Pravni akti; Formalni izvori prava

op te i pojedina ne norme
 Podela na op te i pojedina ne norme kriterijum je broj slu ajeva koji norma reguli e: jedan slu aj (slu aj koji se ne ponavlja) ili neodre en broj slu ajeva odnosno lica (koja se mogu na i u zami ljenoj tipskoj situaciji predvi enoj normom)  Univerzalno op te i partikularno op te norme  Pojedina na norma ure uje ta no odre en slu aj i pona anje odre enog (ili odredivog) subjekta i ona iscrpljuje svoje va enje (postojanje) primenom u tom slu aju Zna aj ove podele:
 pojedina na norma nastaje u procesu primene op te norme na konkretan slu aj slu aj koji je u apstraktnom tipskom obliku zami ljen, opisan u op toj normi (stupnjevitost pravnog poretka)  samo op te norme su formalni izvori prava

 Kako se stvaraju, gde se pronalaze, u kom obliku obavezuju e pravne norme ulaze u svet prava? Odgovor na ova prakti na pitanja je u pojmu pravnog akta i izvora prava

Da li su u pitanju op te ili pojedina ne norme?

 Treba imati na umu kriterijume za razlikovanje op tih od pojedina nih normi:  * termin pojedina an se odnosi na situaciju koja je individualna i neponovljiva,odnosno na jednog ili odre eni broj subjekata koji se normom obavezuju ili ovla uju;  * ovi subjekti se u pojedina noj normi nedvosmisleno i precizno navode ili mogu navesti;  * pojedina na norma se iscrpljuje primenom u doti noj situaciji nakon nje mo e da sledi samo materijalna radnja izvr enja onoga to se pojedina nom normom predvi a

1. Pavle Petrovi je du an alimentaciju u iznosu od 6000 din. pla ati Ani Petrovi svakog 15 dana u mesecu a sve do sticanja punoletstva njihove k eri Vere. 2. Naredba policijskog oficira masi nasilnih demonstranata na trgu: razi ite se! 3. Dana 1.1.- 3.1 zabranjeno je svako javno okupljanje na Trgu republike bez unapred izdate dozvole nadle nog organa policije. 4. Znaci saobra ajnog policajca na raskrsnici. 5. Svim gra anima Republike Srbije jem i se sloboda savesti, misli i javnog izra avanja mi ljenja. 6. Svi koji su imali dr avljanstvo Srbije 1.1.1992. godine imaju pravo na dr avljanstvo BiH pod uslovom da najmanje dve godine imaju prebivali te na teritoriji BiH. 7. Stanari zgrade u Bulevaru mira 54 su du ni da dana 15.4.2003. uklone automobile sa parkinga ispred zgrade zbog radova na vodovodnoj mre i. 8. Svaki dr avljanin Srbije ima du nost odbrane zemlje. O izvr enju ove du nosti stara se Ministarstvo odbrane.

 pravni akt
 unutra nji aspekt (psihi ki akt, odluka-izjava volje)  spolja nji aspekt (spolja nji materijalni izraz) forma
1.nadle nost 2.postupak 3.materijalizacija

sadr ina
glavni element (izjava volje) akti-norme akti-uslovi sporedni element

akti nedr av. subjekata (najzna ajniji su pravni poslovi)

akti dr . organa: 1. zakonod. org.

1.op ti formalni IZVOR prava

-ustav -zakon 1. 2. -

jo 2 zna enja materijalni izvor dru . odnosi dru . inioci vrednosni izvor sloboda pravda pravna sigurnost mir

2.

izvr ni org. - izvr no-politi ki

-podzak. op ti akti (uredbe)

2. pojedina ni
- uprava 3. sud - upravni akt - sudski akt

formalni izvori prava

 Formalnim izvorima pravnih pravila nazivaju se na ini kojima ta pravila do nas dospevaju, kojima se manifestuju i kojima nam se name u - to je forma u kojoj se pojavljuju obavezuju e op te pravne norme - to su op ti pravni akti  Onaj ko treba da primeni pravo mora jasno i precizno da zna u kojim aktima se ono nalazi  Izvor, jer pojedina ne norme izviru iz njih  Odnos materijalnih i formalnih izvora prava  Zna aj postojanja izvora prava (pravna sigurnost, pravna jednakost...)  Dva osnovna pravna sistema zapadne civilizacije, koji se razlikuju i u razli itom tretmanu prema pisanim i nepisanim izvorima prava, kao i u odnosu prema sudskim presudama
 Kontinentalni  Anglosaksonski

Anglosaksonski tip prava

 Termin anglosaksonski  Karakteristike ovog tipa prava:  ne poznaje recepciju rimskog prava  ne poznaje proces kodifikacije  primena doktrine stare decisis  uva avanje istorije i tradicije pravnih institucija (jaka uloga obi aja naro ito ustavne konvencije)

precedenti
 U Engleskoj su presude najvi ih sudova IZVORi prava (dakle op te norme)  istorijat
 pravnoformalno obavezuju e od XIX veka  ali praksa navo enja i pridr avanja datira jo iz XIII veka (zasnovana na na elu pravednosti)  poreklo ove prakse - veliki ugled sudijske profesije  razlog ove prakse slu aj koji je jednom podrobno razmotren i o kojem je odlu eno ne treba u sli noj situaciji ponovo otvarati PRAVO treab da bude rezultat re avanja konkretnih sporova konkretnih ljudi gde obe strane imaju priliku da iznesu svoje argumente

      

ta je to obavezuju e u sudskoj presudi? To je op te pravilo koje se u obrazlo enju presude pominje da bi se re io konkretan slu aj (ratio decidendi) doktrina stare decisis uz to postoji i ono to je uzgred re eno ( obiter dicta) vezanost precedentom zavisi od sli nosti slu aja otuda i nastanak novih prec. odnos precedenata i zakona u ovom sistemu vrline precedentnog prava (pravna jednakost, fleksibilnost, pravilo nastaje pred okolnostima konkretnog slu aja) prednosti zakona nad precedentom (neretroaktivnost, preglednost, podela vlasti, abrogativna funkcija zakona, zakoni anticipiraju)