Mere za otklanjanje uzroka saobraajnih nezgoda

Mihajlo Laarac

Kovin 2013.

Mere koje postoje

Mere su: 1. 2. 3. 4. 5. Preventivne Normativno-regulativne Represivne Mere na poboljanju sistema .V.P.O. Mere na internacionalnom nivou

Preventivne mere
U Preventivne mere za otklanjanje uzroka saobraajnih nezgoda spadaju: Obrazovno-vaspitne Mere poboljanja obuke Mere rekonstrukcije i izgradnje putne mree Mere poboljanja voznog parka (nova i savremenija vozila) Savremenije regulisanje saobraaja

Obrazovno-vaspitne mere predstavljaju osnovu za razvijanje saobraajne kulture. Ove mere sprovode roditelji (porodica), kolske ustanove, sredstva javnog informisanja, usko-specijalizovane ustanove. Veliki uticaj na uesnike u saobraaju moe se ostvariti akcijama i kampanjama koje se sprovode preko sredstava javnog informisanja iliti medija.

Normativno-regulativne mere
U oblasti bezbednosti saobraaja najvii pravni akt je Zakon o Osnovama bezbednosti Saobraaja (ZOBS). Ovim zakonom su definisani opti pojmovi i pravila u bezbednosti saobraaja (rad autokola, registracija vozila, zdravstveni pregled vozaa, pravila saobraaja, saobraajna signalizacija, ) su detaljno regulisana pravilnicima. Uz svaki pravilnik ide i objanjenje pravilnika. Lokalne samouprave (gradovi i optine) mogu donositi uredbe koje moraju biti u skladu sa ZOBS-om i pravilnicima i vae samo za teritoriju grada odnosno optine.

Represivne mere
Da bi preventivne mere davale eljeni rezultat, istovremeno treba uvesti dobar i efikasan sistem represivnih tj. kaznenih mera. Veoma je vano da se sakncioniu svi poinioci prekraja i krivinih dela. Vreme od trenutka injenja prekraja do izricanja kazne je potrebno maksimalno skratiti, kako bi kazna imala eljeni efekat. U naoj zemlji se koriste sledee kaznene mere: Novana kazna (za fiziko, odgovorno i pravno lice); Kazneni poeni (ukupno 18); Zabrana upravljanja;

 Zatvorska kazna.

Mere na internacionalnom nivou

Najznaajniji zadatak meunarodnih organizacija koje se bave problemom bezbednosti saobraaja je da standardizuju nain evidentiranja saobraajnih nezgoda da bi se rezultati analiza i istraivanja mogli uporeivati. Modeli bezbednosti saobraaja se ne mogu prenositi iz jedne zemlje u drugu jer postoje razliiti ekonomski, geografski, kulturni, klimatski i drugi uslovi. Zbog toga, inostrana iskustva treba prihvatiti u optem naelu, a zatim ih prilagoavati naim uslovima i potrebama.