Tarik Ali

Knjiga o Saladinu

Prevela Dijana Radinovi

Naslov originala: Tariq Ali The Book of Saladin

Copyright Tariq Ali 1999 Translation Copyright 2005 za srpsko izdanje, Laguna

Za Robin Blekbern

Sadraj
Mapa: Bliski istok s kraja XII veka Uvodne napomene Renik manje poznatih rei i izraza KAIRO 1. Na preporuku Ibn Majmona, postajem sultanov pisar od poverenja 17 2. Upoznajem adija, a sultan poinje u pero da mi kazuje svoja seanja 23 3.  Sluaj neobuzdane strasti: pria o Halimi i sultanova presuda 32 4.  Evnuh ubija velikog sultana Zengija, a Saladinova porodica uspinje se na poloaju; adijeva pria 41 5. Ibn Majmonova mudrost i njegove lekarije 51 6.  Saladinova seanja na deatvo u Damasku; adijeva pripovest o tome kako je sultan prvi put poznao enu 56 7.  Praznik prolea u Kairu; erotski igrokaz senki u turkmenskoj etvrti 63 8.  Pria o eiku koji je primorao svoju sestru da se uda za njegovog ljubavnika kako bi ga zadrao u kui, i o stranim posledicama po sve troje 69 9.  Mladog Saladina ljubavnica naputa zbog starijeg oveka i on se opija u krmi; njegov stric erkuh, reen da mu odvrati misli, vodi ga na kratak pohod za osvajanje Egipta; Saladin postaje vezir na dvoru fatimidskog kalifa 77 10 11 13

Tarik Ali

Knjiga o Saladinu
JERUSALIM

10.  Susret sa Halimom u potaji; njena pria o ivotu u haremu i o izuzetnosti sultanije Damile 94 11.  adi i pripovest o slepom eiku; Saladin pria kako je nadvladao svoje protivnike 102 12.  Sultan odlazi u obilazak nove tvrave, ali ga pozivaju natrag kako bi se sastao sa Bertranom Tulukim, hrianinom jeretikom koji je pobegao iz Jerusalima kako bi izmakao gnevu templara 111 13.  adi iskuava odbojnost katara prema putenim uivanjima pijunirajui Bertrana Tulukog; Damila pripoveda o tome kako je Saladin pogazio Poslanikove zakone prolivi svoje seme po njenom stomaku 123 14.  Smrt sultana Nurudina i prilika za Saladina 129 15. Uzroci adijeve potitenosti; pria o njegovoj nesrenoj ljubavi 135 16. Upoznajem velikog nauenjaka Imadudina, ije me udesno pamenje zadivljuje 144 17. Neoekivano dolazim kui i zatiem Ibn Majmona kako bludnii sa mojom enom 151 DAMASK 18. Upoznajem sultanove omiljene sinovce i sluam ih kako priaju o oslobaanju Jerusalima 159 19.  adi vri obred obrezivanja Haliminog sina; smrt Faruk-aha 166 20.  Halima naputa Damilu i slama joj srce 172 21. Damila naputa Damask i vraa se u oevu palatu u nadi da e povratiti svoj spokoj; Saladin oboleva i ja hitam kod njega 184 22.  Sultan iskazuje svoju besmrtnu mrnju prema Rejnaldu atiljonskom; adijeva smrt 191 23.  Pogubljenje izdajnika; Osama zabavlja sultana uzvienim mislima i golicavim priama 198 24.  Kalifovo pismo i sultanov odgovor, potpomognut Imadudinovom diplomatijom i inteligencijom; Damilin govor o ljubavi 208 25.  Sanjam adija; sultan priprema rat 214

26.  Sultan podie logor i vojnici sa svih strana njegove carevine poinju da se okupljaju 227 27.  Pria o evnuhu Amdadu i o tome kako je uspeo da ima snoaj uprkos svojoj onesposobljenosti 235 28.  Stiu nam vesti o razdoru meu Francima 243 29. Uoi bitke 248 30.  Hatinska bitka 253 31.  Sultan razmilja o Zubejdi, slavuju Damaska 261 32.  Poslednje ratno vee 267 33.  Saladina pozdravljaju kao velikog osvajaa, ali on odluuje da ne zauzima Tir uprkos Imadudinovom savetu da to uini 271 34.  Halima umire u Kairu; zle glasine okrivljuju Damilu 280 35. Nadomak Jerusalima, piem pismo puno poleta svojoj dobroj eni u Kairu 289 36.  Saladin osvaja Jerusalim; Imadudinu zapada za oko prelepi prevodilac Kopt; Damila se miri sa uspomenom na Halimu 293 37. Alepski kadija dri propoved u damiji; sultanu stie pismo od Bertrana Tulukog; moja porodica iva je spaljena pri upadu Franaka u Kairo 301 PISMA IBN MAJMONU 38.  Sultan se raduje mome povratku; Riard od Engleske preti Tiru; Imadudin boluje od ljubavi 311 39.  Franaka kuga vraa se u Akru i Saladin je utuen; poverava mi svoje najdublje sumnje 318 40.  Pad Akre; Imadudinova pria o Riardu Lavljem Dupetu; smrt Tekijudina 324 41. Lavlje Dupe vraa se u Englesku, a sultan se povlai u Damask 331 42. Oprotaj od sultana 339

Uvodne napomene
Svaka romansirana rekonstrukcija ivota neke istorijske linosti name e piscu naroit problem. Treba li zanemariti stvarne istorijske inje nice u interesu dobre prie? Smatram da ne treba. Zapravo, to se vie ponire u izmiljeni unutranji ivot junaka, to je vanije ostati veran istorijskim injenicama i dogaajima, ak i u sluaju krstakih ratova o kojima hrianski i muslimanski hroniari esto pruaju sasvim razliita tumaenja onoga to se zaista dogodilo. Pad Jerusalima u Prvom krstakom ratu 1099. zaprepastio je islam ski svet koji je bio na vrhuncu svoje moi. Damask, Kairo i Bagdad bili su veliki gradovi sa vie od dva miliona stanovnika razliitih nacija i vera napredne urbane civilizacije u vreme kada broj itelja Pariza i Londona nije prelazio pedeset hiljada. Kalif u Bagdadu bio je zaprepaen lakoom kojom je varvarska najezda pregazila islamsku vojsku. Usledila je duga okupacija. Salah el Din (zapadnjakim uima Saladin) bio je kurdski ratnik koji je 1187. godine povratio Jerusalim. Glavni muki likovi ove prie zasnovani su na istorijskim linostima. To su sam Saladin, njegova braa, njegov otac, stric i sinovci. Pripoveda i adi plod su moje mate i za njih preuzimam potpunu odgovornost. enski likovi Damila, Halima i ostale svi su izmiljeni. ene su tema o kojoj srednjovekovna istorija obino ne govori. Saladin je, kako nam je reeno, imao esnaestoricu sinova, ali ne postoje nikakvi zapisi o njihovim sestrama niti majkama.

10

11

12

Tarik Ali

Kalif je bio duhovni i svetovni voa u poecima islama. Izviki vali su ga prvi sledbenici Poslanika. Frakcijske razmirice unutar islama dovele su do suprotstavljenih tenji i stvaranja struje iita, to je podelilo politike naslednike Muhameda. Muslimani suniti priznavali su bagdadskog kalifa, ali graanski rat i uspesi iita dove li su do uspostavljanja fatimidskog kalifa u Kairu, a sunitsko krilo, koje su potisnuli Abasidi, doseglo je svoj vrhunac osnovavi kalifat u Kordobi, u muslimanskoj paniji. Saladinova pobeda u Egiptu dovela je do propasti dinastije Fatimi da i podvela itav arapski region pod nominalni suverenitet bagdad skog kalifa. Saladin je postavljen za sultana Sirije i Egipta i postao je najmoniji vladar srednjovekovnog arapskog sveta. Kalifat u Bagda du konano je unitila mongolska vojska 1258. godine, a ponovo je uspostavljen tek u Otomanskom carstvu. Tarik Ali jun 1998.

Renik
Andaluzija islamska panija asasini  pripadnici sekte iita atabeg  visoki dostojanstvenik banj  hai chogan  polo aba  sveti kamen u Meki gazija islamski ratnik hadis  kazivanja Poslanika Muhameda; prie o njegovom ivotu hamam  kupatilo Isa Isus Junani Grk kadija  muslimanski sudija sa izuzetnom moi da sauva red i zakon u gradu khamiriyya  dionizijska oda radostima vina Kuds  arapski naziv za Jerusalim kutba  propoved petkom u damiji memluk  rob Misir  Egipat
 Ovaj renik arapskih pojmova sastavni je deo romana i pisac ih u tom obliku koristi u knjizi. Neki od tih pojmova ustaljeni su u naem jeziku i podleu gramatikim pravilima, pa su dati u onom obliku u kome ih mi koristimo. Ostale rei prevedene su jer ih je bilo nemogue prilagoditi. Tek poneki izraz dat je u originalu i objanjen u fusnoti radi lakeg praenja. (Prim. prev.)
13

 Sledbenici nebeskih knjiga muslimanski naziv za sve narode koji imaju svetu knjigu. (Prim. prev.)

14

Tarik Ali

Musa  Mojsije murif  kontrolor finansija Rumi  Rimljanin; rimski saqalabi  beli rob am  Sirija tamr  vino od urmi

KAIRO

15

JEDAN
Na preporuku Ibn Majmona postajem sultanov pisar od poverenja

Godinama nisam pomislio na svoj stari dom. Mnogo je vremena prolo od onog poara. Moja kua, moja ena, erka, dvogodinji unuk svi zatoeni u vatri poput ivotinja u kavezu. Da sudbina nije drugaije htela, ni od mene ne bi ostala ni aka pepela. Koliko sam samo puta poeleo da sam se i ja zadesio tamo, sa njima u ropcu. Bolne su to uspomene. Duboko ih potiskujem. A ipak, danas, kada poinjem da piem ovu pripovest, slika te proklete sobe u kojoj je sve i zapoelo ponovo mi se ivo javlja pred oima. Peine naeg pamenja zaista su neverovatne. Neto davno zaboravljeno, skriveno u mranim okovima, odjednom izbije na svetlost dana. Sada sve vidim. Javlja mi se u mislima jasno kao da je i samo vreme stalo. Bilo je to jedne hladne zimske noi u Kairu, godine 1181. prema hrianskom kalendaru. Sa ulica je dopiralo samo mjaukanje maaka. Rabin Musa ibn Majmon, stari prijatelj nae porodice i na samoime novani lekar, navratio je u moju kuu posle posete kadiji El Fadilu, koji se loe oseao poslednjih nekoliko dana. Taman smo veerali i u tiini pijuckali aj od nane. Cela soba bila je zastrta debelim, arenim ilimima, sa razbacanim jastucima u svili i kadifi. Veliki okrugli mangal prepun umura goreo je na sredini sobe i isijavao blage talase toplote. Oprueni na podu, videli bismo odsjaj vatre u kupoli nad nama, pa bi se inilo kao da i samo nono nebo gori.

 Musa ibn Majmon rabin Moa ben Majmon, poznat kao Majmonid (11351204), jevrejski filozof i lekar. (Prim. prev.)
17

16

18

Tarik Ali

Knjiga o Saladinu

19

Razmiljao sam o naem preanjem razgovoru. Moj prijatelj pokazao je i svoju ljutitu i uljivu stranu, to me je vrlo iznenadilo, ali i umirilo. Na svetac bio je tek obian smrtnik kao i svi drugi. Masku je navlaio samo pred tuincima. Razgovarali smo o okolnosti ma koje su ga navele da pobegne iz Andaluzije i otisne se na petnaest godina dugo putovanje od Kordobe do Kaira. Deset godina proveo je u gradu Fesu, u Magrebu. A tamo je itava porodica bila primo rana da se pretvara kako su sledbenici Poslanika islama. Seanje na to srdilo je Ibn Majmona. Obmana ga je ljutila. La je bila protivna njegovoj prirodi. Nikada ga ranije nisam uo da tako govori. Primetio sam pro menu u njemu. Oi su mu sevale dok je govorio, ruke je stisnuo u pesnice. Pitao sam se da li mu je to iskustvo izazvalo nedoumice oko religije, naroito oko vladajue religije, vere nametnute otricom maa. Prekinuo sam tiinu. Ibn Majmone, je li mogu svet bez vere? Nai su preci imali mno go bogova. Svoju veru u jednog boga koristili su kao izgovor za rato vanje protiv onih koji su se klanjali drugome. Sada imamo samo jednog boga i opet se, iz nude, moramo boriti zbog njega. Znai, sve se svelo na rat zbog tumaenja. Kako tvoja filozofija objanjava ovu pojavu? Moje ga je pitanje zabavilo, ali pre nego je uspeo da mi odgovori, zau se glasno kucanje na vratima i osmeh mu nestade s lica. Oekuje li nekoga? Odmahnuh glavom. On se nagnu napred da ugreje ruke nad man galom. Obojica smo se umotali u vunenu ebad, ali nam je i dalje bilo hladno. Predosetio sam da je ovaj zakasneli gost doao radi mog prijatelja. Samo sluga nekog monika ovako kuca, uzdahnu Ibn Majmon. Moda se kadiji stanje pogoralo, pa u morati ponovo da ga obiem. U sobu je uao moj sluga Ahmed sa bakljom koja mu je podrhta vala u ruci. Za njim ue ovek srednjeg rasta, neupadljivih crta lica i svetlorie kose. Bio je umotan u ebe i hodao je blago hramljui na desnu nogu. Opazih kako strah prelete preko Ibn Majmonovog lica kada ustade i pokloni se posetiocu. Nikada ranije nisam video ovog oveka. Zasigurno nije bio kadija, njega sam poznavao.

Pridigoh se i ja i poklonih. Moj se posetilac osmehnu kada vide da ga nisam prepoznao. Izvinjavam se to smetam ovako kasno. Kadija mi je kazao da je Ibn Majmon u gradu i da e prenoiti u tvom asnom domu. Ja sam u kui Isaka ibn Jakuba, je li tako? Klimnuh glavom. Nadam se, ree neznanac i blago se nakloni, da e mi oprostiti to dolazim ovako, bez najave. Ne prua mi se esto prilika da susret nem dva velika uenjaka u jednom danu. Dugo sam se premiljao hoe li mi vie goditi rani poinak ili razgovor sa Ibn Majmonom. I odluio sam da e mi njegove rei biti od vee koristi nego san. I tako dooh ovamo. Svaki Ibn Majmonov prijatelj dobrodoao je u moj dom. Molim te, sedi. Moemo li da te ponudimo tanjirom orbe? Mislim da e ti to prijati, Zapovednie hrabrih, ree mu Ibn Majmon blagim glasom. Tek tada shvatih da je preda mnom sultan. Bee to Jusuf Saladin glavom i bradom. U mome domu. Padoh na kolena i dodirnuh mu stopala. Oprosti mi to te ne prepoznah, Presvetli. Tvoj rob moli za oprotaj. On se nasmeja i podie me na noge. Ne marim mnogo za robove. Suvie su skloni pobunama. Ali bio bih ti zahvalan za malo orbe. Malo kasnije, poto se okrepio, zapitao me je za poreklo zemljanih posuda u kojima je orba posluena. Nisu li napravljene od jermenske crvene gline? Klimnuh glavom, iznenaen. Moja je baba imala posue veoma slino ovome. Iznosila ga je samo o venanjima i sahranama. Rekla mi je da potie iz njenog sela u jermenskim planinama. Kasnije te noi, sultan objasni Ibn Majmonu kako mu je potre ban pisar u koga moe imati poverenja. eleo je da pronae nekoga kome bi u pero kazivao svoja seanja. Njegov sekretar bio je suvie zaokupljen kojekakvim spletkama. Nije mu se moglo u potpunosti verovati. A i umeo je da iskrivi smisao reima tako da mu poslue u buduim smutnjama.

20

Tarik Ali

Knjiga o Saladinu

21

Ti dobro zna, prijatelju moj, ree sultan gledajui Ibn Majmona pravo u oi, da postoje vremena kada su nam ivoti svakog trenut ka u opasnosti. Okrueni smo dumanima. Nemamo vremena da razmiljamo ni o emu drugome osim o opstanku. Tek kada mir zavlada, ovek moe sebi da priuti taj luksuz da se osami sa svojim mislima. Kao, na primer, sada?, upita ga Ibn Majmon. Kao sada, promrmlja sultan. Potreban mi je neko kome mogu da verujem, osoba koja se nee ustruavati da otkrije istinu kada se pretvorim u prah i pepeo. Poznajem jednu osobu kakvu Presvetli trai, ree mu Ibn Maj mon, ali postoji mala nezgoda. Ti se nikada ne zadrava dugo u jednom gradu. Ili e pisar morati da te prati na tvojim putovanjima ili e morati da potrai drugog u Damasku. Sultan se nasmei. to da ne? A i trei grad je na vidiku. Nadam se da u uskoro posetiti i Kuds. Tako da e mi moda biti potreban i trei pisar. U svakome gradu po jedan. A kako sam ja tvorac, potrudiu se da se ne ponavljam. Moj prijatelj i ja zanemesmo od uda. Nismo mogli da prikrijemo uzbuenje, a inilo se da to godi mom uzvienom gostu. Jerusalim Kuds u islamskom svetu bio je zaposednuti grad. Franci su se uzoholili i osilili. Sultan je upravo objavio, i to u mojoj kui, kako namerava da istera neprijatelje. Vie od est desetlea, mi, koji smo oduvek iveli na ovim prosto rima, i Franci, koji su doli preko mora, neprestano smo se krvili. Jerusalim je pao u njihove ruke 1099. godine. Stari grad bio je razru en i razvaljen, a ulice natopljene muslimanskom i jevrejskom krvlju. Tu je sukob izmeu varvarskog i naeg sveta bio suroviji nego u primorskim gradovima. Svi muslimani i Jevreji su pobijeni. Vernici po damijama i sinagogama uasnuli su se kada se vest o ovim zver stvima pronela zemljom. Proklinjali su varvare sa zapada i kleli se da e im se osvetiti za ovo bezono zloinstvo. Moda je sada kucnuo taj as. Moda je mirna samouverenost ovog oveka opravdana. Srce mi poskoi u grudima. Moj prijatelj, Ibn Jakub, ijem si domu veeras uinio ast svojom posetom, Presvetli, jedan je od najpouzdanijih uenih ljudi u naoj

zajednici. Ne znam nikoga ko bi mogao da ti bude bolji pisar od nje ga. Nikome ni re nee kazati. Sultan me je dugo posmatrao. Jesi li voljan? Tvoj sam sluga, Zapovednie vernih. Uz jedan uslov. Kazuj. Proitao sam mnotvo knjiga o carevima iz prolosti. Vladar se obino prikazuje kao bog ili kao avo, ve prema tome pie li hroni ku njegov dvoranin ili neprijatelj. Takve su knjige bezvredne. Kada su istina i neistina tako isprepletane, na jednom mestu, teko ih je razluiti. elim da mi presvetli sultan dopusti da mu postavljam pita nja koja e mi pomoi da razjasnim znaenje pojedinih dogaaja iz njegovog ivota. To moda nee ni biti potrebno, ali svi mi znamo kakve brige nosi na pleima i ja... On me prekinu smehom. Moe da pita ta god poeli. Imae tu povlasticu. Ali moda ti neu svaki put dati odgovor. To je moja povlastica. Poklonih se. Kako e stalno dolaziti u carske dvore, nai susreti nee ostati tajna, ali cenio bih smotrenost i tanost. U mom okruenju postoje takvi, ukljuujui i naega dragoga kadiju El Fadila, koji e ti zavideti. Na kraju krajeva, i na je El Fadil nadaren pisac, i to veoma cenjen. On bi svakako bio kadar da zapie ono to mu budem kazivao. Ali njegov je jezik previe kitnjast, suvie sladunjav za moj ukus. On zao grne priu sa previe krasnih rei, pa joj je ponekad teko uhvatiti pravi smisao. Poigrava se reima poput opsenara. elim da zapisuje moje rei to je tanije mogue, bez ikakvog ulepavanja. Doi sutra u palatu, pa emo rano zapoeti s radom. A sada te molim da nas ostavi nakratko jer bih eleo da se posavetujem sa Ibn Majmonom u vezi sa jednim linim pitanjem. Izaao sam iz sobe. Sat vremena kasnije, otiao sam da ih upitam ele li jo jedan tanjir pilee orbe i zauh glasno i jasno rei svoga prijatelja. esto sam govorio tvome kadiji kako treptaji nae due, ono to oseamo duboko u sebi, izazivaju velike promene u naem zdravlju. Svako oseanje koje uznemirava Presvetlog trebalo bi da se stia. Tre ba mu otkriti uzrok i izleiti ga. Jesi li mi sve kazao?

22

Tarik Ali

Odgovora nije bilo. Nekoliko trenutaka kasnije sultan napusti moju kuu. Nikada se vie nije u nju vratio. Njegove sluge redovno su dolazile donosei poklone mojoj porodici, ovce ili koze za pro slavu muslimanskog praznika Fitr kojim se obeleava Ibrahimovo rtvovanje. Od te noi, pa do dana kada je krenuo za Jerusalim, viao sam sul tana svakodnevno. Ponekad me ne bi putao da idem kui, pa su mi dodeljene odaje u palati. Narednih osam meseci moj ivot je bio potpuno posveen sultanu Jusufu Saladinu ibn Ejubu.

DVA
Upoznajem adija, a sultan poinje u pero da mi kazuje svoja seanja

 Ibrahim Avram. Starozavetni lik, otac mnotva naroda, potovao je Boga tako odano da je bio spreman da na njegov zahtev prinese na rtvu svog sina Isaka, ali ga je Bog u tome spreio i poslao mu u poslednjem tre nutku ovna da ga rtvuje. (Prim. prev.)

Ibn Majmon me je upozorio da je sultan ranoranilac. Budio se pre osvita, uzimao abdest i ispijao olju tople vode, pa bi pojahao konja i otiao u brda Mukatam, malo izvan grada. Tu se podizala tvrava. Sultan, i sam prouavalac arhitekture, esto bi se suprotstavljao glav nom neimaru. Samo je njemu bilo znano da razlog podizanja ove nove graevine nije bio da se Kairo odbrani od Franaka, ve da se sultan odbrani od ustanka svetine. Ovaj grad bio je uven po nemirima. Brzo se irio i privlaio svakojake skitnice i nezadovoljnike. Iz tog razloga, Kairo je plaio vladare. I ovde je sultan isprobavao svoje vetine, kao i svoga konja. Pone kad bi sa sobom poveo i Afdala, svog najstarijeg sina. Dvanaestogodi njem Afdalu ovo je bio prvi dui boravak u Kairu. Sultan je koristio to vreme da obui deaka umeu i politici ratovanja. Na kraju krajeva, dinastije se stvaraju ili gube na bojnom polju. Saladina su ovome nauili njegov otac Ejub i stric erkuh. Kada se sultan tog jutra vratio, ja sam ga ve ekao. Dodirnuh elo u nemi znak pozdrava. Stigao si ba u pravi as, Ibn Jakube, ree on sjahavi. Zarume njenom i znojavom, oi su mu sijale kao u deteta. Na licu su mu se oitovali radost i zadovoljstvo. Ovo je dobar znak za na posao, prijatelju moj. Okupau se, pa u ti se pridruiti na doruku u biblioteci. Imaemo sat vremena pre nego to kadija doe. adi e te odvesti tamo.
 Abdest ritualno pranje muslimana pred molitvu. (Prim. prev.)
23

24

Tarik Ali

Knjiga o Saladinu

25

Jedan stari kurdski ratnik devedesetih godina, brade bele kao pla ninski sneg, uhvati me za lakat i polako povede do biblioteke. Usput je priao o sebi. Bio je sluga sultanovog oca mnogo pre nego to se Jusuf rodio, i mnogo pre nego to su se Ejub i njegov brat erkuh spustili s brda u ravnice Mesopotamije. Ja, adi, nauio sam tvog sultana da jae i rukuje maem kada mu nije bilo ni osam godina. Ja, adi... U nekim drugim okolnostima, paljivo bih sluao starca i zapitki vao ga o svemu i svaemu, ali tog dana misli su mi odlutale. Prvi put sam se naao u palati i bilo bi glupo porei da sam bio silno uzbuen. Moja je zvezda odjednom zablistala. Postau osoba od poverenja naj monijeg vladara naega sveta. Odvedoe me u najuveniju privatnu biblioteku u naem gradu. Samo knjiga o filozofiji bilo je vie od hiljadu. Sve se ovde moglo nai, od Aristotela do Ibn Ruda, od astronomije do geometrije. Ibn Maj mon ovamo je dolazio kada je eleo da proui lekarske recepture El Kindija, Sahlana ibn Kejsana i Abula Fadla Davuda. I naravno, samog majstora, El Razija, najveeg od svih. Ba ovde je Ibn Majmon eleo da se njegove knjige i rukopisi uvaju posle njegove smrti. Kad uoh u biblioteku, njena me veliina oara, pa se ubrzo zanesoh u uzviene misli. Ove knjige, tako prelepo povezane, bile su riznica znanja prikupljanog stoleima. Nalazio se tu i jedan pose ban odeljak sa knjigama koje se nigde drugo nisu mogle pronai, dela proglaena jeretikim. Drugim reima, knjige koje su mogle da probude uspavane umove. Mogle su se nai jedino u itaonicama javne biblioteke i to samo ako biste prema bibliotekaru bili izuzetno iroke ruke. Pa ak se ni tada nije mogla dobiti svaka knjiga. Recimo, knjiga Sirat el Bekri** Abula Hasana el Bekrija nestala je iz svih knjiara i biblioteka. Jedan propovednik u damiji El Azhar osudio je tu knjigu, ivotopis Poslanika islama, kao potpunu izmi ljotinu. Na svakoj dumi*** petkom govorio je pravovernima kako El Bekri gori u paklu zbog svog bogohuljenja.
 Ibn Rud Averoes (11261198), panski muslimanski filozof i lekar poznat po odbrani Aristotelove i neoplatonske filozofije. (Prim. prev.) ** Sirat el Bekri Bekrov put. (Prim. prev.) *** Duma glavna muslimanska molitva petkom. (Prim. prev.)

A sada je ta prokaena knjiga leala preda mnom. Ruke su mi podrhtavale dok sam je vadio sa police i itao uvodne reenice. Meni se inila sasvim u skladu sa doktrinom. Bio sam toliko zanet u itanje da nisam primetio ni pognuto telo adija, koji se klanjao na sedadi okrenutoj u pravcu Meke, niti nenajavljeni dolazak sultana. Prekinuo je moje sanjarenje. Sanjati i znati bolje je nego moliti se i iveti u neznanju. Slae li se sa mnom, Ibn Jakube? Oprosti mi, Presvetli care, samo sam... On pokaza rukom da sednemo. Donesoe doruak. Sultan je bio zamiljen. Odjednom sam se uznemirio. Jeli smo u tiini. Koji je tvoj nain rada? Iznenadio me je. Nisam siguran da razumem ta me pita, Zapovednie hrabrih. On se nasmeja. Hajde, hajde, prijatelju moj. Ibn Majmon mi ree da prouava isto riju. Govorio je s mnogo hvale o tome kako pokuava da izradi istori ju sopstvenog naroda. Zar je toliko teko odgovoriti na moje pitanje? Radim po metodu velikog Tabarija. Piem iskljuivo po hronolo kom redu. Proveravam verodostojnost svake vane injenice tako to razgovaram sa onima koji imaju neposredna saznanja. Kada pri kupim nekoliko pria o istom dogaaju, sa razliitih izvora, obino ih sve prenesem itaocu. Sultan prasnu u smeh. Sam sebi skae u usta. Kako moe da postoji vie vienja jed nog te istog dogaaja? Moe da postoji samo jedno. Jedno istinito i nekoliko lanih. Presvetli pria o dogaajima. Ja govorim o istoriji. Sultan se nasmei. Hoemo li da ponemo? Klimnuh glavom i uzeh svoj pribor za pisanje. Hoemo li da ponemo od poetka? Pa, valjda hoemo, promrmlja on, poto toliko dri do hrono logije. ini mi se da e najbolje biti da ponemo od dana kada sam prvi put ugledao Kairo, ta ti misli?
 Sedada molitvena prostirka kod muslimana. (Prim. prev.)

26

Tarik Ali

Knjiga o Saladinu

27

Od poetka, o sultanu. Od samog poetka. Tvog poetka. Od tvojih najranijih uspomena. Imao sam sree. Nisam bio najstariji sin. Zbog toga se od mene nije previe oekivalo. Bio sam uglavnom preputen sam sebi i imao veli ku slobodu. Moja pojava i ponaanje ni za koga nisu predstavljali pretnju. Bio sam sasvim obian deak. Sada me vidi kao sultana okruenog svim znamenjima moi. Zadivljen si i, vrlo verovatno, ak i pomalo uplaen. Boji se da e ti glava sleteti s ramena ako prekorai odreene granice. Taj strah je razumljiv. Tako sultanova mo deluje na njegove podanike. Ali, ista ta mo moe da preobrazi i najsitnijeg oveka u osobu ogromnih razmera. Evo ti mene. Da si me poznavao kada sam bio deak i imao ahan-aha za najstarijeg brata, nikada ne bi ni pomislio da u postati misirski sultan, i imao bi pravo. Sudbina i istorija udruile su se i uinile od mene ono to sam danas. Jedina osoba koja je videla neto u meni bila je moja baba po oe voj strani. Kada mi je bilo devet ili deset godina, videla je kako ja i moji drugovi pokuavamo da ubijemo zmiju. Deca kao deca, voleli smo da se meusobno nadmeemo u takvim budalastim igrama. Pokuavali smo da uhvatimo zmiju za rep, pa da je zavitlamo i smr skamo joj glavu o kamen ili, to su inili oni odvaniji meu nama, da joj zdrobimo glavu petom. Poto je jednom prilikom paljivo posmatrala taj prizor, baba me viknu. Jusufe! Jusufe ibn Ejube! Smesta dolazi ovamo! Ostali se deaci razbeae, a ja laganim korakom pooh do nje oekujui uku iza uveta. Moja je baba, tako mi je adi priao, bila uvena po svojoj plahovitosti. Jednom je oamarila mog oca kada je ve bio odrastao ovek. Niko se nije usudio da zapita ta je bio razlog takvom ispadu pred svima. Otac je izaao iz sobe i kau da majka i sin nisu razgovarali itavih godinu dana. Na kraju je on bio taj koji se izvinio. Na moje zaprepaenje, baba me zagrli i poljubi u oba oka. Ti si neustraiv, sine, ali budi oprezan. Neke zmije mogu da te ujedu ak i kada ih dri za rep.

Seam se da sam se smejao od olakanja. Ispriala mi je jedan san koji je usnila pre nego to sam se rodio. Jo si bio u majinom stomaku. Seam se da si se strano ritao. Tvoja se majka ponekad alila kako joj se ini da e roditi drebe. Jed ne noi, usnila sam kako ogromna zmija, tolika da bi mogla i oveka da proguta, gmie prema tvojoj majci, koja je nepokrivena leala na suncu. Tvoja mati otvori oi i poe da se preznojava. Htela je da se pomakne, ali kao da je bila prikovana za zemlju. Zmija je lagano gmizala prema njoj. A onda se tvojoj majci stomak, poput ulaza u nekakvu arobnu peinu, iznenada otvori. Izae detence s maem u ruci i jednim jedinim silovitim udarcem odrubi zmijurini glavu. Onda pogleda u majku i vrati se u stomak. Bie ti veliki ratnik, sine moj. Tako je zapisano u zvezdama, a sam e te veliki Alah voditi. Moj otac i stric smejali su se babi i njenim budalastim snovima, ali ve toga asa njeno tumaenje povoljno je delovalo na mene. Ona me je prva ozbiljno shvatala. Njene su rei sigurno imale nekakvog dejstva. Posle ovog doga aja, opazio sam kako je Esedudin erkuh poeo paljivo da me posmatra. Lino se zauzeo u mojoj obuci u jahanju i maevanju. On me je nauio svemu to znam o konjima. Shvata li ti, Ibn Jakube, da ja znam poreklo svakog uvenog konja u naoj vojsci? Vidim, iznena en si. Priaemo o konjima neki drugi put. Kada sklopim oi i razmiljam o svojim najranijim uspomena ma, u mislima mi se najpre jave ruevine starih grkih hramova u Balbeku. ovek zadrhti od divljenja i strahopotovanja pred njiho vom veliinom. Kapije koje su vodile u dvorite ostale su netaknute. Zaista su bili graeni za bogove. Moj otac, kao predstavnik velikog sultana Mosula, bio je zapovednik utvrenja i zaduen za njegovu odbranu od sultanovih protivnika. U tome sam gradu odrastao. Neka da se zvao Heliopolis, a stari su narodi tu oboavali Zevsa, Hermesa i Afroditu. Kao deca, delili bismo se u grupe kod nogu njihovih kipova i kri li se jedni od drugih. Nita kao ruevine ne moe toliko da raspali deju matu. Bilo je nekakve arolije u tom starom kamenju. Voleo sam da sanjarim o pradavnim vremenima. Do tada je svet drevnih naroda za nas predstavljao zagonetku. Oboavanje idola za nas je bila

28

Tarik Ali

Knjiga o Saladinu

29

najgora jeres, ono to su Alah i na Poslanik uklonili iz sveta. Pa ipak, ti hramovi, a naroito likovi Afrodite i Hermesa, bili su veoma lepi. Uivao sam razmiljajui o tome koliko bi uzbudljivo bilo da smo iveli u to vreme. esto smo se prepirali oko bogova. Ja sam bio pri stalica Afrodite, a moj stariji brat, Turhan-ah, voleo je Hermesa. to se tie Zevsa, od njegove statue samo su jo stopala ostala i nisu bila naroito privlana. Mislim da su ostatak njegovog kipa upotrebili za zidanje utvrde u kojoj smo tada iveli. adi je pokuavao da nas zastrai i otera od tih ruevina plaei se da bi nas ti ostaci prolosti mogli iskvariti. Bogovi su mogli da pretvore oveka u kip ili ta drugo, a da mu ostave razum. Izmiljao je raznorazne prie o tome kako su se dinovi, demoni i ostali bez boni stvorovi okupljali kod tih ruevina u vreme punog meseca. Neprestano su smiljali kako e da ugrabe i pojedu decu. Na tom su mestu dinovi, tokom vekova, pojeli na stotine, pa i na hiljade dece, priao nam je on svojim dubokim glasom. A onda bi, opazivi strah na naim licima, ublaio svoje rei. Nama niko nee nakoditi poto nas uvaju Alah i Poslanik. adijeve prie inile su nam to mesto jo privlanijim. Zapitkivali smo ga o tim bogovima, a neki od uenih ljudi u biblioteci govorili su bez zazora o starim narodima i njihovim verovanjima. Njihovi bogovi i boginje bili su nalik ljudima. Svaali su se i voleli i imali i druga ljudska oseanja. Od nas su se razlikovali samo svojom besmrt nou. iveli su veno na svojim nebesima, mestu sasvim drugaijem od naega raja. Jesu li oni i sada na svojim nebesima?, seam se da sam jedne noi upitao babu. Ona se razbesne. Ko ti puni glavu takvim budalatinama? Tvoj otac e mu jezik odsei. Oni su oduvek bili samo statue, aavo dete. Ljudi iz tih vre mena bili su glupi. Oboavali su idole. U naem delu sveta, Poslanik je, pokoj mu dui, konano unitio i te statue i njihov uticaj. Sve to su nam govorili samo je snailo nau opinjenost kipovi ma. Nita nas nije moglo spreiti da odlazimo tamo. Jedne noi za vreme punog meseca, starija deca, sa mojim bratom na elu, reila su da odu do Afroditinog svetilita. Nisu nameravali da povedu i mene, ali ja sam ih uo kako se doaptavaju i zapretio da u ih tuiti

babi. Brat me je utnuo iz sve snage, ali je uvideo kolika im opasnost preti ako me ne povedu. Ta no bee hladna. Iako smo se umotali u ebad, zubi su mi cvo kotali, a vrh nosa mi je utrnuo. ini mi se da nas je bilo estoro ili sedmoro. Polako smo se, uplaeni, iskrali iz tvrave. Seam se kako su se deca alila to me je dvaput priteralo da stanem i zalijem kore nje starog drveta. Kako smo se pribliavali Afroditi, pouzdanje nam je raslo. Nita se nije ulo osim huka buljina i lavea pasa. Nikakvi se dinovi nisu pojavili. Meutim, kad stupismo u dvorite hrama okupano meseinom, zausmo neke neobine zvuke. Umalo nisam umro od straha i pribio sam se vrsto uz Turhan-aha. ak je i on bio preplaen. Poeli smo da se prikradamo mestu odakle su dopirali zvuci. A tamo nam se uka zala adijeva gola stranjica, a on se njihao napred-nazad dok mu je vrana kosa vijorila na vetru. Imao je snoaj kao magarac i kada smo shvatili da je to on, nismo mogli da se suzdrimo. Smeh nam se prolo mi praznim dvoritem i pogodi adija kao ma. On se okrenu i obasu nas psovkama. Svi pobegosmo. Sutradan ga moj brat presrete. Dinova guzica uinila nam se sino odnekud poznata, je li, adi? Saladin zastade i poe da se smeje. Sluaj je tako hteo da je adi tog trenutka uao u biblioteku nosei poruku. Pre nego to je uspeo da progovori, sultan se jo vie zasmeja. Zbunjeni sluga preletao je pogledom s jednog na drugog, a ja sam s tekom mukom uspeo da zadrim ozbiljno lice iako sam se u sebi kidao od smeha. Sultan objasni adiju o emu je maloas priao. Ovaj pocrvene, besno kaza neto Saladinu na kurdskom, pa izlete napolje. Sultan ponovo prasnu u smeh. Zapretio je da e mi se osvetiti. Ispriae ti neke prie iz moje mladosti u Damasku za koje je siguran da sam ih zaboravio. Na prvi sastanak bio je zavren. Izaosmo iz biblioteke, a sultan mi dade znak da ga sledim. Hodnici i odaje kroz koje smo prolazili bili su ukraeni svakojakom svilom i

30

Tarik Ali

Knjiga o Saladinu

31

brokatom, ogledalima optoenim zlatom i srebrom. Svako svetilite uvali su evnusi. Nikada nisam video toliku rasko. Sultan mi nije davao mnogo vremena da se divim. Hodao je br zim korakom, a haljina mu je lelujala od ustrih pokreta. Uosmo u dvoranu za primanja. Nubijski straar sa sabljom o pojasu poklonio se dok smo ulazili. Sultan sede na uzdignuti podijum prekriven pur purnom svilom, sa mnotvom jastuia od atlasa i zlatnog brokata. Kadija je ve doao u palatu da podnese svoj izvetaj i posavetuje se sa sultanom. Pozvae ga u dvoranu. Kada je uao i poklonio se, ja se podigoh da izaem. Na moje iznenaenje, sultan mi ree da osta nem. eleo je da paljivo sluam i beleim sve to je od znaaja. esto sam viao kadiju El Fadila na ulicama grada, okruenog pratnjom i slugama, simbolima vlasti i moi. Olienje drave. Taj je ovek predsedavao divan-ul-inom, dravnim veem, i starao se da u Misiru sve tee glatko i po propisima. Sluio je fatimidske kalife i njihove ministre sa istom revnou kojom je sada sluio oveku koji ih je zbacio. On je bio otelovljenje trajnosti misirskih ustanova. Sul tan mu je verovao i kao savetniku i kao prijatelju, a kadija se nikada nije ustezao da mu da neeljeni savet. On je, takoe, pisao zvanina i privatna pisma poto bi mu sultan u kratkim crtama naznaio ta eli da kae. Sultan me predstavi kao svog naroitog i linog pisara. Ustadoh i duboko se poklonih kadiji. On se nasmei. Ibn Majmon esto pria o tebi, Ibn Jakube. Veoma ceni tvoju uenost i tvoje umee. Meni je to dovoljno. Naklonih mu se u znak zahvalnosti. Ibn Majmon me je upozorio kako bi me kadija vrlo lako mogao ukloniti sa ovoga sveta ukoliko mu se moje prisustvo ne dopadne ili ako se oseti ugroeno. A moje odobravanje, El Fadile?, upita ga sultan. Zar ono nita ne znai? Prihvatam da nisam tako veliki mislilac i pesnik kao ti, niti filozof i lekar kao na dragi prijatelj Ibn Majmon. Ali svakako e priznati da umem dobro da procenim oveka. Ja sam odabrao Ibn Jakuba. Presvetli se ruga svome slugi poniznom, uzvratio mu je kadija s pomalo dosade u glasu, kao da je hteo da pokae kako danas nije raspoloen za takve igre.

Posle tih sitnih arki u kojima nije vie dozvoljavao gospodaru da ga izaziva, kadija je u kratkim crtama ispriao najvanije dogaaje iz prethodne nedelje. Bio je to uobiajen izvetaj o najsitnijim pitanjima koja se tiu voenja drave, ali bilo je teko ne biti opinjen njegovim jezikim bravurama. Svaka je re bila paljivo odabrana, svaka reeni ca lepo sklopljena, a zakljuak u distihu. Ovaj je ovek zaista umeo da zadivi. itav izvetaj trajao je sat vremena, a kadija nijednom nije pogledao u svoje beleke. Kakvo izvanredno pamenje! Sultan je bio naviknut na kadijin nain podnoenja izvetaja, i dugo bi drao oi zatvorene za vreme izvrsnog izlaganja njegovog sekretara. A sada prelazim na jedno vano pitanje, o emu e ti morati da presudi, gospodaru. Radi se o tome da je jedan tvoj zapovednik ubio drugog. Sultan se prenu. Zato mi to nije ranije reeno? Dogaaj o kome govorim zbio se pre samo dva dana. Ceo jue ranji dan proveo sam u utvrivanju istine. Sada mogu da ti ispri am sve. Sluam, El Fadile. Kadija poe svoju priu.