МАНАСТИР СВЕТОГ НАУМА

MANASTIR SVETOG NAUMA OHRID

Manastir Svetog Nauma se nalazi na najjužnijem kraju Ohridskog jezera, u blizini izvora Crnog
Drima, neposredno uz makednosko-albansku
granicu. Manastirska celina Svetog Nauma je
izgrađena na romantičnom ostrvu ohridskog
jezera bogatom zelenilom, raskošnog pogleda
na modro prostranstvo Ohridskog jezera.
Područje oko manastira Svetog Nauma smatraju
među najlepšim na obalama Ohridskog jezera.
Veličanstveno zelenilo, dva malena romantična
ostrva /jedno gusto pošumljeno, sa mnostvom
ptica koje se ovde gnezde, zabranjeno
posetiocima/, okruzeno izvorima Crnog Drima,
prostrane peščane plaže, kao i sam manastir
Svetog Nauma, uz pogled sa brdasca na kome
se nalazi – čini jedno od najlepših mesta za izlet
ili piknik.
Sveti Naum je, posle Svetog Klimenta Ohridskog, bio najdosledniji i najznačajniji među učenicima
solunskih prosvetitelja Cirila i Metodija, ličnost koja je ceo svoj život posvetila osnovama slovenske
književnosti. Dva ćirilična i jedno glagoljičko-ćiriličko pismo, koja potiču iz perioda od kraja 10. do
12. veka se i danas nalaze na stubovima priprate manastira. Ovi zapisi svedoče o najstarijim
slovenskim pismima koja su nastala na području Ohrida – glagoljice i ćirilice.
Osnivanje manastira je usko povezana sa imenom Svetog Nauma. Jevanđelje Svetog Nauma nam
svedoči da je crkva, posvećena svetim arhanđelima Mihajlu i Gavrilu, izgrađena na južnoj obali
Ohridskog jezera. Sveti Naum je izgradio manastir pred kraj života /900 – 905. godine/. Umro je 910.
godine i sahranjen je u manastiru. Veruje se, takođe da je crkva, posvećena Svetim arhanđelima
izgrađena izmedju 893. godine /godine dolaska Nauma u Makedoniju/ i 910. godine /godine kada je
umro/. Originalna crkva Naumovog manastira je imala osnovu trolista. Nema tačnih podataka kada je
ime manastira promenjeno, ali je od 1630. godine, u Rusiji ovaj manastir bio poznat pod imenom koje
danas nosi – kao manastir Svetog Nauma. Originalnu crkvu Svetih arhanđela je krajem 18. veka
porušio i opljačkao surovi Ali Paša Janinski, vođa albanskih janičara, u isto vreme kada je uništio grad
Moskopole. Drugi pak tvrde da je originalna trolisna osnova manastira potpuno uništena između 15. i
16. veka. Prema najnovijim istraživanjima, utvrđeno je da današnja crkva sagrađena na temeljima stare
Naumove crkve i da potice iz perioda turske vladavine. Manastir Svetog Nauma je bio u ruševima
mnogo godina, do dolaska jeromonaha Grigorija iz Moskopoja, Eparhije Korče. Uz pomoc lokalnih
hrišćana on je obnovio crkvu i sagradio dva konaka. Naum je osvetio hram i izgradio pripratu.
Ikonostas je izrezbaren 1711. godine, kada su oslikane celivajuće ikone, svečane ikone i ikone svetih
apostola. Ikonostas Manastira Svetog Nauma je jedan od najstarijih u Makedoniji i predstavlja
izvanredno umetničko delo. Izrezbaren je pod uticajem rezbarske radionice sa Svete Gore, sto otvara
mogucnost da su majstori-rezbari ucili ovu umetnost na Svetoj Gori. Najnovija istrazivanja o freskama
Manastira Svetog Nauma potvrđuju da je najveća celina rano-vizantijskog slikarstva u Makedonij iz
perioda prelaza 18. na 19. vek očuvana u Manastiru Svetog Nauma i sadrzi vestinu i iskustvo
umetnosti 18. veka sa temama bliskim Svetom Naumu Ohridskom i njegovim savremenicima iz
Ohridske Skole. Kompozicije iz života i čuda Svetog Nauma Ohridskog, oslikane kod groba sveca
predstavljaju jedinstvenu grupu monumentalnog slikarastva od posebnog značaja. Manastir Svetog
Nauma je izvor pismenosti i učenja pohranjenih u njegovim konacima. Manastir Svetog Nauma je
jedan od najstarijih i najbogatijih manastira u Makedoniji. Predivno okruženje manastira Svetog
Nauma Ohridskog je omogućilo izgradnju autentičnog hotelskog kompleksa, koji se odlično uklapa u
duhovnost čitavog mesta i svojim pruža pruža jedinstveno iskustvo prijatnog boravka.
Jedna od turističkih atrakcija regiona svakako je Ohridsko jezero i sam grad Ohrid. Ovde se dolazi
najpre zbog odmora, ali Ohrid nudi pregršt kulturnih i istorijskih znamenitosti. U ovom gradu i
njegovoj okolini izgrađeno je čak 365 crkava, danas je samo dvadesetak sačuvanih, koje svojom
arhitekturom i bogatim živopisom nude srednjevekovni vizantisjki stil i ikonostase makedonskih
zografa. Zbog svoje bogate istorije i velikog hodočasničkog centra koji je vekovima bio aktivan, Ohrid
nazivaju i „balkanski Jerusalim“.

Svi oni koji su bili na Ohridu ili pak planiraju da ga posete, ne mogu zaobići krstarenje Ohridskim
jezerom i posetu manastiru Svetog Nauma. U neprosrednoj blizini makedonsko-albanske granice, na
29 kilometara od grada Ohrida, na stenovitom području, već dvanaest vekova ovaj manastir dočekuje
hodočasnike i turiste sa svih strana sveta. 

Ostrvce na kome je ušuškan ovaj manastir, okružen izvorima Crnog Drima,  manjim jezerom i
peščanom plažom, predstavlja pravu oazu za odmor, meditaciju i šetnju. Na ovom ostrvu možete
iznajmiti čamac, a ako imate sreće da vas kroz zelene vode Crnog Drima, uz veslanje i obavezne
anegdote ohridksog kraja povede Nikole Pavleski,  shvatićete da ste na pravom mestu. Ovaj simpatični
gospodin je jedan od retkih koji govori engleski, toliko da i stranci razumeju istoriju ovog kraja. Kako
sam se našla u šarenolikom društvu Španaca, Engleza i Poljaka, a tu je bilo i biologa, svi su bili
zainteresovani za floru i faunu koje žive u ovim vodama. Nikola Pavleski je engleski naučio iz filmova
Brus Lia, stoga se izvinio svojim gostima, što imena retkih vrsta riba koja žive u Crnom Drimu ne
može da prevede, jer ni Brus Li nikada u svojim filomovima nazive ovih riba nije pomenuo.Tako smo
kroz šalu, zelenilo i velike hladove, a potom u kafanici na obali, saznali kako je Sveti Naum došao u
ove krajeve.
Poznati misionar i učenik Kirila I Metodija i savremenik Klimenta Ohridskog, Sveti Naum je širio
pravoslavnu veru i Hristova učenja te je došao i u red najrevnosnijih učenika.Vreme kada Ohrid dobija
prvi Slovenski universitet, zaslugama Klimenta, ovaj kraj je izškolovao 3500 misionara slovenske
pismenosti i kulture. Među njima je bio i Sveti Naum, koji je boravio u Beogradu i Rimu, a po
povratku u rodni kraj Ohrid, nastanio se na južnu obalu jezera, gde je osnovao i manastir. Skupivši oko
sebe veliki broj monaha i postrižnika, u ovom manastiru su prevodili svete knjige, izučavali
pravoslavlje i odlazili na misionarski put, najpre duž južnog Balkana.

Prvobitni manastir Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila podignut je

davne 900. godine, kao zadužbina Svetog Nauma, koji je već 910. godine sahranjen u ovoj crkvi. U
osnovi građena kao trikonhos ili  „list deteline“, Naumova crkva svedočila je o stilu slovenske
srednjevekovne arhitekture i vremenu makedonskih misionara Klimenta i Nauma. Tokom vekova
trajanja ovog manastira, desile su se i velike promene u arhitekturi. U vreme turskih osvajanja ova
crkva je srušena, a tokom XVI i XVII veka izgrađena je današnja crkva Svetog Nauma, koja je
dograđivana u četiri faze. Najpre je podignut naos u obliku krsta, zatim paraklis tj. zasebna kapela u
južnom delu naosa gde se nalazi grob Svetog Nauma. Legenda kaže da ako naslonite glavu na grob
ovog sveca možete čuti otkucaje njegovog srca. Crkva je na kraju dobila predvorje i otvoreni trem na
zapadnoj strani.

Prvobitni živopis crkve nije sačuvan. Celokupna zidna dekoracija nastala je kasnije, u vreme
jeromonaha Stefana, što saznajemo iz natpisa u crkvi. Zograf Trpo sa svojim esnafom završio je
živopis 1806. godine. U grobnoj kapeli Svetog Nauma ovaj zograf oslikao je život i dela Svetog
Nauma. Među ovim freskama treba izdvojiti „Uspenje Naumovo“, gde su pored njegovog odra
naslikani njegovi učenici Kliment, Gorazd , Angelarij i Sava. Ovde su u pet scena prikazana čuda
Svetog Nauma kao I krađa njegovih moštiju.
Posebnu umetničku vrednost ima ikonostas koji je radio zograf Konstantin, 1711. godine. Svojom
rezbarijom, a posebno ikonama baroka ovaj ikonostas svedoči o uticajima Svete Gore na makedosnko
sakralno stvaralaštvo.Jedini natpisi iz X i XII veka nalaze se na stubovima u priprati crkve, koji
predstavljaju prve  ćirilične dokumente makedonskog kraja ovog perioda.
Pod zidinama ovog hrama nalazi se izvor Crnog Drima i smatra se da kupanje u ovoj vodi ima lekovito
dejstvo. A dvorište ovog hrama pored starog bunara i dva crkvena zvona, krase paunovi koji slobodno
šetaju portom. Za manastir Svetog Nauma vezuju se i različita verovanja u izlečenje bolesnih, posebno
duševnih bolesnika. Ovde je sagrađena i prva bolnica, u XVII veku, u neposrednoj blizini grobne
kapele Svetog Nauma.

Ispod samog manastirskog kompleksa a pored mosta koji vas vodi do obližnjeg jezerceta, nalazi se
spomenik isrezbaren u drvetu, rad savremenog umetnika Blagoja Džeparovskog. Poreklom sa Ohrida,
sanjao je da skupturu Svetog Nauma postavi pokraj manastira, te je u živom drvetu klesao Naumov lik.
Danas ovo drvo sa njegovim likom rađa nove grane I atrakcija je ovog kraja.
Nekadašnji monaški konak manastira Sveti Naum pretvoren je u rustični hotel, koji danas gosti veliki
broj turista. Sa kamenih zidova utvrđenja puca pogled na Ohridsko jezero i albansku granicu, grad
Pogradec i okolne planine. A ljubazni domaćini Ohrida pozvaće vas na još jedno krstarenje, do crkve
Bogorodice Zahumske, zadužbine srpske porodice Branković, kojoj možete prići jedino vodenim
putem.

Манастирска црква Свети Наум.

Икона Светог Наума.

Манастир Светог Наума код Охрида је један од најзначајнијих манастира у Македонији.
Налази се у најјужнијем делу македонског дела охридског језера, на граници са Албанијом. У
манастирској цркви Светог Наума налазе се мошти Светог Наума, ученика солунске браће
светих Ћирила и Методија. Свети Наум Охридски је заједно са Светим Климентом Охридским
ширио хришћанство на просторима јужног Балкана, понајвише око Охридског језера.
Манастир Светог Наума на разгледници из 1934. године
Манастир је основао сам Свети Наум и саграђен је 905, који је око 910. године у њему и
сахрањен. Гроб - мермерни саркофаг светог Наума се налазе у десном крилу цркве, у посебном
мањем простору. Према легенди ако се наслони глава на гроб, чује се битје срца светог Наума.
Мошти Св. Наума су помогле код неких болесника да се исцеле, па зато манастир походе и
поклоници и болесници, тражећи лека од светитеља. Тај манастир се у народу звао и Св. Сиум и
Св. Заума, тј. "за ум-а" - због моћи за лечење душевних болести.[1]
ИСТОРИЈА
По предању основао га је Наум, ученик Климентов, око 900. године. За Климента се мисли да је
био Бугарин, а народност Наумова није утврђена. Он је са Климентом отишао у "Бугарску" 886.
године, и настанили су се и живели у Кутмичивици, а највише у Ђавату код Охридског језера.
Наум је прво био свештеник, па се касније замонашио у манастиру, где је и умро. Климент је
записао да га је наговарао Наум, да се охрабри и почне превођење неких црквених књига, са
грчког на старословенски језик.[2]
Манастирски храм је прво био посвећен Св. арханђелу Михајлу, а касније прозван по Св.
Науму, које ту сахрањен. Манастирска слава је празник Св. Климента и Наума.
Постојало је упечатљиво предање о послушном медведу, који је орао са волом вукући рало.
Наиме по тој легенди ("Охридској") једном сељаку, који је са два вола орао своју њиву у
близини манастира, медвед је убио једног вола у јарму. Очајни сељак се клечећи јадао Богу, и у
једном тренутку пре њим се појавио Св. Наум. Када је чуо сељакову јадиковку и сам се ту пред
њим усрдно помолио Богу. На крају је рекао сељаку да не тугује, јер ће опет доћи медвед - али
да му помогне. И заиста после неког времена дође исти онај медвед, провуче главу кроз јарам и
са другим волом је вукао рало, док нису све завршили. Наводно је медвед сваке године
"служио" код тог сељака. На тај догађај је подсећала велика слика изнад улаза, са том
композицијом. А у манастиру је до почетка 20. века чуван и велики препарирани медвед.[3]
Српски (зетски) краљ Јован Владимир је подигао православну цркву у Елбасану, и обновио
"славни" манастир Св. Наума на обали језера "као уздарје Господу за победу над непријатељем
своје земље и свога народа".[4]
Почетком 18. века темељно је реконструисана црква Св. Наума, са иконостасом у барокном
стилу (рад Константина зографа из 1711-1716) и комплекс манастирских зграда, у којем је
могло да коначи до 100 путника. Гради се тада архиепископска палата и почиње штампање
животописа охридских светитеља (1741).[5] На иконостасу манастирске цркве Св. Наума, међу
престоним иконама постављена је икона Св. Владимира и Св. Марине. Ове иконе су пандан
такође престоним иконама, Св. Климента и Св. Наума. Између ових је у минијатурном виду
постављен призор "Успење Св. Наума." Положај иконе Св. Владимира, на иконостасу сведочи о
његовом ктиторству.[6]
Христифор Жефаровић је 1743. године нацртао графиком на листу, лик Св. Наума, што је
допринело популарисању свечевом. Сачуван је стари дрвени, округли манастирски печет из
1774. године. На њему је лик Св. Наума са дугом брадом, и около текст исписан на грчком
језику (у преводу): "Печат свештеног манастира светог богоносног нашег оца Наума
Чудотворца 1774.". Стара манастирска кула, позната као "Пирг Св. Владимира" порушена је
1929. године. На иницијативу краља Александра Карађорђевића подигнута је у манастиру нова
кула. У приземљу те куле је уређена капела Св. Владимира, са лепим уљаним фрескама.[7]
Део манастира била је и испосница Св. Наума. Њу је градио 1361. године "ћесар Гргур", брат
Вука Бранковића. Ту је након Првог светског рата живео испосник монах Симеон
Милосављевић звани "Жути ђаво". Он је по казни због тога што је био "наопак и луд", ту био
послат из једног манастира код Крагујевца.[8]
У манастир је 1920. године дошао да буде искушеник Добривоје, родом из околине Крушевца,
будући монах Калист. Он је сликовито описао тадашње манастирске прилике, где је почео
искушеништво као свињар. У манстиру је тада поред монаха Срба, било још два Руса монаха,
37 искушеника и 75 слугу. Манастирско имање је износило око 2000 хектара земље; више
оранице а мање пашњака. Земљу су радили сељаци-наполичари и слуге манастирске. Од
сточног блага наводи он 1400 оваца, 150 свиња, 120 говеда, 75 товарних коња, шест бивола и 15
магараца. Манастиру је припадала обала Охридског језера у дужини од око два километра. Ту
се ловила квалитетна риба, са мрежама дугим наводно по 500 метара, а високим осам метара.
Монаси из Србије су са собом донели 2000 садница шљива маџарки, "за шта их је држава
наградила". Старешина манастира 1931. године био је прота Стеван Ђорђевић.
Године 1940. писале су новине да су Цигани из Рeсна, поклонили звоно цркви манастира Св.
Наума.