POST-IMPRESIONIZAM

Prvo poglavlje

PODELJEN LEGAT
Osma, i poslednja impresionistika izloba, opisana samo kao Osma izloba- re nezavisna je izostavljena iz naziva zbog nedavnog osnivanja grupe Gruop des Independants-koja je otvorena 15. maja 1886. na drugom spratu prestinog cafea, the Moison Doree na uglu Lafitte-a i bulevara des Italiens. To je bio poduhvat kratkog veka i vrlo brzo je postalo jasno zato re impresinisata nije koriena u javnosti. Samo trojica umetnika, Berthe Morisot, Armand Guillaumin i Gauguain, su prikazali radove koji stogo mogu da se nazovu impresionistima, dok su Mary Cassatt i Degas prikazali nekoliko pastela, koji su kasnije poznati pod naslovom Serija nagih ena koje kupaju, sue, trljaju, pletu kosu Iako je situacija bila komplikovana zbog toga to je diler Paul Durand-Ruel odvojio 300 slika da ponese u Ameriku, glavni razlog odsustva nekih glavnih figura pokreta ire se iz internih nesuglasica. impresionisti nikada nisu bili vesela grupa brae kako su na kraju shvaeni. ak i u ranom dobu u Cafe Guesbois, Manet i Degas su delili dubok oseaj antipatije jedan prema drugom, tkmiii se licemernim sprdnjama koje su ile od klevetanja o seksualnom apetitu do optubi umetnie nekompetencije.Renoir nije mogao da podnese Pissarro-a,kog je uvek spominjao kaoIzraelac, Ceillebollte je video Degas-a kao podseanje na Macahiavellia. Degas je i sam bio povremeno neprijatan prema svima, sem Mary Cessalt, ali to je bilo u najmanju ruku zato to, kao jednog od glavnih finansijera grupe, su je svi podravali. U retrospektivi ovih neprijateljstava, koja nisu neobina ni u jednoj profesionalnoj grupi , postoji osnovna dihotomija, koja lii na prdhodni dualitet Ingres-a i Delacroix-a, izmeu linije i boje, misli i oseanja, forme i atmosfere.Ovo je bilo oigledno na izlobi 1881, sa Degas-om, arhitepskim klsistom, Mary Cessalt, Raffaelli, Ronault i Zandomenegli na jednoj, i Monet-om, Renoir-om, Pissarr-om, Sisly-om i Gangen-om na drugoj strani. Situacija je bila dalje komplikovana neslaganjem onih poput Renoir-a, Monet-a, Manet-a i Cezanne-a koji su bili i vie nego sreni da izlau u Salonu i onih koji to nisu. Pre samog otvaranja izlobe, Caillebotte je pisao Pissarro-u izraavajui nezadovoljstvo mnogih: ta e se desiti sa naim izlobama? Ovo je moje miljenje o kom sam dobro razmislio, treba da nastavimo, i to da nastavimo samo u umetnikom pravcu, jedinom pravcu koji je dugoroan i koji je u interesu svih nas. Stoga predlaem da bi au trebalo da ine svi oni koji su doprineli na bilo kojij nain pravom interesu pokreta, odnosno, Monet, Renoir, 1

Sisley, gica Morisot, gospoa Cassall, Cezanne, Guillaunui, ako elite Gangain, moda Cordey i moja malenkost. To je sve, poto Degas odbija ou tog tipa. eleo bih da znam koliko stastveno je publika zainteresovana za nae line prepirke. Naivno je s nae strane da se prepiremo oko takvih stvari. Degas je zapravo uneo rzdor u nau sredinu. On sve svoje vreme provodi svaajui se u Nouvelle-Athenes ili u partijama. Bolje bi mu ilo da slika malo vie... Ne, ovaj ovek je pokvario prijatejlstvo. Ne zauzima tako znaajno mesto kao to smatra da njegovi talenti zasluuju,i iako to nikada nee priznati, kivan je na ceo svet. Do 1886 sva ogorenost i sve suprostavljene ideje smog prirodnog impresionizma postale su polarizovane kroz bitnost nove figure sa poetnikim,novim,tehnikim idejama-i sam pkret je bio primarna tehnika revolucija. Jo dok je imao 16 godina-ili je tako tvrdio-Georges Seurat je bio preokupiran potragom za formulom optikog slikarstva i rani pristalica impresionizma,proitao je delo Eugene Cherreul-a, naunika koji je pisao o odabiru i shvatanju upotrbe boja.Seurat-ova prva vana dela bili su crtei raeni votanim bojama, paljive vebe balansiranja svetlosti i senke sa zabrinutou za izrazom plastinih vrednosti-bio je Ingres-ov oboavalac.Negde oko 1882 poeo je da radi na malim panelima oslikanim malim arama i prikazujui izvanrednu hromatsku brilijantnost.Naredne godine je oslikao svoje prvo veliko delo Une Baignade a Asnieres,kojim je prvi put iskazaonauni i objektivni nain, metod baziran na spisima Ogden N. Raod-a, David Sutter-a, Cherruel-a i drugih- shvatanje o neslaganju boja jedne uz drugu tako da su kombinovane u posmatraevom oku, i stoga odravajui vibrirajuu osobinu svetlosti kao u prirodi.Iako su impresionisti koristili odlian metod, to je bilo prema instinktivnoj, a ne dogmatskoj osnovi. U isto vreme iako je za Une Baignade Seurat odabrao subjekat,obini ljudi koji se zabavljaju na obalama Seine, to bi se dopalo Monet-u, Renoir-u ili Sisley-u, njegov slikovni pristup je bio veoma razliit.To je bilo monumentalno delo (2x2,9m), monumentalno oblikovano i rzultat brojnih preliminarnih studija,rad koji je daleko od trenutnog, plein-air pristupa impresionista (iako bi trebalo da bude zabeleeno da je i Seurtat takoe pravio preliminarne skice na otvorenom). To je bio nain slikanja koji je umetnika oslobodio tereta spontanosti,koji mu je pruao siguran okvir u kom da stvara i ukom je bez potrebe za dnevnom inspiracijom, mogao zadovoljno da radi postrani prema predhodno osmoljenom planu. Ustvari, naravno da nije sve bilo tako jednostavno. Pointilizam, Divizionizam ili neo-impresionizam, kako je razliito nazivan, nije bio sistem slikanja brojevima, ali je bio veoma zavodljiv za one koji su bili nezadovoljni onim to su videli kao pogodak ili promaaj impresionizma. Una Baignade je bila izloena- loe okaena u kantini- na prvoj Independants izlobi 1884.Tamo ju je video dvdesetjednogodinji(21) Paul Signac, koji je virtualno smatrao i sam da slikanje ,kao to je i objasnio u pismu Monet-u 1880: Slikam 2 godine, i moji jedini modeli su vaa dela. Pratim divni put koi ste nam otvorili. Uvek sam radio redovno i svesno, ali bez ikakvih saveta ili pomoi, jer neznem ni jednog impresionistinog slikara koji bi mogao mda me vodi. Monet je verovatno odbio ovaj dirljivi predlog, ali uporni mladi je stupio u kontakt sa Guillaumin-om i istrajno pratio svog mentora dok je slikao industrijske obale reke Seine u Parizu. Bio je veoma impresioniran radom Seurat-a ije je teorije trebalo da definie i proiri i oji je plat kao voe Pointilizma trebalo da preuzme nakon smrti potonjeg u 32 godini,1891.Spojio ih je Henri Edmond Crooss-njegovo pravo ime je bilo Delecroix, ali 2

ga je uitejl likovne kole savetovao da uzme i drugo, da bi izbegao poreenja sa poznatim homonomom-iji je rad do sad bio tradicija akademskog realizma.Koliko je nemehaniki zaista bio stil koji su usvojili, moe se videti na razlikama meu njihovim radovima. Seurat, neuporedivo naj uspeniji od sve trojice, bio je vitalan, energian slikar sa oseajem slikovne velelepnosti. Signac je bio uzdraniji i oprezniji u ovom pristupu, dok je Cross bio mnogo emotivniji, slikar boja pre nego svetlosti, ponekad blizak Monetu, ponekad je nagovetavao pojavu Fauves-uistinu imao je veliki uticaj na mladog Matisse-a u ranom periodu narednog veka. etrvrti automatski preobraaj teorijama Seurat-a i Signac-a, koje je upoznao preko zajednikog prijatelja Guillaumin-a, jeste upravo Pissarrov. Moglo je biti jo nekoliko ubedljivih demostracija impresionistikih dilema i reakcija onih koji su bili njegovi automatski podraoci, a ne ove promene. Jedan od osnivaa, otaeva impresionizma i nekih 20 godina bio je jedan od najdoslednijih aktera istog, Pissarro uvek je bio sklon tome da bude nervozno eklektian,nestrpljiv da izmeri razliite prednosti radova njegovih savremenika i bio je voen sopstvenim relativnim neuspehom da odri sasvim istu reputaciju ili odprilike iste cene koje su Renoir i Monet ve postizali, duboko nesigurno. Duboko introspektivan i predan produktivnom pisanju, gajio je strast prema ideologijama i njegovi konstantni pokuaji da u svojim politikim ubeenjima pronae dinamizam jer nnjegova umetnost nagovetava koliko bi bio povreen, tj. nezatien sigurnim dogmama njegovih mlaih prijatelj koji su bili osloboeni uznemirenosti. Poeo je da slika na njihov nain uz neka njegova poboljanja, do kraja 1885, i bio je naroito zadovoljan kontrastom koji je stvoren sagrubim stilom glavne odlike impesionizma. Seurat je u meuvremenu radi na drugoj velikoj kompoziciji,A Sunday Afternoon on the Island of the Grande Jatte (la Grande Jatte), na kojoj je, ohrabren Pissarro-vim entuzijazmom,konstruisao celu povrinu malenim okruglim takicama umesto mallim obojenim povrinama. Upravo delo je-zajedno sa nekim crteima i pejzaima, takoe Signac-ovim radovima-trebalo da ubrza simbolian kraj impresionizma kao koherentnog pokreta. Priprema izlobe 1886, bila je u ruksama Beilla Morisot i njenog mia, Manetovog brata Eugene-a. Poetkom marta Pissarro je pisao svom sinu Lucien-u: Imao sam estok sukob sa M. Eugene Manet zbog Seuret-a i Signac-a. Ovaj drugi je bio prisutan, kao i Guillaumin. ustro sam kritikovao M. Maneta, to, kao to moe da pretpostavi, nije bilo po volji Renoiru. U svakom sluaju svrha ovoga jeste to da sam objasnio Manetu, koji izgleda da nije nita razumeo od onoga to sam rekao, da je Seurat imao neto novo da doprinese, to ova gospoda verovatno nisu razumela,upekos njihovom talentu, i da sam lino ubeen u napredan karakter njegove umetnosti i siguran da e u dogledno vreme postii izvanredne rezultate. Neprihvatam snobovske osude romantinih impresionista, u ijem je interesu da se nove tendencije odbiju. Ukratko prihvatam izazov. Ali pre nego to je bilo ta uraeno otili su da spakuju karte i unite izlobu. Manet se krio, ali nisam odustajao... Rekao sam Degau da je Seraova slika veoma interesantna. Zabeleio bih je sam, Pissarro, da nije toliko velika. Vrlo dobro, ako Degas nevidi nita u njoj utoliko gore po njega. To samo znai da postoji neto dragoceno to on nemoe da razume. Videemo. Manet bi voleo da je mogao da sprei Seurata da predstavi njegove slike figura (La Grande Jatte). Protivio sam se tome, govorei Manetu da ako je tako, neemo praviti nikakve porubine, i da ako bude nedovoljno prostora u tom sluaju emo ograniiti nae sopstvene izlobe, ali i da emo

se boriti protiv bilo koga ko bi nam nametnuo svoj izbor. Ipak nadam se da e sve ve nekako doi na svoje mesto. Na kraju je tako i bilo. Seurat, Signat, Pissoarro, njegov sin Lucien i svi pointilisti ili neo-impresionisti, sem Cross-a bili su izolovani u njihovoj zasebnoj sobi. Gauguin, koji je uestvovao u izlobama od 1879, bio je prihvaen ali takoe i to je smetalo Pissarro-u i ostalima, njegov prijatelj, prijatni bivi bankar Schuffenecher, ije su slike uglavnom bile prihvaene jer su bile dobar posao a ne mediokret ali ija je posveenost Gauguin-u bila virtuelno bezgranina. Nije bio jedinstven po pitanju svoje umetnike prosenosti a mnogi izlagai su pali ak i ispod njegovih standarda. Novajlija je bio Odilon Redon koji je podneo, tj. poslao odabrane crtee. Monet nije izlagao, delom jer nije odobravao velikog Gauguin-a i Schuffenechere-a, a delom jer je hteo da izlae u Georgis Petit-ovoj Exposition Internationale, koju je otro vodeo kao isplativiju. Renoir je smatrao isto, a i Sisley i Caillebotte su smatrali da je izloba u celini bila izdaja osnovnih principa impresionozma. Kriticizam meu novinarima nije bio toliko neprijateljski nastrtojen koliko utian i bio je zakomplikovan onnjenicom da je nekolicina kritiara Signac-a i Seurat-a- kao to su predhodno zamenili Monet-a i Manet-a. George Moore je morao da klekne u potrazi za potpisom pre nego to bi mogao da napravi razliku izmeu radova Seurat-a i Pissarro-a. Ali izloba je izazvala kritiku 25-og godinjeg Feliks Feneon-a koja je iz svoje istirijske perspektive i akutnog razumevanja stvorila epologiju za radove Seurat-a, Signac-a i Pissarro-a, i smetajui ih u njihov taan odnos prema impresionizmu, implicitno isplanirala program za naslednikeherojskog doba impresionizma. Podelio je svoj lanak na tri dela, pri emu je svaki predstavljao bitne linosti- Degas, Gauguin i Seurat. Degasa je video kao predstavnika realistinijeg koncepta ivota u odnosu na ostale bitne impresioniste, njegove pastele kao portreisanemutne nametene sobe i grozne uderice u kojima su se ova fela, bogate teksrure koe, modra tela, i oblikovano kurvanje, noenjem dece i boleu, ribala i pruala svoje udove. Gauguin-o je video ne toliko kao impresionistu koliko kao nekoga ko je bio zabrinutiji zbog interesovanja za izraavanje oseanja i emocija, a ne zbog beleenje prirodnog fenomena.Priguena harmonija kod M.Paul Gauguin-ovih slika je posledica bllliskih tonova koje je koristio. Gusto zbijeno drvee izbija iz bogatog, vlanog, bujnog zemljita prepunjujui okvir, progonei nebo. Teak vazduh pogled na cigle nagovetava olinju kuu, skriva prostranstvo, uutkuje iprfkrave. Konano Feneon, posle sagledavanja istorije impresionizma, je veliao Seurat-a i njegove sledbenike kao predvodnike nove, znaajne umetnosti, osloboene od arbitrarnih tehnika impresionizma, koja je koristilatenebrouzne sosove smiljene na paleti i oslanjao se na srene nezgode-etka povuena preko zelenog pejzaa ostavljala je utisak crvenog. Prilikom izlaganja naunih principa koji su sutinski za rad Seurat-a i analiziranja njihovih efekata, Feneon se predstavljao kao jedan od prvih kritiara da adekvatno objasni umetniku tehniku i namere i takoe je pretvorioLa Grande Jatte u onosto je Signac pisao kaomanifest slikanja novog pokreta. Ozbiljniji udarac je meutim bio zadat prihvatanju istinitosti impresionizma od potpuno neoekivane etvorke. Zola je objavio svojLOenore 1886, to je kao i ostala njegova dela pridobilo veliku publiku i ostavilo utisak da je ovek, koji je uinio toliko toga da odbrani pravac u svojim zrelijim godinama ga odbijao. Tema romana je bio neuspeli pokuaj mladog slikara da stvori remek delo koje bi realizovalo njegove snove i donelo mu slavu. Lik ovogheros mandit je oito bio zasnovan na Cezanne-u, sa 4

dodatnim trgovima koje je obezbedio Manet, a cela knjiga je bila bazirana na istoriji impresionoste. U sutini je ponovila kritike koji je Zola uputio impresionistima est godina pre toga i koje su bile originalno tampane u ruskom dnevniku ali zloslutno ponovo tampane u Le Figaro 1880: Svi impresionisti su prosti tehniari. U umetnosti i u knievnosti samo forma sputava nove ideje i nove metode. Svi ovo umetnici su prelako zadovoljeni. Oni zanemaruju solidnost radova posredovanih dui vremenski period i zbog toga se strahuje da samo pripremaju put za velikog umetnika budunosti kog svet oekuje. Kakve god da su bile Zoline namere u romanu, javnost je to videla kao napad na impresioniste. Ironija je bila u tome to je Cezanne, uprkos njegovim stalnim borbama da ostvari svoj slikarski cilj koji se poklapao sa ciljem Claude Lantier-a,heroja knjige, bio najmanji impresionista od svih i besno zabrinut vrstinom njegovih radova. Njegova stalna briga je bila da stvori novu umetnost muzeja, da oivi Ponssin-a umetnika, ije ime nije spominjao ni jedan impresionista osim Degas-a.On je ustvari prvi post-impresionista, kao to su to uradili i printilisti i na kraju i kubisti, koji su napravili strukturnu analizu prirode, stvarajui umetnost uma okupiranog emocionalnim shvatanjem formalnih osobina planina, ena ili lika potpuno nezainteresovanog za efekte svetlosti,senke i atmosfere koju su toliko vebali slikari kao to su Monet, Sisley ili Renoir. Samo nametnuto izgnanstvo u njegov rodni Aix-en-Provence ga je veoma izolovao od umetnosti Pariza, ali 1895 Ambroise Vollant je organizovao izlobu od 150 njegovih radova prikazanih u 8 sukcesiona dela. Srdano odobren od strane njegovih kolega, prijatelja, impresionista, Cezanne-ov rad je bio otkrovenje za mlae umetnike a divljenje koje je probudilo u njima je proslavljeno sa slikom Denisa koja je prikazana u Salonu 1901 pod naslovom Homage to Cezanne- Potovanje prema Cezanne-u, koja je predstavila Unilland-a, Bonard-a, Vollard-a, Redon-a, samog Denisa i ostale okupljene oko mrtve prirode, dela majstora. Meu mnogobrojnim kupcima na izlobi bio je i 26godinji Henri Matisse, koji je plato 1300 franaka za delo Bathers iz 1880. Za njeg je to bilo i suvie stidljivo da poseti umetnika kog je toliko oboavao-to je i Cezanne-ova udovica potvrdila. Znate da Cezanne nije znao ta je radio. Nije znao kako da zavri svoje slike. Renoir i Monet su obojica znali svoju druinu kao slikare. Slika kojoj se grupa divila bila je mrtva priroda koju je jednom posedovao Gauduin, koji je 1880-ih posedovao 6 Cezanne-ovih rova, najmanje jedan od njih je kopirao a svi su igrali vanu ulogu u njegovom razvijanju, iaki je stariji umetnik u jednom trnutku sumnjao da mladi ima nameru da ukrade ono to je nezivao svojom senzacijom. Gauduin je bio dosledan u svom hvaljenju Cezanne-a i dugo je zadrao mrtvu prirodu, koja sde pojavljuje u pozadini portreta Bretonke oslikanog uLe Pouldu1890. Jedan vaan aspekt reakcije protiv impresionizma zauzeo je oblik elje za strukturom, redom i klasinim pristupom slikarstvu. Cezanne je bio uticjniji od pointilista, iako je njihovo dostignue bilo spektakularno i simbolino. Pissarro, nalazei novi stil nepopularan i pun elje za lirskom uverenou njegovih ranijih radova, je priznao Henri van de Valde-u, jednom od organizatora Briselske-Les Vingt izlobi, koji je ostavio dosta prostora Seurat-u i njegovim sledbenicima: Isprobavajui ovu teoriju skoro devet godina i napustivi je sada, uz mukotrpne i uporne napore da steknem izgubljeno, a da neizgubim naueno,nemogu sebe vie da smatram neo- impresionistom koji naputa pravac i ivot zarad dijametrino suprotne estetike, to 5

je moda prava stvar za oveka adekvatnog temperamenta, ali nije i za mene,nestrpljivog kakav jesam da izbegnem sve uskostrune, takozvane naune teorije.Saznavi, nakon brojnih pokuaja (govorim u svoje ime), da je bilo nemogue biti iskren prema mojim senzacijama i prema tome predstaviti ivot i pravac,nemogue ostati veran tako nasuminim i zadivljujuim efektima prirode,nemogue dati inividualni karakter mom crtanju. Morao sam da odustanem. Na kraju ne samo da je odustao ve je i unitio i prfarbao mnoga svoja pointilistika dela, koja su u svakom sluaju bila pointilistika samo na povrini. Pissarro nije bio jedinstven po pitanju filtracije u novu umetnost. Vincent van Gogh se preselio u Pariz kojim su dominirali impresionisti, ali se sporo odluivao za bilo kakvu odreenu formulu. Zbog prijateljstva sa Pisaroom poeo je blagonaklono da gleda na Seurat-a a postao je i poprilino blizak sa Signac-om, koji ga je ubedio da koristi novu tehniku prilikom rada na brojnim delima, kao to su ona kja su oslikali kada su bili na ekspedicijama u i oko predgraa Asenieres-a. Piui svom bratu Teu o Serau, zabeleio je: On je originalni kolorista, a takoe i Signac, do due drugaijeg stepena. Pointilisti su pronali neto novo i dopadaju mi se u krajnjem sluaju. Meutim, razumeo je vremenska ogranienja tog stila: Smatram da je to pravo otkrie, i ako ve moemo predvideti da ova nova tehnika nee postati univerzalna dogma u veem smislu, kada je uporedimo sa nekim drugim.Ovo je dodatni razlog zato e Seurat-ovGrande Jatte, pejzai raeni velikim takama kakve je pravio Signac i Anquetin-ov Boat vremenom postati indvidualniji i originalniji radovi. Ipak, iako nije ostao dosledni pointilista, tehnika je bila primeena u modifikovanoj formi kroz njegovu vetinu. Njegova mrnja prema bilo kojoj vrsti stilskih dogmi onemoguilo ga je da se uklopi u bilo koju od prihvaenih kategorija postimpresionozma, iako je u odrenom smislu jedna od najvnijih figura, povezujui boje sa simbolom i oseajem na nain koji su pratili budui umetnici tokom narednog veka.On je sam,na primer, nazvao The Night Cafe iz 1888 jedna od najvanijih stvari koju sam uradiozbog neizvetaenosti boja, nepodudaranja dispariteta zelenih i crvenih, poda koji lii na sumpor spojen sa misterioznim svetlom lampi koji zajedno stvaraju atmosveru nalik na avolju pe, bledog sumpora, poput moi u tvravi. Ali koristio je frazu ponosno, ne skrueno, a kasnije smatrao delo jednim od najvanijih, poredei ga sa ranijim delomPotato-eaters. Kada je razmiljao o tome da napravi precizne kopije svojih radova, ovo delo je posebno spominjano u okviru tog projekta. Iako nisu povezani sa sintilizmom, pointilizmom, simbolizmom ili bilo kojom drugom grupom koja je teila tome da zameni impesionizam kao nove ortodoksije, van Gogh-ova dela su se oslikavala u svima kao dokaz apstraktne upotrebe boja kontradiktorne njenoj ulozi sredstva za postizanje optikog realizma. Gauguin, iako je stvorio jedno ili dva dela pointilistikog stila,bio je protiv bilo ega to je nasuprot naunim principima. Od veeg znaaja je bila njegova kompleksna veza sa van Gogh-om. a svetlo koje je bacila na razliite saveze i principe koji su se borili za dominaciju meu generacijom koja je bila svesna toga da impresionizam vie nije zaovoljavao njene potrebe niti je izraavao njene namere. U pismu koje je napisao Emile Bernard-u neposredno posle njegovog dolaska u Arles 1888, Gauguin je spomenuo,Uopteno govorei Vincent i ja teko da smo se ikada usaglasili. On se divi Daunier-u, Daubigny-u, Ziem-u, i velikom (Theodore) Roussea-u, onima koje ja nemogu da toleriem. Sa druge strane on mrzi Ingresa Raphaela, Degasa, one kojima se ja divim. 6

Nije moglo da postoji preciznije poravnavanje dve razliite tradicije koje je slika trebala da prati tokom narednih nekoliko decenija, romantiari jedne vrste su se raspodelili na jednu a klasiari na drugu stranu. Meutim, realnost je bila dalekom kompleksnija. Gauguin je bio romantiar poput svih ostalih, i iako mu je van Gogh konstantno priznavao svoj dug, dugovao je isto toliko i slikaru kog je tretirao kao svog uenika. Na Gauguin-ovu upotrbu osloboene boje pojednako je uticao i van Gogh koliko i njegov lini instinkti, pri emu je glavna razlika bila to to nedotaknut strastveno, ekstazom oseanja, zamenio ju je ili rairenom seksualnou ili pristupanijom rezonancom sistema prihvaenih simbola. Prihvatanje ili odbijanje impresionizma ili bilo kog njegovog rivala nikada nije bilo jednostavno. Toulouse-Lautrec je ba takav sluaj. Od detinjstva je slikao i kada je bio student u ateljeu Carmon-a, kao i svi madi slikari, podpao je pod uticaj impresionizma, gajei potovanje prema Degas-u koje je to je i karakteristino za tog oveka otrog jezika, uzvraeno odreenim prebacivanjem. To je ostao dominantan element njegovog slikarsta dui period njegovog krtkog ivota, modifikovan, veim delom Pissarrovim uticajem, sistemom labavih pokreta etkom primenjeni u unakrsnoj modi, spontano i brzo. Iako je poznavao, i divio se Seurat-u sa kojim je delio elemente ikonografijecirkuse i cafe koncerte- odoleo je iskuenju doktriniranog pristupa pointilizma. Zglavnom preko svog prijateljstva sa Natansons-om, i njegovim delom ,,La Revue Blandre, Lautre je bio u bliskom kontaktu sa Vuillard-om, Bonnard-om i ostalim predstavnicima Nabis-a, koji je bez sumnje dugovao podjednako njegovom delu i podeljenom interesovanju za japanske slike. Ali Lautrec-ov utocaj nije proizaao samo iz njegovig slika, ve i iz njegovog grafikog kada slobodnih ogranienih linija, oblasti izlizanih boja, dekorativnog haosa, upotrebe ritmikog sloja i pre svega popularizacije tampanja. Ovo je trebalo da bude jedan od najkarkteristinijih izgleda celokupnog postimpresionistikog perioda koji je doputao umetnicima slobodu, inovacije, istraivanje. To nije utocalo samo na njegove savremene sledbenike, ve je trebalo da se proiri do Matissea, Picassa i umetnika prve polovine XX v. Neoekovano, TL. je bio vaniji po ovom pitanju od njegovog kolege studenta, veoma ambicioznog Louis Auguetin koji se, pod uticajem Renoira, usput bavio pointilizmom i uveo zajedno sa Benardom stil koji su nazvali ,,Cloisonnisn. Poeo je da slika uglavnom zaiteresovan za moderan ivot koji je direktno ,,prevosio u pastel, ulje-platno-vsta inovacije koju su Lautrec i ostali postigloi u grafikoj umetnosti. Inovacija, naravno nije bila jedini odgovor na neslaganja sa impresinozmom koji je oseala mlaa generacija. Cezanne-ovo otkrie je bilo od velike vanosti; Degas-u se divio ne samo Lautrec ve i Gaugum, Seurat i ostali; Monetova upotreba jarkih boja protzkana zajedno sa vetinom improvizacije utical je na van Gogh-a. Zatim bilo je onih koji, iako savremenici impresionizma, nikada nisu podlegli njihovim doktrinama. Glavni meu njima je bio Puvis se Chavannes, koji je imao 62 god. kada je otvorena poslednja impresinostika izloba, koga je poduavao Delacroix i na kog je uticao Chasserian. Generaciji zasienoj lakim hedonizmom impresionista, nezadovoljenoj sa prljavim manifestacijama pohlepe i konkurencije koju je videla kao buroaziju, njegova plemenitost i idealizam, njegova oigledan potraga za umetnou klasinog porekla i idelane stabilnosti i njegov apel ,,viim emjocijama bili su omamljeni. Dijametrine sposobnosti Moreau, koji je takoe oseao poriv za popularnou u to vreme, njegova poetina strogost, priguene boje i generalizovana harmonija kompozicije predstavljala je 7

ono to je delovalo kao zavodnika alternativa zemaljskom. Teodor de Wyzewa, urednik ,,La Reune Wagnerienne i umetniki kritiar od ugleda, ozrazio je miljenje cele generacije kada je 1894, napisao: Rad Puvis se Chavannes predstavljka za nas reakciju protiv suprotnog izlaza od kog smo se umorili. I u slikarstvu, kao i u knjievnosti doao je trenutak kaa nam je bilo dosta, i svakako i previe realizma, i previe takozvane ,,istine... Bili smoa zarobljeni eljom za snovima, za emocijama, za poezijom. Zadovoljeni isuvie ivim i grubim bojama, udeli smo za imaglicom i maglom. U to trenutku smo spojiloi sebe sa poetinom i nejasnom umetnou Puvis se Chavamnnes-a. ak smo se divili i njegovim najgorim grekama, pogrenoj tehnici crtanja, aneminim bojama, toliko istroeni smo bili od dovljenja drugim slikarima zbog onog to smo smatrali dobrim crteima i bojom Stoga, umetnost Puvis de Chavannes-a je za nas bila neto poput leka; drali smo je se kao to se pacijent pridrava nove terapije. Nabis, Bernard, Signac, Gauguin i Matisse su svi pronali odreeni element inspiracije nu radu umetrnika koji je bio vrsto vezan za establiment, opisan pesmom koju mu je napisao Mallarme kao ,,mentalna poremeenost i vrsto odbijen od strane mladih umetnika da uestvuje u njihovim izlobama. Tajna Puvis se Chavannes-ovog apela je bila u tome da je od samog poetka svoje karijere bio skoncentrisan ne toliko na viziju da ,,prevede u palstinu formu emociju koju je oseao, kao to je i sam rekao: Umetniko delo proizlazi iz neke vrste zbunjene emocije, poput ivotinje koja polae jaja. Posredujem putem misli zakopane u ovoj emociji dok se ne pijavi kao lucidno i distiktivno mogua pred mojim oima. Impresionisti su razvili tehniku kao vrstu romana, za ispunjenje funkcije koju su delili sa tradicionalnim slikarima, tano izvienje prirodnog fenomena, ali su prebacili ovu realizaciju od konceprualne do percepcijske, ne da bi izrazili ve da bi opisali, sliku kakvu su zaista videli, a ne onako kako su mislili da su je videli. Ali nisu imali sasvim jasnu ideju ta da slikaju, iza daleke posveenosti realizmu i savremenom ivotu i izbegavanja bilo kog subjekta-religiozni, istorijski, knjievni ili patriotski- koji je dodala novu dimenziju onoj jasnoj viziji. Po tome su se tazlikovali od Courbet-a koji je po svome nainu slikanja i predstavama likova ljudi bio realista ali koji je izvan toga stvorio samo nekoliko realistikih slika. Nikada nije slikao eleznike stanice, bulevare, bordele, pijace, dvorane za igru, cirkuse ili zabave na brodu. za brinutost impresionista za ,,herojizam modernog ivota bila je delom nametnuta od strane Zole(realizam j ebio u sutini u oima javnosti prestino knjievni pravac) i delom predpostavljen jer je bio u vazduhu i pruio je napravljenu platformu. Generacija koja ih je sledila zahtevala je neto drugo. Bili su nezadovoljni onim to je postao dijalog izmeu slikara i prirode i udeli su za umetno9u koja je ukljuila i linost posmatraa, budei u njima odovor uslovljen prikladnim argumetom emotivnih boja i linija, ili jednako emotivnim predstavama povezanim sa nekim drugim ne-estetskim nainom iskustva. U isto vreme, takoe su bili podjednako zabrinuti da jednostavni su objektivni odgvori ne bi trebalo da budu jedini kriterijum umetnikovih dostignua i da bi trebalo da budu sposobni da predstave dokaz,tj. odbranu svog rada ili po pitanju strukture sintakse ili ideolokog rama. Ali da bi postigli bilo ta od toga moraju da pridobiju publiku i da izloe svoje radove.

Drugo poglavlje

KRAJ SVETA
Od kada je shvatanje dve vrste umetnosti, jedne zvanine, druge revolucinarne, postalo je nesvesno prihvaeno u prvoj polovini veka, problem koji je odupirao frnacuske umetnike koji nisu imali godinji pristup Solonu jeste bio gde da izlau. Postojalo je i vie nego oigledno da neka vrsta stalnog javnog izlaganja je bila neophodna da bi upoznala nove3 umetnike i nove stilove sa javnou i kritiarima, ali i sa dilerima od kojih bi njihova budunost zavislia. Prvi poznatiji ,,Salon des Refuses 1863, promaaj na mnoge naine, poloio je osnov Monetove reputacije i oarao Coutbet-ovu i Whistle.ovu, a pri tom objanjavajui javnosti da je postojala alternativa umetnosti koju je oboavao Vladar, podravane od strane drave i kupljene od strane ,,haute bourgeoisie. Ovaj poriv da pronau mesto za izlaganje veoma znaajnog broja radova je podstakao Monet-a i Courbet-a da organiziju svoje sopstvene izlobe, upravo onoliko koliko i stvarno motiv grupe umetnika koji su iznajmljivali fotografski studio u bulvaru ,,des Capucines i koji su izlagali svoje radove u aprilu 1874. To su videli kao isto funkcijsku vebu, roenu iz frustracije pre nego iz inata, i na odreen nain odgovr na sugestiju Charles Blank-a, ministra finih umetnosti, godinu dana pre neuspenih pokuaja da petlja oko qadministracije Salona, je izjavio ,,Zato umetnici ne zaponu svoju linu izlobu? Impresionisti nisu primarno bili zainteresovani za stvaranje grupe ili predstavljanje opteg stila i naglaavanje prirode njihovog poduhvata pretvarajui sebe u ogranieno drutvo sa neutralnim naslovom ,,La Societe Anonyme des Peinters, Sculpteurs, Gravenrs Eto.Kao to je Renoir kasnije objasnio (Vollard je zabeleio 1927), Plaio sam se da ako bi grupa bila nazvana ,,The Somebodies-,,Neki ili ,,The SOand-Sos-,,i i ti, ili ak ,,The Twenty Nine-,,29, kritiari bi poei da priaju o ,,novoj koli, kada kada jedino to smo pokuavali da uradimo, u okviru granica naih sposobnosti, jeste da pokupamo da uvedemo slikare uopteno da stanu u red i prate uitelje, ako nisu eleli da slika nestane bez traga. Srena okolnost je bila to to su odreeni izlagai-koji sam doprineli 54 ili 165 radova izlobi-nazvani ,,impresionisti, zakljuujui prevashodno novinskoj sposobnosti kritiara Louis Leroy-a. Impresionistike izlobe su postigle rezultete razliite od onih vezanih za neophodnou novog stila slikanja. Potvrdili su uspostavljanje institucije shvatanja ,,grupa u svetu umetnosti. ,,The Nazarenes u Rimu i Nemakoj, ,,the Pre-Raphaelite bratstvo u Engleskoj i ,,Barbizon kole u Fransuskoj bili prethodnici fenomena akarakterisanog slomom centralnog, opte prihvaenog jezika slikanja koji je dominantan od perioda renesanse. U budue sekte su bile karakteristine za umeniki svet i isticanja bilo kog shvatanja centraolne estetske ortodokswije, sa svakom se takmiei i lesto istiui ostale. Proces je bio otean, kao toje i sa impresionistima, potrebom krotiara i novinara a onda i istoriara umetnosti, da nametnu lako razumljive kategorije onoga to je esto bio neuredan fenomen. Meutim, imena, nametnuta grupamasu obino bila prihvaena sa revnou njenih lanova kao uspena forma novinarkska smicalica nakon poslednje impresionilisrtike izlobe-pojavili su se Pointilizam, Pout-Aven kola, Sijmbolizam sintetian, kolonizam, Neo-tradicionalizam, Divizionizam, tradicionalizam, Salon crvenog krsta, Fovizam, the Nabis. Izvan Francuske grupe su se umnoavale: U 9

Itsliji-Divizionizam, u Belgiji-the Libre Esthetique, Holandiji-Luminizam, u Rusiji-Plava rua, u Nemakoj-Most, u vedskoj-Oni Mladi i u Britanijiuvoenje Rogur,Fry-eovog termina.postipresionizam je korien da opie grupu razdvajajui je od one koja je preuzela ime od Fizroy Street-a do one obimne i amorfne kolekcije umetnika okupljenih oko susednih ali zdravih lokacija Bloomsbury. Ova fragmentacija onoga to je bio skelet verovanja impresionista je omoguena,iako kroz tazvoj strukture izlobe koja je prvobitno bila namera onih koji su uestvovali u izlobi bulevara ,,des Capucines. Kroz ovo izlaganje doktrine su mogle da se razviju, struje kritiara testirane i javnost je postala svesna novih razvoja. Gauguin je bio ponovo predstavljen na 5 impresionistikih izlobi,poevi na onoj 1879, Senrat i Signac su uspeli da se ,,uvuku poslednju uz podrku Pissarro.a. Ali bilo je oigledno 1886. da su serije nadivele svoju korisnost i da su osnivai polareta, koristei ove izlobe da uspostave samu sebe, su sada napredovali ka isplativijim formama prodaje, sofistikovanijim publicistikim tehnikama. Dve institucije su se uskoro pojavile da popune praznine i da za naslednike obezbede vrstu izlaganja i pibliciteta koji imje trebao. Godine 1883, grupa umetnika koja je imala slabe anse da im Salon odobri radove se sastala i osnovala grupu Groupe des Independants ija je osnovna svrha bila da stvori godinju izlobu na kojoj bi svako ko je bio spreman da plati minimalnu naknadu mogao da izloi svoje slike, a da ih pri tom ne podnosi iriju. Prva izloba odrana u praznim barakama u Jardin des Tuileries, je bila ist fijasko, iako su izlagali i umetnici poput Seurat-a, Signac-a i Redon-a. Nikakvi zapisnici nisu voeni, lanovi izvrnog komiteta su se borili jedni protiv drugih i policija je konstantno dovoena da zavodi red. Nakon 2 dana je zatvorena, ali zahvaljujui Redono-ovim naporima-koji je platio 1 bitan deogrupa je ponovo ustanovljena kao Societe des Artistres Independants, sa novim ustavom koji je glasio: Ovo drutvo se zalae za suzbijanje irija i predlae da pomogne umetnicima da slobodno predstave svoj rad pre suda javnog miljenja. Umetnicima je trebalo da se dozvoli da podnesu grupe svojih radova, koje bi bile izlozene zajedno, ustanova iju je prednost Redon odmah iskoristio, izlaui skupine onih ugljenih crtea koji su postali takav integral i bitan deo njegovog izlaza. Do 1886, kada se Drutvo preselilo u Pavillon de la Ville u Parizu, koji je konstruiswan za univerzalnu izlobu 1878, Seurat, Signac i ostali sledbenici su imali sobu posveenu njima, to je injenica koja je uinila Gauguin-a nevoljnim da izlae tamo. Ali on je bio izuzetan; Salon des Independants je postao, i neko izvesno vreme ostao, prezentacija za sve ostale naprednije umetnike, ukljuujui Guillaumin-a, Pissarro-a, Gauguin-a, prijatelja Schuffenecher-a, Van Gogh-a (nakon njegove smrti Seurat je organizovao malu retrospektivnu izlobu njegovih radova 1891), Toulouse-Lautrec-a, Cezzanne-a i drugih. Na izlobi 1884, njegovo delo Baignade, iako je izlagaou kantini, pored privlanog Signac-a skrenuo je Feneon-ovu panju koji bi pisao stimulativno o pravcu koji je on sam nazvao neo-impresionizam. Iste godine kada je osnovan Societe des Artistes Independants, Brisel je video sistem druge institucije koji je igrao podjednako vanu ulogu u publiciranju i irenju inovativnih ideja u umetnosti koja je opisana kao postimpresionizam. belgija, povezana sa Francuskom zbog uobiajenog jezika i religije, je tokom veeg dela svog kratkog nacionalnog ivota bila u bliskom kontaktu sa parizom, pogotovo zato sto je esto bio raj za politike izbeglice. Durand-Ruel je osnovao jednu umetniku galeriju tamo 1871, a impresionizam je postao iroko prihvaen 1880-ih. Iako je postojala organizacija 10

okrenuta napretku, The Societe Libre des Beaux-Arts, kritiai Octave Maus i Emile Verhaeren i slikar Theo van Rysselberghe su osnovali grupu poznatu kao Les Vingt, iz objektivnog razloga jer je imala 20 lanova ona je odrala svoju prvu proektovanu izlobu u februaru 1884. Grupa je ukljuivala i umetnike kao sto su James Ensor, Jan Toorop, Henry van de Valde, Fernand Khnopff i starije Barbizonesque linosti poput Willem Vogels-a. Uskoro je postalo oigledno da dominantna linost u grupi jeste bio 31ogodinji sekretar Maus, ivahna i dinamina linost, koji je trebalo da ga preobrati u jednu od najuticajnijih organizacija na evropskoj umetnikoj sceni. Ne samo da je uveo muziku i knjievnost, ali je takoe insistirao na tome da svaka godinja izloba bi trabala da uvrsti radove umetnika iz ostalih zemaljasu bili usaglaeni sa stavovima same grupe. Tokom nekoliko narednih godina Les Vingt je ukljuio u svoju godinju izlobu kolekcije Monet-ovih, renoir-ovih, Pissarro-vih, Seurat-ovih, Signac-ovih, Bracquemondovih, Radin-ovih, Toulouse-Lautrec-ovih, Gauguin-ovih, Redon-ovih, van Gogh-ovih, Whisller-ovih, Cezanne-ovih, nemakog ekscentrika Max KLinger-ovih i akademskog realiste Henri Gervex-ovih radova. Les Vingt je bio prvi ozbiljan pokuajda se stvori nternacionalni forum za avangardu i njen uspeh moe biti izveden iz rezulatara 1886, izlobe na kojoj su Seurat i Pissarro pozvani da uestvuju. Signac, koji je prisustvovao otvaranju, napisao je Pissarro-u: Upravo sam napustio izlobu iscrpljen. Odromna guva, uasna gongula, veoma buroazna i anti-umetnika. Na iroko i na dugako to je veliki uspeh za nas. Seorat-ova slika La Grande Jatte bila je naroito nevidljiva; guva ispred nje je bila tako velika da je bilo nemogue prii joj blie. Hol je velianstvena galerija u muzeju, veoma velik i odlino osvetljen. Bilo bi nemogue pronai bilo ta bolje. Tvoje slike izgledaju vrlo dobro, ali na zalost su izolovane jer ih ima svega nekoliko, i neupadnljivo sse male. Meutim, efekat koji je podstignut je bio veoma znaajan. Pointilistika tehnika intrigira posetioce i navodi ih da razmiljaju. Shvataju da mora da da postoji neto u tome. Uticaj Senat-ovog velikog dela je bio automatski. U februaru 1887, u La Vie Moderne, glavna publikacija belgijske inteligencije, Verhaeren je napisao: M. Seurat se podsmevao kao hemiar , naunik ili neto slino tome. Ali koristi naunu tehniku samo kao sredstvo za organizovanje svojih vizuelnih iskustava;daju mu dodatni smisao sigurnosti. ta u tome ima loe? La Grande Jatte je oslikana primitivnom jednostavnou i direktnou. Na isti nain stari uitelji, riskirajui ukoenost, stavljajui svoje figure u hijererhijski red, M. Seurat sintetizuje stavove, pokrete. ta su stari uitelji uradili da izraze vrednisti svog vremena, on radi i za svoje, i ini to sa istom preciznou, koncentracijom i iskrenou. Gestovi promenadora, grupe koje oni formiraju i njihov odnos jedan sa drugim ne bi mogao biti drugaiji od onog kakav jeste. Bilo je vidljivih beneficija za Seurat-a. Verhaeren je zadobio (verovatno kao polelon od umetnika) Lighthouse at Honfleur i jo jedan kupac je kupio Bec du Hoc za 300 franaka. Jo znaajnije, nekoliko lanova Les Vingt bili su probraeni u pointilizam. Mau kojima si bili i Alfred William Finch, slikar engleskog porekla i Whistler-ov prijatelj, i Ensor, izlaga u Salon des Independants koji su se preselili u Finsku 1897, i uveli pokret tamo; Van Russelberghe, koji je kasnije ubedio Fauves-a da izlae u Briselu, i Van de Velde, koji je kasnije stekao slavu kao dizajner. Les Vingt je jasno uveo formulu za unakrsnu fertilizaciju inovativnih ideja u umetnosti uz uee stranih umetnika povremeno pozivajui lanove grupe da izlau u svojim zemljama. Ovaj patern je preiveo postojanje Les Vingt kao grupe-1893 je 11

transformisana u La Libre Esthetique. Promena u naslovu je bila relevantna, poprilino odvojena od svoje veze sa engleskim estetskim paternom, ali je sigtnalizirala novu vezu sa dekorativnom umetnou koja je prvo postala oigledna na drugim dvema izlobama Les Vingt 1891. i 1893. koja je ukljuivala i 2 vaze, statue i 2 skulpture drvenih panela-dela Gauguin-a, Bernard-ov prikaz i skice za 8 prozora Paul Albert Besnard-a , ilustracije Walter Crane-a i umetnika dela Van de Valde-a, na kog su znaajno uticali William Morris i Finch. The Libre Esthetique je poveao ovu vezu izmeu umetnosti i umetnikog dela i predstavio je priliku za Arts & Crafts pokret, koji je ve porastao u Engleskoj, da bi doao u kontrast sa ne-naturalistikim, neideolokim radom pariske dekorativne tradicije i stoga otpone najspektakularniju epizodu u istoriji Art Nourean. Ova veza je bila endemina prema postimpresionizmu uopteno; Toulouse-Lautrec koji je kao dodatak svojim posterima, ilustracijama i printovima takoe dizajnirao prozor za Tiffany of New York, bio je jedan od izuzetnijih primera, Omega radionice Fry-a i Bloomsburyites jedna od najbolje usmerenih ali mnogi umetnici koji su bili upleteni u nove trendove su stvarali prikaze, oboavaoce tekstilne i skulpturne objekte jedne ili druge vrste, ali isto tako i ubedljiviji oblik grafikog rada, od bilo kog drugog uporedivog pravca. Ista tendencija prema dekorativnoj umetnosti bila je oigledna i u jo jednom pariskom eksperimentu, The Societe Nationale des Beaux-Arts, prema oseaju blii Salonu, koji je osnovao 189, Puvis de Chavannes, Rodin, Carriere i koji je meu svojim lanovima uvrstio Carolus-Duran-a, Sergent-a i Boldini-a. Momentalni uspeh, njegova prve izloba koja je stajala 170.000 franaka kao pristupnica. Bila je ire shvatljiva od imena njenih lanova nekoliko nedelja pre otvaranja, Gauguin je rekao svojoj eni: Meissonier-ove grupa e ove godine otvoriti deo skulpturne umetnmosti. Jue sam primio izaslanika ove gospode, Renan-ovog sina, koji je bio posebn zaduen da me pozove da izloim svoje keramike i drvene skulpture. Poto sam ja skoro jedini koji radi takva dela, a u svakom sluaju najjai i onaj moj prima najveu panju. Poziv je bio jo izuzetniji zbog Gauguin-ovih drvenih statua, koje je pravio protekla 3 godine, razliito su opisivane kao pornografske slike uzvienog zadovoljstva, i produktima erotskog i makabre temperamenta nepristojnosti, diletantne ozloglaenosti, koja je progonjena razvratom. Meutim, bili su simbolini ili vieni tako, pri emu su umetnici poput Carriere i Puvis de Chavannes igrali znaajnu uloguu drutvu Societe des Beaux-Arts, moemo videti da bi lako postao raj za one umetnike koje je naneo put. Ako je Salon des Independants obezbedio prostor za izlaganje za pobunjenike protiv imresionizma, Salon dAutomne je uinio isto za svoje i navalaentnije ekspanzije. Ideja za jo jedan Salon ini se da je dola iz radoznalosti nazvane Yvanhoe Ramsbossom, kustos muzeja Petit Palais koji je smetao kolekcije grada Pariza. Bio je sposoban da muzej uini dostupnim kao mesto godinjih izlobi, prognozirane, za razliku od ostalih, da bude otvorena na jesen. prvi predsednik je bio Frautz Jourdain, arhitrkta i predsednik asocijacije umetnikih kritiara koji, uprkos brojnim njegovim grekama, je bio ustar branilac novih izraajnih naina a kasnije je kubistima obezbedio prostor kada bi ga ostali odbacili. Godine 1903, Carriere je postao honorarni vice-predsednik, a dve godine kasnije Renoir. Meu prvima koji su hteli da se pridrue bili su Ronault, Vuillard, Felix Vallotton i portreista Antonio de la Gandara. Velika zasluga Salona dAutomne bila je njegov katoliki kvalitet, predstavljajui dela razliite vrste umetnika. Godine 1903 odao je malu posthumnu potu Gauguin-u, koji je umro u maju; naredne godine bilo je 12

posebnih izlobi posveenih Puvis de Chavannes-u i Cezanne-u. Salon je takoe imao posebne odeljke za postere, dizajn i ilustracije, ukljuujui pesnike meu lanovima i, sa Les Vingt, promovisao koncerte. Najspektakularnija izloba Salon dAutomne, je odrana 1905 kada suposebne slike bile posveene Ingres-u i Monet-u, kako bi napravilo rezime revolucionarnog kvaliteta modernih dela na zidovima. Ovo je svakako bilo poprilino osloboavajue, kao to je Elie Faure iskoazao u uvodu kataloga: ,,The Salon dAutomne je poeo da demostrira, svojim retrospektivnim izlobama, permanentno pravo revolucionarnog nastojanjna da ujedini tradiciju. Poput Puvis-a prole godine, i Manet nas je osvestio da revolucija dananjice jeste klasika sutranjice. Vie od bilo koje izlobe, i svakako vie od Rogar Fry-eve zbirke u ,,Grafton Galleries iz 1910, 1905. Salon dAutomne, koji je preneo mesto deavanja iz Petit-a u Grand Palais bilo je skoro kompletan displej svega to je postimpresionizam znaio. ,,Piece de restitance, koja je imala znaaj koji se skoro moe porediti sa onim probuenim Manetovim ,,Dejeuner sur lherbe iz 1863, bilo je Matisejevo delo ,,Woman with a hat. Scojom agreivnou boja, vrstinom nalik na Cezanne-a, prethodilo je dogaaju Fauves-a, najposveeniji eksponati koloristi suprotstavljeni linearnim tradicijama impresionista. Rakcije Stins-a su tpine. Leo, koji je kupio Cezanne-ov ,,Portrait of Madame Cezanne, napiso je u svom dnevniku ,,Joirne into the Self: Bio je to ogroman napor sa njegove strane, brilijantna i mona stvar, ali najgora mrlja farbe koju sam ikada video. To je upravo ono to sam nesvesno ekao, i ugrabio bih ga odmah da mi nisu bili potrebni nekoliki dani da prebolim neprijatnosti farbane take. Niko nije navikao na mrlje koje su od tada uobiajene tehnike. Gertrude-ina reakcija je bila potpuno drugaija, kako je i napisala u delu ,,Autobiografija Alice B. Toklas: Ljudi su se komeali smejui se slici i grebali je. Gertrude Stein nije mogla da shvati zato, njoj je slika delovala poprilino prirodno. Cezanne-ov portret nije delovao prirodno, i bilo joj je potrebno odreeno vreme da shvati da jeste prirodan, ali ova Matisse-ova slika je delovala savreno prirodno. Njen brat je bio manje oduevljen, ali su je svakako kupili. Zatim se ona vratila da je ponovo pogleda i uznemirilo ju je to su se podsmevali. Smetalo joj je i ljutilo ju je jer nije razumela zato to rade, poto je po njoj slika bila sasvim u redu. Implicitan didaktian element u ,,Salon dAutomne izlobama je naglaen kaenjem. ,,Woman with a hat je bila okaena, sa ostalim Matiseovim radovima, kojih je bilo 9, u Sobi 7, zajedno sa slikama Derain-a, Vlaminek-a, Marquet-a, van Dongen-a, Friesz-a i Louis Valtat-a. Izloba je predtavila takoe radove impresionista-ukljuujui nekoliko Renoir-ovih, 10 Cezanne-ovih slika i slike Rodin-a, Bourdelle-a, Rembrant Bugatti-a, Maillol-a i Albert Marque-a, ija je statua mladia u sobi 7 podtakla kritiara Louis Vauxcelles-a da iznese primedbu, ,,Donatelo meu divljim zverima i stoga da ime grupi. Ono to se moe smtrati glavnim tokom, postimpresionisti su predstavljali Bonnard-om, Vuillard-om, Vallotton-ev , Vallotton-eom i Ker-Xavier Roussel. Ogromna slika (preko 2x3m) delo Druanier Roussean-u, je dominirala sobom 7. Bila je nazvana: Gladni lav je pojurio antilopu i pridire je. Panter eka nestrpljivo trenutak kada i on moe da dobije deo. Neke prodrljive ptice su sve otkinule deo jadne ivotinje, koja lije suze, Zalazee sunce. Prisustvo ovog potpuno neoekivanog rada, jednog 60-ogodinjeg 13

kustosa jeste bilo indikacija koliko je razumljivo izloba predstavila svaki aspekt francuskog slikarstva sa poetzka 20. v. U njihov adekvatni kontekst je stavljen ne samo impresionizam i njegovi neprijatelji ve i ostali autori ije su rekacije protiv njega kostituisale dominantan postimpresionizam i neke od njih, poput Ronault-a, Kandinsky-a, Jamlensky-a i Picabi-a, su trbali da prenesu slikanje u nepoznate regione. Postojao je u javnosti kao celini pred kraj veka, daleko tolerantniji stav prema modernoj umetnosti od onog koji je bio prisutan za vreme prve imprersionistike izlobe 1874. Javno izloeni posteri umetnika poput Jules Cheret-a, Toulouse-Lautrec-a i Steinlen-a, umnoavanja knjiga, magazina i stvari kratkog veka koji su ilustrovali ,,napredni umetnici (Salon dAutomne je objavljivao muzike omote Bonnard-a i Cherta), i sve vea vizuelna svesnost stimulisana unapreenim umetnikim znanjem je razbila mnoge predrasude prtiv kojih je ranija generacija moral da se bori. Ovo je reflektovano u razvoju celokupnog raspona izadnja romana za umetnike nestrpljive da svoje nove stilove predstave javnosti. Tipini su bili mnogi barovi, cafei i kabarei Montmantre-a, koji su od 1880-ih razvijali u jednu umetniku koloniju. Mnogi od njih su imali ili stalnu izlobu slika ili sruge organizovane izlobe koje su organizovali posebni umetnici. Mukarci poput Aristride Bruant, koje je ovekoveio Louose-Lautrec, koji je svoje radove stvarao da bi promovisa, nainio je svoja dva ,,cabarets artistiques ,,Chat Noira i ,,Le Mirliton u virtuelne umetnike centre koji su predstavljalui inovativne umetnike u ranim dobima njihove karijere i oslobodili uobiajene izlobene mainerije. Van Gogh je 1887 otkrio u caffe Tambourin-u na bulevaru Clichy, prijateljskog vlasnika, La Segatori, jednog biveg umetnikog modela, koji mu je dozvolio da tamo postavi izlobu njegovih dela, dela Anquentin-a, Bernarda i Lautrec-a. Takoe je urdio neke slike za unutranjost caffe-a, ali je ovaj vlasnik odbio da mu ih vrati i oni su nestali. Mesto su poseivali brojni umetnici i pisci, ukljuujui i Ernest Hoschede-a, nekadanji vlasnik robne kue i Monetov patron, u ijoj su kui u Giverny-u iveli njegova ena i deca. Veoma brzo dolo je do komplikcija izmeu van Gogh-a i La Segatori-a i izloba se zatvorila bez bilo kakve prodaje. Ipak njegove slike su viene. Ambiciozniji caffe-eksperiment je bio pokrenut 1889, kao jedan slabaan gest protiv ,,Fine Arts Setion sa etvrte univerzalne izlobe koja se odravala u Champs de Mars-u pod senkom novosagraenog Ajfelovg tornja koji je privukao nekih 33 miliona posetilaca. Pored zvaninih umetnikih sekcija bio je ,,caffe des Arts koji se hvalisao novim, velikim holom za koji je bilo planirano da bude pokriven ogledalima koja nisu stigla. Gauguin-ov prijatelj Schuffenencker je ubedio vlasnika, Signor Volpini-a, da dozvoli prekrivanje zida sa crvenim platnom i da tamo odri izlibu koja je priginalno trebala da se odri od nekih 50 slika, ali je na kraju ukljuila 100 slika, crtea i akvarela. dela Gauguin-a, Shuffenesher-a, Bernard-a, Charles Lavat-a, Emile Pauche-a, Anquetina, Louis Roy-a i Daniel de Monfriend-a. Dvojica umetnikakoji su bili pozvani da izlau ali su odustali bili su Guillaumin i van Gogh. Potonji je pisao u junu 1889 svom bratu, koji je bio odgovran za odbijanje. Mislim da si u pravu da ne izlae ni jednu od mojih slika na izlobi Gaugin-a i ostalih, i postoji validan razlog za moju apstinnciju, a da ih pritom ne uvredim, sve dok ja lino nisam potpuno izleen. Po meni nema sumnje da Bernard i Gaugin poseduju pravu i veliku vetinu. Ali sasvim je razumljivo za njih koji su topliko ivi i mladi, i koji moraju da ive i da se trude i da napreduju, nemogue je okrenuti njehova prema zidu dok ostali 14

ljudi ne odlue da ih zvanino prihvate. Izlaui u caffe-ima neko moe da izazove senzaciju, koja, ne porie moe biti neukusna, ali i ja sam moda nosim isti zloin na savesti jer sam izlagao u Tambourin-u. Stoga ja sam za veu osudu to se tie senzacija iako samo Bog zna da to nisam uradio namerno. Mladi Bernard je po mom miljenju, ve oslikao neka zadivljujua platna na kojima postoji nenost i neto sutinski francusko i retkog kvaliteta. U svakom sluaju ni oni ni Gaugin nisu umetnici koji bi mogli da ostave utisak pokuaja da uu u Words Fair na zadnja vrata. U to moe biti siguran. Jasno je da nisu momgli da ute. Izloba je organizovana u crvenim, belim i plavim posterima i opisana je naslovom ,,Groupe Impressioniste et Synthetiste, koji je izmislio lino Gauguin i koji je oznaavao nivo na kom je video sebe i grupu kao delo impresionistike tradicije. Meutim, shodno injenici da je veina slika za predmet imala Breton subjekte, vien je kao prvi javni nastup Pont-Aven grupe. Iako ju je znemarila opta javnost, izloba je pri mila znaajan publicitet kod simbolikih i drugih avangardnih publikacija. Feneon je prokomentarisao injenicu da je Gaugin, kao i Seurat bio zainteresovan za stvaranje ,,umetnosti, sinteze i premeditacije, ali je koristio drugaija sredstva: Stvarnost je za njega samo predgovor za dalekosene kreacije, on reorganizuje materijale koje mu prua priroda unitava iluzione efekte, pa ak i one atmosferske; akcentuje linije, ograniava njihov broj, popstavlja ih u hijerarhiju, i u svakom od prostranih podruija kja su formirana njihovim preplitanjem, imuna boja se uklapa u crnu sliku, bez naruavanja susednih boja, bez naruavanja sopstvenog tona. Nekoliko kritiara, je meutim obratilo veu ponju na poprsje M.Volpini-eve kasirke i na oaravajui efekat orkestra ruskih violinistkinja, koje je pratio svira roga. Van Gogh je veoma stvarno opisao prednosti i mane cafe izlobi, ali postojali su drugaiji izgledi za slikare koji su radili u tom spektru stilova koji su posmatrani prilikom grupisanja impresionizma , kojima su nedostajali ili kontakti ili stilska prilagodljivost da bi uli u bilo koji od salona.Jedan od najznatieljnijih bio je Salon Crvenog krsta, koji je odravan godinje kod Durand-Ruel-a 1892-1897.To je bio sin genijalac radoznalog Sar Merodack Josephin Peladan-a, pisca, novinara, preduzetnika i voe kvazi-katolike grupe za obnovu koju je finansirao diletantbi slikar, Comte Antonie de la Rochefoucauld. Peladin-ove teorije su bile miks neoskolasticizma, okultizma i simbolizma i on je ograniio ulaz svim izlagaima temom rada. On je zabranio bilo kakva interesovanja za moderam ivot , rat, naturalistike pejzae i portrete, ali je odbio bilo ta alegorino, srednjevekovno, lirsko ili rustino. Zanimljivo je da 2 najpoznatija izlagaa takve vrste umetnosti, Puvis de Chavvannes i Denis, nisu uestvovali ni u jednoj od ovih izlobi, koje su uglavnom sainjavali manji simbolisti. s druge strane, uglavnom zbog Rochefoucauld-ovih veza, uinili su mnogo da publikuju postojanje nove umetnosti. Ni jedan od postimpresionisttikihpravaca nije bio podran od srtane dilera,a pronicljivou i podstrekom, koje je Durand-Ruel stavio na raspolaganje impresionistima. Ambroise Vollard je jo uvek bio madiu zavrnim godinama veka, i njegovo zlatno doba je tek trebalo da doe sa kubizmom i njegovim sledbenicima ali je bio veoma aktivan u promovisanju i prodavanju Cezanne-ovih radova. Kasno tokom 1895, on je organizovao malu predstavu svojih slikai to sa znaajnim uspehom, to je navelo mladog HenryMattisse-a da kupi sliku Tri kupaa. Vollard je prvo video Cezanne-ove radove u radnji Pere Tanguy-a, prodavca boje u okrugu Clauzel. Bivi communard, koji je prvo doao u kontakt sa avangardnom umetnou preko Pissarro-a koji je kupio kogd njega 15

boje i sa njim delio politike ideje Tanguy je poeo da prodaje slike i izlae ih u izlog svoje radnje. Bio je u bliskom odnosu sa van Gogh-om, koji je slikao portrete njega i njegove ene, i neko izvesno vreme je bio jedini prodavac Cezanne-ovih radova koje je naplaivao izmeu 80 i 100 franaka. Ostali umetnici ije je radove prodavao , pored Pissarro-a i Guliiaumin-a, bili su Gaugin, Seurat, Signac (koji je kupio jedan od Cezanneovih radova od njega) i nekoliko njihovih sledbenika. Njegova radnja je postala u stvari neto to je najblie stalnom izlobenom centru koji su odreeni delovi modernog pravca posedovali. Bilo je neizbeno da Theo van Gogh, posle dolaska njegovog brata u Pariz 1886, proiri svoja interesovanja za impresioniste kao upravnik Boussod & Valadon-a ka njihovim sledbenicima. Poeo je da proganja radove svog brata, Pissarro-a, koji je potom prolazio kroz pointilistiki stil, i Gauguin-a, ali je na alost umro pre nego to je bio u mogunosti da nastavi. Njegov sledbenik, Maurice Joyant, je nastavio sa Gauguin-om 17. od onih ije je radove prodavao izmeu 1887 i 1891, kao i Redon-ovih i TaulouseLautrec-ovih. Znatno dublje upleten u celokupnu zbrku postimpresionistike umetnosti, bio je Le Barc de Boutteville koji je otpoeo svoju trgovaku karijeru prodajui Stare Uitelje, ali koji je prema shvatanjuG.Albert-a, koji sse pojavio u Mercure de France u februaru1892, je odluio da prui sklonite mladim umetnicima, inovatorima, koji se jo uvek protive kritiarima, koji su bili omalovaavani od strane muterija i uopteno im su se rugali i iri i prodavci. Galerija u okrugu Peletier je bila mala, ali Le Barc de Boutteville je ispunio svoja oekivanja i organizovao je seriju izlobi Peinters Impressionniste et Symbolistes koja ga je uinila jednim od centara pariskog kulturnog ivota. Prvi jr ukljuivao redove Anquetin-a, Bernard-a, Lautrec-a, Denis-a i Bounnard-a. Prijem izlobe je bio uopteno povoljan, a dugaak lanak u Echo de Paris ukljuivao je iintervjue sa onim izlagaima od kojih su neki imali zamerke o njihovim stavovima. Anquetin je tvrdio Impresionizam i simbolizam su smejurija; ne marim ni za kakve kole niti teorije. Samo se temperament reuna; Toulouse Lautrec je ponovio ove izjave, dodajui ja radim u svom uglu; divim se Degas-u i Forain-u. Bernard je naglasio svoja religiozna verovanja i odluio se za Cezanne-a i Redon-a kao za svoje omiljene slikare; Bernard je rekao da ni on nije pripadao bilo kakvoj koliili grupi i da slikanje bi trebalo da bude uglavnom dekorativno, sentimenti koji podseaju na Denis-a, koji je dodao mi nismo pretenciozni ljudi, kojiive u ubeenju da su otkrili definitivnu umetnost. Neki kritiari su komentarisali Bouettville-ovu iritirajuu brbljivost , male dimenzije galerije i zbrku prilikom kaenja, ali uspeh izlobe je dokazan injenicom da ih je odrano 15, od kojih je svaka obuhvatala oko 140 radova. Katalozi su imali predgovore koje je pisao dobro poznati pisac ili kritiar koji je esto izraavao dovoljno jezikom patetikom shvatanja u oreenju sa onim kaja su izrazili sami umetnici. Ovde, recimo, je bio i pesnik simbolista Camille Mauclair u katalogu iz 1893, izlobe raspredajui o umetnicima koji su uestvovali: Oni su proroci. Oni propovedaju mo ljudskuh institucija. Imaju samo marginalne odnose sa drutvom , jer su oni sami za sebe drutvo. Ne prave nikakve tvrdnje o materijalnim nagradam, i vide svoju ast u potovanju u kom dre sebe u svojoj izolaciji. Ovde nalazimo bratsko jedinstvo izmeu otre vizije ivota i idealizovane dominancije tog istog ivota motivisanog esto eljom da plastine i vizuelne zakone kojima je dat novi

16

ivot od strane uitelja pre 20 godina, stavi u pogon obezbeujui nove izraze ljudkse due. Nema sumnje da su Boutteville-ove izlobe irile znaaj koji su izlagai uivali od strane ljubitelja umetnosti, meutim koliko godda im se nije dopala injenica, i bili su naroito isplative Bonnard-a, Vuillard-a, Denis-a i Bernard-a, je 1892. tako organizovao malu-i neuspelu- izlobu 16 van Gogh-ovih slika. Grafika umertnost je doivljavala masiv procvat tokom poslednjih 20 god., 19. v., nametnut delom novim razvojem pokreta Arts 8. Crafts. Izuzimajii Pissarro.la, reproduktivni proces je igrao neznatnu ulogu u radu impre4sionista, imali su vanu i znaajnu ulogu u radu njihovih sledbenika, nudei nezanemariv prihod, utiui, na iru javnost i to je najvanije navikavali su ljude na svoje individualne stilove. Izvanredan primer jeste Toulouse-Lautrec koji tokom esnaestogodinjeg iskustva napravio 368 printova i postera(kao dodatak 738 uljanim slikama, 275 akvarela, i vie od 5000 crtea). Otar i mukotrpan zanatlija, znatno je proirio raspon i podnaslove grafike reprodukcije i stvorio je prethodnike koje je pratio Bonnard, Vuillard, Mucha, Steinlen, Munch, Mattise i nebrojeni ostali. Prodavci printova poput Sagot-a objavljivali su redovno kataloge printova i postera-potpnje su prodavali po ceni izmeu 2-12 franaka. Printovi su prodavani u ogranienim izdanjima, ali su tampani na posebnoj vrsti papira. Godine 1897 Gustave Pellet, na primer je , prodavao printove Toulouse-Lautrec-a ,,La Lage po 60 franaka za svaki, u vreme kada je umetnik bio plaen izmeu 200 i 500 franaka za svoje slike, primio je 800 franaka od svog Engleskog izdavaa Sanda-a za 8 crtea. Yuette Guilbert kako bi bili reprodukovani kao litografije. Feneon je opisao Cheret-a tvorca sjajnog stila frnacuske umetnosti postera, koji je ulepavao Pariz tokom perioda ,,Belle epoque kao ,,the Tiepolo of the streets, i raspon jednog shvatanja novih umetnikih stilova bio je znatno uvean injenicom da su ljudi prihvatili dobrovoljno u grafiki umetnost inovacije koji bi odbili u galerijama ili muzejima. umetnici su na to odgovorili novom stilskom hzrabrou. Pod jakim uticajem japanskih printova, irei dalje vizuelni vokabular Toulouse-Lautrec-a ohrabreni tutorstvom mafazina ,,La REvne Blanche, BOnnard i Vuillard, pogotovo 1890-ih, sau stvorili veliki brij postera, ilustracija knjiga, pozorinih programka, albuma i automatskih printova koji su zbog upotrebe bledih boja strukturalne kompozicije znaajno uticali na njihove umetnike razvoje, naroito kod Vuillard-a, nije mogla da bude opisana kao anticipacija apstraktne umetnosti. Izrada razliitih vrsta printova se esto bavila ideolokim motivima, pod pretpostavkom da time umetnost ini dostupnijom radnikoj klasi-shvatnje koje je naroito privlano sdvojici Pissarro-a, Lucien je pored Londona osnovao ,,Erangny Press kioja je stvarala ilustracije knjiga sa gravuram au boji. Ostali umetnici su imali ciljeve koji su bili privatniji. Theo van Gogh je bio prvi koji je ohraqbrio Gauguin-a da obrati pannji na izradu printovas, a njegovo ve dobro uspostavljeno interesovanje za obradu drveta navelo ga je na vebanje. Bernard koji je prethodno utradio nekoliko gravura,k otkrio je potencijal cinkografije 1887, i nauio Gauguin-a tom procesu, koji je izradio 1 prointova, kojiu su bili objkavljeni u katologu Volpini izlbe i smtrani su vrstom prosperiteta kojim bi mogao da se bavi. tampani na brilijantno uzom papiru, izraavali su jednostavnost koja je dovoljno dugovala popularnim prizorima ,,images dEpinal i izraavala efekte cinka-suprotno finijoj teksturi Bavarskog kamena-da bi izradili raspon nijansi u crno belom. Ovo je bio deo ire reakcije meu umetnicima, koji 17

su dolazili da se pobune protiv insustrijalizcaije slika stvoreni masovnom cirkulacijom magazina poput LIllustration i Le Rive. ak i van Gogh, koji je izdvojio toliko zadovoljstva i ,svakako inspiracije iz stranica ,,The Graphic, je napisao svom bratu 1882 o ilustacijama Charpentier-ovog avangardnog magazina ,,La Vie Moderne: Koliko god da mi se dopadaju ovi crtei ipak u njima ima neega mehanikog, neto fotografsko ili fotogravursko i vie mi se dopada obina litografija Daumier-a ili Gauamia... Bojim se da novi proces jedna od ovih stvari koje me ne mogu sasvim zadovoljiti, obino su isuvie meki. Mislim da obina gravira , rezbarenje drveta ili litografija imaju odreenu aru koju ne moe da zameni bilo ta mehaniko. Ovaj novi stav, ova potraga vrstom rogobatne, stilske originalnosti je obeleena otkriem iz 1887, Felix-a Bracquemond-a, stub impresionistikog institucijalizma i osoba koja je prva zainteresovala Gaugin-a za keramiku ,,LEstampe Originale. Potom se razvila ,,Societe des Peintres-Graveur i objavila album individualnih printova umetnika, koja je imala znaajn uspeh i bila je prodata krajem naredne godine. Drutvo je takoe zapoelo seriju godinjih izlobi, ali je prva od njih otvorena kod Duran-Ruel-a u okrugu Peletier 23 januara 1889, i sadrala je radove Degas-a, Pissarro-a, Redon-a, Bracquemond-a i Rodin-a-plodan i svestan graver. Uz organizaciju kao to je ova i stimulus redovnih izlobi, nije trebalo da se pitamo o izradi printova koja je postala atraktivan izgled za skoro sve mlae eksperimentaliste. Benard je lino za razliku od Gauguin-a, bojio svoje printove vodenim bojama i poverio je svoju temu veim delom Breteniji. Svi umetnici koji su imali veze sa Gauguin-om i Pont-Aven postali su entuzijastini tampai printova i lanovi drutva ,,Societe des Peintres-Graveur. ak i Serusier, koji je strastveno okupiran bojom kao odluujuim faktorom u svom radu i stoga je bio nezainteresovan samo za grafike, stvorenim u odreenom broju ili za prodaju u Parizu ili kao ilustracije pozorinih programa. Roderik OConnor, koji nije sreo Gaugtuin-a do 1894, usvojio je od njega principe sintetizma, ali je kod gravura(uradio je smao jedan litograf) izloio linearni dinamizam koji ga je prevazilazio i predstavio je ekspresionistiku strast koja ima afirmitet prema gradfikom radu Munch-a. Maxime Maufra je takoe koristio printove da bi podstakao emocije, a ne puku kontremplaciju. Kao to je Claude Roger-Marx napisao u svom uvodu prvom ,,LEstampe Originale albumu: Delovalo bi nemogue da naiemo na bilo ta tp propoveda tako ustro animirajui mos ljudskog duha.l Uzmite neivi deo drveta ili kamen. Umetnik nalazi i odmah pravi inertni i beivi palpitat, dajui im ivot i smisao. Do jue beznaajno sada i zauvek otkriva karakter, reflektuje temperament i otkriva duu umetnika. Gauguin je i sam, osim jedne vane gravire Mallarme objavljene 1891 u izdanju od oko 12 impresija-odtampana na rqazliitim podlogam ai jasdno je reflektoval uticaj van Gogh-ovog slinog portreta Dr Gachet-a graviranog prethodne godine-uradio je malo vie na ovom polju osim brojinuh litografija stvborenih oko 1889, uglavnom su subjekti bili iz Martinique. Njegova najvea dostignua tek trebala da se pojave nakon nekoliko godina kada se vratio svom originalnoj sklonosti prema graviranju drveta i stvorio je neka na temu ,,Tahitian. Deset se pojavilo kao ilustreacije, zajedno sa akvarelnim skicama u Noa Noa, dnevnik njegovih iskustava kao slikar na Tahiti, tekst koji je bio napisan u kolaboraciji sa Charles Moricom 1893. Ove gravire su bile izuzetne na mnogo naina. One su prethodile aplikaciji grafike umetnosti to je prvo bio Ruskinian princip- ali koji je trebalo da dominira umetnikom milju tokom naredne polovione veka-potvrujui 18

zahteve prirode materijalno iskoriene, postiui stoga u ovom posebnom sliaju vrstu jednakosti, nametnuti relativnom tvrdokornou drveta. Ovo je samo dalo prizoru emocionalnu jainu koja je kani8je uticala na radove ekspresionista poput Karl SchmidtRottluff i Erich Heckel. Obezbedila je takoe shvatanje ljudkog lica i figure koja je povezana sa afrikim primitivizmom dala Picasso-u figurativni idiom koji je koristio u radovima poput ,,Les Demoiselles d Avignon i koji je postao prihvaen anatomski idiom veine ,,Modernistike umetnosti. Raznolika priroda postimpresionizma je omoguena poveanju broja malih umetnikih galerija koje su spremne da izloe radove istraivake prirode i da stvaranjem organizacija posveenih katolokim standardima selekcije nego onaj koji je oznaila zvanino telo poput Salona. Njegove inovativne osobine su postale pristupane iroj publici shodno posterima umetnika poput Toulouse-Lautrec i Bonnard. Razvoj izrade printova kao ivotna i esto komercijalno uspena forma izraza nije samo uveala trite nego i manipulacije linija i kontura koje su mogle biti shvaene unutar njihove zavrne stilske sintakse.

19