SAN MARINO (Serenissima Repubblica di San Marino)

krilatica: Libertas (lat. Sloboda); Himna: Inno Nazionale (Repubblica di San Marino), republika na podruju Apenina u srednjoj Italiji, jugozap. od Riminija; 60,6 km2 sa 20400 st. (1977); 20 000 st. ivi u inostranstvu. Upravno sredite je istoimeni gradi (4628 st., 1977) koji lei na strmoj hridi Monte Titano (739 m). Noviji deo grada iri se prema podnoju. U gradu se istiu tri kule (Rocca, Fratra i Montale, graene u XI-XIII v.). gradski bedemi, palata Valloni, graena u XV-XVIII v., u kojoj su arhiv, biblioteka i muzej. Privreda se temelji uglavnom na turizmu i izvozu vina. Automobilska cesta spaja S. M. s Riminijem (24 km) i okolnim podrujem. Po legendi, osniva je San Marina (u IV v.) kamenorezac Marin s ostrva Raba, koji je doao u Rimini kao zanatlija, kad se izgraivala gradska luka. Prihvativi hrianstvo, sakupio je istomiljenike, s njima se naselio na brdu Titan i utemeljio optinu. (U VIII v. spominje se Castellum Sancti Marini.) Optina drvosea, kamenorezaca, poljoprivrednika i stoara irila je svoje podruje uestvujui u feud. borbama, posebno na strani papa, koji su joj darivali nove posede. Urban VIII priznao ju je 1631. kao nezavisnu republiku. Napoleon Bonaparte je 1797. ponudio Republici da e proiriti njezin teritoriju, ali je ona to odbila. Zbog toga status San Marina 1815. nije izmenjen. God. 1849. Austrija je zapretila da e provaliti u San Marino, jer se tu sklonio Garibaldi s ostacima svoje vojske. Polit, promene izvrene 1859-61 (ujedinjenje i stvaranje Kraljevine Italije) nisu dirnule u nezavisnost Republike San Marino. Ugovorom, 1862. Republika se obvezuje da nee primiti niiji drugi 'prijateljski protektorat osim onaj Kraljevine Italije, to je potvreno i konvencijama 1897, 1906. i 1926. Za I sv. rata vojni obveznici Republike sluili su kao dobrovoljci u ital. vojsci. Carinsku, potansku i telegrafsku slubu za Republiku vodi Italija, a dvojica sudija iz Italije obavljaju sudske poslove u San Marinu. Vlastite marke i vlastiti novac Republike imaju turistiko, filatelistiko i numizmatiko znaenje. U septembru 1944. San Marino su okupirale nem. trupe, ali su ga jo istoga meseca oslobodile saveznike trupe. Ka izborima za Veliko vee 1945. pobedila je koalicija Komunistike i Socijalistike stranke. Za njihove uprave (1945-57) provedena je agrarna reforma i uvedena besplatna lekarska pomo za siromane. God. 1951. izbile su nesuglasice s Italijom (to je dovelo do blokade San Marina), koje su okonane sporazumom 1953, po kojem se S. M. odrie svoje posebne monete i carinskih granica, dok se Italija obvezuje na stalnu godinju pomo od 150 mil. lira, te na popravak u ratu poruene pruge Rimini-San Marino. God. 1957, ostavkom komunistikih i nekih socijalist. poslanika izbila je polit. kriza, pa je osnovana desniarska protuvlada (koalicija demohriana i socijaldemokrata) koju su priznale Italija i SAD, na to su leviarski regenti-kapetani podneli ostavku. Nova vlada izmenila je izborni zakon tako da su pravo glasa dobili i dravljani San Marina u inostranstvu (veinom u SAD;, kojima je doputeno glasanje preko pote. Na izborima 1959. i 1964. pobedila je koalicija demohriana i socijaldemokrata. God. 1960. i 1961. definitivno su utvreni dr. odnosi izmedu San Marina i Italije. Na parlamentarnim izborima 1974. najjai su bili demohriani, dok je na izborima 1978. pobedila udruena levica komunista i socijalista, pa je u julu 1978. formirana nova koalicijska vlada komunista, socijalista i ujedinjenih socijalista. Dravno ureenje. Prema ustavu iz 1599. s izmenama i dopunama 1862, 1897, 1906, 1926, 1939, 1953, 1957, 1958, 1960. i 1961. San Marino je parlamentarna republika. Na elu zemlje nalaze se dvojica kapetana (Capitani reggenti), birani posredno, od strane Velikog vea (parlamenta) za razdoblje od 6 meseci, tj. 1. IV 30. IX i 1. X31. III. Reizbornost je kapetana mogua tek posle 3 godine nakon isteka mandata. Kapetani imaju pravo veta na odluke Velikog vea. Kapetanima i Dravnom veu vladi - (Consiglio di Stato), sastavljenom od 10 lanova (ministara), biranom iz redova parlamentame veine u Velikom veu, pripada izvrna vlast. Zakonodavnu vlast ima jednodomni parlament - Veliko vee (Consiglio Grande), od 60 zastupnika, koje na optim, neposrednim i tajnim izborima biraju punoletni graani s navrenom 21 godinom. Pasivno izborno

SAN MARINO

pravo imaju samo punoletni muki graani, a ene samo aktivno pravo. Zemlja je podeljena na 10 upravnih jedinica (Castelli), na elu kojih su Capitani di Castello. Sudsku vlast ima Vee dvanaestorice (Consiglio dei XII) i nii sudovi. S. M. je s Italijom u carinskoj i monetarnoj uniji, a Italija zastupa S. M. i prema inostranstvu. KRLEA Prema podacima iz 2009. godine, Republika San Marino ima oko 31.370 stanovnika i veinu ine oni koji su tu roeni. Najvii vrh Republike San Marino je Titano (739 m). Ustav San Marina slubeno je usvojen 8. oktobra 1600. godine. Malu dravu najpre je priznala Francuska 1797.godine, a kasnije, 1815. na Bekom kongresu uinile su to i ostale evropske drave. San Marino izvozi vino, lan i keramiku. Poetkom ezdesetih 20. veka poinje razvoj turizma i trgovine. Potanske marke i zlatne kovanice Republike San Marino poznate su u celom svetu. Najbolji izbor kolekcionari e pronai u Kancelariji za filateliju i numizmatiku. Tu tradiciju San Marino veto batini jer je Bartolomeo Borgezi, poznati svetski numizmatiar, tu pronaao svoje utoite i umro, a njegov lik se nalazi na noviu od 2 .

San Marino, uvari arobnih visina

Nekoliko kilometara od istone italijanske obale nalazi se Republika San Marino koja na svojih 60 km2 nudi mnogo znamenitosti, zanimljivih ukusa i pogled na oputajui krajolik
Trea najmanja drava u Evropi, posle Vatikana i Monaka, Republika San Marino (italijanski, Serenissima Repubblica di San Marino) okruena je italijanskim regijama EmiliaRomagna i Marche. Republika San Marino nalazi se samo nekoliko kilometara od istone italijanske obale. Prema legendi, San Marino je 301. godine osnovao kamenorezac Marin sa ostrva Raba koji je sa prijateljem pobegao u Rimini, gradi 20 km udaljen od dananjeg San Marina. Zbog progona hriana sakrio se na oblinje brdo Titano, gde je sagradio kapelicu koja danas ini jezgro grada San Marina. Republika zauzima 61,5 km2, a udaljenost od njene najsevernije do najjunije granice je svega 12 kilometara vazdune linije. U ranoj fazi ujedinjenja Italije tokom 19.veka, San Marino je pruao utoite onima koji su bili progonjeni zbog podrke ujedinjenju. uzepe Garibaldi, italijanski revolucionar i borac za ujedinjenje, u znak zahvalnosti San Marinu, garantovao je da e postati nezavisna i suverena drava i nije je pripojio ujedinjenoj Italiji 1860. godine.

Kule i zidine kao straari

Republika San Marino podeljena je na devet malih optina (San Marino, Acquaviva, Domagnano, Borgo Maggiore, Faetano, Chiesanuova, Fiorentino, Montegiardino, Serravalle), koje su svaka na svom brdu. Zato San Marino ponekad zovu dravom 9 brda. Kao suvenir iz srednjeg veka, na 756/739 metara visine brda Titano ponosno stoji kula Guaita (na lokalnom dijalektu onaj koji uva strau). Njen sredinji deo datira iz 11. veka, to je ini jednim od najstarijih utvrenja u Italiji. Tokom vekova nebrojeno je puta bila rekonstruisana, a od 1930. godine otvorena je za javnost (ulaz se plaa oko 300 dinara). Od septembra do marta otvorena je od 8.50 do 17 asova. Na drugom vrhu brda Titano je dvorac Cesta, poznat i kao Fratta. Sagraen je krajem 11. veka, a danas je u njemu Muzej oruja sa predmetima koji datiraju iz razdoblja od srednjeg do 19. veka. Ulaznica kota oko 300 dinara. Trea kula, ujedno i najmanja, Montale iz 13. veka imala je strateku ulogu u odbrani od nadolazeih neprijatelja.

SAN MARINO

Muzej neobinih predmeta

Osim bazilika (najpoznatija San Marino sagraena u 19. veku u neoklasinom stilu) i dvoraca, Muzeja oruja i Muzeja imigranata, u San Marinu u ulici Via Lapicidi Marini 17 eka vas Muzej votanih figura koji sadri fascinantne rekonstrukcije 40 istorijskih prizora i 100 velikana u ambijentu i odei iz svog vremena. Tamo moete videti atentat na amerikog predsednika Abrahama Linkolna iz 1865. godine, Napoleona za njegovim stolom, uzepea Garibaldija uz postelju na kojoj umire njegova supruga Anita, scene muenja zatvorenika, giljotinu... Muzej je otvoren cele godine. Radi dvokratno, a ulaznica kota oko 500 dinara (vie na www.museodellecerersm.com). Osim Muzeja votanih figura, u ulici Salita alla Rocca 25/6 nalazi se Muzej neobinih predmeta ili Muzej ljudskih ludosti, kako ga jo zovu - jedini te vrste u svetu. U njemu se uva jedinstvena zbirka retkih predmeta i vesti. Cilj muzeja je da posetioce podstakne na razmiljanje i na dobru zabavu. Da poseta San Marinu dobije jo uvrnutiju notu pobrinuli su se oni koji su napravili Muzej sprava za muenje, ili Muzej torture, koji ga, kako po izloenim predmetima tako i po rekonstrukciji dogaaja, ini jedinstvenim u svetu. Uostalom, giljotina ovde jo funkcionie. Ulaz se naravno mora platiti i to negde oko 400 dinara. A kad se zasitite istorije, neobinih predmeta, sprava za muenje i votanih figura, isto da odmorite oi, obavezno otiite u Muzej Ferarija koji ima izloenih 25 eksponata. Najvredniji Ferari 250 GTO procenjen je na 10 miliona dolara. Tek toliko da ne razmiljate da li ste dovoljno novca poneli. U svakom sluaju posetu San Marinu zavrite odlaskom u jedan od velikih autlet centara u kojima, po veoma povoljnim cenama, moete pazariti u ovom gradu dravi.

U autobusu iz 1913. godine

Na 600 m moete razgledati stotine neobinih predmeta, poput klopke za buve iz 19. veka i tua iz 17. Videete i kako je izgledala najnia ena na svetu: Holananka Polin Masters. Nakon roenja, 26. februara 1876, imala je samo 30 cm. Sa devet godina bila je visoka 55, a kad je umrla u 19. godini, 59 cm. Tu je i fotografija najdebljeg oveka na svetu, Amerikanca Dona Brouera Minoha, roenog 1941. godine. U svom najteem periodu imao je 639 kg. Kad je umro, 1983, teio je 360 kg. Ako elite da posetite ovaj muzej, autobus iz 1913. godine besplatno e vas prevesti sa parkiralita u zgradu (www.museodellecuriosita.sm).

Energija u narandastom
Ukoliko poelite da prespavate u San Marinu, smetaj potraite u ulici Palamede Ferri 22 u malom dvospratnom hotelu Villa Giardi (3*), 2 km od centra, odnosno 15 minuta etnje. Sa balkona njegovih soba imate predivan pogled na planine. U ulici Luigi Cibrario 22/24 u gradu Borgo Maore (drugom najveem gradu Republike, nakon Dogane) nalazi se Grand Hotel Primavera sa 4*. Sobe na njegovom treem spratu su najlepe, svaka ima veliki drveni krevet zlatnih okvira, kao i velianstven pogled na italijanski krajolik (www.grandhotelprimavera.com). Ali, jedan od najlepih i najhvaljenijih je hotel Cesare u ulici Salita alla Rocca 7, nedaleko od Muzeja neobinih predmeta. Hotel ima 18 soba, svaka ima svoje ime i jednu boju koja u njoj preovladava. Soba Srea obojena je u uto. Ako volite plavu, preporuie vam sobu Ravnotea, a u sobi Energija sve je u nijansama narandaste (www.hotelcesare.com).

Tri najpoznatije poslastice

U restoranu hotela Cesare, sa staklenim krovom i velikim kaminom, probajte njoke sa artiokama i ribom, domae raviole sa aromatinim biljem, kao i tortu tre monti koja se priprema po recepturi iz 1942. (pet okruglih slojeva vafla premazanih kremom od kakaa i lenika i prelivenih okoladom). Jednako ukusna je i tortina tre monti, manja varijanta pomenute torte, slina okoladnim napolitankama. Biskvit torte titano pravi se od badema i kikirikija, brana, jaja i meda. Kad se ispee, premazuje se smesom od okolade, alkohola i belanaca. Veretta je okoladna rolada u kojoj se kriju usitnjeni lenici, praline i komadii vafla. to se pia tie, amareto od badema vam se nudi bukvalno svuda pa se stie utisak da ovaj liker ima status nacionalnog i dravnog boanstva.

SAN MARINO

Vlada - Kapetani regenti Stefano Palmieri Nezavisnost: Povrina - Ukupno - Voda (%) Stanovnitvo - 2008. - Gustina Valuta Vremenska zona Internet domen Pozivni broj
Koordinate: 4356'06 SG 1226'56 IGD +0549 iz Italije VIKIPEDIA

Republika Franesko Musoni 3. septembar 301 61 km (190.) 0 30.800 (189.) 448/km Evro () (100 centi) UTC +1, +2 (CET, CEST) .sm
+378

Istorija

San Marino je jedna od najstarijih drava na svetu. Osnovana je 301. godine, ali je bila u sastavu tadanjeg Rimskog carstva. Njen ustav zvanino je napisan 8.oktobra 1600. Majunu naciju prvo je priznala Napoleonova Francuska 1797. a kasnije 1815. na kongresu u Beu priznale su je i ostale evropske drave. Iako suverena, ona je potpuno zavisna od Italije kojom je okruena u celosti od 19. veka. uzepe Garibaldi je ujedinio Italiju 1860. a svoje sklonite od neprijatelja napravio je u San Marinu. Tamo je dobio novanu pomo i namirnice koje su mu bile potrebne da dovri svoju kampanju. Garibaldi je garantovao da e San Marino uvek biti nezavisna suverena drava.

Skutina San Marina

Geografija
Monte Titano San Marino se granii sa dva italijanska regiona, na severoistoku sa Emilijom Romanjom i regionom Marke na jugozapadu. Ima povrinu od 60,57 kvadratnih kilometara. Udaljenost izmeu najsevernije i najjunije granice San Marina iznosi 12 kilometra. Najvii vrh je Monte Titano ija visina je 739 metara. Klima je mediteranskog tipa, ali je blaa nego u primorju zbog nadmorske visine. Leti temperatura varira od 20 do 30, a zimi od -2 do 10. Prosene padavine iznose 550 mm godinje.

Ekonomija
San Marino nema prirodnih resursa, tako da se njegova teritorija pre svega koristi za poljoprivredu. Uzgajaju se itarice, vino, masline i voe. Od ivotinja uzgajaju se goveda i svinje. Sve do ezdesetih godina prolog veka stanovnici San Marina su iveli pre svega od poljoprivrede. Od tada poinju da se razvijaju i druge delatnosti kao to su zanastvo, trgovina i pre svega turizam. San Marino pre svega izvozi vino, lan, zanatske proizvode i markice. Prodaja markica predstavlja 10% bruto domaeg proizvoda. Drugi veliki izvor profita je turizam, koji direktno ili indirektno ini 60% dravne zarade. Stanovnici San Marina ne plaaju nikakav ili vrlo mali porez. Prosena godinja zarada iznosi 10300 dolara. 52% aktivnog stanovnitva radi u sektoru usluga, 41% u sekundarnom sektoru i 7% u poljoprivredi. Od januara 2002. zvanini novac San Marina je evro, a pre toga to je bila italijanska lira.

SAN MARINO

Demografija

Poasna straa Populacija San Marina je 2002. iznosila 28753 stanovnika. Od toga su 83,1% osobe roene u San Marinu, a 12% su italijani. Vie od 13000 dravljanina San Marina ive u inostranstvu. Zbog male teritorije gustina naseljenosti je velika i iznosi 475 stanovnika po km. 92,3% stanovnitva su katolici, a 3% se izjanjava da nema religiju.

Administrativna podela

Devet kastela San Marina San Marino je podeljen u devet kastela (optina): San Marino (4.483 stanovnika), Seravale (9.265), Borgo Maore (5.916), Domanjano (2.651), Fijorentino (2.031), Akvaviva (1.602), Faetano (1.050), ezanova (969) i Monteardino (787).

Sport
San Marino je poznat po trci Formule jedan. Trka se ne vozi na teritoriji San Marina ve 100 km severozapadno odatle u Imoli. do toga je dolo 1980. kada je velika nagrada italije iz Monce prebaena u Imolu. Usled protesta odluka je sledee godine ponitena, a kako Italija nije mogla da ima dve trke, trka u Imoli se od 1981. vozi kao velika nagrada San Marina. Iako San Marino ima malu populaciju ima sopstveni fudbalski ampionat i fudbalski savez osnovan 1931. Prvenstvo se sastoji iz petnaest ekipa koje su u poetku podeljene u dve grupe od po sedam i osam ekipa, a zatim po tri prvoplasirane idu dalje i bore se za prvaka po kup formatu.

San Marino - ostvareni san o slobodi

Sloboda je re koju stanovnici San Marina najvie vole i na koju su vrlo ponosni. Tako je bilo od nastanka najstarije republike na svetu. Legenda kae da je ovu dravu osnovao 331. godine jedan svetac, i to sveti Marin koji je prebegao sa dalmatinskog ostrva Rab kako bi se spasao od Dioklecijana, progonitelja hriana. Marin se sklonio na vrh planine Monte Titano, gde je osnovao i malu hriansku zajednicu. U itiju svetog Marina govori se o udesima koja je poinio, od kojih su tri najupeatljivija: ozdravljenje jedne avoimane ene, pripitomljavanje medveda i susret sa Verisimom. Verisimo znai: Istinski, Pravi; Feliisima Presrena, Feliita Srea. Dakle, pria ide ovako: Najvaniji je bio susret sa Verisimom, sinom udovice plemikog porekla, po imenu Feliisima (ili: Feliita), posednice oblasti na kojoj se nalazila planina Monte Titano. Verisimu se nije dopalo to to je zatekao Marina na svom imanju te Marin, uvi njegove pretnje, zamoli Provienje da mu bude u pomoi. Ba u tom trenutku Verisimo padne na zemlju te mu se oduzee i noge i ruke. Oajna majka pohita ka Svetome da mu zatrai oprotaj i ponudi mu sve to poeli. Sveti odgovori da za sebe ne trai nita osim da se pokrste na nekom mestu gde se moe nai mir i poinak. Feliisima pristade i u znak zahvalnosti pokloni mu Monte Titano. Zahvaljujui sveevim molitvama, Verisimo ozdravi i cela porodica i rodbina prihvati hrianstvo (njih pedeset i troje!). Mala zajednica se u poetku zvala: Zemlja svetog Marina; potom Optina/komuna svetog Marina, a na kraju Republika San Marino. Podaci iz Vikipedije: Povrinu San Marina je do 1463. godine inio samo Monte Titano. Te godine, posle uspene saveznike borbe protiv Sigismunda Pandolfa Malateste, gospodara Riminija, papa Pije II dao je San Marinu gradove Fjorentino, Monteardino i Seravalje. Kasnije te iste godine, grad Faetano je dobrovoljno pristupio republici. Otada se povrina San Marina nije menjala. Naime, taj Malatesta je napravio jednu veoma raskonu baroknu crkvu u Riminiju, ali kau da je bio u nemilosti pape Pija, poto je na taj nain veliao vie sebe nego Boga (ako me pamenje slui, u crkvi se nalazi i Malatestina bista i portret, to nije uobiajeno ako ve neko eli da ostavi narodu zadubinu, poto znamo da je gordeljivost najvei greh). Slobodarskom duhu San Marina, toj staroj zemlji slobode, divili su se i Napoleon i Linkoln. Ova dravica poznata je i po gostoljubivosti, a najznaajnije je gostoprimstvo, tj. azil koji je pruila SAN MARINO 5

Garibaldiju 1849. godine. Postoje podaci i da je u II svetskom ratu bila utoite desetinama hiljada izbeglica. San Marinom upravlja Arengo, jedna vrsta Skutine koju ine glave najuglednih porodica, ali tako to taj organ bira dva kapetana regenta svake godine, i to na svakih est meseci po jednog. Dakle, ne postoji mogunost da se neko okoristi poloajem, jer je njegov mandat uvek samo est meseci. U ovoj dravici od svega 61 km2 rade etiri pozorita, jedna dravna biblioteka, dravna televizija, Univerzitetski centar i jedan prestini muziki institut. San Marino poznat je i po trci Formule 1, iako se ona ne vozi na teritoriji te republike, ve i Italiji, u Imoli, ali poto Italija ima Moncu, a jedna drava ne moe dodeljivati dve nagrade San Marino je dobio pravo, 1981. godine, da bude zvanini organizator i da dodeljuje svoju nagradu pobedniku. Ova dravica zanimljiva je i za filateliste, sa zanimljivim oblicima i dezenima. Nekada je to bila bescarinska zona i tu su posetioci mogli da se opskrbe jeftinijim parfemima, koom, piem, orujem... Danas su razlike u cenama male, naroito ukoliko posetioci ne umeju da se cenjkaju. Seam se da nam je vodi pre etiri godine govorio da u San Marinu nema nezaposlenih i da nijedan graanin San Marina nikada nije bio u zatvoru. Proosmo kroz vrata Svetog Franje (Franeska), videsmo spomenik Garibaldiju (u svakom italijanskom gradu, uh, postoji spomenik tom ujedinitelju koga, saznala sam to i direktno od Antonija i Lize, tvrdokornih, mladih Napoletanaca, jug nikako ne priznaje i ali za svojom nekadanjom autonomijom, i ne samo jug); pred zgradom Skuptine zatekosmo malenu filmsku ekipu koja je pokuavala da snimi kadrove filma u kome je, oigledno, trebalo da dominira susret dvoje mladih koji se grle po snegu (i onaj vetaki sneg koji se pravi snanim okretanjem ruice nekog mehanizma, kao i vetar), popesmo se do jo jedne kule (zanimljivo je da su me tri razliita vodia vodila na tri razliite strane, i pri tom se postavljali kao da samo to ima da se vidi u San Marinu, a ono to je ostalo je tek pria), pa se posle ratrkasmo kud koji. U San Marinu moete potroiti sve pare i kupiti sve to vam ne treba, ree i na vodi. A sve je tako slatko i zanimljivo, stvoreno za gut i uspomenu. Seam se prvog dolaska u San Marino, pred Uskrs 2005. Najpre smo se svi popeli do najvie kule, zvane esta, a onda smo Brani i ja brzo obile radnjice i naoruale se (ja volujskom ilom za svog Dropca, poto smo malo pre toga poeli da spremamo Putujue pozorite opalovi; i noem sa ukrasima za brata, poto on voli te muke drangulije; a Brani je kupila dva samostrela. Sad je, ini mi se, bio jo vei izbor i maeva, i samostrela, i noeva, ali ja ni da primiriem). Nakon toga, sele smo u restoran (svesno smo odluile da tu ruamo, da to ne bude s nogu) i naruile smo pice Orlovo gnezdo. Kad su nam ih doneli i kad smo videle onaj zeleni na povrini, maslaak li ili neto slino, jasno nam je bilo zato se tako zove, ali nam je obed prijao, a u gnezdu nije bilo samo trave. tavie, nismo imale zamerke i rado se seam te lakoe i smeha na vrhu sveta. Mislim da nikada nigde nisam ruala a da je preda mnom tako pucao vidik i da su me okruivale tolike stene, udoline i visine.

SAN MARINO

SAN MARINO

SAN MARINO

UTOITE PROGONJENIH HRIANA

POLITIKA

Mnogo je legendi i pria koje opisuju nastanak malene drave u srcu Apeninskog poluostrva, koja se vekovima ponosi svojom slobodarskom tradicijom. San Marino je danas turistika atrakcija i poreski raj, ali i oaza u kojoj se ne zna za nezaposlenost, socijalnu ugroenost, nepismenost, ili neku drugu boljku" ostalog dela sveta

Spomenik uzepeu Garibaldiju na istoimenom trgu u centru San Marina Po mnogima, Italija je jedna i jedinstvena. Jedinstvena ne samo po kulturnom i umetnikom blagu, ve i po tome to je unutar svoje teritorije ugostila" dve drave: Vatikan i Republiku San Marino - najmanju, a najstariju dravu, koja je odlino znala da iskoristi napredak i prosperitet modernog doba, a da ne izgubi svoju vekovnu tradiciju, obiaje, izgled i atmosferu. Iako je neki smatraju anahronizmom, drugi nekom vrstom Diznilenda za odrasle, snobovskim i ki mestom, ili Eldoradom za sve one koji ele da zarade a pobegnu od poreskih obaveza, Republika San Marino je u 21. vek uplovila kao svojevrsna turistika atrakcija, mesto u kojem je sauvan spokoj prolih vremena i svest o vrednosti slobode i mira, koje mogu da budu dobar nauk za budunost. Ako ne dolazite kolima, glavnim putem na kojem tabla kazuje da ulazite u mini dravu, neete ni znati kada ste sa teritorije Italije preli na teritoriju Republike San Marino. Jer, iako je samostalna drava, lanica Ujedinjenih nacija, sa svojim dravnim ureenjem, parlamentom, vojskom, milicijom, grbom, himnom i zastavom, njene granice, koje omeuju neto vie od 60 km 2, sasvim su nevidljive, bez carinika, rampi i pasoke kontrole.

tite do brda i zidine

U samom srcu Italije, smetena na severoistonoj, brdovitoj strani Apenina, na granici italijanskih regija Emilije-Romanje i Marke, Republika San Marino danas broji oko 24.000 stanovnika, zvanini jezik je italijanski, a moneta evro. Glavni grad je San Marino, smeten na 750 m nadmorske visine, na vrhu brda Titano, iznad doline kojom tee reka Marekja. S jedne strane je okrenut prema jugu i jadranskoj obali, a sa druge, se od hladnih severnih vetrova titi brdima i kamenim zidinama koje su ga vekovima branile od osvajaa. Ostalih osam mesta Republike SAN MARINO: Akvaviva, Borgo Maore, Kijezanuova, Domanjano, Faetano, Fiorentino, Monteardino i Seravale, poznatijih kao zamkovi San Marina, ratrkani su po brdima i dolinama ispod malene prestonice. Nastao u 12. veku Borgo Maore, nekada vaan trgovaki centar antikog imena Merkatale, sa San Marinom je povezan iarom. Ostaci rimskog novca i langobardskog zlatnog nakita govore da je mesto Domanjano bilo naseljeno jo u antiko vreme. Akvaviva nosi ime po izvoru u podnoju planine, gde se po legendi nalazilo prvo sklonite Svetog Marina. Mesta Faetano, Fiorentino i Monteardino su Sanmarinjani osvojili 1463. godine i pripojili svojoj teritoriji, kao i Seravale, danas vaan sportski centar u kojem se nalazi staza za odravanje trka Formule jedan. O borbi olimpijskih bogova sa titanima, jednoj od centralnih tema grke mitologije, sem sauvanih mitova pisali su Hesiod, Homer i Ovidije. Zato nije udno to postoje legende koje govore da je planina Titano na kojoj je smeten San Marino, nastala u vreme uasnog desetogodinjeg rata, koji su za prevlast nad svetom vodili moni titani. Ipak, jedna druga pria i jedno drugo ime su danas gotovo obavezni sastojci u legendi o postanku ove neobine drave.

Sloboda i nezavisnost iznad svega

U vreme svirepog progona hriana, davne 257. godine nove ere, rimski imperator Dioklecijan naredio je da se podignu unitene zidine oko Riminija. Meu radnicima pozvanim iz cele Evrope naao se i klesar Marino, poreklom iz Dalmacije sa ostrva Raba. Savestan, milosrdan i siguran u novu veru i Boga, Marino je irio hrianstvo i bio poznat po isceljenjima i udima koje je inio, zbog ega SAN MARINO 9

je brzo pao u nemilost. Sigurno utoite naao je nedaleko od Riminija, na brdu Titano, gde su mu se pridruila mnoga braa", sa kojima je osnovao neku vrstu komune progonjenih hriana. Unutranjost Gradske palate Najvaniji momenat u Marinovom ivotu je bio susret sa donom Felicisimom, Rimljankom visokog roda koja je posedovala brdo Titano, a koja mu se obratila za pomo kad joj se razboleo sin. Posle uda, tj. isceljenja njenog sina, ova Rimljanka i njen sin su preli u hriansku veru, a kao znak zahvalnosti Marinu je poklonila planinu Titano. Posle smrti Marina, ne zna se tano koje godine, njegovo bratstvo se nije raspalo, ve je nastavilo da ivi po poukama svog osnivaa, ne zaboravljajui njegove poslednje rei: Ostavljam vas slobodnim od svih drugih ljudi". Danas se zna da Dioklecijan nije 257. godine podizao zidine oko Riminija, kao i da je Marino najverovatnije iveo neto kasnije, negde izmeu 500. i 700. godine, a da je njegova biografija delimino prepravljena kako bi se ouvala teritorijalna samostalnost manastira Svetog Marina i bratstva na brdu Titano, koje je pod svoju upravu i vlast eleo da stavi biskup Riminija. Placito Feretrano", dokument iz 885. godine koji se uva u dravnom Arhivu San Marina, svedoi o graanski ureenoj zajednici na ovom mestu, koja ne priznaje, niti ikom dozvoljava, pa ni crkvi, da se bavi ili upravlja njenim ivotom. Ba kako i danas svedoi zapis na grbu ove male drave, za Sanmarinjane sloboda i nezavisnost su oduvek bile najvee bogatstvo i od najveeg znaaja. Kako bi osigurali slobodu, Sanmarinjani su u 10. veku poeli da zidaju kamene zidine sa kulama oko grada, koje ga i danas okruuju. Vek kasnije, San Marino je ve bio samostalna, slobodna optina koju titi naoruana milicija, organizovana po sopstvenim pravilima i zakonima koje je odreivao narod, a na njenom elu se nalazio konzul, kapetani regenti i Veliki savet - Arengo. Dananju veliinu San Marino dostie 1462. godine, kada se i proglasio samostalnom republikom. Iako poteeni tiranije raznih porodica koje su vladale Italijom, San Marino je sve do 1740. godine bio na udaru Vatikana koji je eleo da ga potini i stavi pod svoju upravu. Ipak je jaka i uporna elja Sanmarinjana za slobodom i nezavisnou pobedila, pa je na Bekom kongresu 1815. godine ovoj republici priznata nezavisnost. Tokom borbi za ujedinjenje Italije, San Marino je pruao utoite Garibaldiju i njegovim vojnicima, na ta su Sanmarinjani i danas ponosni. O tome govori spomenik ovom borcu za ujedinjenje Italije na istoimenom trgu u centru San Marina. Tokom narednih ratova Republika je uvala svoju nezavisnost i neutralnost, ali je gostoprimljivo prihvatala izbeglice iz susedne Italije.

Butici u ambijentu prolosti

Nekada je San Marino iveo od poljoprivrede, vinogradarstva, prehrambene industrije i zanata, a danas ivi od turizma i trgovine. Ovu neobinu dravu u kojoj sve besprekorno funkcionie, godinje poseti vie od milion turista. Biti dravljanin San Marina nije ni malo lako postati, to je sasvim razumljivo ako se zna da u ovoj dravi nema poreza, pa su zdravstvo i kolstvo besplatni, politike afere i skandali ne postoje, a svaki kamen se briljivo popravlja i vraa na svoje mesto. Putnika namernika prvo zbuni kontrast izmeu starog jezgra grada po kome su proetali" i ostavili tragove svi graditeljski stilovi u prolosti, i bljeska stotina ekskluzivnih radnji i butika koji nude najrazliitiju robu i to po znatno niim cenama nego u Italiji. Rekosmo, San Marino je bescarinska zona, pa je za mnoge turiste to dovoljan razlog da se upute do ovog grada.

SAN MARINO

10

Osim raskonih juvelirnica, skupih butika i miriljavih parfimerija, ovaj grad uva i mnoga neimarska svedoanstva koja su prava ilustracija njegove istorije i tradicije. Na jednoj od gradskih kapija - Porta San Franesko starom straarskom mestu sagraenom u 14. veku, jo uvek stoji kamena ploa sa natpisom o zabrani unoenja oruja u grad i strogim kaznama za one koji prekre ovo pravilo. etnja gradom vodi do bazilike Santa Pieve, neoklasine graevine posveene osnivau grada, iji glavni oltar ukraava mermerna statua Svetog Marina, delo Kanovinog uenika Tadolina. Pored nje se nalazi crkvica posveena Svetom Petru, sa lepim mermernim oltarom u intarziji, iza kojeg se vide udubljenja uklesana u stenu, u kojima je po predanju spavao Marino. Trg Slobode sa statuom, radom skulptora Galetija Na trgu Liberta, iji centar krasi statua slobode, nalazi se Palazo Publiko (Gradska palata), delo lokalnih graditelja uraeno u tipino toskanskom stilu 15. veka. Gradnja po projektu arhitekte Azuri je trajala deset godina, a sveano otvaranje je bilo 10. septembra 1894. godine. Uobiajena turistika marruta San Marinom dalje vodi do Palate Valoni u kojoj je smetena pinakoteka, biblioteka sa preko 40.000 tomova knjiga i Dravni arhiv u kojem se uvaju vredni dokumenti koji govore o istoriji ove neobine drave. Muzej je osnovan 1865. godine i pored vrednih slika italijanskih majstora, bogate arheoloke zbirke i kolekcije egipatskih statua, u ovom zdanju se nalazi takozvana Sala del Trono (Prestona dvorana), na ijim su zidovima ispisana imena svih kapetana regenta Republike, od 1200. godine do 19. veka. Obilaskom ovog muzeja mogue je rekonstruisati kompletnu istoriju San Marina. Nedaleko od Muzeja vatrenog oruja, u Palati Belcopi nalazi se savremeno organizovan i ureen Muzej filatelije i numizmatike, sa izuzetno bogatim zbirkama, a sigurno vredi posetiti i nedavno otvoren Dravni muzej u Palati Pergami - Beluci. Sem izuzetne panorame i pogleda koji puca" do Jadranskog mora, Riminija i obale Romanje, obilazak tri kule tornja na starim zidinama grada predstavlja pravi nain da se okona boravak u San Marinu, oseti duh prolosti i udahne atmosferu nekih starih vremena. Fasada neoklasine Bazilike del Santo Nema turiste koji e iz San Marina otii praznih ruku. Da li e to biti neto luksuzno i skupo, tehnika roba, garderoba, zlato, parfemi, ili neki obian suvenir, pitanje je, naravno, ukusa i materijalnih mogunosti. A ono to sa ovog putovanja ne treba zaboraviti su rei Napoleona Bonaparte: Za sva vremena treba sauvati San Marino kao pravi primer slobode."

SAN MARINO

11

Prestona dvorana na ijim zidovima su ispisana imena svih kapetana - regenata Republike, od 13. do 19. veka Sveti Marino, klesar iz Dalmacije i osniva San Marina

Stari specijalitet
Da bi se to bolje upoznao i osetio San Marino treba probati tipina jela ove mini drave. Kroz vekove, ostala je nepromenjena i obavezna piada (jedna vrsta tanke, tvrde pogae od belog brana i vode). Nekada je siromano stanovnitvo piadu jelo premazanu mau u koju je naseckan ruzmarin i beli luk, a danas se slui i jede uz sve; povre, sireve, prut, meso i poznate kulinarske specijalitete. Drugo staro jelo San Marina je palenta, prelivena sosom od kobasica i posuta naribanim ovijim sirom, kao i strocapreti (testo od brana, vode i soli) sa raguom od mesa. Po tradiciji, za Badnje vee se priprema testo sa leblebijama, a na dan Boia su obavezni kapeleti u supi (punjeno testo). Sladokusci mogu da se zaslade paretom panjote (kola sa suvim groem i anisom), a ljubitelji dobrog vina da probaju Sanoveze", Albanu", ili Moskato". Crkva Svetog Franeska ija je gradnja zapoeta sredinom 14. a zavrena poetkom 15. veka

Drugi toranj, podignut krajem 1200. godine, nalazi se na najviem delu grada

SAN MARINO

12