Unverzitet Singidunum

Fakultet za medije i komunikacije

Tema: Internet will kill the OLD media

Profesor: dr. Amra Latifić

Studentkinja: Ana Milanović

Broj indeksa: lll 6/08

Odvajanje virtuelnog i realnog

 Internet je novi kanal komunikacije, koij je u posledljih deset godina
postao esencija opštenja i ljudskih odnosa koji su se nekada zasnivali na
upotrebi telefona, telegrafa ili pisama, i kao takav utiče na stvaranje nove
kulture, internet kulture, koja se, ako pogledamo u Bodrijarovskom
(Baudrillard) smislu, može nazvati kopijom, tj. simulacijom stvarne kulture, one
ne-virtuelne. U odnosu na to mogu da posmatram rast internet fenomena u
smislu da „kako tehnologija oživljava kao posebna vrsta, konačno se
susrećemo sa krajem (ljudske) istorije i početkom virtuelne istorije.“1 Takođe
ću napraviti analogiju između Deborovog (Debord) viđenja spektakla koji
smatra da „u društvima u kojima preovlađuju moderni uslovi proizvodnje,
život je predstavljen kao ogromna akumulacija prizora. Sve što je nekada bilo
neposredno doživljavano, udaljeno je u predstavu“2 i u našem društvu
internet pomaže odvajanje digitalne stvarnosti posredstvom HTML formata i
URL adrese, koji su u ovom slučaju Deborovi „moderni uslovi proizvodnje“.
Internet je medij koji kombinuje elemente tradicionalne komunikacije putem
radija, štampe, televizije na poseban način, a uz to je ekvivalent
advertajzingu i odnosima sa javnošću kada je u pitanju promovisanje ljudi i
organizacija, novih ideja ili proizvoda. (Ju-Pak, 1999; Morrison & Firmstone, 2000).

Dakle, ako danas ne postoji internet domen, ili web adresa na kojoj bilo
ko može pronaći sve željene informacije, onda se može smatrati da to
poslovanje nema mnogo smisla i uspeha, i kao što Bodrijar tvrdi da ono što
nije bilo prikazano u medijima, nije se ni dogodilo, tako u odnosu na to
zaključujem da u modernom društvu i uslovima proizvodnje nema mesta za
one bez http:/ adrese.

„Ljudi će morati da shvate da je Mreža novi medij, i da mora da bude

komercijalno sponzorisana, i da mora igrati po pravilima tržišta“ (John Battelle,
direktor Wired magazina)

1
Arthur Kroker i Michael A. Weinstein, Data trash: The theory of the virtual class, Ctheory
books, 2001;
2
Guy Debord, Društvo spektakla, Anarhija/blok 45, 2003;
Odatle zaključujem, da pošto je veliki deo celokupne ljudske komunikacije
sada zasnovan na internetu, mi živimo u softver kulturi, koju Manovič (Lev
Manovich) opisuje kao „ kulturu u kojoj je proizvodnja, distribucija i recepcija
velikog dela sadržaja posredovana softverom.“ Zbog toga se može shvatiti
da je internet proizvođač kulture „koja je u potpunosti fiksirana na digitalnu
tehnologiju kao izvor spasenja od relanosti usamljeničke kulture i radikalne
društvene nepovezanosti sa svakodnevnim životom, i nastoji da iz bilo koje
javne rasprave isključi svaku perspektivu koja ne navija za dolazak novog
tehnološkog društva.“3 Smatram da smo prevazišli i društvo spektatkla, i
hiperrealnost kakvu Bodrijar opisuje u smislu da je naše viđenje svakog
originalnog događaja ili iskustva oblikovano posredstvom medija, i da smo
došli do novog stadijuma u kome je slika realnosti sazdana od WWW vlakana,
softvera neophodnog za pokretanje mašinerije, search engin-a, i interaktivnih
sadržaja. Džon Tifin (John Tiffin) tvrdi da hiperrealnost izrasta iz virtuelne
sredine, jer „tehnologija pruža kompjuterski generisane stvarnosti koje su
alternativa fizičkoj stvarnosti“.4 Dakle, internet je medij koji služi odvajanju
hiperrealnog od realnog, kreiranju virtuelnog spektakla, novi način
akumulacije kapitala, novi način recepcije sadržaja, .exe file koji pokreće
stvaranje nove kulture koja je u svakom smislu drugačija.

Internet je prva globalna kultura

Svet danas po pvi put ima globalnu kulturu, i to je Internet. Neki bi ga

nazvali subkulturom, i to je tačno ako govorimo o lokalnom, regionalnom ili
nacionalnom nivou gde samo određeni procenat, ili vrlo mali deo populacije
koristi Internet. Ali, sve ove subkulture su međusobno povezane i stvaraju
sopstvenu superkulturu koja se širi na ceo svet. Odatle zaključak da „će biti
više korisnika Interneta nego što ima ljudi u bilo kojoj zasebnoj državi“5 kao

3
Arthur Kroker i Michael A. Weinstein, Data trash: The theory of the virtual class, Ctheory
books, 2001;
4
Wikipedia: hyperreality;
5
http://www.philforhumanity.com/First_Worldwide_Culture.html
što bloger, Fil B. koji se bavi uticajem Interneta na društvo tvrdi, da je skoro
svako na svetu na neki način, direktno ili indirektno pod uticajem Interneta.
Ima ljudi koji svakodnevno učestvuju u kreiranju, i pomažu rast Internet
kulture uz pomoć slika, podataka i video snimaka koji imaju uticaj na svaku
osobu, ili posredno stvaraju posledice.Makluan (MacLuhan) opisuje kako je svet
sažet u selo posredstvom električne tehnologije i trenutnog kretanja
informacija od jedne tačke do druge, i to u isto vreme.

„Implozija, zbližavanje ljudi i društvenih fuknkcija do stepena koji liči na

plemensku zajednicu, svakako je glavna.“(Makluan 1971: 19)

Makluan pravi razliku između hladnih i vrućih medija (hot & cool), pri
čemu su hladni oni koji pružaju mogućnost intenzivne interakcije ljudi i
medija, dok su vrući oni koji deluju na jedno jedino čulo i u potpunosti ga
izoštravaju, kao što radio čini sa sluhom. U odnosu na to ću Internet shvatiti
kao hladni medij koji je nastavak samog centralnog nervnog sistema.

„Kao i govor, oni /elektronski mediji/ povezuju misli, kao i govor

sadržina njihove poruke je nedorečena, oni pružaju mali broj podataka. Zato,
kao i govor, oni stvaraju zajednicu plemenskog tipa“6 tačnije, popularno
nazvano „globalno selo“. To je sintagma koja je najčešće korišćena za
metaforično opisivanje Interneta i World Wide Web-a. Danas je zahvaljujući
Internetu, fizička udaljenost manje od prepreke za komunikacione aktivnosti
ljudi u realnom vremenu, tako da su društvene sfere znatno proširene uz
pomoć otvrenosti Mreže i lakoćom uz koju ljudi mogu pretraživati Internet
zajednice i opštiti sa drugima koji dele iste interese i stavove. Prema tome,
ova tehnologija potpomaže ideju ujedinjene globalne zajednice. Kao
pokazatelj stvaranja te globalne kulture se može uzeti i činjenica da sve više
ljudi želi da nauči engleski jezik, jer je to zajednički jezik koji pokriva najveći
deo Mreže, kako bi što bolje razumeli ponuđeni sadržaj, što rezultira time da

6
.Makluan, Poznavanje opštila, 1971: 19
više ljudi razume engleski nego ikada ranije. U ostalom, svaka web stranica
sada može biti prevedena na skoro svaki jezik na svetu uz samo nekoliko
klikova, tako da ova globalna kultura /Internet/ dozvoljava svakome da bude
njen produktivni deo, član koji doprinosi njenom napredovanju. Uz to,
Internet kultura se razvijala brže od bilo koje na svetu, i toliko je ogromna i
raznolika da se skoro sve što vam je potrebno može naći na Internetu. Ona iz
dana u dan evoluira pružajući nove izvore informacija, i kao rezultat dobijamo
ultimativni „melting pot“ u koji se slivaju najrazličitije kulture iz svih delova
sveta, u kom informacije i ideje mogu biti podeljene sa svakim na svetu, i
istovremeno transformisane u nešto novo. Dakle, Makluan je bio u pravu.

WWW self

„Probajte novo Word Wide Web jastvo. To je telo, elektronski

opremljeno za brzo putovanje kroz World Wide Web: neuro koža, URL
egzoskelet sa HTML navigacionim izdancima kodiranim u njegov procesorski
senzor. WWW jastvo nikada nje poznavalo ni jednu drugu budućnost osim
intenzivnog zadubljivanja u polje sile sazdano od podataka. Nova vrsta je
rođena u doba hiper-tekstualne filozofije i neuro-teorije, sa elektronskim
telom koje govori samo jezike za navigaciju multi-medija: Mosaic, El Net,
Netscape. Savršeni navigacioni alati za elektronsko telo koje je već
preraspoređeno u okviru ogleda sa globalnim sistemom pozicioniranja
podataka, i utisnuti u njegovo moždano tkivo.“ (Hacking the future 1996:41)

Internet dovodi do stvaranja paralelne stvarnosti u kojoj svako od

korisnika kreira “elektronsko telo” tj. svoj avatar7 onako kako bi želeo da se
ogleda u očima drugih ljudi. Za neke je to blagostanje u kom je moguće
izražavanje i pokazivanje one strane ličnosti koja bi u stvarnom svetu bila
osuđivana i odbacivana, dok je za druge to bolesna tvorevina koja kreira
izvitopereno poimanje sebe i stvarnosti. Kako god to posmatrali, činjenica je

7
Avatar je kompjuterska reprezentacija korisnika koja može biti u 3-D formi koja se koristi u
kompjuterskim igricama, ili dvodimenzionalna fotografija koja se koristi na internet
forumuma i ostalim internet zajendicama.
da WWW stvara jedno sasvim novo viđenje sebe, da ostavlja prostora za
gender bending8, kreiranje novih identiteta i društvenih uloga, što je Dona
Haravej (Donna Haraway) formulisala kao da smo svi mi „na kraju dvadesetog
veka, u našem mitskom vremenu, postali priviđenja: teorizovani i
isfabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, postali smo kiborzi. Kiborg
je naša ontologija; on određuje našu politiku.“9 Za nju realnost modernog
života uključuje odnos između ljudi i tehnologije koji je toliko intiman da više
nije moguće odrediti gde se čovek završava a gde počinje mašina. „Ovde se
govori o potpuno novim oblicima subjektiviteta, o ozbiljnoj mutaciji svetova
koji nikada ranije nisu postojali na ovoj planeti. I to nisu više samo ideje. To je
novo meso.“10 Ali, ona tu ne govori o opšteprihvaćenoj budućnosti ili
tehnološki naprednom ćošku sadašnjosti. Doba kiborga je ovde i sada, svuda
gde postoje računari, telefoni, automobili. Ako svet posmatramo kroz oči
Done Haravej, uvidećemo da smo mi grupacija mreža, koje neprestano šalju
informacije ka spolja i primaju ih u sebe prolazeći kroz milione drugih mreža
koje stvaraju naš svet. U ovom slučaju je ta mreža World Wide Web. Dejvid
Porter (David Porter) u „Internet kulturi“ piše da je sajberspejs postao vrlo
naseljen univerzum, civilizacija koja se veoma brzo razvija i ima sopstvenu
istoriju, heroje, zlikovce, legende i politike. Nije toliko paralelan sa „stvarnim
svetom“ koliko je rastuća dimenzija unutar njega. U odnosu na to
Makluanova čuvena rečenica da je medij poruka, i da su oni u stvari
produžeci naših ljudskih tela, pokazuje da nam Internet pomaže u
preoblikovanju naše individue prikazane svetu, kao i naše preoblikovanje kao
društva.

Da li internet unazađuje kulturu?

8
Gender bender je izraz koji opisuje osobu koja aktivno narušava postojeće rodne uloge u
društvu.(pr. Boy George i Jeffree Star)
9
Donna Haraway, Manifest za kiborge, 1991;
10
http://www.wired.com/wired/archive/5.02/ffharaway.html?pg=2&topic=
 Endru Kin (Andrew Keen), toeretičar koji se bavi istraživanjem uticaja
Interneta na društvo smatra da njegova pojava, tačnije pojava Web 2.0
tehnologije koja deluje interaktivno, unazađuje našu kulturu. Pre svega, Kin
tvrdi da dolazi do obezvređivanja profesionalizma jer danas svako uz pomoć
Google-a može obaviti dobar posao, i to zahvaljujući tehnologiji a ne
sopstvenoj stručnosti. Kin posmatra Web 2.0 kao veliki utopijski pokret koji je
sličan komunističkoj zajednici opisanoj od strane Karla Marksa. Kin naglašava
da Web 2.0 „duboko poštuje amatersku kreativnost: samouke filmadžije,
muzičare iz studenstske spavaonice, neobjavljene pisce. Ona predlaže da
svako – čak i oni sa najsiromašnijim obrazovanjem i najneartikulisaniji među
nama – mogu, i treba da koriste digitalne medije da izraze i ostvare sebe.
Web 2.0 „osposobljava“ našu kreativnost, „demokratizuje medije“ i
„izjednačava igračko polje“ između stručnjaka i amatera.“11 Kin takođe
smatra da nezavisne knjižare, muzičke prodavnice i uopšte tradicionalni
načini poslovanja trpe zbog pojave Interneta. Zbog Amazona se u Americi i
širom sveta svakodnevno zatvaraju knjižare, i zbog iTunes stor-a i YouTube-a
se svakih nekoliko dana ugasi lokalna prodavnica ploča. Dakle ono na šta Kin
želi da ukaže, jeste da iza te demokratizacije medija stoji pretnja objektivnom
informisanju i zabavi visokog kvaliteta, kao i da iza nje stoji nova oligarhija sa
kojom je najveća nevolja što ne znamo ko su zapravo ti ljudi. Ali, sa druge
strane, po prvi put u ljudskoj istoriji imamo pistup neograničenoj količini
podataka o ljudskom kulturalnom ponašanju u okviru digitalne zajednice, kao
i kulturnoj imovini u digitalnom obliku. To odobrenje pristupa nam garantuje
da ćemo u nekom trenutku biti u stanju da obradimo sve te informacije i
sadržaje, i iz njih izvučemo pravo značenje. U prilog tome svedoči i nova
forma umetnosti sa nazivom Cyberformance, koja je glumački nastup koji
uključuje učesnike kojima je uz pomoć multi-korisničke tehnologije
omogućeno da u realnom vremenu nastupaju zajedno. Dakle, Internet je ne
samo doprineo proširenju kulture, već i stvaranju sasvim nove vrste
umetnosti koja je kao ljudska tvorevina esencijalni deo svake svetske kulture.
11
Wikipedia: Andrew Keen
Is google making us stupid?

Google generacija, ili originalno „Google generation“ je popularan izraz

koji se odnosi na generacije mladih ljudi, rođenih posle 1993, koji su odrastali
u svetu u kom dominira Internet. Mnogim studentima koji se danas upisuju
na fakultete je prirodnije kucanje na tastaturi nego pisanje po svesci sa
spiralom, i srećniji su uz čitanje sa kompjuterskog ekrana nego sa papira u
ruci. Neprestana povezanost – kontakt sa prijateljima i porodicom putem
Interneta, na bilo kom mestu i u bilo kom trenutku je od najveće važnosti.
Google generacija je upravo ona koja kao svoj prvi i primarni izvor znanja
koristi Internet i pretraživač Google, i to predstavlja kontrast prethodnim
generacijama koje su do znanja dolazile putem knjiga i konvencionalnih
biblioteka. Ali ja ipak u tom sistemu učenja ne vidim ništa loše. Trenutni
pristup ogromnoj količini informacija smanjuje vreme istraživanja i povećava
učinkovitost, neprestana komunikacija omogućava da u svakom trenutku
postavimo pitanje i na njega dobijemo odgovor bez višesatnog prekopavanja
po knjigama – jednostavno klikni „search“. Koliko je taj fenomen
„guglovanja“ svega što ne znamo razvijen pokazuje i sajt
http://www.usethefuckingoogle.com/ na kom nema nikakvog sadržaja osim
rečenice da svaki put kada postavljamo pitanja na forumima, pitamo
prijatelje na MSN ili ICQ messenger-ima, pre nego što smo upotrebili Google,
Bog ubije jednu macu. Naravoučenije: Use the fuckin Google. Iako je za neke
baš ovaj pretraživač ulitmativno poročište, Oracle iz Matriksa koje ima
odgovore na sva pitanja, Nikolas (Nicolas Karr) Kar ima sasvim oprečno
iskustvo. Iako i njemu kao piscu, Internet pomaže kao da je Bogom dan, on
uviđa da zbog preteranog korišćenja Interneta on gubi sposobnost i
koncentraciju za „old skool“ čitanje i smatra da je to posledica brzog
pretraživanja i trenutnog dolaska do informacija, pri čemu se javlja
nestrpljenje i gubljenje toka misli i niti narativa kada čitamo dugačke
tekstove iz kojih tek na kraju možemo izvući onu poentu za kojom tragamo.
On je to opisao rečima da njegov um očekuje da primi informaciju na način
na koji je distribuirana na Internetu: kroz brzi tok čestica u pokretu. „Nekada
sam bio skuba ronilac u moru reči. Sada prelećem preko površine kao čovek
na vodenom skuteru.“12 U svakom slučaju, iako Google utiče na sposobnosti
klasičnog čitanja, umanjuje ih i čini da koncentracija bude slabija, zbog
pojave novih tehnologija koje podržavaju digitalne medije, vremenom će
postojati sve manja potreba za takvim načinom učenja. Zašto kretati težim
putem, trošiti mnogo više vremena kada odmah možemo naći ono što nam
treba. Ako nas u tom smislu Google zaglupljuje, dajući nam sve željene
informacije u željenom trenutku, onda ja želim da me zaglupljuje do kraja
života.

Zaključak

U ovom tekstu sam se bavila samo nekim aspektima uticaja interneta

na društvo i došla sam do sledećih zaključaka: Mreža omogućava trenutni
pristup neograničenim količinama informacija u vidu multimedijalnih
sadržaja, koji su demokratizovani i svako može da im pristupi, što znači da je
danas lakše doći do znanja i to sasvim besplatno. Ne moramo otići i platiti
članarinu u biblioteci. Ne moramo kupiti baš svaku knjigu jer ju je neko već
uplodovao na Scribd13. Internet je doveo do stvaranja sasvim nove kulture
koja postoji kao sastavni deo svake nacionalne kulture u zemljama koje su
obuhvaćene Mrežom, a to je danas ceo svet. Internet sažima fizičku
udaljenost i omogućava komunikaciju u realnom vremenu, stalnu povezanost
sa porodicom i prijateljima, predstavlja novi kanal za ekonomsko profitiranje
jer čak i taj virtuelni deo stvarnosti nije preskočen od strane moderne
proizvodnje i akumulacije kapitala. Računar koji je povezan na Internet je
postao produžetak naših tela i pravi od nas posebnu vrstu – nodove
umrežene u kiboršku matricu. Smatram da je Internet medij koji će uskoro

12
http://www.theatlantic.com/doc/200807/google
13
www.scribd.com
oživeti rečenicu „Television killed the radio star“, samo u malo izmenjenom
izdanju – Internet killed the OLD media.

Literatura:

David Porter, Internet culture, Routledge 1997;

Marshall MacLuhan, Poznavanje opštila, Prosveta Beograd, 1971;

Guy Debord, Društvo spektakla, Anarhija/blok 45, 2003;

Arthur Kroker, Hacking the future : stories for the flesh-eating 90s, 1996;

Arthur Kroker i Michael A. Weinstein, Data trash: The theory of the virtual
class, Ctheory books, 2001;

Donna Haraway, Manifest za kiborge, 1991;

Webografija

http://www.scribd.com/

http://www.wikipedia.org/

http://www.theatlantic.com/

http://andrewkeen.typepad.com/

http://www.netmag.co.uk/

http://www.usethefuckingoogle.com/

http://www.bl.uk/

http://jcmc.indiana.edu/

http://www.npr.org/