FAKULTET BEZBEDNOSTI

UNIVERZITET U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD:

SIDA I POLNO PRENSIVE BOLESTI

Predmet: Zdravstvena i socijalna zatita Profesor: Slaana Jovi

Studenti: Domonji Tina 62/04 Uroevi Ivana 61/04

Gajin Milo

377/04

SADRAJ:
1. UVOD.......................................................................................... ..........................2 2. STA JE HIV?............................................................................................. ............3 3. HIV I SIDA............................................................................................ ................4 4. HEPATITIS C................................................................................................... .....7 5. POLNO PRENOSIVE BOLESTI..........................................................................9 5.1. Kondilomi polne bradavice.......................................................................9 5.2. Hlamidija................................................................................................ .....10 5.3. Mikroplazma i Ureaplazma.........................................................................11 5.4. Trihomonas............................................................................................ ......12 6. ZAKLJUAK........................................................................................................15 7. LITERATURA......................................................................................................16

1.UVOD:
Sida je neizleiva bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije virusom humane imunodeficijencije (HIV) i definisana je kao skup simptoma i infekcija koji rezultuju slabljenjem i unitenjem imunog sistema. Na taj nain organizam biva onesposobljen da se brani od bilo koje druge bolesti ili infekcija. SIDA je akronim od francuskog naziva za sindrom steenog imunolokog deficita a AIDS od engleskog naziva Acquired Immunodeficiency Syndrome. Treba razlikovati pojmove HIV pozitivna osoba (HIV+) i osoba obolela od side. To su dve povezane ali razliite stvari. HIV pozitivna osoba je osoba zaraena virusom HIV, a kod osobe obolele od SIDE je virus HIV-a doao do poslednje faze posle ega nastupa smrt. Ako je neka osoba zaraena HIV-om to znai da je ona HIV+ ali to ne znai da ona ima SIDU. Do pojave bolesti moe da proe vremenski period od dve do deset godina. HIV+ osoba moe da izgleda potpuno zdravo, sposobna je za rad ili bilo kakvu drugu aktivnost kao i bilo koja zdrava osoba. Osoba moe biti HIV pozitivna dug vremenski period bez razvoja simptoma bilo koje od bolesti koja karakterie ovaj sindrom. Hiv se ne moe dobiti kupanjem u bazenu, uobiajenim socijalnim kontaktima, konzumiranjem hrane koju je spremila HIV+ osoba, boravkom u istoj prostoriji sa HIV+ osobom i sl. ivotinje i insekti kao komarci ne mogu preneti HIV ili SIDU niti oboleti od nje, jer samo u krvi oveka se nalaze CD4 limfociti za koje se virus vezuje.

2.TA JE HIV?
HIV je skraenica za naziv virusa humane imunodeficijencije(Human imunodeficiencyVirus). To je virus koji vodi ka AIDS-u,odnosno sindromu steene imunodeficijencije (Acquired Immune Defficiency Syndrome). * Kako se moe dobiti HIV?* HIV se moe nai u krvi,sjemenoj i vaginalnoj tenosti i u majinom mlijeku.Virus se moe jedino prenijeti na drugu osobu ako jedna od maloas pomenutih tjelesnih tenosti HIV-om zaraene osobe ue u krvotok zdrave osobe.ak i tada se ne moe donijeti stopostotan zakljuak da je osoba dobila virus tj. da je inficirana. Najei putevi prenoenja virusa su: -Nezatien seksualni odnos -Dijeljenje istih igala i dr. pribora za intravenozno ubrizgavanje droge -Vertikalnom transmisijom,tj. s majke na plod,tokom poroaja ili tokom dojenja djeteta -Krvnim produktima i transplatacijom tkiva Ako se inficirate HIV-om on poinje napadati va imuni sistem.Inficirana osoba moe izgledati i osjeati se savreno zdravo mnogo godina i ak uopte i ne znati da je inficirana. Sasvim je sigurno da e HIV kroz izvesno vreme slomiti va imuni sistem. Kada se ovo dogodi vi moete postati ranjivi na neke bolesti koje bi zdravi imuni sistem sasvim lako svladao.Kako va imuni sistem postaje sve slabiji i slabiji sve se tee brani od raznih bolesti i infekcija (koje se esto nazivaju i oportunistikim infekcijama) te one postaju sve uestalije. AIDS (Sindrom steenog nedostatka imuniteta) je skupina infekcija i kancera koji se mogu razviti kod ljudi koji su HIV+ .Za osobu se kae da ima AIDS kada se razvije jedna ili vie ovih specifinih bolesti ,to se obino deava nakon dueg perioda esto i vie godina.Nekim ljudima e biti dijagnostikovan AIDS kada razina njihovih T-elija padne ispod 200 kopija po kubnom mililitru krvi.Ove se definicije mijenjaju,tako da one koritene u Velikoj Britaniji nisu jednake onima koje se koriste drugdje.

Efekat koji HIV moe imati na pojedinca dosta varira.Na jednoj strani su osobe koje se osjeaju dosta dobro,prividno nema manifestacija bolesti,dok s druge strane postoje one osobe koje dosta brzo razvijaju stanje AIDS-a i podlegnu oportunistikim infekcijama. Vie je nego vjerovatno da e sa dananjim trendom razvoja anti-HIV tretmana,ak i osobe koje postanu vrlo bolesne,nakon primanja izvjesnih tretmana i lijekova moi u dobroj mjeri oporaviti svoj imuni sistem. Trenutno,lijek za AIDS ne postoji i nema vakcine koja bi sprijeila infekciju ljudi HIV-om. Kada virus jednom ue u krvotok osobe,ona postaje zaraena za cijeli ivot i potencijalni je prenosnik virusa na druge osobe. Postoji nekoliko vakcina u razvoju,ali eksperti vjeruju da su jo uvijek vrlo daleko od trenutka kada e imati prave rezultate i kada e te vakcine postati dostupne svima.

3.HIV I SIDA:

Najvea epidemija u ljudskoj istoriji, epidemija HIV-a i side i dalje se ubrzano iri. Struna javnost upozorava na podatak da je samo prole godine novih pet miliona ljudi inficirano, to je najvei broj novoinficiranih u jednoj godini od samog poetka HIV epidemije. Sada, ukupan broj ljudi koji ive sa HIV/sidom iznosi oko 47 miliona, a od registrovanja epidemije do danas umrlo je vie od 20 miliona osoba. Iako drave i donatorske organizacije ulau znatna sredstva u mreu preventivnog sistema, pet miliona novoinficiranih za godinu dana ne govore i o njenom uspehu, ali neke druge injenice ukazuju i na prve rezultate preventivnog rada. Jedan od kriterijuma za merenje funkcionisanja sistema prevencije jeste i uee mlae populacije meu novoinficiranim. Podaci kau da je sistem prevencije najefikasniji u zapadnoj Evropi i u SAD te da je, uprkos rastu epidemije, broj inficiranih ispod 30 godina primetno smanjen i sveden na 30 odsto od svih inficiranih. Nasuprot tome, pored podsaharske Afrike koja i dalje ostaje podruje najtee pogoeno epidemijom (vie od 30 miliona zaraenih), fokus posmatranja premeta se u istonu Evropu, gde je u Rusiji, Ukrajini i Estoniji zabeleena najbra ekspanzija epidemije (od 1,7 miliona zaraenih Evropljana, dve treine nalaze se u zemljama biveg Sovjetskog Saveza) i to sa velikim ueem mlae populacije 80 odsto zaraenih ispod 30 godina, ali i rapidnim rastom inficiranih ena, to je jo jedan od optih trendova. Premda su u poetnom stadijumu epidemije HIV i sida najvie pogaali mukarce, u poslednje vreme u svakoj zemlji sveta uee ena ubrzano raste i takorei prelazi polovinu ukupno inficiranih, pa se sve vie govori o "feminizaciji" epidemije. Naravno, to za sobom povlai i problem vertikalne transmisije, to jest prenosa virusa sa majke na dete. Kada svemu dodamo i mali broj ljudi koji je uopte testiran na virus HIV-a, odnosno ako imamo u vidu mnogo vei broj zaraenih nego registrovanih s infekcijom, te njihovo "nesvesno" irenje zaraze, dobijamo sasvim logino objanjenje za sve veu progresivnost ove svetske havarije. Epidemioloka situacija HIV/side u Srbiji i u svetu za 2007. godinu U Srbiji je od 1985. zakljuno sa 20.11. 2007. godine zvanino registrovano 2178 HIV pozitivnih osoba,od kojih je 1381 osoba (63%) ve obolela od AIDS-a (side), dok je 917 osoba umrlo od AIDS-a (66% svih obolelih) Epidemioloka situacija HIV/side u Srbiji u periodu 1985 - 2007. godina 5

U Srbiji je od 1985. zakljuno sa 20.11. 2007. godine zvanino registrovano 2178 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1381 osoba (63%) ve obolela od side, dok je 917 osoba umrlo od side (66% vih obolelih). Dominira grupisanje registrovanih HIV pozitivnih osoba (89%) na teritoriji centralne Srbije, i to uglavnom na podruju grada Beograda (77%), koji kao i svaka metropola ima vie zastupljeno rizino ponaanje, ali i najvei broj testiranja se obavi upravo u Beogradu. Prema dostupnim podacima 65 osoba inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti i stanja koja nisu specifina za AIDS, tako da krajem 2007. godine u Srbiji 1196 osoba ivi sa HIV-om, odnosno zvanino registrovana prevalencija HIV infekcije je 0,01%. Premda je epidemioloka situacija u Srbiji uobiajena, ono to zabrinjava je porast seksulnog prenosa HIV-a registrovan meu obolelim od AIDS-a, naroito izraen u poslednjih desetak godina (sa 15% 1991. na 51% 2005.), uz istovremeni pad obolelih meu intravenskim korisnicima droge (sa 72% 1991. na 18% 2006). Ovaj trend je jo izraeniji meu novootkrivenim osobama zaraenim HIV-om. Tokom 2007. godine, zakljuno sa 20.11.2007. godine, u Republici Srbiji je novoregistrovano 75 HIV pozitivnih osoba, 29 osoba obolelih od AIDS-a i 12 osobe umrlih od AIDS-a, dok su registrovane i 4 osobe umrle sa HIV-om. Od 75 novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om 46 (61%) je iz Beograda, a 10 (13%) je sa teritorije Vojvodine. Registrovano je skoro sedmostruko vie mukaraca (65 mukarca prema 10 ena). Veina novootkrivenih osoba zaraenih HIV-om prijavljenih tokom 2007. godine pripada uzrastu 20-49 godina (68 osoba odnosno 91%), pri emu je svaka trea osoba uzrasta 20-29 godina (29 osoba odnosno 39%). to se tie naina transmisije 53 HIV infekcija je preneeno nezatienim seksualnim odnosom (71% odnosno 82% od svih infekcija kod kojih je prijavljen nain zaraavanja), od ega 29 seksualnim kontaktom meu mukarcima. U istom periodu registrovano je 11 osoba inficiranih HIVom (15%) meu intravenskim korisnicima droge, dok za 10 osoba (13%) nije prijavljen nain prenosa HIV-a. Takoe, 22 osobe (29%) je svoj HIV status saznalo tek u terminalnom stadijumu infekcije, odnosno u trenutku kliniki manifestnog AIDS-a, a s druge strane registrovano je 37 (49%) nosilaca anti-HIV antitela bez simptoma. Iako se od 2002. godine registruje kontinuiran pad otkrivanja pozitivog HIV statusa u trenutku obolevanja od AIDS-a (56%), verovatno kao rezultat vee dostupnosti i kontinuirane promocije besplatnog savetovanja i dobrovoljnog testiranja na HIV u veem delu Srbije, jo uvek je visok procenat osoba koje ne znaju da su zaraene HIV-om pre razvoja znaka i simptoma AIDS-a. Od 29 novoregistrovanih osoba obolelih od AIDS-a, 17 obolelih su osobe mukog, a 12 osobe enskog pola (odnos polova 1,4:1). Na teritoriji Vojvodine je registrovano 5 sluajeva AIDS-a (17%), a u Beogradu 15 (50%). Najvie obolelih od AIDS-a registrovano je u uzrasnoj grupi 30-49 godina (20 osoba ili 69%), ali i 5 osoba uzrasta 20-29 godina (17%) i jedno dete mlae od godinu dana (HIV infekcija preneena sa majke). Po nainu transmisije 17 novoobolelih (58%) je registrovano meu osobama koje su inficirane HIV-om seksualnim putem, 8 (28%) meu intravenskim korisnicima droge, a kod 3 (10%) nije prijavljen nain transmisije. Od 12 osoba umrlih od AIDS-a jedno lice je sa teritorije Vojvodine, a 8 (67%) iz Beograda. Registrovano je 8 mukaraca umrlih od AIDS-a (odnos polova 2 : 1), dok je najvei broj umrlih registrovan u uzrastu 30-49 godina (9 osoba tj. 75%). Takoe, najvei broj umrlih je registrovan meu osobama koje su HIV stekle nezatienim seksualnim kontaktom (5 osoba odnosno 42%), a troje 6

umrlih (25%) je registrovano u populaciji intravenskih korisnika droge. Meu novoobolelima od AIDS-a tokom 2007. godine registrovano je 7 smrtnih ishoda (24%), dok je petoro umrlih obolelo ranijih godina (u periodu od 1998. do 2006. godine). Premda naa zemlja spada u zemlje sa niskom prevalencijom HIV infekcije epidemioloka situacija se moe okarakterisati kao potencijalno nesigurna, obzirom na nepovoljne socijalno-ekonomske uslove, kao i prisutno rizino ponaanje. S druge strane, postoji potencijalna opasnost od ekonomski uslovljene migracije iz zemalja istone Evrope i centralne Azije, koje su teko pogoene HIV epidemijom. Nakon kontinuiranog porasta registrovanih osoba sa kliniko manifestnim AIDS-om, od 1999. godine se zapaa postepeno opadanje broja obolelih, s procenom da e taj trend zadrati i tokom narednog perioda. Takoe, od 1997. godine se registruje i kontinuiran pad broja umrlih, tako da se od 2002. godine registruje proseno oko 26 umrlih od AIDS-a na godinjem nivou. Pad obolevanja i umiranja od AIDS-a najverovatnije je rezultat primene kombinovane, visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART) koja je od 1997. godine dostupna i besplatna i kod nas.

Broj inficiranih, obolelih i umrlih mukaraca je trostruko vei u odnosu na ene, to ukazuje na veu izloenost mukaraca infekciji i slae se sa podacima iz Evrope i sveta. Najvie HIV pozitivnih osoba dijagnostikovano u uzrastu 25-39 godina (58%), obolelih u uzrastu 30-49 godina (934 osobe tj. 69%), a umrlih takoe u u uzrastu 30-49 godina (621 osoba tj. 69%). Meu decom uzrasta do 15 godina HIV infekcija je retka (3,3%), kao i meu mladima uzrasta 15 -24 godine (12,8%). Ukupno posmatrano vodei nain prenoenja HIV-a meu obolelim od AIDS-a je korienje zajednikog pribora za injektiranje meu intravenskim korisnicima droge (43%), koji sa hemofiliarima i primaocima krvi (8,5% i to zaraenim uglavnom pre 1987. godine, od kada se svi dobrovoljni davoci krvi, tkiva i organa u Srbiji obavezno testiraju na HIV), ine vie od polovine svih obolelih od AIDS-a zaraenih putem krvi. Drugu veliku transmisivnu grupu meu obolelima ine osobe koje su HIV uzele nezatienim seksualnim odnosom, bilo sa osobom istog ili suprotnog pola (36%). Prenos HIV infekcije sa majke na dete je izuzetno redak (1,5%), dok za vie od 11% obolelih, uglavnom mukaraca, nije prijavljen nain zaraavanja, to pobuuje sumnju da zbog izraene stigmatizacije homoseksualizma i prisutne homofobije u naem drutvu, mukarci esto prikrivaju svoje rizino ponaanje. Sline pretpostavke postoje i za neke druge zemlje, a naroito za zemlje istone Evrope. Meu umrlima skoro polovina je intravenskih korisnika droga, dok je treina svih umrlih HIV stekla seksualnim kontaktom, a svaki deseti umrli je hemofiliar ili primalac krvi ili krvnih derivata.

Crvena traica
Crvena traica je meunarodni simbol koji odraava svest o postojanju HIV/AIDS-a. Ljudi je nose tokom itave godine a posebno oko 1. decembra Svetskog dana borbe protiv side, da bi iskazali svoju brigu o HIV/AIDS-u i podsetili druge ljude da su i njihova podrka i predanost potrebni. Crvena traica je spontano nastala na vie raziitih mesta i kao rezultat toga ne postoji zvanina traica ve mnogi ljudi prave svoje specifine crvene traice. Ono to je zajedniko svim traicama ma kakvih veliina i oblika one bile je poruka koju alju, poruka podrke i razumevanja za ljude koji ive sa ovom boleu i predanosti i brige u borbi protiv nje. 7

4.HEPATITIS C:

Hepatitisi su grupa oboljenja koja predstavljaju zapaljenske promene tkiva jetre bilo kod porekla. Uobiajeno, virusnog su porekla i ukupno ih je 5: virusni hepatitis A, B, C, D i E. U sluaju infektivne mononukleoze ili citomegalovirusne infekcije, takoe je mogue zapaljensko oboljenje jetre. Toksini razlozi za nastanak hepatitisa su zloupotrebe alkohola i droga Hepatitis C je oboljenje jetre uzrokovano hepatitis C virusom (HCV). KAKO MOE DOBITI HEPATITIS C? Moe dobiti nezatienim kontaktom sa krvlju inficirane osobe. Hepatitis C takoe moe dobiti ako : si intravenozni uivalac narkotika i deli pric i iglu sa drugim osobama koje mogu biti nosilac virusa se tetovira ili radi pirsing sa nesterilisanim priborom ubode se na iglu na kojoj je krv inficirana virusom hepatitisa C (na ovaj nain se najee zaraze zdravstveni radnici) koristi etkicu za zube ili brija koji je koristila osoba koja je zaraena virusom hepatitisa C upranjava seks sa osobom inficiranom virusom hepatitisa C bez upotrebe kondoma, naroito ako ti ili tvoj partner imate i neku drugu polno prenosivu infekciju. Ovo je najrei nain prenosa hepatitisa C. Hepatitis C moe se preneti i sa majke na dete u toku trudnoe. Hepatitis C ne moe dobiti: dojenjem zagrljajem rukovanjem preko hrane ili vode deljenjem pribora za jelo sa zaraenom osobom ili pijenjem iz iste ae kaljem KOJI SU SIMPTOMI INFEKCIJE HEPATITIS C VIRUSOM? Veina ljudi koji su inficirani virusom hepatitisa C nemaju uopte simptome. Osobe koje imaju simptome uglavnom oseaju simptome gripa: zamor, bolovi u stomaku, groznica, gubitak apetita, proliv Neke osobe mogu imati i ove simptome: tamno uta mokraa, svetla stolica, ukaste beonjae i koa

TESTIRANJE NA HEPATITIS C? Veliki broj osoba koje imaju hepatitis C nemaju nikakve simptome i dobro se oseaju. Za neke osobe, jedini simptom je oseanje ekstremnog umora. Jedini nain da sazna da li si zaraen hepatitisom jeste test krvi. Vano je da slua savete lekara pre testiranja I nakon testiranja. Bitno je da ne bude davalac krvi pre nego to proveri da li si zaraen/a. Ako je tvoj test pozitivan na hepatitis C, vrlo je mogue da je to hronino oboljenje jetre i da ti je potrebna konsultacija sa lekarem oko sledeih stvari: AKO IMA HEPATITIS C POTREBNO JE DA ZATITI SVOJU JETRU: redovnim lekarskim pregledima prestankom konzumiranja alkoholnih pia tako to e uzimati samo lekove koje ti prepie lekar da se odredi da li ima oboljenje jetre i koliko je ozbiljno da li treba odrediti terapiju kako da zatiti svoju jetru od dodatnih oteenja kako da prevenira prenos infekcije na druge ljude DA LI POSTOJI TERAPIJA ZA HEPATITIS C? antivirusni lekovi se daju kao terapija osobama sa hroninim hepatitisom c. terapija ima efekta kod 2 do 3 od deset tretiranih osoba. Vakcina protiv hepatitisa C ne postoji. Moe spreiti prenos hepatitis C infekcije na druge: nemoj biti donator krvi, telesnih organa ili sperme nemoj deliti svoju etkicu za zube, brija i ostale predmete, koji mogu imati krvi na sebi, sa drugima prekrivaj posekotine i ranice na svom telu AKO IMA HEPATITIS C Zbog infekcije hepatitisom C ne mora menjati svoje seksualne navike ukoliko ima stalnog partnera. Veoma su male anse da svog partnera zarazi hepatitisom C putem seksualnog odnosa. Ukoliko eli da smanji rizik u potpunosti koristiti kondom. Savetuj se sa svojim lekarom oko potrebe za testiranjem tvog partnera na hepatitis C.

5.POLNO PRENOSIVE BOLESTI:

5.1.Kondilomi - polne bradavice

Kondilomi ili polne bradavice su virusno oboljenje. Kondilomi su nakupine inficiranih elija koe ili sluzokoe polnih organa. Osim naruavanja arhitekture koe/sluzokoe kondilomi iniciraju i nenormalan rast krvnih sudova, kojim obezbedjuju sopstvenu ishranu. Kondilome prouzrokuje tzv. Humani Papiloma Virus (HPV). Do sada je pouzdano identifikovano 80 tipova ovog virusa, a smatra se da ih ima preko 100. Razliiti tipovi virusa - prouzrokuju razliite tipove kondiloma. Razliiti tipovi HPV-a se razlikuju po brzini rasta kondiloma, agresivnosti, brzini "osvajanja" zdravih delova koe/sluzokoe, 10

izgledu samih kondiloma, kao i eventualnom malignom potencijalu. Smatra se da brzina rasta i irenja kondiloma zavisi i od "stanja" imunskog sistema inficirane osobe. HPV napada sve ploasto-slojevite epitele na telu ukljuujuci sluzokou usta, jezika, glasnih ica, jednjaka, onih kapaka, anusa i sl. S'obzirom da kod puaa postoje "plaze" ploasto-slojevitog epitela koji kao ektopini epitel zamenjuje cilindrini/trepljasti epitel bronha, postoji miljenje da HPV moze imati udela u razvoju karcinoma bronha kod puaa. Za vreme porodjaja mogua je infekcija deteta. Najee su infekcije onih kapaka, glasnih ica i ostalih tzv. predilekcionih mesta za HPV infekciju. Smatra se da se kondilomi najee prenose direktnim seksualnim kontaktom, mada i drugi putevi prenoenja nisu iskljueni kao sto su depilacija ili brijanje zajednikim/tudjim brijaem i sl. Kondilomi se ne prenose putem krvi (transfuzija) ili kao kapljina infekcija. Za infekciju HPV-om neophodna su dva preduslova: 1. mikrotraume koe/sluzokoe odnosno tzv. "ulazna vrata" i 2. direktan kontakt koe/sluzokoe sa koom/sluzokoom inficirane osobe ili njenim sekretima. Procenat ljudi koji su inficirani HPV-om je u stalnom porastu. Razliita istrazivanja govore da je procenat inficiranih osoba izmedju 5-20%. Promiskuitet je jedan od najee spominjanih razloga za naglo irenje HPV-a. Ovo je znaajno zbog toga sto je pouzdano dokazano da neki tipovi HPV-a uestvuju u destabilizaciji genoma epitelnih elija sto moze rezultovati razvijanjem karcinom grlica materice, vulve, penisa, glasnih ica. Leenje kondiloma moe da bude dugotrajan i mukotrpan posao kako za pacijenta tako i za lekara. U svakom sluaju potrebno je uporno leiti oba partnera, uz obaveznu upotrebu kondoma za vreme leenja, kao i nekoliko meseci posle uspenog leenja. Najuspenija strategija leenja je fiziko "uklanjanje" svih vidljivih kondiloma i fizika "obrada sumnjivih povrina", sa naknadnim "hemijskim/farmakolokim" tretmanom. Postoji vise razliitih metoda za leenje kondiloma. Skoro bez izuzetka su bazirane na desjtvu visoke energije na zahvaene povrine ili hemijsku destrukciju zaraenih elija.

5.2.Hlamidija Chlamydia trachomatis

Chlamydia trachomatis: Hlamidija je mikroorganizam koji prouzrokuje jednu od najucestalijih zapaljenjskih polnih bolesti. Prisutna je kod 4-12% odraslih zena i cak 9-25% adolescenata. Od mnogobrojnih tipova hlamidija, samo se infekcije sa serotipovima D-K ubrajaju u polno prenosive bolesti. Tipovi A-C izazivaju ocnu bolest trachom, a tipovi L1-L3 venericnu bolest lymphogranuloma venereum (LGV). Infektivna forma ovog mikroba je metabolicki inaktivna i naziva se elementarno telesce. Ulaskom u celiju iz infektivne forme nastaje metabolicki aktivna forma - retikularno telesce, velicine oko 1 m. Ovo su neke od karakteristika koje hlamidiju cine slicnu virusima (intracelularna transformacija i intracelularni parazitizam). Retikularna telesca se razmnozavaju intenzivno 2 dana i potom se ponovno pretvaraju u elementarna telesca. Prskanjem inficirane celije, nova elementarna telasca inficiraju nove (zdrave) celije pa se infekcija siri. Ukoliko ne dodje do prskanja celije, hlamidija moze u ovom obliku perzistirati u genitalnom traktu godinama ne izazivajuci nikakove simptome. Van celije, 11

hlamidija je veoma neotporna, ali ipak moze opstati izvesno vreme na prljavim rukama, peskiru ili nekom drugom predmetu, pa je prenosenje hlamidije neseksualnim putem moguce. Osim toga, prenos infekcije je moguc i za vreme porodjaja - sa majke na dete ili autoinfekcijom (genitalno - okularni prenos). Hlamidija se najsce prenosi spermom, vaginalnim sekretom i krvlju. Ovo je moguce tokom oralnog, vaginalnog ili analnog seksualnog kontakta. Zbog rasirenog promiskuiteta, samo se u SAD-u svake godine zarazi oko 4 miliona osoba, sto predstavlja finansijsko opterecenje za osiguravajuca drustva od oko 2 milijarde dolara godisnje. Hlamidija uzrokuje niz bolesti poput uretralnog sindroma kod zena, mukopurulentnog cervicitisa, zapaljenja male karlice, nespecificnog uretritisa kod muskaraca, epididymitisa, Reiterovog sindroma, proktitisa, neonatalnog konjunktivitisa, neonatalne pneumonije i lymhogranuloma venereuma. Jedna od opasnijih posledica infekcije hlamidijom je neplodnost zena, vanmaternicna trudnoca ili ponovljeni spontani pobacaji. Neplodnost ili vanmatericne trudnoce mogu biti posredovne zapaljenjem i ostecenjem jajovoda, "losim" kvalitetom cervikalne sluzi (komporomitovanjem pokretljivost spermatozoida), dok su spontani pobacaji i prevremeni porodjaji posredovani aktivacijom NK celija, njihovom povecanom agresivnoscu prema posteljici kao i povecanom sekrecijom proinflamatornih Th1 citokina od strane NK celija i ostalih imunskih celija decidue. Simptomi: Kod muskaraca se infekcija hlamidijom manifestuje vrlo blagim simptomima (iscedak svetle boje, neobican osecaj u mokracnoj cevi ili u donjem delu trbuha) koji su slabo izrazeni i nejasni, pa najcesce prolaze neprimeceni ili se zanemaruju, dok se kod 50% muskaraca bolest razvija bez bilo kakvih simptoma. Kod 30-50% zena infekcija hlamidijom se manifestuje zapaljenjem grlica materice. Tipicna simptomatologija podrazumeva pojacani vaginalni sekret zuckaste boje, guste i lepljive konzistencije, urethritis (upala mokracnog kanala) sa smetnjama prilikom mokrenja u vidu peckanja, bolova i ucestalog mokrenja. Mukopurulentni cervicitis je gnojna upala grlica materice. Simptomi upale grlica materice su vaginalni sekret koji moze, ali i ne mora biti pracen neprijatnim mirisom, sive, bele ili zute boje, nenormalno vaginalno krvarenje nakon penetracije, izmedju menstruacija ili nakon menopauze, bolna penetracija i bol u vagini. U slucaju sirenja upale na jajovode i jajnike nastaje zapaljenjska bolest male karlice (PID) s bolovima i napetoscu u donjem delu trbuha, pojacanim vaginalnim sekretom, bolovima prilikom odnosa koji mogu biti praceni osecajem mucnine ili povracanjem, nepravilnim krvarenjima. Telesna temperatura ne mora biti povisena. Prirodna posledica nelecene infekcije je neprohodnost jajovoda, odnosno neplodnost (u oko 10% slucajeva) i povecani rizik za vanmatericnu trudnocu. Redja komplikacija infekcije hlamidijom je perihepatitis sa stvaranjem priraslica u okolini jetre (Fitz-HughCurtis Syndrom) i peritonealnim izlivom. LGV je polno prenosiva bolest uzrokovana hlamidijom kada mikrobi ulaze u organizam kroz sitne povrede na kozi ili na sluznici i sire se u regionalne limfne cvorove u kojima nastaju nakupine gnoja. Kod nelecenih infekcija, moze doci do sirenja upalnog procesa na okolno tkivo. Cetiri nedelje nakon polnog kontakta javlja se bezbolni ulkus na vagini, a cesta je i temperatura, glavobolja, bolovi u misicima. U tom ranom stadijumu bolest cesto ostaje neprepoznata. Nakon nekoliko nedelja povecavaju se limfni cvorovi. Zahvaceni limfni cvorovi se povecavaju, gnoje i gnoj izlazi kroz brojne kanale (fistule). Tada se osim temperature, glavobolje, osipa i upale jetre, moze javiti i upala mozga i mozdanih ovojnica (meningoencefalitis). Limfni cvorovi zarastaju oziljcima, ali infekcija moze dugo trajati i uzrokovati opsezna razaranja tkiva. Infekcija hlamidijom moze da bude jedan od okultnih razloga steriliteta kod zena. Priraslice na jajovodima i fimbrijalnom aparatu jajovoda su veoma nezne tako da najcesce ne uticu znacajno na anatomiju unutrsnjih polnih organa. Sve ovo doprinosi otezanom dijagnostikovanju zapaljenja jajovoda uzrokovanim hlamidijom. Ultrazvucni pregledi u ovom slucaju ne daju znacajne podatke. Medjutim, lapatroskopski pregled i laparoskopska adhezioliza priraslica predstavlja suverenu metodu lecenja ocog problema. Na prikazanim slikama mozete videti priraslice prouzrokovane infekcijom kao i sam zivotni ciklus hlamidije.

12

5.3.Mikoplazma i Ureaplazma Mycoplasma hominis - Ureaplasma urealyticum - Mycoplasma genitalium

Iz ove grupe mikroorganizama, Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealyticum i Mycoplasma genitalium najcecsce se pominju tri uzrocnika simptomatskih infekcija urogenitalnog trakta. Ovi mikrobi nemaju celijski zid tipican za bakterije, a jedna od najznacajnijih odlika im je mnostvo antigenskih serotipova (odlikuju se antigenskom razlicitoscu), sto uspostavljanje trajnog imuniteta cini prakticno nemogucim. Zbog toga su ponovljene infekcije mikrobima iz ove grupe veoma cesta pojava. Pravu ulogu mikoplazma u ureaplzma u hronicnim zapaljenjima grlica materice i endometrijuma skoro da nije moguce odrediti jer su infekcije ovim mikrobima po pravilu udruzene sa aerobnim ili anaerobnim bakterijama. Tesko je reci da li je bakterijska infekcija u stvari superinfekcija koja nastaje na terenu inficiranih tkiva mikoplazmom i/ili ureaplazmom ili obrnuto. Ista dilema ostaje i nakon uspesnog lecenja. Naime, uspesno lecenje bakterijske infekcije dovodi do iscezavanja mikoplazme i/ili ureaplzme. Postoji misljenje da antibiotska terapija koja uspesno izleci bakterijsku infekciju ujedno eliminise i mikoplazmu/ureaplzamu. Infekcija jajovoda mikoplazmom/ureaplazmom se moze zavrsiti stvaranjem priraslica, suzavanjem jajovoda, "slepljivanjem" i "paralisanjem" fimbrijalnog aparata jajovoda, cineci ga poptuno nefunkcionalnim, a da propustljivost jajovoda za tecnost (kontrast pri HSG snimanju) bude potpuno ocuvana. Veza izmedju infekcije mikoplazmom/ureaplzamom i neplodnosti muskaraca nije dokazana. Osim, poremecaja funkcije jajovoda, danas se smatra da mikoplazma/ureaplazma mogu biti udruzene sa povecanim rizikom za pobacaj ili razvojne anomalije ploda. Ovaj fenomen se uglavnom objasnjava povecanom aktivnoscu Th1 (proinflamatornih citokina) i povecanom aktivnoscu NK celija endometrijuma. Novija istrazivanja o vezi infekta i steriliteta zena objasnjavaju ovaj fenomen preranim zatvaranjem ili "neotvaranjem" tzv. "implantacionog prozora" endometrijuma, koji je narocito zavisan od TNF-alpha (jedan od major proinflamatornih citokina). Ucestalost infekcije mikoplazmom/ureaplazmom je u stalnom porastu. Infekcija se moze dokazati i kod devojaka koje nisu imale odnose, dok se kod seksualno aktivnih zena infekcija mikoplazmom moze dokazati u 17% slucajeva. Ovaj procenat je daleko veci kada je u pitanju ureaplazma i iznosi 75%. Simptomi: Ukoliko se radi o asimptomatskim infekcijama, kod kojih je neznatno pojacan vaginalni sekret, mikoplazme se najcesce dokazuju iz brisa vagine, dok se retko nalaze u brisu grlica materice ili uretre. Suprotno gotovo saprofitnom ponasanju mikoplazme u vagini i delimicno grlicu materice, naseljavanje same maternicne supljine, jajovoda, odnosno sirenje mikoplazmatske infekcije u malu karlicu oslikava njihov puni patogeni znacaj. Simptomi koji se pri tome javljaju su nespecificni, a obuhvataju bolove ili napetost u donjem delu trbuha, pojacani vaginalni sekret, bolovi prlikom polnog odnosa i sl. Mogu se javiti mucnina i povracanje, povisena telesna temperatura, nepravilna krvarenja, kao i smetnje prilikom mokrenja (pecenje i ucestalo mokrenje). Izgleda da je kod zena patogenija Mycoplasma hominis, dok kod muskaraca vise problema izaziva Ureaplasma urealyticum. Dijagnoza se postavlja na osnovu izolacije uzrocnika iz brisa grlica materice i/ili uretre u odgovarajucim kulturama ili detekcijom antitela putem kitova. Lecenje: Lekovi izbora su tetraciklini (Doxicyclin) kroz 10-14 dana koji su efikasni kod svih vrsta mikoplazmi. U terapiji infekcije Mycoplasmom hominis na raspolaganju stoje jos linkomicin (Lincocin) i clindamicin, dok je u lecenju Ureaplasma urealyticum delotvoran eritromycin (Eritromicin). Alternativne mogucnosti: Za seksualno aktivnu osobu ne postoji apsolutno siguran nacin kako izbeci ovu vrstu polno prenosivih bolesti. Sve sto narusava pH vagine i bakterijsku ravnotezu vagine moze dovesti do infekcije. Izbegavajte hemijske iritanse, sampone, tampone, irigatore i sl.

13

5.4.Trihomonas Trichomonas Vaginalis

Trichomonas vaginalis je anaerobni flagelarni parazit iz grupe protozoa. To znaci da se radi o parazitu iz grupe "prazivotinja" koja poseduje organele za kretanje (tzv. biceve) i koja moze da opstane samo u sredinama gde nema kiseonika, kao sto su creva, mokracni kanali, vagina, grlic materice i sama materica, semeni kanali kod muskaraca i slicno. Podaci svetske zdravstvene organizacije (WHO) ukazuju na to da je infekcija trihomonasom jedna od najcescih infekcija kod coveka. Zapravo, WHO izvestava da se godisnje registruje 180 miliona novoinficiranih osoba. U stvarnosti, ovaj broj je sigurno znacajno veci (1,2).

Slika 1, 2 i 3. Uloga enzima Trihomonas vaginalis ne poseduje neke enzime za oksidativnu fosforilaciju pa cak ne poseduje ni organele kao sto su mitohondrije. Zbog nedostatka ovih neophodni "alata" za opstanak svake celije, trihomonas opstaje tako sto hranljeve materije upija preko svoje membrane i/ili procesom fagocitoze. Ukratko, produkti "varenja" hranljivih materija kod trihomonasa su u najmanju ruku neobicni u odnosu na ostala ziva bica, a jedan od njih je hidrogen (3). Iz ovih razloga trihomonijaza znacajno menja sastav telesnih tecnosti (veginalni/cervikalni sekret, sperma, mokraca) i cini ih manje pogodnim ili potpuno nepogodnim za opstanak normalnih celija (npr. spermatozoida u ejakulatu).

Morfologija Trihomonas vaginalis je ovalni, flagelarni mikroorganizam. Poseduje 5 flagela (biceva), od toga 4 bica se nalaze blizu citozoma (uslovno receno na prednjoj strani) dok je peti bic na suprotnoj strani parazita ("zadnja strana") i sluzi za aktivno kretanje. Zbog cega trihomonas ima bas 5 bica nije poznato, ali se pretpostavlja da 4 bica sluze za pricvrscivanje trihomonasa za celiju na kojoj parazitira, dok se opozitnim, petim bicem krece (slika 1, 2 i 3) (4). Trihomonas vaginalis je vrlo otporan mikroorganizam. Podaci iz literature govore o njegovoj sposobnosti da opstane i vise od 24 h u mokraci, spermi ili cak cistoj vodi. Iz prakse mogu navesti jos drasticniji primer sposonosti trihomonasa da opstane u razlicitim sredinama. Naime, prilikom izrade bojenih preparata kada se koristi odredjena kombinacija boja koja sadrzi 1% formalina, zapazili smo zive celije trihomonasa posle 60 min. boravka u takvoj sredini, dok ostale celije prime boju (sto znaci da su mrtve) vec posle nekoliko minuti. Podaci iz literature ukazuju na sposobnost prezivljavanja trihomonasa na suvim povrsinama (posteljina, razliciti predmeti) i nekoliko sati od izolacije iz organizma. Predmeti se

14

kontaminiraju najcesce telesnim sekretima i prljavim rukama. Isto vazi i za puteve prenosanja ovog mikroorganizma.

Slike 4, 5 i 6. Prenosenje, simpotomi, komplikacije i terapija Trihomonijaza je izmedju ostalog i seksualno transmisivno oboljenje koje se podjednako javlja kod muskaraca i zena. Iz ovih razloga lecenje oba partnera uz mere prevencije od reinfekcije (zasticeni odnosi) su neizbezna procedura. Kod zena, infekcija grlica i vagine trihomonasom dovodi do smanjenja kiselosti vagine. Ova pojava ima za posledicu da je donji segment zenskoh reproduktivnog sistema bez zastitne koju kiselost vagine obezbedjuje. Kod zena postoje simptomi koji se odlikuju, svrabom, pecenjem, pojacanim penusavim sekretom zuto-zelene boje koji je karakteristicnog mirisa. Komplikacije trihomonijaze kod zena mogu biti vrlo ozbiljne. Ove zene su izlozene povecanom riziku za pobacaj, preterminski porodjaj, radjanje dece sa manjom telesnom tezinom, kao i karcinom grlica materice. Osim toga Trichomonas vaginalis moze da prouzrokuje infekcije urinarnog trakta, adneksitis, pneumoniju, bronhitis i tzv. oralne lezije (5). Infekcija trihomonasom kod muskaraca ne daje znacajne simptome a vrlo cesto ne daje nikakve simptome. Dugotrajna i nedijagnostikovana infekcija trihomonasom moze da dovede do ozbiljnih odstupanja u kvalitetu spermograma. Osim toga, trihomonas svojim enzimima ozbiljno narusava kvalitet semene tecnosti koja je neophodni medijum za prezivljavanje i sazrevanje spermatozoida. Na kraju, udruzena infekcija kod oba partnera sa svim mogucim posledicama moze dovesti do steriliteta.

Slika 7, 8, 9 i 10.

Kod zena, dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma i mikroskopskim pregledm vaginalnog i cervikalnog brisa. Kod muskaraca se dijagnoza postavlja pregledom sperme (spermogram i spermocitigram), a paraziti se mogu naci i u mokraci, ali ne rutinskim ili tzv. opstim pregledom urina (slike 4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10). Postoje i specijalni testovi za identifikaciju trihomonasa, ali oni jos uvek nisu u sirokoj upotrebi. U terapijske svrhe jos uvek najbolje rezultate daje metronidazol (Orvagil) i Atrican, uz napomenu da lecenje mora obuhvatiti oba partnera. Opsta higijena i upotreba kondoma predstavljaju najbolje preventivne mere. U slucajevima steriliteta komplikovanih trihomonijazom (narocito kod muskaraca) hiperbaricna terapija daje znacajne rezultate u lecenju i poboljsanju spermograma.

15

6. ZAKLJUAK:

16

7.LITERATURA:
1. www.wikipedia.com 2. www.medicinari.com 3. www.polnebolesti.com 4. www.womenngo.com 5. www.jazas.org.yu 6. Osnovi klinike prakse II, prvi deo, Slobodanka Bai, Slaana Jovi, Milan Perli, Momilo Mirkovi, Medicinski fakultet u Pritini sa privremenim sreditem u Kosovskoj Mitrovici, 2007.

17