Formalni izvori prava

Prof. Goran Dajović

 Formalni izvori prava

 Formalnim izvorima prava nazivaju se načini kojima

važeće opšte norme do nas dospevaju, kojima se
manifestuju.
 Rečju, to je forma izražavanja u kojoj se pojavljuju opšte
norme – dakle to su opšti pravni akti
 “Izvor”, jer pojedinačne norme “izviru” iz njih
 Odnos materijalnih i formalnih izvora prava
 Anglosaksonski tip prava

 Dva osnovna pravna sistema zapadne civilizacije:

– Kontinentalni
– Anglosaksonski

 Karakteristike ovog tipa prava:

– ne poznaje recepciju rimskog prava
– ne poznaje proces kodifikacije
– primena doktrine stare decisis
– uvažavanje istorije i tradicije pravnih institucija (jaka
uloga običaja – naročito ustavne konvencije)
 Doktrina precedenata (stare decisis)

 U Engleskoj su presude najviših sudova IZVORI prava (dakle

opšte norme)
 istorijat
– pravnoformalno obavezujuće od XIX veka
– ali praksa navođenja i pridržavanja datira još iz XIII veka
(zasnovana na načelu pravednosti)
– poreklo ove prakse - veliki ugled sudijske profesije
– razlog ove prakse – slučaj koji je jednom podrobno
razmotren i o kojem je odlučeno, ne treba u sličnoj situaciji
ponovo otvarati – PRAVO treba da bude rezultat rešavanja
konkretnih sporova konkretnih ljudi gde obe strane imaju
priliku da iznesu svoje argumente
 Doktrina precedenata
 šta je to obavezujuće u sudskoj presudi? – To je opšte pravilo
koje se u obrazloženju presude pominje da bi se rešio
konkretan slučaj (ratio decidendi)
 uz to postoji i ono što je “uzgred rečeno” ( obiter dicta)
 vezanost precedentom zavisi od sličnosti slučaja – otuda i
nastanak novih precedenata
 vrline precedentnog prava (pravna jednakost, fleksibilnost,
pravilo nastaje pred okolnostima konkretnog slučaja)
 prednosti zakona nad precedentom (neretroaktivnost,
preglednost, podela vlasti, abrogativna funkcija zakona,
zakoni anticipiraju)
 Kontinentalni tip prava

 Evropskokontinentalni, romansko-germanski ili

civil law sistem prava temelji se na pisanom,
kodifikovanom pravu, koje je rezultat uloge
zakonodavca.
 Nadmoć pisanog prava svodi običaj na pomoćni
izvore prava.
 Dejstvo sudske presude prostire se samo na
strane u sporu - ne priznaje se precedentno
stvaranje prava.
 Rimsko pravo obeležilo je pravo zemalja evropskog
kontinenta. Tumačenje i komentari rimskih tekstova
omogućili su razumevanje, spas od zaborava i
osavremenjivanje rimskog prava.
 Razvojem gradova i trgovine, oživljava ideja prava koja
počiva na veri da samo postavljeno pravo, koje promišljeno
formuliše vlast, može osigurati pravnu sigurnost.
 Razvojem buržoaske države, uspostavlja se dominacija
zakona kao izvora prava. Ona je praćena u pravnoj nauci
verom u njegovu sveobuhvatnost, preciznost i tehničku
podesnost.
 Zaključak

 Tradicija pravničkog mišljenja u Evropi

naklonjena je pre predviđanju, apstrakciji,
univerzalnosti i dedukciji nego pojedinačnom,
konkretnom, iskustvenom, postupnom i
induktivnom izgrađivanju prava, kao što je to
bio slučaj u Engleskoj
 Ipak, u moderno doba dolazi do približavanja
dva sistema (primer Evropskog suda za ljudska
prava)