KINEZITERAPIJA

KINESIOTHERAPY

EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATA

TEMATSKE CELINE:

Evaluacija funkcija lokomotornog sistema. Merenje pokretljivosti zglobova. Testovi pokretljivosti. Merenje miine mase manuelnom metodom. Metode u korektivnoj gimnastici. Bioloko-zdravstvena vrednost. Psiholoka i socioloka vrednost. Uticaj kolektivnih sportskih igara. Uticaj individualnih sportskih igara.
3

Negativan uticaj patolokih stanja ili nepovoljnih egzogenih mehanikih faktora na:

obim pokretljivosti, miinu snagu, obim ekstremiteta.

Znaaj u evaluaciji funkcije pokreta. UGLOMER Pokretljivost:

AKTIVNA i PASIVNA vea od aktivne.

POKRETLJIVOST zavisi od:

anatomske grae zglobova, elastinosti periartikularnog i intraartikularnog tkiva, pola, doba (uzrasta), treniranosti, naslea.

Odreivanje NULTOG POLOAJA. Gravitacioni uglomer GONIOMETAR. DEBRUNNER ematski prikaz naina merenja.

Pod obimom pokreta u pojedinom zglobu podrazumeva se slobodna pokretljivost delova ekstremiteta koji uestvuju u formiranju zgloba. Kod merenja pokretljivosti najvanije je odrediti tzv. neutralni poloaj koji je za svaki zglob odreen i od koga poinje merenje.

Neutralni poloaji zglobova:

AKA (RADIOKARPALNI) opruena aka u produetku

osovine podlaktice. LAKAT nadlaktica i podlaktica u ravnini. RAME nadlaktica uz telo sa podlakticom u supinaciji. KOLENO I KUK donji ekstremitet u pravcu osovine tela. STOPALO poloaj stopala pod 90 u odnosu na potkolenicu. KIMA uspravan stav.

Merenje pokretljivosti zglobova vri se goniometrom, a merna jedinica su stepeni. Zglob u neutralnom poloaju ima vrednost od 0 .

OBIM POKRETA U VRATNOM (CERVIKALNOM) DELU KIME

EKSTENZIJA I FLEKSIJA

LATERALNA FLEKSIJA

ROTACIJA

10

 OBIM POKRETA U LUMBALNOM DELU KIME

0-30

ROTACIJA

90

LATERALNA INKLINACIJA FLEKSIJA

EKSTENZIJA

11

 OBIM POKRETA U ZGLOBU KOLENA

FLEKSIJA 120-150 HIPERKESTENZIJA 5-10 EKSTERNA ROTACIJA 45-90 INTERNA ROTACIJA 15-90

12

 OBIM POKRETA U TIBIO-TALUSU

PLANTARNA FLEKSIJA

DORZALNA FLEKSIJA 20-30 PLANTARNA FLEKSIJA 40-50

13

 OBIM POKRETA U SKONOM ZGLOBU

EVERZIJA 30

INVERZIJA 60

PRONACIJA 15

SUPINACIJA 35

14

 OBIM POKRETA U RAMENOM ZGLOBU

ABDUKCIJA 90 ELEVACIJA ANTERIOR 180 RETROPULZIJA 20-40

ELEVACIJA ANTERIOR EKSTENZIJA-RETROPULZIJA

ABDUKCIJA-HORIZ.FLEKSIJA 135 ABDUKCIJA-HORIZ.EKSTE. 40-50

INTERNA ROTACIJA 90 EKSTERNA ROTACIJA 40-60

INTERNA ROTACIJA 70 EKSTERNA ROTACIJA 70

15

 OBIM POKRETA U ZGLOBU KUKA

FLEKSIJA

EKSTENZIJA

ABDUKCIJA ADDUKCIJA

INT. ROTACIJA EXT. ROTACIJA

INT. ROTACIJA EXT. ROTACIJA

16

 OBIM POKRETA U ZGLOBU LAKTA

FLEKSIJA 150 HIPEREKSTENZIJA 10

SUPINACIJA PRONACIJA

17

 OBIM POKRETA U ZGLOBU AKE

INKLINACIJA RADIUS 30 INKLINACIJA KUBITUS 30-40

EKSTENZIJA AKE 50-60 FLEKSIJA AKE 90

18

 OBIM POKRETA PALCOM I PRSTOM

FLEKSIJA

ABDUKCIJA

ADDUKCIJA OPOZICIJA FLEKSIJA FALANGI PRSTA

19

Procena ouvanosti miine snage funkcionalne sposobnosti miia. Dinamometrija i ergometrija. Snaga aktuelnog miia manuelna metoda (USA 1912). Dijagnostika i prognostika svrha.

20

Prilikom izbora metode voditi rauna o sledeem:

da se registruju promene u prvoj najranijoj fazi. da bude tana. da ne zahteva posebne uslove za sprovoenje. da je jednostavna, da ne zamara i maltetira ispitanika. da je dobro prihvaena od strane ispitanika.

21

Osnovni nedostatak manuelne metode subjektivna procena. Mali broj ocena s obzirom da postoji itav niz razliitih stanja u snazi miia.
Ocene od 0 5. Ocena Ocena Ocena Ocena Ocena 5 4 3 2 1

22

Sprovodi se s ciljem ispitivanja snage pojedinih miia ili miinih grupa, tj. odreivanja stepena miine slabosti usled oboljenja, povrede ili aktivnosti. Najvie se primenjuje kod oteenja perifernih motornih ivaca. Ovaj test se rutinski primenjuje. Prednosti su: Najpraktinija metoda za izvoenje. Za njeno izvoenje dovoljna je jedna struna osoba. Testiranje se moe ponavljati u kraim vremenskim razmacima bez posledica na ispitanikovo objektivno stanje.
23

Miina snaga se ocenjuje od 0 do 5

Ocena 0 1 2 3 4 5 Miina snaga u procentima 0% 10% 25% 50% 75% 100% Miina kontrakcija Nema Mala Izvrava pokreta u punom obimu, iskljuivi silu gravitacije Izvrava pokret u punom obimu, ukljuivi silu gravitacije Savlauje se otpor u punom obimu pokreta Savlauje se maksimalni otpor u punom obimu pokreta
24

Sport, elementi sporta, sportske igre i gimnastika. Primenjuju se u cilju: preduzimanja preventivnih mera (poboljanje fizikih i funkcionalnih sposobnosti), preduzimanja posebnih profilaktikih mera, preduzimanja mera za kompletnu rehabilitaciju. Kretati se znai iveti.

25

POKRET izraajno sredstvo (radost, tuga, bol, snaga, slabost, mladost, starost). Igra deca - Sportska igra poboljanje fizikih i funkcionalnih sposobnosti. Igre i sportske igre kao sredstva prevencije, korekcije i rehabilitacije moemo posmatrati u kontekstu vrednosti: BIOLOKO ZDRAVSTVENA VREDNOST PSIHOLOKA VREDNOST SOCIOLOKA VREDNOST

26

razvoj neuromuskularnih mehanizama u zdravim neoteenim delovima tela kompenzacija. Poboljanje: snage, fleksibilnosti, koordinacije, ravnotee Raznovrsna kretanja. LOPTA OPREZ: adekvatno doziranje je oteano povienim emocijama. IGRA trai i emotivno angaovanje, a i sam in igre podie emocije. Pravilno odabrana i prilagoena igra. Problem doziranja igara = problemu doziranja vebi u kineziterapiji.
27

Pokreti koji se ostvaruju igrom, angauu pacijenta, razbijaju monotoniju vei pozitivni efekti i na fiziki i na psihiki status. Sadraj sportskih aktivnosti, posebno igara, mogu da budu koristan inilac u rehabilitaciji osoba sa naruenom psihikom ravnoteom. Bolje prihvatanje slike o sebi. Igra omoguuje pacijentu postepeno uspostavljanje bolje komunikacije sa ivotnom sredinom i kontrolu njegovih emotivnih reakcija i stanja, na zadovoljavajuem nivou.
28

Podsticanje aktivnosti duha i takmiarskog duha, samosvesti Proces rehabilitacije zadovoljstvo, a ne dril. Kroz sportsku igru osobe oteenog zdravlja manifestuju i povruju svoje preostale psiho-fizike sposobnosti. Igra sastavni deo stvaralakog procesa. Kontakt sa drugim uesnicima, proirenje socijalno-psiholokog oseaja rivaliteta, kompetencije, lina i kolektivna nadmonost Sportske igre izvrsno sredstvo za jaanje organizma ili za ostvarenje posebnih uticaja na odreene segmente aparata za kretanje.
29

Primena u kineziterapiji kod naruenih funkcija aparata za kretanje. Deca sa insuficijentnom muskulaturom donjih ekstremiteta.

30

Specifina kretanja (napred-nazad, bono, poskoci, skokovi, uz pokrete ruku uticaj na aprat za kretanje, i na kardiovaskularni i respiratorni sistem. Zahteva veliko angaovanje miia posebno donjih ekstremiteta. Kao kolektivna sportsko-rekreativna aktivnost nalazi primenu i kod osoba oteenog zdravlja i invalidnih osoba.

31

Raznovrsna kretanja: tranja, skokovi, zaustavljanja, fintiranja, dodavanja, hvatanja, utiranja na ko razvijanje spretnosti, okretnosti i preciznosti. Uspostavljanje refleksa pokreta nakon inaktiviteta.

32

Pristupaan sport po tehnici (jedna od jednostavnijih igara). Popravljanje i usavravanje naruene motorike. Hvatanja, dodavanja, voenja, razne vrste utiranja specifina mobilnost kime (preventivno-korektivni uticaj).

33

Prirodni oblik kretanja preventivno-korektivni i terapijski uticaj. Neograniene mogunosti za popravljanje naruenog zdravlja. Uticaj sile potiska olakava izvoenje pokreta. Oteano izvoenje - brzina kretanja ekstremiteta kroz vodu.

34

Tehnike plivanja: lena, prsno, kraul, delfin. Poveana aktivnost interkostalne muskulature podizanje funkcije plua. Angaovanje vitelnih sistema kardio-vaskularni i respiratorni. Rahabilitacija povreda lokomotornog aparata razgibavanje zglobova, jaanje miia (bazeni sa toplom vodom).

35

Opti i lokalni uticaj na organizam. Gimnastike vebe:

preventivno, korektivno i terapeutsko dejstvo. Lamarque funkcija razvija organ. SISTEMATSKO izvoenje kontinuitet.
36

Posturalni status poremeaji kao posledica insuficijencije odreenih miinih grupa. Terapeutsko dejstvo razvijanje i postizanje kompenzacije, ili vraanje i popravljanje izgubljenih ili naruenih funkcija lokomotornog aparata.

37

Oblici primene gimnastikih vebi: OPTI (fizika i psihika komponenta angaovanje 15-20% ukupne miine mase (20-30 minuta efekat). Pravilna smena rada i odmora usporavanje pojave i izbegavanje zamora. LOKALNI reparativni procesi u miiu, smanjenje otoka, bola, spazma, kontraktura

38

Prevencija posturalnih poremeaja. Estetska komponenta pokreta i kretanja. Ekstendiran poloaj - dovoenje odreenih segmenata tela u meusobno pravilan odnos (dobar posturalni status). Skladnost, harmoninost i racionalnost odlike tehnike izvoenja vebi u RSG. Rad sa rekvizitima.

39

40

41

TEMATSKE CELINE:

Evaluacija funkcija lokomotornog sistema. Merenje pokretljivosti zglobova. Testovi pokretljivosti. Merenje miine mase manuelnom metodom. Metode u korektivnoj gimnastici. Bioloko-zdravstvena vrednost. Psiholoka i socioloka vrednost. Uticaj kolektivnih sportskih igara. Uticaj individualnih sportskih igara.
42

EVALUACIJA FUNKCIJA LOKOMOTORNOG APARATA

43