Mejoza-

Mejoza-redukciona
redukciona deoba
deoba

Dr Svetlana Ivanović Matić

Dr Svetlana Ivanović Matić
 Kompletna genetička informacija
jedinke zapisana je u DNK koja je kod
eukariota upakovana sa proteinima i
formira hromatin-odnosno n n
23
hromozome. Čovek u svim svojim 23 23
telesnim ćelijama uvek ima 46
hromozoma. To predstavlja stalan broj
koji je nepromenljiv. ovum
spermatozoid
Čovek se polno razmnožava, znači da
nova jedinka nastaje spajanjem spermatozoid
gameta roditelja. Kada se gameti spoje
ponovo mora da nastane organizam
koji ima 46 hromozoma. 2n
Ćelija sa 46 hromozoma ima zapravo
ovum 46
polovinu hromozoma od svakog
roditelja, takva ćelija je diploidna 2n , a oplođenje zigot
gameti od kojih je nastao 23. Telesna ćelija mejozom daje
4 različite polne ćelije koje
Telesna ćelija mitozom daje dve identične
su haploidne ( n=23
ćerke ćelije (2n=46 hromozoma)
hromozoma)
 n oplođenje
haploidna

i
et
n

m
ga
haploidna

zigot

2n
diploidna

parovi homologih
hromozoma (jedan
hromozom oca, a
drugi majčin)
 homologi
hromozomi
2n 2n

gametogeneza
hromozomi u somatskim gameti
ćelijama sa istim
genskim mestima, jedan n
je mamin a drugi tatin
n

homologi oplođenje
hromozomi

2n
redukcija broja hromozoma sa diploidnog (2n) na haploidni (n)
diploidna roditeljska ćelija MEJOZA
ćelijska deoba homologi
kroz koju prolaze hromozom MEJOZA
ćelije koje će majčin obuhvata dve
postati polne očev ćelijske deobe
ćelije-gameti
2n sestrinske
hromatide
mejoza I

redukciona razdvajanje homologih

deoba n hromozoma
mitoza dovodi do
dobijanja dve
mejoza II genetički identične
ćerke ćelije
razdvajanje
hromatida
haploidni gameti /različiti
n
Mejoza-redukciona deoba- ćerke ćelije-gameti
dobijanje različitih gameta
n
2n n
ćelija ulazi u mejozu

gameti-svi različiti
n

mejoza II
mejoza I
n
interfaza replikacija
n
MEJOZA I OBEZBEĐUJE
REDUKCIJU BROJA n
HROMOZOMA, USLED
RAZDVAJANJA HOMOLOGIH MEJOZA II JE KAO I MITOZA,
HROMOZOMA OBEZBEĐUJE RAZDVAJANJE
HOROMATIDA
 obezbeđuje redukciju broja
dešava se samo u gonadama hromozoma sa diploidnog (2n) na
haplodan broj (n)

smisao mejoze I je odvajanje

jajnici homologih hromozoma, a smisao
mejoze II je razdvajanje hromatida.
Sinhronizovanim deobama, nastaju
4 haploidne ćelije-gameta

testisi
mejoza I mejoza II

Da bi se postigla 2n
redukcija broja

redukcija broja
hromozoma

hromozoma, mejoza
obuhvata jedno
dupliranje
hromozomskog
materijala i dve deobe
jedra n
gameti
 Reproduktivni sistem čoveka- stvaranje polnih
bez obzira na pol čine hormona
testosteron
Endokrina
testisi Estrogen
uloga
Polne žlezde- progesteron
gonade jajnici Egzokrina
uloga stvaranje
polnih ćelija
semovodi
Polne izvodni
kanali jajovodi

penis
Kopulatorni organi
vagina
obezbeđuju ubacivanje
spermatozoida u telo ženke
 Muški polni organi- testisi, semenici

Parne gonade smeštene

u mošnicama ili
skrotumu, van
abdomena, pošto je za Unutrašnjost testisa izdeljena je na režnjeve i u
proizvodnju svakom režnju se nalaze semeni kanalići u
spermatozoida potrebna kojima se stvaraju spermatozoidi
nešto niža temperatura.
Ovalnog oblika, dužine
3cm, težine 25g.

Egzokrina i endokrina
žlezda
 Pastsemenik-epididimis je organ smešten uz
semenik. Njime počinju semeni putevi

Izvodni kanali počinju pasemenikom velikim

kanalom u kome sazrevaju spermatozoidi, na koji
se nastavlja semovod, a zatim ejakulatorni kanal
koji ulazi u trbušnu duplju.
Kuperova na svom putu prolazi kroz prostatu u kojoj
žlezda
pa

nastaje tečni deo sperme, i uliva se u mokraćni

se

kanal, (u muškom polu postoji spajanje polnih i

me

mokraćnih kanala)
nik

se
me

epididimis
vo

mokraćna bešika
d

semevod
se
mo

Semena kesica-njen sekret čini

kanalići

75% semene tečnosti

od
i

Prostata- luči tečnost koja

omogućava pokretljivost
Ćelije testisa 1. spermatogene ćelije (polne ćelije u epididimis
različitim fazama spermatogeneze),

d
evo
2. Sertolijevih ćelija koje služe u

sem
ishrani spermatogenih ćelija,
3. Lajdigove ćelije (endokrine ćelije, e ni
između semenih kanalića ) sem lić
an a
k
testisi
spermatocite
nalaze se van spermatide
trbušne duplje, Sertolijevih
smešteni u ćelija
skrotumu (za razvoj kapilari
spermatozoida
potrbna je niža
temperatura, nego spermatozoidi
temperatura Lajdigove
abdomena) ćelije spermatogonije
 uloge testosterona
hipotalamus spermatogeneza
sekundarne karakteristike, rast
polnog organa i prostate, -
Adamova jabučica, maljavast,
hipofiza dublji glas, muskulatura.....
Folikulostimulirajući FSH
deluje na Sertolijeve ćelije Luteinizirajući LH hormon deluje
da zadrže testosteron na Lajdigove ćelije da luče
testosteron
inhibin
Lajdigove ćelije

spermatogonije
spermatocite Ser testosteron
testis toli
ćel jeve
ije
ve sekundarni
l ije glasnik do tela gde
o
rt lije
e
S će produkt izaziva
ćelije sekundarni
efekat
Androgen vezujući protein ABP testosteron
ABP
Ženski polni organi Jajnici i materica
sisara pod
hormonalnom
kontrolom prolaze
Ovarijumi-jajnici
kroz ciklične
Jajovodi
promene koje kod
Materica-uterus
primata nazivamo
Vagina
menstrualni
Spoljašnje genitalije
ciklus, koji traje
oko28 dana

Jajnici su ovalni organi, parni u kojima se Jajovodi su parni, cevasti organi,

nalaze folikuli –loptaste strukture građene
od folikularnih ćelija koji okružuju buduću
jajnu ćeliju (oocitu). Zadatak folikularnih
ćelija je da ishranjuju oocitu omogućavajući
joj rast i razvoj kao i da luče estrogen.
koji sa jedne strane komuniciraju
sa jajnicima, prihvatajući oocitu II,
tokom ovulacije, koja treba da bude
oplođena u jajovodu, a sa druge
strane se ulivaju u matericu.

Materica je šuplji mišićni organ sa ulogom
da obezbedi učvršćivanje, zaštitu i ishranu
ploda. Njen epitel-endometrijum tokom
ciklusa od 28 dana prolazi kroz promene, čija
je biološka svrha da obezbedi trudnoću
Vagina je mišićni kanal koji ide od
materice do spoljašnjih genitalija.
Kroz nju se izbacuje neoplođena
jajna ćelija i odbačeni
endometrijum, a služi i kao
porođajni kanal
 Ženski polni hormoni
Učestvuju u formiranju
Učestvuju u formiranju sekundarnih polnih odlika (nežan
primarnih polnih odlika (razvoj glas, široka bedra, razvoj
polnih organa, i nastanak mlečnih žlezda, veći udeo
menstrualnog ciklusa) masnog tkiva u građitela)

Osnovna karakteristika lučenja polnih ženskih hormona je cikličnost, i

delovanje koje se bazira na principu negativne povratne sprege. Stvaranje
hormona jajnika (estrogen i progesteron) je uslovljeno hormonima hipofize
FSH i LH, a čije lučenje je pod hontrolom oslobađajućih faktora iz
hipotalamusa (gnRH). FSH dovodi do folikulogeneze i lučenja estrogena,
koji dovodi do sazrevanja oocite. Nivo FSH i LH je najviši u sredini ciklusa
oko 14 dana i dovodi do ovulacije. U drugoj polovini ciklusa, opada količina
FSH, ali količina LH se još jedno vreme održava, kako bi podstakla razvoj
žutog tela, koje pretežno luči progesteron. Pred kraj ciklusa ako nije došlo
do oplođenja, smanjuje se nivo LH, što dovodi do propadanja žutog tela,
smanjene količine progesterona u telu, nivo estrogena je već nizak jer je
količina FSH niska, iz tog razloga se zadebljali endometrijum izbacuje u vidu
menstruacije.
 estrogen
Luče folikularne ćelije jajnika,
pod dejstvom FSH hipofize.
Dovodi do rasta folikula i
zadebljanja epitela materice u
prvoj polovini ciklusa.
Podstiče polni žar ženke u
vreme ovulacije. Dovodi do
razvoja sekundarnih polnih
karakteristika žene u
pubertetu. Tokom trudnoće
utiče na razvoj mlečnih kanala
u mlečnim žlezdama.
progesteron
se luči u jajniku (žutom telu) i
placenti, pod dejstvom LH
hormona hipofize. Naziva se i
hormonom majčinstva.
Zadatak mu je da pripremizid
materice za ugradnju
embriona, a kasnije i
održavanje trudnoće. Inhibira
kontrakcije materice
 MEJOZA
broj hromozoma se redukuje na polovinu u odnosu na majku ćeliju.
redukcija se obavlja mejozi I
u mejozi II, se razdvajaju se hromatide
krajnji rezultat mejoze su 4 kćerke-ćelije-gameti koje imaju haploidan broj
hromozoma i po genima koje nose se razlikuju od majke ćelije.

Najduža i najkompleksnija
krosing
faza mejoze je profaza over posledica krosing
mejoze I, tokom koje se overa
dešavaju neki procesi koji
obezbeđuju promenjljivosti
genetičkog materijala.

različiti gameti
 MEJOZA I
leptoten Homologi hromozomi se
profaza zigoten spajaju-sinapsiraju, dolazi
do razmene genetičkog
metafaza pahiten materijala i kondenzacije.
anafaza diploten Parovi centriola se udaljuju
i između njih se stvaraju
telofaza dijakinezis niti deobnog vretena.

leptoten zigoten pahiten diploten dijakinezis

nukleolus bivalenti tetrade hijazme kinetohor

Nestaje jedrova opna, a hromozomi se kače za niti deobnog

vretena
 sinaptonemalni
kompleks, ima
za cilj da drži
homologe
hromozome da
bi se između
njih dogodio
krosingover
sinaptonemalni kompleks
leptoten pahite
zigoten diploten dijakinezis
n

krosingove
nukleolus bivalenti hijazme
r
1.LEPTOTEN Hromozomi postaju uočljivi i vide se kao tanki i dugi konci koji su svojim
krajem vezani za jedarnu membranu. Započinje sparivanje homologih
rekombinantni hromozoma
procesi

homologi hromozomi se postavljaju jedan naspram drugog i izmedju njih

2. ZIGOTEN se formira SINAPTIČKI KOMPLEKS

3. PAHITEN Hromozomi se delimično razdvajaju. CROSSING-OVER.

Nestaje sinaptički kompleks, bivalenti započinju desinapsis. Homologi

4. DIPLOTEN hromozomi spojeni HIJAZMAMA-ostatci sinaptonemalnog kompleksa

Hromozomi maksimalno skraćeni. Nestaje nukleolus

5. DIJAKINEZIS Dezintegriše jedarna membrana PROFAZA 1
 udvojeni hromozomi vezani su za
jedrovu opnu.
hromozomi postaju vidljivi, počinje
spiralizacija, kondenzacija
hromomere (regioni povećane
spiralizacije) čiji je broj i položaj LEPTOTEN
konstantan za homologe hromozome
započinje sparivanje homologih hromozoma koje se intenzivira u
zigotenu
SINAPTIČKI KOMPLEKS je proteinska struktura koja se obrazuje izmedju
dva homologa hromozoma i koja ih drži povezane
sinapsis homologih hromozoma
predhodi procesima rekombinacije.
ZIGOTEN
sinaptonemalni
kompleks Homologi hromozomi nose ista genska mesta , jedina
dva hromozoma koja nisu homologa ali se ponašaju
kao da jesu su X i Y kod muškataca, oni takođe
sinapsiraju u određenim (pseudoautozomalnom
 krosingover bivalenata kondenzovani
pahiten stvara novu da se uočavaju 4
kombinaciju gena hromatide -tetrade
na hromozomu
tetrade
krosing-over je 4 hromatide
razmena genetičkog 2 homologa
materijala, izmedju hromozoma
nesestrinskih
hromatida
homologih
hromozoma
hromatide tetrade bivalenti
 Hromozomi su delimično razdvojeni- HOMOLOGI
desinapsiraju na mestima gde je razgrađen HROMOZOMI
sinaptonemalni kompleks. Zaostali delovi

DIPLOTEN
sinaptonemalnog kompleksa čine hijazme
koje drže homologe hromozome zajedno
do anafaze I.
Hijazme se pojavljuju u diplotenu i zadržavaju se
do anafaze mejoze I, održavaju homologe
hromozome u metafaznoj ploči i obezbeđuju
njihovo razdvajanje i redukciju broja hromozoma u
ćeliji

hijazme
HIJAZME
hromozomi

HIJAZME
Homologi

CENTROMERE centromere
 Uzrok što sa godinama
ženske bebe se rađaju sa starosti majke raste %
oocitama u diplotenu koji nerazdvajanja hromozoma
miruje sve do puberteta u mejozi

Oocita I se zaustavlja u fazi relativnog mirovanja –diktioteni stadijum.

Ovo istovremeno predstavlja i prvi zastoj u oogenezi.
Diktioteni stadijum za sve oocite traje najkraće do puberteta a za neke
od njih najduže do menopauze kod žene. Ostale oocite izlaze iz
diktiotenog stadijuma tokom menstrualnog ciklusa svakog meseca po
nekoliko njih. Sudbina ostalih ocita je umiranje apoptozom ili nekrozom.

METAFAZA I ANAFAZA I
DIPLOTEN/DIJAKINEZIS Svaki homologi hromozom ima
niti
kinetohor
samo po jedan kinetohor, što
vretena
obezbeđuje da se niti deobnog
vretena sa jednog pola vežu za
jedan hromozom , a sa drugog
kinetohor hijazme
pola ćelije za drugi homolog
niti vretena
 homologi dijakinezis
hromozomi su
povezani samo
svojim krajevima

nukleolus iščezava, fragmentiše se jedrova opna i

ZAVRŠENO JE formiranje deobnog vretena.

završena je razmena genetičkog materijala.

hromozomi
hijazme zauzimaju
X i Y, kod mužjaka, koji nisu međusobno
terminalni
homologi sepoloža
ponašaju kao da jesu u mejozi.
1 Nukleolus isčezava 1 kinetohor
hromozomi se kače za obezbeđuje u
2 niti deobnog vretena, anafazi
svaki hromozom ima razdvajanje
samo 1 kinetohor homologih
hromozoma
3 fragmentacija jedrove
membrane
centrioli se kreću na

hijazme
4 polove ćelije i između

ANAFAZA I
njih niti deobnog
kinetohor
vretena centromere
nepodeljene
5 Kondenzacija
hromozom dve
hromatide
PROFAZA I
pol deobnog vretena
MEJOZE
 METAFAZA I
sa
r e
mikrotubule e om
o m o r bivalenti se
nt r oh
ce inet postavljaju u
k ekvatorijalnu ravan
po principu
slučajnosti, a
metafazna
različiti homologi
ploča
se nezavisno
kinetohor
kombinuju.
Od načina
postavljanja zavisi
kombinacija očevih
parovi homologih i majčinih
položaj homologa hromozoma, homologa u
određuje njihovo povezani gametima
razdvajanje hijazmama
 ANAFAZA I Dolazi do prskanja hijazmi, ali
se centromere ne dele pa celi,
homologi hromozomi roditelja
vučeni nitima deobnog
vretena se razdvajaju na
polove ćelije.

razdvajanje homologa je po
principu slučajnosti

Kretanje hromozoma
različitom brzinom dovodi do
anafaznog zaostajanja što je
razlog nastanka aneuploidije.

anafazno zaostajanje nastaje zbog poremećaja strukture

deobnog vretena i zbog pogrešnog sinapsiranja ili
desipnapsiranja hromozoma
 Članovi homologih parova se
razdvajaju na polove, što
stvara uslove za redukciju
broja hromozoma sa Ako se dogodi različita brzina
diploidnog na haploidno. U putovanja hromozoma na
toku anafaze mejoze I se suprotne polove –dolazi do
redukuje broj hromozoma anafaznog zaostajanja-koji je
jedan od razloga nastanka
TOKOM ANAFAZE SE RAZDVAJAJU I aneuploidije. Anafazno
POLNI HROMOZOMI X I Y TOKOM
SPERMATOGENEZE
zaostajanje nastaje zbog
poremećaja strukture i
funkcije deobnog vretena,
koji deluje kao motorna
Na svakom polu se nalazi po
snaga pokretanja
polovina od ukupnog broja
hromozoma. Nerazdvajanje
hromozoma.
može nastati i zbog
Ako se radi o čoveku, na
pogrešnog sinapsiranja ili
polove ćelije odlazi po 23
desipnapsiranja hromozoma
hromozoma i oni predstavljaju
po jednu garnituru hromozoma
čoveka
 anafaza I
anafazno
kašnjenje

aneuploidija

telofaza I

degradacija
hromozoma
 tokom anafaze se
razdvajaju i polni
hromozomi čoveka, X I Y

mejoza I mejoza II gameti

X
X Y
X X
X
Y Y
Y
Y
 Na raznovrsnost
gameta utiču

1. Krosingover –u pahitenu

2. Nezavisno i slučajno
postavljanje različitih
majčinih i očevih
homologih hromozoma u
metafaznu ploču I

3. Slučajno razdvajanje
homologih hromozoma –
anafaza I
 Osoba sa tamnom kosom
(Aa) i tamnim očima (Bb),
AA a a AA a a
gametogeneza
mogući broj
kombinacija je
2n, gde je n broj
BB bb homologih bb BB
hromozoma
određene vrste
A
A a a AA a a
BB
bb
bb BB

gameti
A
B
A a a
Ab aB
B b b a
A A a
b b B B
AB ab
Čovek ima 23 para homologih
hromozoma, što znači da
postoji više od 8 miliona
mogućnosti njihovog
aranžiranja (223).
Ovaj broj ne uključuje
varijabilnost koja je dobijena
krosingoverom.

A a
Rezultat SLUČAJNOG b B

gameti
RASPOREDA HOMOLOGIH
HEOMOZOMA I NJIHOVO
RAZDVAJANJE I KROSING
OVER omogućuje da dva A a
gameta ne mogu imati isti
genetički materijal. B b
 8
1

1 1 7
2
2 2

3 3

3 6
4
RAZDVAJANJA
3 HOMOLOGA
PARA
HROMOZOMA 5 23=8
 nastaju dve različite haploidne ćelije (n) TELOFAZA I
Hromozomi sadrže po dve hromatide,
koje nisu identične, zbog krosing-overa

na svakom polu ćelije samo po jedan

član homologa

n slučajno
razdvojeni
deobna brazda homologi
hromozomi
citokineza roditelja

ćelije ne moraju da naslede n

isti broj homologih
hromozoma od svakog
roditelja
 POSLEDICE MEJOZE I

Majčini i očevi geni podležu krosing overu

između homologih hromozoma tokom profaze
mejoze I
Slučajni raspored tetrada u metafazi I
dovodi do jedinstvene kombinacije majčinih
i očevih hromozoma u gametima.

Slučajnost, pri razdvajanju homologih

hromozoma je osnova za nastajanje
varijabilnosti u potomstvu.

Redukcija broja hromozoma n

 GENETIČKU PROMENJLJIVOST I RAZNOVRSNOST
OBEZBEĐUJE SLUČAJNO SPARIVANJE JEDNOG OD
SPERMATOZOIDA SA JAJNOM ĆELIJOM

CROSSING-OVER u profazi mejoze I

RASTAVLJANJE HOMOLOGIH HROMOZOMA PO PRINCIPU

SLUČAJNOSTI I RAZDVAJANJE u anafazi mejoze I

mogući broj kombinacija dobijanja različitih gameta, bez

krosingovera, je 2n, gde je n broj hromozoma određene vrste

RAZDVAJANJE HOMOLOGIH HROMOZOMA SE ODVIJA PO PRINCIPU

SLUČAJNOSTI, ŠTO IMA ZA POSLEDICU DA BROJ OČEVIH , ODNOSNO
MAJČINIH HROMOZOMA KOJE NASLEĐUJE POTOMAK NE MORA UVEK DA
BUDE ISTI.

KROSINGOVER I SLUČAJNO RAZDVAJANJE HOMOLOGIH HROMOZOMA

IMAJU ZA POSLEDICU OGROMNU RAZNOVRSNOST POTOMAKA
 PROFAZA II

u deobu ulaze dve različite

haploidne ćelije (različita
kombinacija homologa i zbog CO
izmenjene hromatide)

dolazi do spiralizacije hromozoma

2 kinetohora nestaje jedrova membrana
nestaje jedarce
formira se deobeno vreteno

prska jedrova opna

hromozomi se kače nitima
deobnog vretena za kinetohore,
kojih ima 2, tako da je svaki
hromozom zakačen za oba pola
ćelije
 hromozomi
izmenjeni zbog
CO, postavljeni
u deobnu ravan
pojedinačno

n METAFAZA II ANAFAZA II
simultana deoba
centromere,
n hromatide se
odvajaju i kreću
ka suprotnim
polovima
vretena
 TELOFAZA II
n n

n n

hromozomi se despiralizuju i dobijaju nastanak 4

se četiri haploidne polne ćelije (n 23) različita
kod čoveka, a svaki hromozom ima haploidna
jednu hromatidu sa jednim molekulom gameta
DNK.
 MEJOZA II RAZDVAJANJE HROMATIDA

  hromozomi se kondenzuju.
PROFAZA II jedrova membrana se fragmentiše. Centrozomi se
udaljavaju na suprutne polove ćelije I formira se
deobno vreteno
Nestaje nuklolus
PROMETAFAZA- svaka sestrinska hromatida preko kinetohora se
METAFAZA II kači na suprotni kraj vretena.

ANAFAZA II sestrinske hromatide se usmeravaju na polove

ćelije
TELOFAZA II hromozomi se dekondenzuju
formira se jedarna membrana citokineza razdvaja
ćerke. novonastale ćelije su haploidna
 homologi
majke i oca

spermatozoid
(n) spajanjem haploidnih
gameta nastaje diploidni
zigot, i održava se stalni
broj hromozoma vrste

zigot 2n

oocita II (n)
 RAZLIKA MITOZA MEJOZA
Mitoza dovodi do nastajanja
deoba jedna dve dve identične ćelije, koje se
nezavisno ne da-metafaza I ne razlikuju od majke ćelije.
kombinovanje Ćelija je diploidna i ima
sinapsis ne da-bivalenti parove homologih
krosing ne da-profaza I hromozoma. Nikada se ne
over razdvajaju homologi
hromozomi već hromatide.
nastaje 2 ćelije 4 ćelije Broj hromozoma ostaje
ploidija diploidne haploidne stalno isti
namena somatske gameti
genetika identične varijabilnost
u mejozi dolazi do razdvajanja homologih
Mejoza podrazumeva dve hromozoma u kojima se prethodno
deobe jedra koje dovode do dogodilo sinapsiranje i krosingover.
nastanka četiri različite Izmenjene hromatide homologih
ćelije. Sadrže polovinu. hromozoma se razdvajaju u mejozi II tako
hromozoma majke ćeliji da nastaju potpuno različite ćelije u
koja je bila diploidna. odnosu na majku ćeliju i između sebe i
haploidne su.
 Razlika između mejoze I i mitoze
mitoza
profaza neizmenjen genetički
materijal
svaki hromozom ima 2
kinetohora (hromatida po 1
kinetohor)
metafaza u ekvatorijalnoj ravni
pojedinačni hromozomi
anafaza razdvajanje hromatida
(podela centromera)
telofaza dve identične ćerke
ćelije, diploidne 2n, svaki
hromozom jedna hromatida
mejoza
izmenjen genetički
materijal, CO
svaki hromozom ima1
kinetohor
u ekvatorijalnoj ravni parovi
homologih hromozoma
koji se drže hijazmama
razdvajanje celih homologih
hromozoma (nema podele
centromera), raskidanje hijazmi
dve različite ćerke
ćelije, haploidne n, sa
nepodeljenim hromatidama
 PROFAZA

centrozomi

centrozomi
sparivanje homologa i CO
MITOZE
MEJOZE I
 PROFAZA PROFAZA
MITOZE MEJOZE I
mikrotubule

o r
h
eto
n
ki

ki
ne kinetohor
t oh
or

hromozomi pojedinačni povezani izmenjeni homologi

hromozomi preko hijazmi
hromozom-2 kinetohora
hromozom-1 kinetohor
 METAFAZA
METAFAZA MEJOZE I
MITOZE
mikrotubule

kinetohor

kinetohor kinetohor

pojedinačni hromozomi u homologi hromozomi spojeni

ekvatornijalnoj ravni. hijazmama u ekvatorijalnoj
svaki hromozom povezan ravni. Jedan homolog povezan
nitima deobnog vretena sa jednim polom ćelije a drugi
za oba pola ćelije sa drugim
hromatide zakačene za homologi hromozomi
različite polove, što zakačeni za različite polove,
omogućava njihovo što omogućava razdvajanje
razdvajanje celih homologa i redukciju
hromozoma

ANAFAZA MITOZE ANAFAZA MEJOZE I

 PROMETAFAZA I ANAFAZA I
razdvajanje
M homologa
E hijazme drže
J homologe
O
Z
A
I mikrotubule se kače na kinetohor hromatide se drže preko
sestrinskih hromatida nepodeljene centromere

PROMETAFAZA razdvajanje ANAFAZA

M sestrinskih
preko centromeree
hromatide se drže

hromatida
I
T
O
Z
A mikrotubule se kače za odvojene kinetohore
sestrinskih hromatida
 TELOFAZA

MEJOZA I
MITOZA
n
Dve genetički identične ćerke Genetički različite
ćelije, diploidne 2n. Jedan ćelije. Redukovan
hromozom 1 hromatida. Nema broj hromozoma na n
genetičke varijabilnosti pošto ne a svaki hromozom 2
postoji krosing over. hromatide
 GREŠKE U MEJOZI

15-20% svih prepoznatljivih trudnoća završava spontanim

pobačajem u I tromesečju trudnoće, a od njih čak 50% nastaje usled
hromozomskih aberacija.

najčešćih uzroka je nepravilna mejoze kod nekog roditelja, koja

može da dovede do formiranja aberantnih gameta

aberantni gameti, mogu u pocesu fertilizacije, da dovedu do pojave

aberantnih potomaka

Bez obzira na veliki broj grešaka u toku mejoze, broj

poremećenih trudnoća kod ljudi daleko manji nego što se
može očekivati s obzirom na složenost procesa.
 greška u mejozi I greška u mejozi II

*
*

n n n n n+1 n-1 n+1 n-1 n

normalna aberantni aberantni
mejoza gameti normalni gameti
 greška u mejozi I greška u mejozi II

n n n n n+1 n-1 n+1 n-1 n n

normalna aberantni aberantni
mejoza gameti normalni gameti
 NERAZDVAJANJE U MEJOZI

DIZOMIČNI NULIZOMIČNI
GAMET GAMET

n+1 n-1
ABERANTNI GAMETI

spajanje ABERANTNIH teže posledice ima

gameta sa normalnim
gametima ima za posledicu
dobijanje aberantnog
potomstva
nerazdvajanje
hromozoma u mejozi I.
Nastaju sam aberantni
gameti, dizomični ili
nulizomični
 polocita I
oplođenje

n
n

oocita II
2n
polocita II
polocita I

trizomija
n

oocita II n+1
2n+1

monozomija
polocita I

oocita II n-1
2n-1
 oplođenje

23

n+1

trizomija
2n+1
24

47
 Posledica spajanja Monozomični zigoti
nulizomičnog i normalnog za autozomalne
gameta je zigot koji će biti hromozome se
monozomičan za taj hromozom odmah eliminišu,
(2n-1). spontani abortus

Dizomičan gamet će u procesu

fertilizacije dovesti do formiranja jedinka će biti
zigota u kome će postojati tri ista trizomična (2n+1).
hromozoma.

Proces ne razdvajanja u mejozi dovodi do pojave

aberantnih gameta, čijim oplođenjem može nastati čitav
niz poremećaja kod ljudi, od kojih su neki sindromi:
Daunov, Tarnerov, Klineferterov
 gamet zigot
nulizomija n-1 2n-2
monozomija n 2n-1
dizomija n+1 2n
trizomija n+2 2n+1
tetraploidija - 4n
 Gametogeneza
Prva faza onogenetskog
razvića podrazumeva
nastanak haploidnih
gameta : jajnih ćelija -
oogeneza i spermatozoida –
spermatogeneza, koji se
postiže procesom mejoze u
gonadama.
Olođenje
 Oplođenje predstavlja
spajanje ženskog i
muškog gameta .
Spajanjem njihovih
jedara nastaje zigot koji
ulazi u fazu brazdanja

predstavlja seriju uzastopnih

mitotičkih deoba zigota čime
Brazdanje

nastaje višećelijsi embrion

blastula . Blastula je izgrađena
od jednog sloja ćelija koje
opkoljavaju unutrašnju šupljinu
.
1.Ako je haploidan broj hromozoma hipotetičnog
organizma n=21, ćelija ovog organizma u
zigotenu ima:
a. 42 molekula DNK
b. 84 molekula DNK
c. Isti broj hromozoma i molekula DNK
d. 21 hromozom
2. Ako je 2n=20, koliko ima polinukletidnih
lanaca u ćeliji u vreme odigravanja crosing
overa?
a) 20
b) 40
c) 80
d) 160
3. Koji se od navedenih procesa dešava u profazi
mitoze:
a. sparivanje homologih hromozoma
b. dezintegracija jedrove membrane
c. crossing over
d. svi navedeni procesi
4. 46 molekula DNK sadrži ćelija čoveka u:
a.telofazi mejoze I
b. telofazi mejoze II
c. metafazi mitoze
d. Zigotenu
5.Šta od navedenog ne odlikuje profazu I mejoze?

a)razmena genetičkog materijala

b) sparivanje homologih hromozoma

c) približavanje hromozomskih parova

 d) redukcija broja hromozoma

6.Svaki hromozom ima dve hromatide:*
 
a.na kraju anafaze mitoze
 
b.na kraju telofaze mitoze

c. u metafazi mitoze  

d. u G1 periodu interfaze
7. Razmena genetičkog materijala između
hromatida homologih hromozoma:*
 a.odigrava se u metafazi I mejotičke deobe
b. obezbeđuje genetičku različitost ćelija koje
nastaju mitotičkim deobama
c.  je jedan od mehanizama koji obezbeđuje da
svaka jedinka, nastala oplođenjem, bude
jedinstvena, različita od svojih roditelja
d.  odigrava se u profazi II mejotičke deobe
8. U toku anafaze mejoze I dolazi do: *
a. razdvajanja hromatida
b. razdvajanja homologih hromozoma
 c.razmene genetičkog materijala  
d. formiranja bivalenata
9.Količina DNK je najmanja: *
a.  u G1 fazi interfaze

b.  u S fazi interfaze
 c. u G2 fazi interfaze
d.  Jednaka
je u svim fazama interfaze
10. Koji je od navedenih iskaza o mejozi
tačan? *
a.  u leptotenu se sparuju homologi
hromozomi
b.  u zigotenu počinje krosing-over
c.  u dijakinezisu nestaje jedarce
d.  u anafazi I rastavljaju se sestrinske
hromatide hromozoma
11. U kojoj se od navedenih faza mejoze
dešava razmena genetičkog materijala
između homologih hromozoma: *
a. profaza I
b. profaza II  
c.anafaza I
d.  metafaza II
12. Koji je od navedenih podstadijuma
profaze I jako produžen kod ženki
sisara: *
 1. leptoten
 2. Zigoten
3. Pahiten  
4. Diploten
13. Hromozom se sastoji od jednog
molekula DNK u:
1)anafazi I mejotičke deobe
2)profazi II mejotičke deobe
3) anafazi II mejotičke deobe
4)metafazi II mejotičke deobe
5) telofazi I mejotičke deobe
14.koliko hromozoma imaju ćelije koje nastaju
nakon mejoze I. Ako diploidna ćelija koja je
ušla u deobu ima 40 hromozoma
a.20
b. 40
c. 80
d. 10
e. Ni jedan odgovor nije tačan
15.U profazi mejoze II koliko ima hromozoma,
a koliko molekula DNK kad čoveka?
a.Hromozoma 46 hromatida 46
b. Hromozoma i DNK molekula 23
c. Hromozoma 23, hromatida 46
d. Hromozoma 46, DNK molekula 92