. STENSKE MASE KAO REALNE SREDINE

Stenske mase su realne sredine i po svojim svojstvima bitno se razlikuju od idealnih

tela. Za razliku od njih stenske mase, na dananjem nivou saznanja, jo uvek nismo u
stanju da definiemo matematiko-mehanikim analitikim vezama, B. oli \19\.
Pri nekim teorijskim razmatranjima i istraivanjima svojstava stenskih masa, esto
usvajamo pretpostavke i uproavanja koja olakavaju primenu postojeih analitikih veza.
Ovako dobijeni rezultati, bez obzira na sva uproavanja i razlike koje postoje izmeu
realnih i idealnih tela, koriste se za reavanje problema u inenjerskoj praksi. Idealizujui
stensku masu, na ovaj nain, svesno inimo greke jer u protivnom mnoge probleme ne bi
mogli da reimo. Da bi subjektivizam, kao jedan od moguih izvora greaka, sveli na
najmanju moguu meru neophodno je da prethodno u potpunosti utvrdimo stvarno stanje pa
tek onda da problem pojednostavljujemo. Na ovaj nain sagledavamo greku koju pri tom
svesno inimo.
Pri istraivanju stenske mase neophodno je poi od njene geoloke grae. Od sastava,
sklopa i geolokog razvoja zavise i svojstva stenskih masa. Svojstva i stanja stenskih masa,
onakva kakva su danas, rezultat su uslova nastanka i geoloke istorije kroz koju su stene
prole. Poznavanje izmenljivosti svojstava i stanja stenskih masa tokom vremena, pri
razliitim uslovima u kojima su se stene nalazile, omoguava nam da realno sagledamo i
prognoziramo njena ponaanja u novim uslovima koji nastaju pri graevinskim zahvatima,
\55\, ili pri intenziviranju savremenih geolokih procesa. Drugim reima pored
prevashodnog cilja, definisanja svojstava i stanja stenskih masa u dananjim uslovima,
neophodno je saznati, prognozirati, kako su se, i kako e se u budunosti ona menjati, \64\.
Sva naa istraivanja vezana su za odreeni prostor, odnosno za odreeno podruje
posmatranja. Najee za potpuno sagledavanje odreenog problema, potrebno je ii od
ireg ka uem. Pri ovome moramo voditi rauna o efektu razmere, odnosno da se pri
poveanju razmere posmatranja svojstava stenskih masa menjaju. Meutim efekat
razmere, kao i sva svojstva i stanja stenskih masa, ispoljava se na diskontinualan nain,
odnosno zavisi od reda veliine posmatranog podruja. Na sl. 1. ilustrativno su prikazane
mehanike karakteristike stenskih masa u funkciji reda veliine posmatranog podruja
\45\

Sl. 1. Mehanike karakteristike (E,D,) u funkciji reda veliine posmatranog podruja, \45\.
1 - male pukotine, 2 - velike pukotine, 3 - vrlo velike pukotine, 4 kvazikontinuum.
 3

Diskontinualnost je jedno od najbitnijih svojstava stenskih masa, koje ni u kom sluaju ne

smemo zanemariti (prevideti). Diskontinualnost je relativan pojam i obino se vezuje,
odnosno govori o diskontinualnosti u pogledu nekog od posmatranih svojstava ili stanja (na
primer: vrstoe, deformabilnosti, sastava, boje, vlanosti, poroznosti, ispucalosti i dr.). Pri
tom stenska masa, istovremeno u pogledu jednog svojstva moe biti kontinualna a u
pogledu nekog drugog diskontinualna. Na primer u pogledu litolokog sastava moe biti
kontinualna a u pogledu vrstoe moe biti diskontinualna. U prirodnim uslovima praktino
ne postoje kontinualne vrste stenske mase, pa samim tim reavanje praktinih problema je
oteano. U izvesnim sluajevima prinueni smo da vrimo neka uproavanja, kada je to
struno opravdano, odnosno da izdvajamo kvazikontinualne zone i govorimo o
kvazikontinuumu. Da li emo pri reavanju praktinog problema stensku masu smatrati
kvazikontinuumom ili diskontinuumom pre svega zavisi od razmere posmatranja. P.
Anagnosti \1\, definie pojam efekta relacije, sl. 2, kao odnos veliine monolita prema
karakteristinoj veliini objekta. Opti kriterijum za granini sluaj (kontinum ili
diskontinum) ne postoji ve ga treba definisati u konkretnom sluaju.

Sl. 2. Efekat relacije za sluaj potpornog zida \1\.

1 - kvazikontinuum, 2 diskontinuum.

Osim diskontinualnosti, stenske mase su po pravilu i heterogene. Od take do take

posmatranja menjaju im se svojstva i stanja. Stenske mase u pogledu jednog svojstva mogu
biti homogene i istovremeno u pogledu nekog drugog, mogu biti heterogene. Zato govorimo
o homogenosti kao relativnoj kategoriji u odnosu na pojedina i odreena svojstva.
Pojam heterogenosti ili homogenosti stenskih masa je takoe relativan i s obzirom na
razmeru posmatranja. S toga kada su u pitanju stenske mase govorimo o statistikoj
homogenost ili kvazihomogenosti. Pod kvazihomogenom zonom podrazumevamo stensku
masu koju u datom konkretnom sluaju moemo smatrati homogenom, sa unapred
odreenom (definisanom) tanou. Homogenost pored razmere posmatranja zavisi i od
reda veliine posmatranog podruja. U zavisnosti od apsolutne veliine elemenata
heterogenosti M. V.Rac, \74\, razlikuje heterogenosti razliitih redova.
Autor, pod elementom heterogenosti, podrazumeva najvei obim stenske mase koji se, u
datoj razmeri istraivanja, moe smatrati homogenim u odnosu na izuavano svojstvo. Kako
je u pitanju najvei obim, nuno sledi da se on, u pogledu izuavanog svojstva, razlikuje od
susednih delova. Oigledno je da pojam elemenata heterogenosti u potpunosti odgovara
 4

pojmu homogeno podruje.

Prema apsolutnoj veliini elemenata heterogenosti izdvojena su 4 reda heterogenosti
stenskih masa, \74\.
- Heterogenost I reda, tj. heterogenost itavih formacija (prisustvo formacija razliitih
po sastavu i strukturi, facijalna promenljivost, hidrotermalne izmene, povrinsko raspadanje,
zone oslobaanja napona itd.).
- Heterogenost II reda, u geologiji dobro poznata kao heterogenost strukture i sastava
stena u okviru jednog paketa, ritma, sloja (alteracija slojeva razliitog sastava, prisustva
makroispucalosti, manje tektonske i neotektonske dislokacije i sl.).
- Heterogenost III reda, tj. heterogenost sastava i strukture stena (razlike u hemijskom i
mineralokom sastavu, obliku i veliini zrna, neujednaenost rasporeda cementa i pora,
razliit karakter kontakta izmeu zona, prisustvo mikroprslina itd.).
- Heterogenost IV reda, tj. heterogenost kristala (prisustvo defekata kristalne reetke,
dislokacije, praznine i sl.).
Autor dozvoljava mogunost da se, zavisno od karakteristika terena i specifinosti
zadatka istraivanja, moe izdiferencirati i vei broj redova heterogenosti.

Sl. 3. Dijagram strukture heterogenosti stenskih masa, prema M.V. Rac, 1968.

Navedene pojave heterogenosti (od I do IV reda) obuhvataju podruje linijskih veliina

od 10-6 do 106 cm, prikazano na dijagramu na sl. 3. Na apcisi dijagrama prikazanog na sl. 3.
nanosi se linijska veliina elemenata heterogenosti Lc, na ordinatu - linijska veliina
ispitivanog podruja l (veliina uzorka, veliina zone opita VDP - i sl,).
Dijagonala na dijagramu priblino deli homogeno podruje (gore) od heterogenog
 5

(dole). Ona priblino predstavlja odnos Lg/Lc = 10. U gornjem podruju (Lg/Lc > 10)
heterogenost postaje statistiki homogena ili priblino homogena, mogue je odabrati neku
ekvivalentnu jednorodnu sredinu, koja bi imala ista svojstva kao realna sredina. U donjem
podruju (Lg/Lc < 10) stenska masa je heterogena, Iz dijagrama se vidi da jedna ista stenska
masa moe biti heterogena i priblino homogena, u zavisnosti od veliine podruja
posmatranja.
Pored prethodne klasifikacije heterogenosti koja se, kao to je ve reeno, zasniva na
apsolutnoj veliini elemenata heterogenosti, autor predlae da se heterogenost stenskih masa
klasifikuje i prema sledeim kriterijumima, \74\:
- prema relativnoj veliini elemenata heterogenosti u odnosu na veliinu podruja
posmatranja (heterogenost vieg reda, efektivna heterogenost i heterogenost nieg reda),
- prema odnosu veliine elemenata heterogenosti i rastojanja meu takama ispitivanja
odgovarajueg svojstva (sluajna, haotina i zakonomerna heterogenost),
- prema karakteru izmene prosene vrednosti odgovarajueg svojstva (skokovita i
sistematska promenljivost svojstava).
Heterogenost stenskih masa, u fizikom smislu, je skalarna veliina i izraava se jednim
brojem. Pored definisanja homogenosti (unutar kvazihomogenih zona) neophodno je u
ispitivanoj stenskoj masi definisati i prostorne odnose razliitih kvazihomogenih zona. Od
rasporeda kvazihomogenih zona bitno e zavisiti opta mehanika svojstva kao i distribucija
napona u ispitivanoj stenskoj masi.
U zavisnosti od poloaja kvazihomogenih zona u odnosu na konture graevinskih
objekata, doi e do preraspodele napona (koncentracije, premoenja i sl.), Takoe od
poloaja kvazihomogenih zona, u odnosu na konture objekta, zavisie i distribucija napona
unutar samog graevinskog objekta to je bitno pri proraunima stabilnosti.
Osim toga to se svojstva i stanja stenskih masa menjaju od jedne do druge
kvazihomogene zone ona se po pravilu razlikuju i unutar kvazihomogene zone ako ih
posmatramo u razliitim pravcima. Opta svojstva stenske mase da u raznim pravcima
pokazuju razliita svojstva naziva se anizotropija. Analognim razmiljanjem kao i za
kategoriju homogenosti, a u cilju pojednostavljenja problema, dolazimo do pojma
kvaziizotropije. Anizotropija je takoe relativna kategorija, i obino se ograniava na samo
neka (jedno od) posmatranih svojstava, na primer (deformabilnost, vrstoa na smicanje,
elektroprovodljivost, napregnutost, vodopropustljivost i sl.). Anizotropije nekog
(odabranog) svojstva, izraava se stepenom anizotropije. Stepen anizotropije, po Lazareviu
i Kujundiu,\45\ predstavlja relativan odnos datog svojstva odreenog u razliitim
pravcima pri emu se vrednost u jednom od pravaca usvaja jedininom. Na sl. 4, prikazan je
primer anizotropije deformabilnosti stenske mase optereene rotaciono simetrinim
optereenjem (ogled pritiska metodom radijalne prese).
Stepen anizotropije moemo izraziti relacijom;
1 : 2/1 : 3/1: ....;, /1,
gde je:
1 - deformacija u pravcu usvojenom kao referentni,
1, 2, 3, n - deformacija u pravcima 1, 2, 3, ., .. n
Na ovaj nain definisana je anizotropija stenske mase u jednom preseku (ravni slike).
Za dati sluaj verovatno bi se drugaija slika anizotropije dobila da je se merno mesto
nalazilo u nekom drugom poloaju, Zato za potpuno sagledavanje anizotropije
 6

deformabilnosti stenske mase neophodna su ispitivanja u vie, najee u tri ortogonalne

ravni. Uopte uzev, iznalaenje funkcije koja definie anizotropiju je vrlo teko a esto i
nemogue.

Sl. 4. Polarni dijagrami deformacija, \45\: 1 - izotropna stenska masa,

2 - anizotropna stenska masa.

Za izuavanje anizotropije homogenog elastinog tela koriste se generalisan Hukov

zakon. Veza izmeu napona i dilatacija ostvaruje se preko elastinih konstanti koje imaju
rang materijalnih konstanti. Zavisno od glavnih pravaca elastine simetrije izvedeni su
posebni sluajevi: izotropnih, transverzalno i ortogonalno izotropnih tela, \85\.

Tabela I. Razliiti tipovi stena u pogledu naponsko-deformacijskog ponaanja

Izotropni

Transverzalno izotropni

E1, E2
1, 2
G

Ortogonalno izotropni

E1, E2, E3
1, 2, 3
G1, G2, G3
 7

Anizotropija stenskih masa uslovljena je u prvom redu njenom ispucalou a samim tim
i pravci njene anizotropije. Kako se i ispucalost ispoljava diskontinualno (postojanje
pukotina razliitih redova veliine - mikroprsline, pukotine rasedi, tektonske dislokacije i
dr.), to e se i anizotropija stenskih masa takoe ispoljavati diskontinualno, odnosno
moemo govoriti o postojanju vie redova anizotropije.
Analogno heterogenosti mogue je izdvojiti i 4 reda anizotropije, \74\:
- Anizotropija I reda, tj. anizotropija "masiva stena" vezana za sklop pojedinih
strukturnih jedinica kao sto su vei strukturni oblici, blokovi izdeljeni tektonskim
razlomima i dr.
- Anizotropija II reda, odreena slojevitou i smenjivanjem razliitih litolokih vrsta,
gradacionom slojevitou i ispucalou. Anizotropija II reda je uzrok razliitim vrednostima
parametara svojstava stenskih masa pri ispitivanjima "in situ", na primer: filtraciona
anizotropija poznata pri opitima crpenja ili upumpavanja.
- Anizotropija III reda uslovljena ureenjem mineralnih zrna, odnosno, strukturom
stene, njenom mikroispucalou, a ispoljava se kao anizotropija primerka stene.
- Anizotropija IV reda je anizotropija kristala koji grade najvei deo stene; uslovljena je
ureenim sklopom kristalne reetke.
Da bi objasnio zakonitosti pojave anizotropije stenskih masa, M.V. Rac, je definisao
pojam "nosioca anizotropije". Pod nosiocem anizotropije on podrazumeva sveukupnost
onih elemenata, iji redosled stvara anizotropiju jednog ili drugog reda. Tako je nosilac
anizotropije IV reda - kristalna reetka, III reda - mineralna zrna, II reda - slojevitost,
ispucalost, I reda tektonske strukture, zone prirodnog oslobaanja napona, zone povrinskog
raspadanja i sl.

Sl. 5. Dijagram anizotropije stenskih masa (modifikovan dijagram strukturne heterogenosti), M.V. Rac, 1968.
 8

Ako se na dijagramu strukturne heterogenosti, du apcise nanesu karakteristine

veliine nosioca anizotropije, onda se sve pojave anizotropije ispoljavaju iskljuivo u
gornjem delu dijagrama (iznad linije Lg/Lc - 1), sl. 5.
Slino kao i u sluaju heterogenosti, i pojave anizotropije stena klasifikuje prema
relativnom odnosu veliine nosioca anizotropije i veliine podruja posmatranja, na 3 grupe;
- Anizotropija vieg reda, kod koje su veliine nosioca anizotropije manje od podruja
posmatranja, na primer - anizotropija kristalne reetke, u razmeri primerka stene.
- Ekvivalentna anizotropija ija je veliina nosioca anizotropije manja ili jednaka
veliini podruja posmatranja, na primer anizotropija ispucalosti u m-dm podruju
posmatranja.
- Anizotropija nieg reda se ne ispoljava u podruju posmatranja - ispitivanja, sve dok
se ona ne povea dotle da anizotropija nieg reda prelazi u ekvivalentnu,
Na osnovu prethodnih razmatranja moe se zakljuiti da se naa, praktina inenjerska,
razmatranja o genitetu i tropiji ispucalih stenskih masa svode uglavnom na razmatranja
heterogenosti i anizotropije II reda. Osim toga, obzirom da nas interesuju podruja stenskih
masa u obimu zone uzajamnih uticaja terena i objekta, efektivnom heterogenou emo
smatrati heterogenost II reda (znatno ree i III reda), a ekvivalentnom anizotropijom takoe
anizotropiju II i ree III reda.