DESKRIPCIJA KOLSKOG UENIKOG POSTIGNUA U NASTAVI IZ OSNOVA INFORMATIKE I RAUNARSTVA U OSNOVNOJ KOLI

mr Mara S. iljak, prof. 1, Prof. dr Mile S. iljak2 Osnovna kola Sveti Sava u Kragujevcu, 2VT Poarevac

UVOD Osnovna kola je bazna opteobrazovna institucija od posebnog znaaja, u kojoj se istovremeno integriu razliiti interesi, razliitih subjekata, a kroz odvijanje odgovarajueg nastavnog procesa u realnim uslovima. Nastavni proces u osnovnoj koli, kao osnovna kolska delatnost, obuhvata plansko, organizovano i svrsishodno sprovoenje vaspitno-obrazovnih aktivnosti, u skladu sa vaeim nastavnim planovima i programima, propisanim od strane nadlenog ministarstva, i sa jasno utvrenim zadacima i ciljem. Vaspitno-obrazovna aktivnost zasniva se na realizaciji nastave iz obaveznih i izbornih nastavnih predmeta, ali i kroz brojne vannastavne aktivnosti. Da bi se u nastavnom procesu zastupio odreeni izborni nastavni predmet potrebno je sprovesti odreenu proceduru i obezbediti odgovarajue preduslove. Kada se u koli iskristalie opredeljenje za uvoenje u nastavu odgovarajueg izbornog predmeta, kola je obavezna da obezbedi prostor, opremu i nastavnika, a potom da objektivno i transparentno prezentira uenicima i njihovim roditeljima, odnosno starateljima, takvu nameru i mogunost, te da im ostavi dovoljno vremena za opredeljenje i donoenje blagovremene konane odluke. U spektru ponuenih izbornih nastavnih predmeta u osnovnoj koli, navodi se i izborni predmet Osnove informatike i raunarstva (OIIR). Osnove informatike i raunarstva, kao izborni nastavni predmet u osnovnoj koli, realizuje se u VII i VIII razredu, sa odgovarajuim godinjim fondom asova. Opredeljenje uenika za pohaanje izborne nastave iz OIIR-a je dobrovoljno, ali pohaanje nastave za uenike koji su se opredelili postaje zakonska obaveza. GLOBALNA STRUKTURA IZBORNOG PROGRAMSKOG SADRAJA OIIR-A U zvaninom izbornom programskom sadraju za izborni nastavni predmet OIIR, precizirani su cilj i zadaci i moduli sa odgovarajuim sadrajima. Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog programa OIIR-a jeste, da se uenici osposobe za obavljanje jednostavnih operacija na raunaru. Kao zadaci obrazovno-vaspitnog rada izbornog programa OIIR-a, navode se: upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i raunarstva; upoznavanje osnovnih karakteristika raunara; razvijanje interesovanja za primenu raunara u svakodnevnom ivotu i radu; podsticanje kreativnog rada sa raunarom; osposobljavanje za korienje raunara. Sadraji izbornog programa na nivou tematskih celina, za VII i VIII razred, transparentno su navedeni u tabeli 1. Tabela 1. Sadraj izbornog programa, na nivou tematskih celina, po razredima iz OIIR-a Razred Godinji fond asova TEMATSKA CELINA Naziv Fond as. Sadraj Ukljuivanje i iskljuivanje raunara. Interfejs operativnog sistema Windows. Rad sa prozorima. Ikona My Computer. Rada u Windows Explorer-u. Control Panel. Rad sa fontovima. Instalacija programa. Instalacija novih periferija. Odravanje diskova. Izgled osnovnog prozora. Rad sa 2.

1.

II

40

Operativni sistem

18

Rad sa tekstom

11

dokumentima. Izgled i veliina strane, podeavanje margina. Upisivanje i korigovanje teksta. Formiranje karaktera. Formatiranje pasusa. tampanje. Rad sa tabelama. Rad sa slikama i objektima. Crtanje u tekst procesoru. Podeavanje radnog okruenja. Radna sveska, radni list i prozor. Tipovi podataka. elija. Redovi i kolone. Korienje formula i funkcija. Formatiranje elija. tampanje. Rad sa grafikim objektima i dijagramima. Uvod u oblast grafike i animacije. Program za grafiku. Rad sa dokumentima. Crtanje osnovnih grafikih elemenata. Palete. Rad sa objektima. Uvod u programiranje. Tipovi podataka i deklarisanje promenljivih. Osnovne komande programskog jezika. Kontrolne strukture i petlje. Demonstracija mogunosti programskog jezika. Pojam raunarske mree. Internet. Prijavljivanje na sistem. Servisi na Internetu. Program za pregled podataka. WWW.Elektronska pota. Praktian rad na mrei. Uvod u multimediju. Kreiranje prezentacije. Dodavanje efekata. Implementacija zvuka. Korienje AB opreme. Demonstracija mogunosti programa.

Rad sa tabelama

11

Primena raunara u oblasti grafike i animacije Primena raunara u oblasti programiranja Primena raunara u oblasti komunikacije raunaraInternet Primena raunara u oblasti multimedije

10

10

III

60

10

10

Izabrana poglavlja za produbljivanje znanja iz jedne od ponuenih oblasti: grafika i Izborni moduli 20 animacija, programiranje, Internet ili multimedija. Izborni program iz OIIR-a se realizuje u specijalizovanim kabinetima, pri emu na svaki radno sposoban raunar istovremeno dolazi najvie dva uenika. Raunar treba shvatiti kao sklop osnovnih, a obaveznih, komponenti, koje su meusobno povezane u funkcionalnu celinu, sa unapred opredeljenom granicom radne sposobnosti i sa instaliranim odgovarajuim softverom. Raunar se moe sadrajno proirivati, tehniki unapreivati i revitalizovati na istom nivou, a sve shodno raspoloivim mogunostima i potrebi. Raunari u specijalizovanom kabinetu su, ili bi trebalo da budu, umreeni, i da budu pod kontrolom centralnog nastavnikog raunara, kako bi se mogao pratiti i koordinirati proces realizacije programskih sadraja. NASTAVNE SPECIFINOSTI OIIR-A Pomisao da se jedan nastavni predmet moe i ne mora zastupiti u nastavi, i saznanja o postupku iniciranja i nainu donoenja konane odluke o tome, dovoljan su preduslov da se takav nastavni predmet okvalifikuje kao poseban. Ako takav nastavni predmet prate i brojne osobenosti, kojih nema u drugim nastavnim predmetima, onda se s pravom za takav nastavni predmet moe rei, da je specifian. Nastavne specifinosti OIIR-a, ogledaju se, izmeu ostalog, u sledeem: nije obavezan za sve uenike, u svim odeljenjima, odgovarajueg razreda; prijavljivanje uenika za pohaanje nastave je doborovoljno, a samo pohaanje nastave za prijavljene uenike postaje zakonska obaveza; 3.

 razliiti su motivi i interesi zbog kojih se pojedini uenici opredeljuju, prijavljuju i pohaaju nastavu; uenici opredeljeni i prijavljeni za pohaanje nastave, pohaaju nastavu na utrb svog slobodnog vremena; uenici koji pohaaju nastavu su dodatno optereeni po osnovu programskih sadraja i po osnovu uveanog broja asova nastave, u pojedinim nastavnim danima; prijavljeni uenici formiraju odgovarajuu grupu, u odgovarajuem odeljenju, pri emu se u takvoj grupi izmenila pedagoka, socijalna i polna strukturna skladnost; uenici i nastavnik borave u specijalizovanoj uionici (kabinetu), u kojoj je instaliran vei broj ureaja, koji su stalni izvor nejonizujueg zraenja; tokom nastave koristi se oprema koja se nalazi pod mrenim naponom od 220 V; tokom nastave koristi se oprema, ija je radna sposobnost sa posebno izraenom osetljivou na nepanju, neznanje i zlonamernosti; nastavnik radi sa heterogenom grupom uenika po osnovu polaznih predznanja, koja su granino razliita i neujednaena; nastavnik radi sa grupom uenika, meu kojima ima i onih koji su patoloki ovisni od konzumiranja raunara bez nadzora, ili su oboleli od raunarske habituacije; u kolskom dnevniku nema adekvatnih rubrika u koje e nastavnik upisivati sadraj asa i odsutne uenike sa nastave; nastavnik ne poseduje pedagoka iskustva neophodna da u potpunosti odgovori svim zahtevima nastave iz ovog predmeta (nije adekvatno pripremljen kroz sopstveno kolovanje); nastavnik se suoava sa odsustvom strune literature koja tretira metodiku nastave iz ovog nastavnog predmeta, a u specifinom adolescentnom uzrastu; ocena iz ovog nastavnog predmeta ne ulazi u prosek prilikom utvrivanja opteg uspeha uenika, u odgovarajuem razredu; ocena, nedovoljan (1), iz ovog nastavnog predmeta se upisuje u aku knjiicu, ali se ne upisuje u svedoanstvo; uenik sa ocenom, nedovoljan (1), ne upuuje se na popravni ispit iz tog nastavnog predmeta; u procesu nastave iz ovog nastavnog predmeta, nastavnik i uenici, angauju gotovo sva ula istovremeno. Svakim danom, sve vie je raunara u posedu uenika. Neposedovanje linog raunara uenici prevazilaze poseivanjem igraonica, Internet kafea, ali i iznajmljivanjem raunara od firmi, koje se tim poslom bave. Raunar je praktino dostupan svima, koji izraze elju i/ili potrebu da ga koriste, bez bilo kakvih ogranienja, ali i sredstvo za dokazivanje prestinosti u razmerama uzrasne populacije. Pojava nenamenskog, prekomernog i izmaklog kontroli konzumiranja raunara, izvan kole, od strane uenika, dovodi do stvaranja navike zavisnosti, tj. pojave oboljenja od raunarske habituacije. Raunarska habituacija kao bazno oboljenje, najee potie od konzumiranja raunara za potrebe igranja i/ili surfovanja Internetom. Uenik koji boluje od raunarske habituacije, pri svakom susretu i kontaktu sa raunarom, mimo svoje volje, iskljuuje se iz interakcije sa okruenjem, i svu svoju svest i panju usmerava ka raunaru i njegovom korienju za igranje i/ili surfovanje. Takoe, evidentna je kod takvih uenika pojava instiktivnog nagona suprostavljanja svakome, ko ga u tom konzumiranju, na bilo koji nain, spreava ili ometa. Takoe, evidentna je i pojava da se ovo oboljenje prenosi na druge uenike, iz bliskog okruenja, ulnim putem. U tako sloenim okolnostima, a pod teretom tradicionalizma u nastavi, nastavnik OIIR-a se suoava sa fenomenima koji do danas nisu registrovani, a samim tim i obraivani u pedagokoj teoriji i praksi. Od nastavnika OIIR-a se oekuje da odri nastavu, da pri tome ujednai unutranju ueniku motivaciju na nivou grupe, da obolele od raunarske habituacije izlei, da sprei inficiranje ostatka grupe od raunarske habituacije, da ujednai kolska uenika postignua po svakom ueniku u grupi, shodno njihovim objektivnim mogunostima, te da ostvari harmonijsku dvosmernu interakciju meu svim lanovima grupe.

Mnogi nastavnici nisu spremni i odluni, da izvre ovaj izrazito teak, izazovan i odgovoran posao, te najee pribegavaju varijanti, da se nastava odvija po principu, da svaki uenik igra i/ili surfuje po sopstvenoj elji, mimo programskih sadraja. Ovakve okolnosti i dogaanja faktiki su uinile, da postoji furkacija nastave u odeljenjima VII i VIII razreda, a po osnovu naglaene diferencijacije nastave, zasnovane na istovremenom izuavanju razliitih nastavnih predmeta u istom razredu. Polazei od pretpostavke, da i pored svih specifinosti i tekoa koje prate nastavu iz OIIR-a, ista bude odraena savesno, struno i asno, nesumnjivo je da se na taj nain daje znaajan doprinos unapreenju nastavnog procesa i ostvarenju krajnjeg cilja nastavnog procesa, kako vaspitnog, tako i obrazovnog dela. Uvoenjem OIIR-a kao redovnog nastavnog predmeta otklonila bi se ova pedagoka anomalija, ali bi se i preventivno delovalo na suzbijanju zloupotrebe raunara od strane adolescenata, ime bi se i sigurno smanjio broj obolelih od raunarske habituacije. Postavlja se ozbiljno pitanje, da li smemo zanemariti ovu nunost u smislu prevoenja OIIR-a u status redovnog nastavnog predmeta, ako se dobro zna da su danas osobe bez informatike pismenosti i hardverske informisanosti, unapred diskvalifikovane u pogledu ravnopravnog ukljuivanja u savremene ivotne i radne tokove, to se posebno odnosi na deo populacije koja ne nastavlja dalje kolovanje nakon zavrene osnovne kole. DESKRIPCIJA KOLSKOG UENIKOG POSTIGNUA U OSNOVNOJ KOLI Dete se upisuje u osnovnu kolu u odreenoj starosnoj dobi, kada poseduje zdravstvenu sposobnost i kada to njegova fizika i psihika razvijenost dozvole. Nastavni planom su propisani nastavni predmeti, redovni i izborni, po svakom razredu, koji e biti izuavani kroz nastavni proces, a nastavnim programima su propisani sadraji po svakom izuavanom nastavnom predmetu. Nastavnik treba da prenese propisane sadraje u razumljivom obliku i na usvojiv nain, aktuelnoj uenikoj populaciji, ali i da kod njih istovremeno podstie i razvija pozitivna vaspitna svojstva. Svaki uenik je usvojio odreeni deo propisanog predmetnog sadraja i deo pozitivnih vaspitnih svojstava. kroz nastavu u svakom nastavnom predmetu. Kvalitativna i kvantitativna usvojenost propisanih sadraja i pozitivnih vaspitnih svojstava predstavlja ustvari postignue uenika, u odgovarajuem nastavnom predmetu, i u odgovarajuem razredu. Za kolsko ueniko postignue u nastavi iz svakog nastavnog predmeta svojstvena je dvokomponentnost tj. jedna komponenta se odnosi na vaspitanje, a druga komponenta na obrazovanje. kolsko ueniko postignue, kao celina i komponentno, neotuivo je vlasnitvo odreenog uenika, i ne moe se prenositi na drugoga uenika ni pod kojim uslovima, dobrovoljno, nasilno ili/i neasno. Vrednovanje kolskog uenikog postignua mogue je skalarno, opisno i/ili kombinovano. U realnim prilikama kod nas, nastavnici su lieni, prava i mogunosti, da posebno vrednuju vaspitnu i posebno obrazovnu komponentu uenikog postignua, u domenu svog nastavnog predmeta, uz napomenu da i ne postoje utvreni pouzdani mehanizmi za takvu nastavniku aktivnost. Sve se svodi i nadalje na klasiku, da se jednom brojanom ocenom ceni kolsko ueniko postignue, preutno njegova samo obrazovna komponenta, za svakog uenika koji je pohaao nastavu iz odgovarajueg nastavnog predmeta. Ovakva praksa proizvodi ozbiljno pitanje, koliko je objektivno vrednovanje kolskog uenikog postignua u realnim uslovima? U osnovnoj koli prepoznatljive su sledee vrste kolskog uenikog postignua: singularno kolsko ueniko postignue, ili predmetno kolsko ueniko postignue; parcijalno kolsko ueniko postignue, ili razredno kolsko ueniko postignue; integralno kolsko ueniko postignue, ili osnovno kolsko ueniko postignue. Singularno kolsko ueniko postignue obuhvata kvantitativnu i kvalitativnu usvojenost propisanih sadraja i pozitivnih vaspitnih svojstava od strane uenika iz odreenog nastavnog predmeta, u odgovarajuem razredu. Parcijalno kolsko ueniko postignue obuhvata kvantitativnu i kvalitativnu usvojenost propisanih sadraja i pozitivnih vaspitnih svojstava od strane uenika iz svih nastavnih predmeta, na kraju nastavne godine, odreenog razreda. 4.

Integralno kolsko ueniko postignue obuhvata kvalitativnu i kvantitativnu usvojenost propisanih sadraja i pozitivnih vaspitnih svojstava od strane uenika, na kraju osmogodinjeg kolovanja, tj. zavretka osmog razreda. U optem smislu, za kolsko ueniko postignue je svojstvena: kumulativnost, varijabilnost, rezultativnost, obnovljivost, funkcionalnost i reciklanost. Ima smisla razmiljati i o uvoenju kolskog nastavnikog postignua, za svakog nastavnika ponaosob, u nastavi iz odreenog nastavnog predmeta u osnovnoj koli, u odreenoj kolskoj godini, a u smislu objektivnog sagledavanja rezultativnosti nastavnikovog rada po osnovu ostvarenog kolskog uenikog postignua. KOLSKO UENIKO POSTIGNUE U NASTAVI OIIR-A Izborni nastavni predmet Osnovi informatike i raunarstva je multidisciplinaran, interdisciplinaran, sadrajan, zahtevan, aktuelan i koristan nastavni predmet. Od uenika opredeljenih i prijavljenih za pohaanje nastave iz OIIR-a se oekuje i zahteva, da ispolje ozbiljnost, disciplinovanost, redovnost, angaovanost, radnost, upornost, izdrljivost, recipijentnost i kooperativnost. Od nastavnika iz OIIR-a se oekuje i zahteva, da poseduje sve one osobine i vrline koje poseduju i svi drugi savesni, struni i asni nastavnici iz svih drugih nastavnih predmeta, meutim, poneto i drugoga, ali i neto vie od toga, a to je nametnuto prirodom i brojnim specifinostima samog nastavnog predmeta. Nesporno proizilazi, da je rad nastavnika u nastavi OIIR-a kompleksniji, zahtevniji, dinaminiji i odgovorniji. Dodatne aktivnosti nastavnika u nastavi OIIR-a, pre svega podrazumevaju da nastavnik bude, i: brini roditelj, koji e stalno, ali ne monotono i prekomerno, upozoravati uenike na potencijalnu opasnost koja je prisutna pri radu s raunarom; savesni uvar, koji e ouvati celovitost konfiguracija i radnu sposobnost osetljivoj opremi korienoj u nastavi; obazrivi pozornik, koji e odravati radnu disciplinu u ogranienom prostoru, ispunjenom opremom i uenicima; vrsni pedagog, koji e pravilnim izborom i sinhronizacijom didaktiko-metodikih mehanizmima preneti nastavni sadraj na razumljiv i usvojiv nain, a koji je prilagoen sposobnostima i mogunostima svakog uenika ponaosob u grupi; iskreni psiholog, koji e doprineti razvoju kontrolisanih mentalnih aktivnosti kad svakog uenika u grupi (misli se na panju, pamenje i psihomotoriku), i koji e doprineti vaspitnom razvoju linosti uenika, u smislu izraenih pozitivnih svojstava i ponaanja; pouzdan dijagnostiar, koji e prepoznati uenike koji su ve ranije oboleli od raunarske habituacije; dobar strateg, koji e ranije obolele uenike od raunarske habituacije odrati dovoljno aktivnim i ukljuiti ih u nastavu, uz spreavanje irenja bolesti na ostale uenike u grupi; strpljiv i poverljiv sagovornik, svakom ueniku shodno razvojnim potrebama odgovarajueg uzrasta, a kroz specifian oblik druenja; dobro obaveteno lice o svim tehnikim, tehnolokim i softverskim dostignuima, u svetu i kod nas. Iz takvog sinergetskog delovanja subjekata nastavnog procesa, u kontrolisanom ambijentu i u realnim uslovima, oekuje se i ostvarenje odgovarajuih singularnih kolskih uenikih postignua, po svakom ueniku u grupi. U realnim prilikama, nastavnik OIIR-a, skalarno vrednuje, obrazovnu komponentu, postignutog singularnog kolskog uenikog postignua, za svakog uenika u grupi. Obrazovnu komponentu singularnog kolskog postignua ine: znanja, umea, vetine i navike. U okviru znanja pored poznavanja injenica neophodno je usvojiti brojne pojmove, pravila, principe, metode, zakonitosti, definicije, aksiome, norme, simbole, algoritme, teorije i vrednosti. Jednostavno, raunar se ne moe pokrenuti, niti potom i koristiti, ako se ne potuje generalizacija o objektivnoj stvarnosti. Na osnovu prethodno steenih znanja, uenici tokom uvebavanja formiraju sposobnost umea, kojom se obavljaju odreene aktivnosti spretno, tano i ubrzano. 5.

Ponavljanjem umea, uenici, pod nadzorom nastavnika, razvijaju sposobnost vieg reda, koja im omoguava lake, bre i preciznije izvoenje odreenih motornih aktivnosti, ime stiu vetinu. U zavrnoj fazi formiranja singularnog kolskog uenikog postignua u nastavi OIIR-a, kod uenika se formiraju algoritamski naini reagovanja u odreenim okolnostima, odnosno, automatiziraju se vetine, to rezultira da uenici obavljaju odreene radnje bez napora, brzo i tano, pa se kae da su naueni navikama. Za uenika koji je usvojio znanja i formirao umea, stekao vetine i nauio navike, se moe rei da je opravdao pohaanje nastave iz OIIR-a, i postigao singularno kolsko ueniko postignue zadovoljavajueg nivoa, i da je osposobljen za pravilno korienje raunara. ZAKLJUAK Nastavni proces u osnovnoj koli ima posebnu vrednost u formiranju i razvoju jedne linosti, a samim tim i itavih populacija, a po osnovu obaveznosti pohaanja osnovne kole, odnosno, i poseban znaaj u formiranju odrive drutvene zajednice. Savremeni trendovi i tokovi, ne priznaju i ne poznaju granice prostora i vremena, i imperativno nameu nunost prilagoavanja nastavnih procesa, na svim nivoima, pa samim tim i na nivou osnovne kole, nezadrivom progresu u sferi ivota i rada. U tom spektru kompulzivnih zahteva postavljenih pred nastavni proces u osnovnoj koli prepoznatljiva je potreba za obezbeenjem informatike pismenosti i hardverske informisanosti uenike populacije. Za oekivat je, da se ta zahtevnost ispuni kroz nastavu iz nastavnog predmeta OIIR-a. Svedoci smo, da je nastavni predmet OIIR i dalje u statusu izbornog nastavnog predmeta, i da nije akceptiran od celokupne uenike populacije. Nastavnici iz nastavnog predmeta OIIR-a, i pored skromne pripremljenosti, oteano prihvataju i nose teret ispunjenja programskih zadataka i ciljeva, uz istovremeno suoavanje sa novim izazovima u obliku prisustva raunarske habitauacije, u jednom delu uenike populacije, opredeljene i prijavljene za pohaanje nastave iz OIIR-a. U tom turbulentnom spletu erornih miljenja, realnih subjekata, njihovih interesa, te injenica i okolnosti, mora se sagledati i uinak nastave iz OIIR-a, uz sva uvaavanja resorsnih kapaciteta uenike populacije, u osetljivoj razvojnoj starosnoj dobi. Kao jedan od ponuenih reprezentativnih pokazatelja ostvarene uenike uspenosti u nastavi OIIR-a, pojavljuje se singularno kolsko ueniko postignue, odnosno predmetno kolsko ueniko postignue. Reprezentativni pokazatelj uenike uspenosti, nastao je kao rezultat temeljne analize kompleksnog diverziteta u nastavi, i surove i nealternativne realnosti. Nakon sprovedenog istraivanja, ovim radom ponueni su strunoj i naunoj javnosti na ocenu brojni odgovori na aktuelna pitanja, kao i novine u pojmovnom, sadrajnom i aplikacionom smislu. Za oekivat je, da se nastavnom predmetu OIIR izmeni status, inovira njegov programski sadraji i obezbede adekvatni uslovi u kojima e se realizovati nastava, da bi se postigao zadovoljavajui nivo singularnog kolskog uenikog postignua, po svakom ueniku osnovne kole. Informacije sa terena ukazuju, da na dananji dan, u mnogim kolama nema raunara, nema nastavnika iz OIIR-a, nema nastave iz OIIR-a, a samim tim niti se moe govoriti o vrenju informatikog opismenjavanja i hardverskog informisanja aktivne uenike populacije u tim kolama, to je neodrivo. 6.

7. LITERATURA 1. V. Andrilovi, M. udina: Psihologija uenja i nastave, 1985, Zagreb: kolska knjiga 2. V. Andrilovi: Metode i tehnike istraivanja u psihologiji odgoja i obrazovanja, 1988, Zagreb: kolska knjiga 3. A. Brkovi: Promene linosti uenika pod uticajem nastave, 1991, aak: Tehniki fakultet 4. A. Brkovi: Promene linosti uenika pod uticajem trajnijeg doivljavanja uspeha ili neuspeha, Zbornik 11, Institut za pedagoka istraivanja, 1978, Beograd: Prosveta 5. A. Brkovi: Nastava-uenik-razvoj, 1998, Uice: Uiteljski fakultet 6. A. Brkovi: Promene linosti uenika pod uticajem nastave, 1991, aak: Tehniki fakultet 7. A. Brkovi, D. Petrovi Bjeki, L. Zlati: Motivacija uenika za nastavne predmete, Psihologija, XXXI, br. 1-2, (1998), str. 115-136. 8. A. Brkovi: Uticaj trajnijeg doivljavanja uspeha ili neuspeha na razvoj linosti uenika, Psihologija XII, br. 3-4, (1991), str. 47-58. 9. B. orevi: Dodatni rad uenika osnovne kole, 1977, Beograd: Prosveta 10. J. orevi: Inovacije u nastavi, 1986Beograd: Prosveta 11. J. orevi: Didaktika i posebne metodike, 1998U: Metodika nauna i nastavna disciplina, Jagodina: Uiteljski fakultet. 12. R. Kvaev: Modeliranje procesa uenja, 1980, Beograd: Prosveta 13. R. Kvaev: Razvijanje stvaralakih sposobnosti kod uenika, 1971, Beograd: Zavod za izdavanje udbenika SRS 14. A. Libert: Filozofija nastave opta didaktika, 1955, Beograd: Gec Kon A. D 15. D. Mandi: Informaciona tehnologija u obrazovanju, 2001, S. Sarajevo: Filozofski fakultet 16. P. Mandi: Perspektive korienja raunara u osnovnim kolama, Pedagoka stvarnost XLI, br. 7-8, (1995), str. 400-408.