9.

Дан – манастир Морача - Подгорица

https://www.google.com/maps/dir/M%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B0+(1252.),+2,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D
0%B0/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/@42.5953867,19.1608408,11z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1
s0x134d7832ad57928b:0xbeadfb0d01c3c8f0!2m2!1d19.3904982!2d42.7661925!1m5!1m1!1s0x134de8079606867d:0x6bf78a76ea588ae9!2m2!1d19.2593642!2d42.4304196!3e0?entry=ttu
 9. Дан – манастир Морача - Подгорица
ТОП 10 атракција
Скадарско Језеро
Један од најзначајнијих туристичких ресурса Црне Горе и Подгорице. Богатство флоре и фауне,
криптодепресија и станиште ријетких угрожених врста птица попут кудравог пеликана чине га
јединственим у региону и шире. Посјетиоцима нуди многа задовољства и могуц́ности за рекреацију.
То су планинарске и бициклистичке стазе, крстарење чуном и бродовима, одмор на плажи, посјете
острвским црквама и манастирима. Ту је и Врањина, острво и јединствено село на Скадарском
језеру. Позната је као црногорска Венеција, због свог природног амбијента и специфичне
атмосфере. На Врањини се налази Центар за посјетиоце, у којем се налазе рељефни прикази свих
националних паркова у Црној Гори, информације о природној и културној баштини сваког од њих,
као и експонати животињских врста. У близини Центра налази се острво и тврђава Лесендро из 18.
вијека.
 9. Дан – манастир Морача - Подгорица
Дукља
На 4 км од центра Подгорице на широком платоу између ријека Мораче, Зете и Ширалије, налазе се
остаци античке Доклеје, из прве деценије И вијека нове ере. Од ИВ вијека, на источној страни
града, издваја се простор на ком живе хришћани, настају цркве и велика епископска базилика.
Поједини драгоцјени примјерци пронађеног гробног инвентара – посуде од керамике и стакла,
дијелови накита, оруђе, оружје и новац, чине дио сталне поставке Музеја града. Античка Дукља
уведена је у свјетску археологију откривањем чувене Подгоричке чаше која се данас чува у руском
музеју Ермитаж.
Прва археолошка испитивања започета су крајем XИX вијека и даље трају.
Вјерски објекти
Саборни храм Христовог Васксења, трећи по величини православни храм у свијету. Саборни храм
Христовог Васкрсења у Подгорици својом монументалношћу, архитектуром и умјетничком
вриједношћу, јединствена је, нова, сакрална грађевина. Изградња храма започела је 1993. године и
трајала је пуних 20 година.
Црква Светог Ђорђа смјештена је у подножју Горице, брда по ком је град добио име, изграђена је
између ИX и XИ вијека. Током бурне историје доживјела је више преправки и доградњи, тако да до
данас није у потпуности сачуван њен првобитни изглед. Унутрашњост је осликана фрескама које су
ђело анонимног сликара. А ту су и манастирски комплекси: Дајбабе (1897.), Ћелија Пиперска (1637.)
и Дуга Морачка (1755.)
 9. Дан – манастир Морача - Подгорица
Медун
Медун се налази на око 12 километара сјевероисточно од Подгорице, у области Куча. Познато је по
споменичком комплексу који чине остаци илирског града Метеона, црква Св. Николе и родна кућа Марка
Миљанова, знаменитог јунака и књижевника, данас меморијални музеј града. Метеон је био један од
центара илирског племена Лабеата које је владало читавим скадарским басеном. Настао је крајем ИВ
или почетком ИИИ вијека прије нове ере, на тешко приступачном гребену који доминира у медунском
пољу. Данас су видљиви само ђелови масивних одбрамбених зидова грађених у такозваној киклопској
техници. Остаци Медунског града, са мјестимично очуваним угаоним кулама и бедемима, углавном
припадају средњовјековном турском утврђењу. Између остатака утврђења налази се црква Светог
Николе, подигнута почетком XВИИИ вијека, по предању на темељима неке старије цркве.
Поред цркве су гробови Марка Миљанова и његове жене Стефе, а испод, на седластом превоју, родна
кућа војводе Марка Миљанова Поповића, ратника, државника и књижевника, једне од најзначајнијих
личност црногорске историје XИX вијека.
Стара Варош и Сахат кула
Стара Варош је била језго Подгорице у периоду османлијске власти (1474–1879) у урбаним и
архитектонским формама града, обичајима, начину живота и оријенталним карактеристикама. Симбол
Старе Вароши је Сахат кула, грађевина која се налази на Тргу Бећирбега Османагића. Саградио ју је у
XВИИИ вијеку Хафис-паша Османагић. Занимљива је прича да је у то вријеме наручио сат из Италије. У
Старој Вароши се налазила и турска тврђава Депедоген (у народу звана Рибница) подизана од 1474.
Након што су Османлије освојиле средњовјековни трг Подгорица. Зграда вакуфа дограђена уз Сахат кулу
порушена је средином 20. вјека.
 9. Дан – манастир Морача - Подгорица
Саставци и мост на Саставцима
Ово омиљено романтично мјесто Подгоричани посебно воле а млађе генерације га популарно још зову и
Скалине. Стари камени мост на ушћу Рибнице у Морачу, за који се вјерује да потиче из римског доба,
најстарији је у Подгорици. Према досптупним подацима, овај мост је један од ријетких остатака некадашњег
римског града који се налазио на овом пдручју. Старији становници Подгорице овај мост зову и мост на
Саставцима, јер се подручје око ушћа Рибнице у Морачу звало Саставци. Мост је изграђен од једног лука и
висок је само неколико метара. Сматра се да је изграђен од рјечног камења и одувијек је било омиљено
састајалиште заљубљених, мјесто окуплања младих али и старијих, гђе се у пријатном природном амбијенту
освјеже уз ријеку у врелим љетњим мјесецима.
Залазак сунца са “подгоричког моста уздаха” је нешто што се не заборавља.
Дворски комплекс на Крушевцу
Некадашњи зимски дворац краља Николе И Петровића окружен је прелијепом парк шумом и током љетњих
мјесеци представља својеврсну умјетничку и изложбену сцену и једно је од омиљених мјеста суграђана.
Комплекс у Подгорици на узвишењу на десној обали Мораче изграђрн је у 19. Вијеку. Централни објекат је
Дворац краља Николе, који је грађен у пероду од 1891. до 1894. године, а током прошлости је био званична
зимска резиденција посљедњег црногорског краља. Уз дворац су подигнути Перјанички дом и Црква светог
великомученика Димитрија, која је била и породична капела Николе И.
У дворском комплексу на Крушевцу данас је сједиште Центра савремене умјетности, изложбени простор,
ботаничка башта, као и музички павиљон, који је изграђен крајем прошлог вијека.
 9. Дан – Подгорица – Ријека Црнојевића

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%A0%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B
A%D0%B0+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/@42.3924622,19.0606309,12z/data=!3m1!4b1!4m14!4m1
3!1m5!1m1!1s0x134de8079606867d:0x6bf78a76ea588ae9!2m2!1d19.2593642!2d42.4304196!1m5!1m1!1s0x134dc53e436fe955:0x1f8b3ac87d24a4cc!2m2!1d19.0252588!2d42.3552421!3e0?entry=ttu
 9. Дан – Подгорица – Ријека Црнојевића
Ријека Црнојевића је ријека у Црној Гори. Извире под Ободом, из Ободске пећине, као врло снажно
врело. Почиње тећи на исток, али по кратком току од 3,5 км скрене на сјевер, у великом полукругу
пријеђе у југоисточан правац тока и тако се улије у Скадарско Блато, тј. Скадарско језеро. Ријека је
богата острвима, од којих је најзнатније Одрињска гора. Нема важније притоке. Дужина тока је 13
км, а површина слива је неодређена, можда 70 км². Једна од ретких река која је пловна после првог
километра.
 9. Дан – Ријека Црнојевића - Цетиње

https://www.google.com/maps/dir/%D0%A0%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%
BE%D1%80%D0%B0/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/@42.3767331,18.9272892,13z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x134dc53
e436fe955:0x1f8b3ac87d24a4cc!2m2!1d19.0252588!2d42.3552421!1m5!1m1!1s0x134dce7cafd1374b:0x6a1d416bda8b4c56!2m2!1d18.9115964!2d42.3930959!3e0?entry=ttu
 9. Дан – Ријека Црнојевића - Цетиње
Цетиње је историјска и садашња престоница Црне Горе. Град је смјештен у истоименом крашком
пољу које се налази у јужном дијелу републике, подно планине Ловћен, на просјечној надморској
висини од 670 m.
Коријен ријечи Цетиња вуче од прасловенске ријечи *kaito, што значи шума, шумовити крај, што се
односи на четинарске шуме.
Говор књаза Николе 1896. Његушима и Цетињанима, приликом освештавања оружја, које су добили
из Русије.
Равница у којој се налазило мање насеље (село) Цетиње, звала се крајем XIV вијека Цетињско
поље: по ријеци Цетини, која је текла пољем до краја XVII вијека. Насеље се у историјским
изворима први пут помиње 1440. године, а око 1450. године, на Цетињу је подигнута црква, позната
под именом Влашка црква. Настанак данашњег Цетиња веже се 15. вијек и владара Зете Ивана
Црнојевића. Наиме, изгубивши од Турака дотадашњу престоницу Жабљак, Иван Црнојевић је
одлучио да премјести своје сједиште у неприступачније крајеве - у крашко поље подно Ловћена,
саградивши 1482. године двор, а потом и манастир Свете Богородице, у који је касније премјестио
сједиште Зетске митрополије. Непрестане борбе против Турака доводе до двовјековне стагнације у
развоју Цетиња. Поновни развој почиње тек крајем 17. вијека доласком династије Петровић на власт
у Црној Гори, а већа урбанизација и значајнији напредак слиједи са доласком Петра II Петровића
Његоша на власт. За вријеме његове владавине изграђена је и чувена Биљарда.
 9. Дан – Ријека Црнојевића - Цетиње
На мјесту на коме се, могуће, налазио двор Ивана Црнојевића, владика Данило је 1701. године
подигао Цетињски манастир. Његошева резиденција позната као Биљарда, налази се у историјском
језгру Цетиња у непосредној близини Цетињског манастира. Изграђена је 1838. године.
Цетиње се даље архитектонски и урбано-популацијски развијало пропорционално развоју
црногорске државотворности, тј. упоредо са проглашењем Књажевине Црне Горе (1852. године под
књазом Данилом I Петровићем), те признањем самосталности (1878. на Берлинском конгресу) и,
коначно, Краљевине Црне Горе (1910. за вријеме владавине краља Николе I Петровића).
Први водовод је изграђен 1891. године, а вода је стизала из Обзовице,[1] са извора Грохот.
 9. Дан – Цетиње - Цетињски манастир

https://www.google.com/maps/dir/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B
8+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+-+%D0%A0%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5+%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5+%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0
%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5,+9WQC%2B4MM,+%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5,+%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0/@42.3910546,18.9150035,1
 9. Дан – Цетиње - Цетињски манастир
Цетињски манастир је један од најзначајнијих манастира Српске православне цркве. Налази се на
Цетињу, а припада Митрополији црногорско-приморској. Посвећен је празнику Рођења Пресвете
Богородице. Првобитно је подигнут 1484. године, као нови катедрални манастир Зетске
митрополије.[1] У раздобљу од 1493. до 1496. године, при овом манастиру је радила чувена
Цетињска штампарија, најстарија штампарија у српским земљама.[2] Стари манастир је пострадао
1692. године од Млечана при доласку Сулејман паше,[3][4] након чега је од митрополита
скендеријско приморског Данила Петровића, подигнут нови манастирски комплекс, који је у више
наврата дограђиван. У манастиру се чувају бројна културна добра.
Први манастир на Цетињу сазидао је 1484. године Иван Црнојевић, владар Зете, и тада је постао
сједиште Зетске митрополије. До друге половине 1777. митрополити имају титулу „скеднеријско
приморски“, а од тада титули додају и црногорско име. [5] [6] Из ранијег периода се у вези
митрополита Ромила (1530.-1551.) веже и црногорско име. [7] Манастир је сазидан на локацији
Ћипур, а је срушен до темеља 1692. од стране Млечана, који су га прво лагумали, да се лагум
запали када скадарски везир буде у њега улазио. Манастир је тако уништен при повлачењу
Млечана пред Турцима.[8] То је утврдио Лазар Томановић, наводећи податак да се раније мислило
да су Турци уништили манастир, на основу млетачких докумената.[9]
Сулејман-паша Бушатлија је на Цетињу преживио млетачко рушење Цетињског манастира. Судбина
манастира је била, са Млечанима, као и манастира Тврдоша. Лагумали су га и подигли у ваздух, а
то је и ранило пашу. Огорчени Турци су потом цијели манастир сравнили са земљом. Нови владика
је изабран тек 1694. године у особи игумана Саве или каснијег митрополита Саве Очинића.[10]
 9. Дан – Цетиње - Цетињски манастир
Данас се на Ћипуру налазе остаци овог манастира, познатог као Манастир Црнојевића на Ћипуру.
Манастир је обновио 1701. године владика Данило, на месту недалеко од првобитне локације. Том
приликом у нови манастир је уграђено камење из старог, а пренета је и плоча са грбом Црнојевића
и посветом Ивана Црнојевића. 1712. манастир је био спаљен од босанског везира Ахмет паше [12].,
а обновио га је око 1743. црногорски митрополит Сава Петровић Његош. Махмуд-паша Бушатлија га
је спалио 1785. године а обновио га је Петар I Петровић Његош. Владимир Броневски почетком 19.
вијека манастирску цркву помиње као петокуполну [13] , а данас нема такав изглед. Више пута је
дограђиван, а садашњи изглед датира из 1927. године. У манастиру се налази Црква Рођења
Богородице у којој се налазе мошти Светог Петра Цетињског.
У манастиру се чувају
Рука Светог Јована Крститеља, Круна Стефана Дечанског, рука Светог Јована Крститеља, мошти
Светог Петра Цетињског (Петра I Петровића Његоша), честица Часног крста Господњег, епитрахељ
Светог Саве (Растка Немањића) из XIII вијека, оснивача Српске православне цркве, круна српског
краља Стефана Дечанског из династије Немањића из XIV вијека, која је била истовјетно и круна
црногорског краља Николе I Петровића којом је крунисан 1910. године, штап владара Зете Ивана I
Црнојевића из XV вијека, разноразни стари црквени барјаци (међу њима и сумњиве аутентичности
Бошка Југовића)