ŠTA SVE MOŽEŠ U OHRIDU ZA JEDAN VIKEND

Ohridsko jezero i grad Ohrid su bez premca

najveće turističke atrakcije Makedonije. Jedno
od najvećih, ali i najstarijih prirodnih jezera u
Evropi imalo je dovoljno vremena da oko sebe
izgradi sijaset sadržaja za svačiji ukus, a za
njegove prirodne vrednosti znalo se od
davnina. Kad znamo da je Ohrid jedno od
samo 28 mesta na svetu koje se nalaze na
UNESCO-voj listi svetske baštine i po
prirodnim i po kulturno-istorijskim aspektima,
nema sumnje da tamo ima šta da se vidi, ali
koliko toga se može stići za jedan vikend?
Istorija
U gradu sa neprekinutom istorijom dugom
skoro dva i po milenijuma može se osetiti duh najrazličitijih epoha, od helenizma do
socijalizma. Pouzdano se zna da je u III veku pre naše ere na ovom mestu postojalo grčko
naselje pod imenom Lihnidos, ali je vrlo malo verovatno da ga je osnovao baš Filip
Makedonski kao što to tvrde ohridski turistički vodiči, kao što je malo (ili nimalo) verovatno da
su Filip i sin mu Aleksandar pripadali istom narodu koji ovde danas živi... Bilo kako bilo
dolasku Rimljana u ove krajeve, Ohrid se pretvara u značajan regionalni centar, a u V veku
postaje centar hrišćanstva.

Današnje ime Ohridu su dali Sloveni, po položaju grada iznad jezera: "vo hrid", odnosno na
litici. U IX veku odavde deluju Ćirilo i Metodije, koji šire hrišćanstvo i pismenost među
Slovenima, a tu misiju nastavljaju njihovi učenici Kliment i Naum, braća rodom iz Ohrida, čiji
kult je i danas življi nego ikad. Na prelazu iz IX u X vek Ohrid je prestonica Samuilovog
carstva, otkad potiče i tvrđava na najvišoj tački grada. Naravno, lokalni vodiči će i Samuila
proglasiti za Makedonca a njegovo carstvo za makedonsko, iako njegovo poreklo nije
istorijski utvrđeno a carstvo bi se pre moglo nazvati bugarskim ili čak južnoslovenskim nego
čisto makedonskim... No, sistemsko izvrtanje istorije u cilju stvaranja lažne tradicije današnje
makedonske države priča je za sebe...
Srednji vek je bio vrlo burno razdoblje za čitav Balkan, pa se tako od X do XIV veka Ohrid
nalazi u sklopu mnogo različitih država: prvo ga osvajaju Normani, zatim dolaze Bugari,
nakon njih Vizantija, potom potpada pod Dušanovo srpsko carstvo, a na kraju stižu i Turci,
koji vladaju ovim krajevima sve do 1912. godine, kada cela današnja Makedonija pripada
Kraljevini Srbiji, a zatim i Jugoslaviji. Od 1991. godine Makedonci konačno imaju sopstvenu
državu... u kojoj se albanski jezik čuje skoro koliko i makedonski... Šta nosi sutra, niko od nas
ne može znati...
Arhitektura
Šetnja kroz stari deo grada Ohrida šetnja je kroz vekove, od kojih je svaki ostavio svoj
arhitektonski trag. Sve do sredine prošlog veka smatralo se da su od građevina iz
helenističkog perioda ostali samo fragmenti, a onda su 1935. godine prvi put otkriveni ostaci
antičkog amfiteatra, građenog oko 200. godine pre naše ere, za koji se do tada znalo samo
na osnovu pisanih podataka. Iskopavanja su nastavljena početkom šezdesetih, a ceo
amfiteatar konačno je otkriven 2001. godine.
Na dominantnom položaju iznad grada nalazi se Samuilova tvrđava, građena na prelazu iz
IX u X vek. Tvrđava je značajno stradala u srednjem veku, a obnovljena je 2003. godine,
otkad predstavlja jednu od najznačajnijih turističkih atrakcija grada. Ulaz u tvrđavu se
naplaćuje, a za cenu ulaznice dobija se samo prilika za šetnju po vrhu zidina, sa kojih se
doduše pruža jako lep pogled na
grad i okolinu.
Samuilova tvrđava
Ipak, najznačajniji arhitektonski spomenici u Ohridu sakralnog su tipa. Najveća i najistaknutija
crkva u gradu je crkva Svetog Pantelejmona na lokalitetu Plaošnik, koji ima kontinuitet
religijskog okupljališta još od ranohrišćanskog perioda. Današnja crkva je odlična
rekonstrukcija hrama koji je krajem IX veka podigao Sveti Kliment lično, a početkom XVII
veka srušili Turci, a pored nje se nalaze ostaci ranohrišćanske bazilike i građevina za koje se
smatra da su predstavljale prvi južnoslovenski univerzitet.

Crkva Svetog Pantelejmona, Plaošnik

Pre dolaska Turaka Ohrid je imao ukupno 365 crkava, a danas je taj broj višestruko manji.
One najvrednije su opstale najviše zahvaljujući činjenici da su tokom otomanske vladavine
bile pretvorene u džamije. Takva je bila sudbina i najstarije sačuvane crkve u Ohridu,
impozantne crkve Svete Sofije, koja je originalno izgrađena kao trobrodna ranohrišćanska
bazilika u IX veku, a današnji izgled je dobila u XIV veku, nakon više dogradnji. Sveta Sofija
se smatra jednim od najznačajnijih spomenika kulture u Makedoniji, pre svega zbog istorijske
pozadine, ali i izuzetne arhitekture i bogatog fonda fresaka iz XI i XII veka.

Crkva Svete Sofije

Čest motiv na razglednicama i magnetima za frižider iz Ohrida je crkva Svetog Jovana,
poznatija kao Sveti Jovan Kaneo, nazvana tako po selu nadomak kog je izgrađena, a koje
je danas samo deo Ohrida. Crkva je podignuta najverovatnije u XIV veku, pod jakim uticajem
jermenske arhitekture, a karakteristična je po istaknutom položaju na litici visoko iznad
jezera.
 Sveti Jovan Kaneo

Značajan spomenik je i crkva Bogorodice Perivlepte s kraja XIII veka, u kojoj se danas
nalazi galerija ikona. Neki izvori tvrde da se u ovoj crkvi kralj Milutin venčao sa jednom od
svoje prve četiri supruge, što po svemu sudeći nije istina jer za njegovog života hram još
uvek nije bio izgrađen.
 Crkva Bogorodice Perivlepte
Najposećeniji lokalitet van samog Ohrida i nezaobilazna destinacija za turiste je manastir
Svetog Nauma, tridesetak kilometara južno od grada, na samoj granici sa Albanijom.
Manastir je početkom X veka osnovao lično Sveti Naum, koji je i sahranjen u manastirskoj
crkvi, a jezgro kompleksa se nije bitnije menjalo od osnivanja do danas uprkos previranjima u
ovim krajevima

Manastirska crkva Svetog Nauma

 Grob Svetog Nauma; legenda kaže da ako se naslonite uvo na ploču
možete čuti otkucaje srca sveca, što je vrlo zanimljiv način da se i vernici
i radoznali nevernici nateraju da kleknu pred moštima svetitelja

Sakralni spomenici u Ohridu ne obuhvataju samo hrišćanske (pravoslavne), već u gradu ima
i nekoliko džamija. Najveća i najpoznatija je Ali-pašina džamija s kraja XV veka, koja je u
vreme naše posete bila zatvorena zbog rekonstrukcije. Istaknuto mesto u centru grada
zauzima Zejnel Abidin-pašina džamija, a na koju god stranu se okrene između zgrada štrče
viši ili niži minareti...
 Trg ispred Zejnel Abidin-pašine džamije

Arhitektura starog dela grada je šarolika, ali nažalost sve manje autentična. Duž glavnih
pešačkih ulica dižu se spratne kuće sa lokalima, uglavnom orijentalnog tipa, pa šetališta
imaju tipičan balkanski šmek uprkos zgradama novijeg datuma i sumnjive likovnosti. Uzbrdo
prema tvrđavi mogu se već zateći očuvane varoške kuće i iz XIX veka, a za svaku pohvalu je
i novija gradnja koja svojim izgledom detaljno podražava ovaj stil, tako da je na prvi pogled
teško (laicima verovatno i nemoguće) prepoznati da je reč o objektima podignutim u
poslednjih nekoliko godina. Najpoznatija zgrada ovog tipa je kuća Robevih, velelepna
rezidencija lokalnih velikaša, završena 1863. godine.
Staro

Novo

Kuća Robevih
Van užeg gradskog jezgra, arhitektura Ohrida se uglavnom svodi na socijalistički realizam i
nije zanimljiva za razgledanje. Iako možda deluje kao da značajnih arhitektonskih spomenika
u gradu ima jako mnogo, sve najbitnije građevine u starom delu grada mogu se u suštini obići
za jedno popodne.

Kultura i umetnost
Ceo stari deo Ohrida, nazvan jednostavno Varoš, sam po sebi predstavlja jedan ogroman
spomenik kulture. To je prepoznao i UNESCO, koji je najviše zbog urbanih vrednosti ovog
dela grada stavio Ohrid na listu Svetske kulturne baštine 1979. godine. Međutim, iako se ceo
stari grad može smatrati za svojevrstan muzej, u gradu i njegovoj okolini ima tek nekoliko
pravih muzeja i galerija, od kojih smo već pomenuli galeriju ikona u porti crkve Bogorodice
Perivlepte.
Ohrid je pre svega centar umetničkih zanata, a najpoznatiji zanatski proizvod su čuveni
ohridski biseri. Fini predmeti od bisera mogu se kupiti praktično na svakom koraku u gradu,
ali je najviše na ceni nakit koji tradicionalno proizvode porodice Filev i Talev. U sklopu jedne
od svojih prodavnica u gradu Filevi imaju nešto što oni zovu "muzej ohridskih bisera", a
realno je samo par vitrina sa slikama poznatih ličnosti sa biserima ove radnje, od kojih
uglavnom kojekakvih pevaljki. Ima ona narodna izreka o stidu i ponosu, ali o ukusima ipak ne
treba raspravljati.
Manje je poznata, a izuzetno zanimljiva, malena radionica za ručnu izradu papira, u kojoj se
potpuno besplatno održavaju demonstracije ove odavno izumrle veštine. U radionici se nalazi
i autentična replika Gutenbergove prese, jedna od dve aktivne u Evropi, na kojoj je moguće
na licu mesta odštampati sebi suvenir po zaista smešnoj ceni.

Nedaleko od grada, otprilike na pola puta do manastira Svetog Nauma, nalazi se arheološki
muzej, takozvani Zaliv kostiju. Postavka se sastoji od rekonstrukcije praistorijskog naselja
otkrivenog na ovom mestu i izložbe predmeta pronađenih u talasima. Rekonstruisano naselje
vrlo je atraktivno za turiste, ali je zapravo napravljeno po principu "šta bi bilo kad bi bilo" i po
svemu sudeći je vrlo daleko od onoga kako je to naselje moglo stvarno da izgleda.
Prirodne lepote
Pričati o Ohridu a ne pomenuti Ohridsko jezero prosto je nezamislivo. Ohridsko jezero važi
za jedno od najvećih prirodnih jezera u Evropi, a smatra se i za jedno od najstarijih, ako ne i
najstarije jezero starog kontinenta. Kad se na to doda sliv od preko 40 vodotoka i
maksimalna dubina od skoro 290 metara, nema sumnje da je reč o prirodnom fenomenu koji
potpuno zaslužuje svoje mesto na UNESCO-voj listi Svetske prirodne baštine. Osim po čisto
numeričkim pokazateljima, Ohridsko jezero se ističe i bogatom florom i faunom, sa ogromnim
brojem endemskih vrsta, od kojih su najpoznatije ohridska pastrmka i ohridski sunđer.

Ušće Crnog Drima u Ohridsko jezero kod manastira Svetog

 Nauma

Mesto ponovnog izviranja Crnog Drima iz jezera kod Struge

Pored jezera, ne bi bilo pravedno zapostaviti i planine koje okružuju Ohrid, a to su pre svega
Galičica (najviši vrh Magaro, 2254 m.n.v.) i Jablanica (najviši vrh Crni kamen, 2275 m.n.v.),
a na svega pedesetak kilometara nalazi se i Pelister, najstariji nacionalni park na području
nekadašnje Jugoslavije i ukupno treći po starini na Balkanu.

Galičica
U samom centru Ohrida nalazi se i jedan zanimljiv spomenik prirode: veliki platan star više
stotina godina, neki kažu i celih hiljadu. Legenda kaže da ga je posadio ko bi drugi nego
Sveti Kliment, a ime drveta "činarot" nema neko tajnovito značenje kao što se može pročitati
na nekim domaćim sajtovima već na makedonskom jednostavno znači "platan".
Zabava
Iako se nalazi na obali jezera, zabavni sadržaji u Ohridu imaju klasičan "primorski"
karakter. Duž cele obale kod Ohrida ređaju se plaže, marine, parkovi i uređena šetališta, pa
je osećaj praktično isti kao u manjim mestima u primorskim zemljama Balkana, sa svim
pozitivnim i negativnim pojavama koje to sa sobom nosi. To uključuje i kupanje na nekoliko
uređenih plaža, koje su naravno daleko od morskih, ali su bile dovoljno dobre za jednog Tita
koji je ovde imao letnju rezidenciju (koju danas u iste svrhe koristi predsednik Makedonije).
Tu su naravno i vožnje turističkim brodićima, jedrenje, veslanje, paraglajding i slično, ali i
neizbežne večernje šetnje uz obalu praćene živom muzikom iz nebrojenih kafića.
 Titova vila "Biljana"
Muzički ukus žitelja Ohrida (ili njihovih gostiju) nije naročito sofisticiran i kreće se od laganih
narodnjaka preko laganog popa sa primesama narodnjaka do laganih akustičnih obrada
stranih hitova sa nešto blažim primesama narodnjaka... Ohrid je poznat i po festivalima
(narodne) pesme i igre, od kojih je najpoznatiji međunarodni festival folklora koji okuplja
ansamble iz celog regiona.
Iće i piće
Tradicionalna makedonska kuhinja crpi uticaje iz okolnih zemalja i predstavlja pravi presek
kroz kulinarstvo Balkana, ali ima i neke samo svoje specijalitete. Tu su đakonije sa roštilja,
pečenje ispod sača, razne vrste sarmica i dolmi, a autentično makedonsko jelo koje ovde
treba probati je tavče gravče - pasulj zapečen u glinenoj posudi. Čuvena ohridska pastrmka
nalazi se na meniju u mnogim restoranima, ali uprkos visokoj ceni (od 15 do 40 evra za
porciju) u pitanju je samo obična pastrmka gajena u ribnjaku, jer je ohridska strogo zaštićena
kao endemska vrsta. Međutim, oni kojima je baš stalo da je probaju mogu jednostavno da
pređu granicu u susednu Albaniju i da je naruče u bilo kojoj kafani, jer zabrana lova tamo ne
važi...
Makedonci uživaju u ispijanju kafe, a ono što mi
zovemo turskom (a Grci grčkom), oni naravno zovu
makedonskom. Pored kafe pije se i čaj, a postoje
čak i posebni konobari-biciklisti koji poslužuju čaj
duž pešačke zone. Makedonija je poznata i po
vrhunskom vinu, a najpoznatije vinarije su Stobi i
Tikveš, čiji proizvodi su cenjeni širom regiona.
Makedonsko pivo ne ubraja se u kvalitetnije, mada
nije ni naročito loše; najpoznatije je svakako
Skopsko, kojeg se još stare jugoslovenske pivopije
sećaju sa osmehom na licu. Od bezalkoholnih
napitaka obavezno treba probati Gazozu,
osvežavajući napitak sa ukusom kruške, sličan klakeru.
Šoping
Ohrid definitivno nije šoping destinacija, ali to ne znači i da će se svi koju ovamo dođu vratiti
kući praznih ruku. Cene po buticima i prodavnicama otprilike su na istom nivou kao kod nas,
pa nema nekog smisla kupovati garderobu ili modne sitnice. Inače, makedonska valuta je još
uvek denar, ali skoro sve prodavnice primaju i evro, mada se često može desiti da neke
stvari (poput ulaznica u muzeje, galerije i druge objekte) ispadnu jeftinije ako se plaćaju u
domaćoj valuti. Za jedan evro dobija se oko 60 denara, što će reći da jedan denar vredi oko
dva dinara, pa je lako preračunavati cene u nama poznatu valutu.

Ohrid je ipak grad bisera, pa je to i najbolji poklon kojim možete obradovati nekoga kod kuće
ili na kraju krajeva sami sebe. Biseri u pomenutim juvelirnicama nisu ni lepši ni kvalitetniji od
onih koji se prodaju u drugim radnjama, pa čak i na ulici, ali imaju sertifikat o autentičnom
poreklu, ako je to uopšte i bitno, koji sa sobom naravno nosi i veću cenu...
Od klasičnih suvenira koji se mogu naći na uličnim tezgama prednjače naravno magneti za
frižider, i to prvo oni sa motivima Ohrida i okoline, zatim sa antičkim simbolima, a onda i sa
nacionalnim obeležjima. Međutim, čini se da ima mnogo više onih sa albanskim crnim orlom
nego sa makedonskim zlatnim suncem. Kako i zašto, nisam pozvan da odgovaram...
Suma sumarum, vredi li posetiti Ohrid? Bez previše razmišljanja, da. Da li je za to dovoljan
jedan vikend? Opet, jedno nedvosmisleno da. Da li bi se moglo odvojiti i više vremena, to već
zavisi od ličnih afiniteta. I toliko vremena sasvim je dovoljno da se jedan ovakav grad, ma
koliko bogat istorijom i tradicijom, dosta dobro upozna. Vredi li se Ohridu vratiti nekom
drugom prilikom? Sigurno, ali kakvom Ohridu, to će već vreme pokazati...

Sticajem okolnosti, po povratku iz Ohrida imao sam priliku da na fotografijama vidim kako su
neke od lokacija koje smo mi posetili izgledale pre nepunu deceniju... Ništa se bitno nije
promenilo, osim jednog detalja koji mi je zaista zapeo za oko: pre desetak godina sve ulične
table bile su ispisane isključivo ćirilicom, a danas su sve ili samo latinične ili trojezične, gde je
makedonski skoro uvek poslednji, iza engleskog i pogađate kog jezika... Oni koji još nisu
posetili Ohrid ne moraju da žure, grad se sigurno neće bitno promeniti u godinama koje
dolaze. Neće ni jezero ni Varoš nikuda. Samo, može da se desi da umesto u Ohrid stignu
u Ohër... Ali ako već njegovi stanovnici nemaju problem s tim, ko smo tek mi da se bunimo...