1.

Objasniti kauzalnu vezu izmedju industrijske revolucije

(začete u Velikoj Britaniji 1780 god.) i pojave revizije
Industrijska revolucija koja se začela u Velikoj Britaniji 1780. godine
bila je preduslov za pojavu revizije, jer je došlo do pojave velikih
industrijskih preduzeća sa složenim birokratskim strukturama te i do daljnje
ekspanzije poslovanja. To je rezultiralo velikom potražnjom za uslugama
stručnjaka za knjigovodstvo i reviziju i do ubrzanog razvoja revizorske
profesije zbog sve većeg stepena odvajanja vlasničke funkcije od funkcije
upravljanja.1884. godine kapitalisti su tražili od Engleske upotrebu revizije.

2. Objasnite doprinos Dr. Eugena Sladovića razvoju revizije

na našim prostorima
Dr. Eugen Sladović je pre više od sedam decenija objavio svoj
predlog Zakona o privrednim savetnicima (to je danas zvanje ovlačćenih
računovodja i ovlačćenih revizora).
Preporučuje se da se postavljanje revizora izuzme iz kompetencije
trgovačkih komora i prenese na samostalnu stručnu samoupravnu
organizaciju privrednih savetnika koja će predstavljati garanciju za
nepristrasno vršenje povereničkih ovlašćenja i dužnosti.

3. Objasnite značaj razvoja slobodnog zvanja “privredni

savetnik” i uticaj na razvoj revizorske profesije na našim
prostorima
Značaj stvaranja slobodnog zvanja privredni savetnik je da
predstavlja najsigurniju garanciju za nepristrasno vršenje poverenih
ovlašćenja i dužnosti kao i za vršenje potrebnog nadzora i određivanje
disciplinirane odgovornosti. U svim privredno razvijenim zemljama prisutan
je bio poziv, tj. zvanje privrednog savetnika što je uticalo da se i u našoj
javnosti reši pitanje revizije i privrednog savetovanja jer naša država do
tada ovo pitanje nije bila regulisala.

1
 4. Objasnite značaj i sadržinu Uredbe o privrednim
savetnicima izrađene od strane Udruženja ekonomista u
Beogradu za razvoj revizorske profesije
Udruženje ekonomista u Beogradu izradilo je Uredbu o privrednim
savetnicima, koja je u početku imala osetnu prazninu u tadašnjem
zakonodavstvu a i u praksi, pa se menjala i dopunjavala kako bi se
privrednom savetniku omogućilo davanje saveta i pružanja stručne pomoći,
pojedincima i pravnim licima a i u vršenju revizije i ispitivanja poslovanja
privrednih preduzeća kao i organizacija koja se ne bave trgovačkim i
sličnim poslovima.

5. Objasnite divergentne stavove između poznavalaca

revizije i tvrdokornih državnih organa u Kraljevini Jugoslaviji
pred II Svetski rat
U Kraljevini Jugoslaviji vodila se oštra polemika između poznavalaca
revizije i državnih organa. Inostrana preduzeća, vlasnici akcija, zalagala su
se za uspostavljanje nezavisne računovodstvene revizije po ugledu na
razvijene zemlje, dok su državni organi opstruirali pomenuta nastojanja
trudeći se da inplementiraju kvazirevizije.

6. Objasnite etimolosko poreklo termina revizija i navedite

definiciju revizije po Leitner-u, Gerstner-u i Obst-u
Reč revizija potiče od latinske reci “revidere” i znači ponovo videti tj.
još jednom se videti, ili “revisum” sto znaci unazad i naknadno pregledan,
radi ispitivanja i ocenjivanja. Leitner definise reviziju samo kao sredstvo
naknade, računske ili ekonomske kontrole.
Prema Gerstneru, revizija predstavlja plansku kritiku izvršenih
delatnosti bilo koje vrste u smislu kritičke, duhovne radne obnove, i to
potpune ili delimicne.
Obst istice, da s vremena na vreme mora da se ispita da li kontrole
koje je obradila uprava dobro funkcionisu. I najidealnije kontrole su
bezvredne ako se te kontrole ne kontrolisu. Ovoj svrsi sluzi revizija.

2
 7. Definišite reviziju prema Grasgrun-u i Meltzer-u
Prema Grasgrunu: Revizija predstavlja naknadno ispitivanje knjiga
nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlačćenih osoba izvan njega.
Prilikom definisanja revizije polazi od pojma knjigovodstvene reviije.
Prema Meltzeru: “Iz odgredjenog povoda ili redovno od vremena do
vremena kritičko ispitivanje knjizenja I podloga od sluzbenog revizora koji
ne pripadaju revidiranom preduzecu”.

8. Navedite definiciju i zadatke revizije prema Ziegleru ?

Prema Ziegleru revizija bi trebalo da se bavi ne samo kritičkim
ispitivanjem pravnih i ekonomskih poslova nego i ispitivanjem ispravnosti i
vrednosti pa se iz toga izvodi zaključak o prosudjivanju poslovnog procesa
kako na pojednim tako i na svim radnim područjima, rukovodstva i na kraju
same ekonomičnosti.
Zadatak revizije prema Ziegler-u je da se ispita I proceni:
1. Ispravnost i vrednost privrednih delatnosti i pravednog poslovnog
procesa u pojedinostima i u celini.
2. Primerenost postojeće organizacije.
3.Značenje poslovnog rezultata.

9. Šta predstavlja revizija prema IFAC-u i navedite cilj

revizije prema Medjunarodnom revizijskom standardu br. 200
Prema IFAC-u revizija predstavlja nezavisno ispitivanje finansijskih
izvestaja ili finansijskih informacija koje se odnose na subjekat, onaj
profitno usmeren ili onaj koji to nije, bez obzira na njegovu veličinu ili
zakonski oblik.
U Medjunarodnim standardima ne postoji zasebna definicija revizije.
Definicija revizije data u ISA 200, teži cilju da se revizoru omogući da izrazi
mišljenje da li su finansijski izveštaji pripremljeni u svim bitnim aspektima u
skladu sa utvrdjenim propisima i pravilima finansijskog izvestaja. Fraze
kojima se revizor koristi: “daju istinit i fer prikaz” ili “da na fer način prikazuju
sve bitne elemente”.

3
 10. Definišite reviziju prema AAA i dajte komentar definicije
Prema Američkom savezu računovodja (AAA) revizija predstavlja
sistematičan proces objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za
izjave uprave preduzeca o ekonomskim aktivnostima i dogadjajima, kako bi
se odredio stepen saglasnosti izmedju tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma,
a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima.
Komentar: Revizor mora postupati u skladu sa unapred
pripremljenim, dokumentovanim planom. Pri analiziranju računovodstvene
evidencije, revizori koriste čitav niz tehnika. Revizija je nezavisno,
objektivno ispitivanje i procena dokaza. Lica koja obavljaju reviziju moraju
da budu poštena i da ne dozvole da predrasude nadvladaju njihovu
objektivnost.
Revizor proučava, analizira i procenjuje računovodstvene sisteme i
sisteme interne kontrole na osnovu kojih treba da odredi prirodu, obim i
terminski raspored ostalih postupaka revizije.
Izjave uprave (Assertions) su pisane tvrdnje uprave preduzeća o
finansijskim izveštajima, metodama njihove pripreme, načinu vodjenja
preduzeća.
Revizija se obavlja u cilju izražavanja stručnog ili verodostojnog mišljena, u
vidu pisanog izveštaja. Kod revizije finansijskih izveštaja revizori moraju
navesti da po njihovom mišljenu, izveštaju “daju isti I tačan prikaz” ili
“prezentuju tačno I istinito u svim bitnim aspektima” finansijski polozaj
kompanije.

11. Navesti i objasniti metode i oblike revizije

Metode revizije se mogu podeliti na generičke i specijalne.
Generičke su induktivne i deduktivne i na osnovu njih revizor dolazi do
potrebnog zaključka o objektu revizije. Pored ovih metoda postoji i
eksperimentalni metod. Prema oblicima imamo reviziju prema subjektu koji
revidira i reviziju prema objektu koji se revidira. Prema subjektu revizija je
pojedinačna (revizija pojedinog područja) ili kompleksna (revidira više
područja poslovanja). Prema objektu ima više različitih a najstarija je
knjigovodstvena revizija, iz koje se razvila revizija celokupnog poslovanja.

4
 12. Razgraničite pojmove izmedju revizije i kontrole
Revizija i kontrola predstavljaju dve metode ispitivanja ekonomike
preduzeća. Zajedničko i kontroli i reviziji jeste objekat ispitivanja
(preduzeće) i cilj ispitivanja . A ono po čemu se razlikuju jeste prema:
organima koji obavljaju ispitivanje, vremenu kada se ispitivanje vrši i
intenzitetu kojim se ispitivanje vrši.

13. Diferencirajte pojmove izmedju interne kontrole

i interne revizije
Interna kontrola se može definisati kao ona kontrola koju trajno i na
tekući način obavljaju organi onog preduzeća, koje predstavlja objekat
kontrole, ispitujući sadašnje stanje i poslovanje preduzeća. Između ove dve
metode ispitivanja najčešće se indicira na razlike koje se svode na:
frekventnost ispitivanja, vreme ispitivanja i organe ispitivanja. Različitost u
frekventnosti ispitivanja čini internu kontrolu stalnim i tekućim nadziranjem
poslovanja prema toku kako se odvija. Interna revizija je povremeno ili
periodično ispitivanje po isteku izvesnog vremenskog perioda ili sporadično,
tj.prema potrebi. Ove dve metode se mogu odvijati i simultano i
istovremeno, s tim što interna kontrola nadzire samo rad izvršnih organa,
dok interna revizija nadzire i rad kontrolnih i rad izvršnih organa. Vreme
ispitivanja internu kontrolu čini preventivnom a internu reviziju korektivnim
ispitivanjem.

14. Diferencirajte pojmove izmedju interne revizije

i eksterne revizije
Interna revizija bi se mogla definisati kao kontrola koja ispituje i
ocenjuje delovanje ostalih kontrola, ili: kao samostalna procenjivačka
funkcija ustanovljena u organizaciji da ispituje i ocenjuje njene aktivnosti u
službi organizacije. Eksternu reviziju vrše nezavisni ovlašćeni revizori, koji
su imenovani od strane odgovarajućih organa preduzeća koje je objekat
revizije ili ovlašćene državne agencije.
Suštinska razlika između interne i eksterne rezvizije jeste u organima
koji je vrše. Organe interne revizije preduzeća ovlašćuje vrhovna uprava
preduzeća (vrše je zaposleni u organizaciji ) za razliku od eksterne revizije
čije organe ovlašćuju na reviziju nalogom izvan preduzeća (nezavisni
revizori).

5
 15. Navedite “10 Zapovesti” kojih bi svaki revizor trebao
da se pridrzava
“10 Zapovesti” kojih bi svaki revizor morao da se pridrzava su:

1. služi samoj stvari, a ne ličnostima, pa ni samome sebi;

2. stoji iznad zainteresovanih (nalogodavac – preduzeće koje
revidiraš), kao i studije kome pomažeš;
3. ne dozvoli da te uticaji bilo koje vrste isteraju iz granice stroge
stvarnosti:
4. ne smatraj se nepogrešivim;
5.ne daj odgovore na pitanja koja ne spadaju u domen tvoga
stručnog obrazovanja znanja uopšte;
6. prigovore učinjene tvojim stručnim mišljenjima iskoristi za
iznalaženje i utvrdjivanje stvarne istine, i ne upuštaj se i ne nastoj da
ih bez poverenja pobijaš;
7. izvesti o svakoj grešci, pa je i sam učinio;
8. budi istinit i jasan;
9. prvo shvati pitanje pa onda daj odgovor, jer se odgovor inače
neće moći razumeti;
10. cuvaj stalešku čast;

16. Objasnite budućnost revizorske profesije

Savremena tehnologija i internet u današnje vreme zadaju nove
probleme revizorima u uslovima kontinuirane revizije u realnom vremenu.
Od velikog značaja je insistiranje na Etičkom kodeksu prakse, dopunjen
pouzdanim sistemom kontrole kvaliteta, kao poštovanje elementarnih
etičkih normi. Važan element za jačanje buduće uloge revizora je i
donošenje novog standarda za usluge jemstva. Od revizorske profesije se
očekuje u budućnosti čitav niz poboljšanja. Ona mora svojim korisnicima da
pokaže da će im pružiti bolju spoznaju bilansa i omogućiti im da procene
rizike koji su neizbežan pratilac biznisa.
Veliki izazov za revizorsku profesiju u budućnosti jesu zahtevi
korisnika računovodstvenih informacija da revizori nađu način da provere i
izveštavaju u vezi sa budućim informacijama, što bi predstavljalo značajnu
korist za društvo.
U ovoj profesiji u svetlu zahteva za usluge jemstva na značaju dobija
potreba za napuštanjem krutog načina i pristupa izveštavanju, a revizori
moraju da razvijaju žargon za izražavanje mišljenja koji bi bio usmeren ka
računovodstveno manje edukovanom delu javnosti.

6
 17. Objasnite obavezu kontinuiranog profesionalnog
usavršavanja, licenciranja i nadzora revizora
Usavršavanje stručne sposobnosti revizora podrazumeva kontinuiran
razvoj znanja o racunovodstvenoj etici, uključujući značajna nacionalna i
medjunarodna stanovišta u vezi sa računovodstvom, revizijom kao i ostalim
zakonskim zahtevima. Za zadržavanje stručne sposobnosti nekim
profesijama, a to se odnosi i na reviziju, razvoj nauke i tehnike nameće
veće obaveze od onih koje su potrebne za sticanje zvanja. Pojedine drzave
razlicito regulišu problematiku kontinuiranog profesionalnog usavršavanja
revizora. Ona se podstice i predstavlja jedan od uslova za licenciranje
revizora (izdavanje dozvole za rad) a time i nadzor. Licencu za obavljanje
revizije, moguće je dobiti tek nakon dobijanja sertifikata ovlašćenog javnog
raćunovodje. Vreme licenciranja je razlićito i krece se u rasponu od jedne
do četiri godine.

18. Objasnite ekspanziju uloge finansijske revizije kroz

prizmu trougla pojmova: dozvolio-preporučio-zahtevao
Ekspanzija uloge finansijske revizije može se pratiti u trouglu :
dozvolio -preporučio – zahtevao. Od 1844 god. za vreme Gledstonove
vlade, eksternu reviziju je dozvolio Zakon o preduzeću Ujedinjenog
Kraljevstva. Prema ovom zakonu od naimenovanog revizora se tražilo da
podnese izveštaj o tome, da li godišnji bilans stanja daje potpunu i
objektivnu sliku preduzeća. Zakonom o preduzeću, iz 1860 godine, revizija
se preporučuje, dok se Zakonom o preduzeću iz 1900. godine revizija
zahteva za preduzeća sa ograničenom odgovornošću.

19. Navedite i objasnite okolnosti koje su uticale na

inicijativu samih firmi za vrhunski stručnom revizijom
Na inicijativu samih firmi za stručnom i nezavisnom revizijom njihovih
godišnjih finansijskih iskaza uticalo je nekoliko okolnosti. U prvom redu u
Ujedinjenom Kraljevstvu, ekonomskoj velesili u vlasništvu pojedinca kao i
privatno – pravnih lica nalazilo se mnogo kapitala što je iniciralo razvitak
različitih oblika akcionarskih društava i društava sa ograničenom
odgovornošću. Porast veličine preduzeća i potiskivanje preduzeća sa
neograničenom odgovornošću, preduzećima sa ograničenom
odgovornošću vodilo je sve češćem odvajanju vlasništva od operativne
kontrole nad poslovanjem.
U navedenim okolnostima, prvobitna uloga revizije odnosila se na
zaštitu interesa sopstvenika u ulozi suvlasnika firme i na zaštitu samih firmi

7
u njihovim međusobnim odnosima. Inicijativu firmi za inplementacijom
nezavisne profesionalne revizije u privrednu praksu podržale su i berze
efekata u cijlju obezbeđivanja adekvatnog kvaliteta hartija od vrednosti
kojima dopuštaju kotiranje.

20. Objasnite ulogu finansijske revizije u zadovoljavanju

potreba najširoj javnosti.
Na početku XXI veka, najšira javnost je glavna ciljna grupa čije
potrebe revizori moraju da zadovolje. Suštinska uloga revizije je da se
učine pouzdanijim finansijske informacije za potrebe svetskih tržišta
kapitala i uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog sektora širom
sveta, s ciljem sticanja poverenja najšire javnosti u njihov rad.
Najšira javonost očekuje da informacije budu tačne, da ne budu
obmanjive, tj. da primarna dužnst revizora bude u obaveštavanju korisnika
finansijskih izveštaja o istinitosti izveštaja. Primarni zadatak revizora je da
utvrdi da li su objavljene informacije prezentirane na korektan način i da li
su informacije «frizirane» u cilju prikazivanja ekonomskih entiteta u boljem
svetlu. Specifični zahtev u reviziji javnog sektora jeste razmatranje
zakonitosti i ispravnosti budžetskih transakcija jer najšira javnost očekuje
da bude uverena da su transakcije sastavljača finansijskih izveštaja u
zakonskim okvirima i zato revizor mora da ispituje ne samo visinu nego i
prirodu izdataka i da li su izdaci učinjeni u zakonskim okvirima.

21. Uloga finansijske revizije u prihvatanju koncepta

“novog preduzeća”
Restrukturiranje preduzeća dovodi do reafirmacije preduzetništva i
preduzeća, i donosi novu terminologiju, poslovno ponašanje i drugačiji
mentalitet kao i fundamentalne promene društveno-ekonomskog sistema.
Na našim prostorima neophodno je redefinisati koncept preduzeća, a onda
takvom savremenom konceptu preduzeća, nametnuti kvalitativnu promenu
funkcije revizije. Posebno mesto u novom konceptu preduzeća odnosi se
na kategoriju dobiti. Preduzeća treba da povećavaju svoju dobit u slobodnoj
konkurenciji, bez utaje i krađe.
Ključnu ulogu u tom pravcu ima institucija revizije. U bilansima naših
preduzeća i banaka iskazuje se nerealno knjigovodstveno stanje imovine, a
na takvoj podlozi ne može se graditi koncept tržišnog preduzeća. Zato je
nužno potrebno preispitivanje stvarne vrednosti aktive i pasive bilansa
preduzeća, i to putem ponovnog procenjivanja ukupnog kapitala. Nezavisna
finansijska revizija treba predhodno da verifikuje računovodstvene iskaze
koji mogu biti osnova za procenu ukupnog kapitala preduzeća.

8
 22. Uloga finansijske revizije u otklanjanju postojećeg
konflikta ciljeva izmedju bilansne teorije i bilansne politike
Menadzment preduzeća, da ne bi ostao bez neophodno potrebnog,
tudjeg kapitala, nastoji da oblikovanjem sopstvene slike finansiranja
zadovolji potrebe poverilaca, u skladu sa njihovim shvatanjima o primarnoj
sigurnosti. Menadzment će, svestan da se visoki periodični rezultati
ostvareni u konkretnom obračunskom periodu ne moraju ponoviti i u
sledećem, nastojati da odredjenim bilansnim merama izdvoje deo rezultata
izvan domašaja radnika, ulagača i fiskusa. Akcionarima, kao ulagačima
kapitala, pripada pravo da donose konačnu odluku o raspodeli dobitka.
Upravo zbog toga, menadžment preduzeca ima obavezu da akcionarima
prezentira stvarnu visinu isposlovanog dobitka za raspodelu.
Uprava preduzeća pribegava iskazivanju uspeha u godisnjem
zaključku u visini koja odgovara njenim finansijskim namerama. Pošto su u
pitanju egoizam i pristrasnost od strane onih koji pripremaju i prezentiraju
racunovodstvene izvestaje, namece se potreba za finansijskom revizijom.
Ona treba da obezbedi sigurnost i verodostojnost računovodstvenih
iskaza njihovim korisnicima i istovremeno izbegne kolidirajuce odnose
izmedju teorije bilansa i politike bilansa.

23. Uloga finansijske revizije inspirisana zahtevom

zaštite poverilaca
Klasično shvatanje finansijskog položaja preduzeća je princip zaštite
poverilaca od rizika gubitka sredstava. U uslovima dinamične privrede
menja se klasično shvatanje kreditne sposobnosti i finansijskog položaja
preduzeća. Tradicionalno shvatanje ocene kreditne sposobnosti zasniva se
na zasnivanju primarne sigurnosti na rezultatu (dinamički karakter), a
sekundarne na stanju (statički karakter). U današnjim uslovima za zaštitu
od rizika gubitka sredstava poverioci traže i dodatnu sigurnost u vidu
kompletne nezavisne revizije računovodstvenih izveštaja. Bilansi preduzeća
i banaka nisu realan odraz knjigovodstvenog stanja imovine, pa je
adekvatnu zaštitu potraživanja neophodno tražiti u prethodnoj verifikaciji
računovodstvenih iskaza. Pomenutu dodatnu sigurnost traže danas, pored
pomenutih poverilaca, i ostali korisnici računovodstvenih informacija. Radi
opšteg kredibiliteta sve više kompanija zahteva da im odgovarajuće
revizorske kuće izvrše reviziju njihovih računovodstvenih iskaza.

9
 24. Uloga finansijske revizije u strategijskom upravljanju
preduzećem
Neophodna je nezavisnost eksternog revizora u odnosu na
menadžment preduzeća, kao i vrhunski stručni kvalitet revizora, da bi se
donosile prave poslovne odluke. Važno je to da revizor ne vrši ocenu
valjanosti samih poslovnih odluka već stručnost lica koja pripremaju i
saopštavaju računovodstvene podatke i informacije, kao i osposobljenost
njihovih adresata u preduzeću da ih na adekvatan način razumeju i
iskoriste.

25. Objasnite genezu uloge finansijske revizije i značaja

revizije
Razvojem privrede razvijala se i uloga revizije. U vreme nastanka
revizije prvenstvena uloga revizije odnosila se na otkrivanje prevara i
grešaka. Početkom XX veka javlja se uloga vezana za verifikaciju tačnosti
računovodstvenih evidencija (sekundarni cilj revizije).
Nakon 1940.g. došlo je do krupnih promena u shvatanju ciljeva
revizije. U pomenutom periodu, pa sve do današnjih dana, primarna uloga
revizije je atestiranje kredibiliteta (pouzdanosti) finansijskih izveštaja. U
Međunarodnim standardima revizije se ističe da je uloga, odnosno cilj
revizije da nezavisni revizor izrazi svoje mišljenje da li su računovodstveni
izveštaji sastavljeni u skladu sa utvrđenim okvirom za finansijsko
izveštavanje.
U poslednje vreme, tradicionalni pristup koji se bazira na atestiranju
podataka u računovodstvenim izveštajima, postaje manje relevantan. Zato
reviziju treba redefinisati i prilagoditi promenama do kojih se dolazi u
kompleksnom poslovnom okruženju.

26. Navedite istorijske okolnosti koje su uticale na

prisustvo razlika u računovodstvenim rešenjima
Jedan od najvažnijih istorijskih događaja koji je uticao na prisustvo
razlika u računovodstvenim rešenjima je svetska ekonomska kriza (1929.
do 1933. godine) koja je rezultirala u SAD osnivanjem Američke državne
komisije za nadzor berzi. Ova komisija je zajedno sa predstavnicima
Savezne vlade i računovodstveno-revizorske organizacije bila autor opštih
računovodstvenih načela (GAAP), koja su postala osnovna pravila za sve
članove berze prilikom izdavanja računovodstvenih izveštaja. Ova načela
sadrže sledeća rešenja: načelo realne prezentacije, načelo prioriteta
sadržine u odnosu na formu, načelo kontinuiteta, načelo realizacije, načelo

10
sadržajnog razgraničavanja, načelo opreznosti, načelo formalne i
materijalne konsatatovanosti, načelo bivstvenosti.
U evropskim socijalističkim državama, sredinom 90-tih godina,
uspostavljena su nova ekonomska rešenja vezana za računovodstvo
privrednih društava. Neke od evropskih zemalja su se, poslužile
međunarodnim računovodstvenim standardima kao uzorom (Slovenija,
Češka, Poljska, Slovačka, BiH), dok su neke (Srbija, Hrvatska) izabrale
neposrednu upotrebu računovodstvenih standarda i rešenja.
U anglosaksonskim zemljama pravila računovodstvenih organizacija
preovlađuju u odnosu na pravna računovodstvena pravila.. Dvojno
knjigovodtsvo se razvilo u Italiji, a zatim i u Francuskoj, Nemačkoj,
Engleskoj i Holandiji.

27. Navedite direktive Evropske zajednice o polaganju

računa (1., 4., 7., 8.)
Zemlje članice EZ motivisane su da se završni računi učine
razumljivijim, pre svega potrebom za konstituisanjem zajedničkog tržišta
kao i činjenicom da su se u pojedinim zemljama propisi o polaganju računa
delimično veoma različito razvijali. Tek 1984. godine došlo je do konačnog
određivanja važnih direktiva i to: prva direktiva – vezana za publikovanje tj.
objavljivanje (9.3.1968.); četvrta direktiva – koja se odnosi na unifikovane
godišnje računovodstvene izveštaje o ekonomskom položaju i uspehu
društava kapitala do, doo, kdo, (25.7.1978.); sedma direktiva – odnosila se
na izradu konsolidovanih bilansa društava kapitala (13.6.1983); osma
direktiva – koja je tretirala eksternu reviziju godišnjih obračuna poslovanja
društava kapitala (10.4.1984.).
Međutim, i dalje su prisutne razlike, te je u skladu sa tim EZ
predložila u okviru dalje strategije razvoja računovodstva svojih članica,
svim privrednim društvima čije se deonice kotiraju na berzi, da najkasnije
do 2005. godine izrade konsolidovane računovodstvene izveštaje, prema
međunarodnim računovodstvenim pravilima.

28. Determinante koje pospešuju proces harmonizacije

Termin „harmonizacija“ predstavlja proces povecanja kompatibilnosti
vazece racunovodstvene prakse putem smanjenja razlicitosti te prakse
iduci od drzave do drzave. S druge strane, termin „harmonizacija“ se
označava procesom koji podrazumeva primenu znatno strozijih i preciznijih
ravunovodstvenih pravila.
Za proces harmonizacije snažno se zalažu multinacionalne
kompanije, koje bi mnogo lakše mogle vršiti poslove računovodstva u

11
 svojim kompanijama, a takođe, mnogo pouzdanija bi bila procena
isplativosti investicija, učinaka kao i donošenje optimalnih poslovnih odluka.
Poslovanje multinacionalnih kompanija bi, kada bi izveštaji bili
harmonizovani, mnogo bolje razumele i vlade zemalja u razvoju. Za ovaj
proces zainteresovane su i međunarodne računovodstvene i revizorske
institucije, kao što je Svetska banka. Veću korist od harmonizacije izveštaja
imali bi i sindikati zaposlenih u multinacionalnim kompanijama.
Glavni argumenti za naophodnost harmonizacije su brojne različitosti
u računovodstvu i reviziji izazvane sledećim uzrocima: eksternim
okruženjem i poslovnom kulturom i etikom, važećom zakonskom
regulativom, strukturom i načinom finansiranja biznisa, poreskim sistemom i
propisima, stepenom razvoja računovodstvene i revizorske profesije,
visinom stope inflacije, i sl.

29. Navedite ograničavajuće faktore koji otežavaju proces

harmonizacije
Mnogo toga usporava proces harmonizacije, pri čemu su najveće
prepreke:
1. Obim postojećih razlika između računovodstvene prakse
raznih zemalja,
2. Opšta podela na finansijsko izveštavanje za potrebe
akcionara (fer prezentacija) i izveštavanje za potrebe poverilaca i
porerskih vlasti (tradicionalna prezentacija),
3. Činjenica da će izveštavanje varirati ukoliko su ciljevi
finansijskog izveštavanja različiti od jedne do druge zemlje,
4. Nepostojanje jakih profesionalnih asocijacija u nekim
zemljama, što znači da IFAC neće podjednako biti efikasan u svim
zemljama,
5. Nespremnost da se prihvati kompromis koji podrazumeva
promenu računovodstvene prakse u skladu sa onom koja se koristi u
drugim zemljama, odnosno nacionalizam.
6. Efekat „ekonomskih posledica“ primene računovodstvenih - u
zavisnosti od obima u kome ekonomske posledice primene standarda
variraju od zemje do zemlje i od obima u kome se ta činjenica uzima u
obzir od strane donosilaca standarda.

12
 30. Objasniti “novu harmonizaciju računovodstva” za
potrebe i mogućnost “nove ekonomije”!
Internacionalizacija svetskih berzi i globalizacija svetskih tržišnih
tokova doveli su do stvaranja „nove ekonomije“.Ovom novom trendu je
potrebno prilagoditi i računovodstvo. To znači da sa transparentnim i
međunarodno prepoznatljivim finansijskim i ostalim izveštajima, treba da
raspolažu „međunarodni korisnici“: brokeri, dileri, ulagači, itd. Međunarodnu
harmonizaciju računovodstva je potrebno usmeriti na zadovoljenje potreba
sve šireg kruga međunarodnih korisnika, i u tom smislu se govori o
međunarodnoj harmonizaciji okvira finansijskog izveštavanja i struktura
finansijskih izveštaja.
Osnovnu ulogu u ovoj harmonizaciji predstavlja obavezna primena
Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI). Prema ovom
dokumentu, u obaveznu međunarodnu harmonizaciju računovodstva ne bi
trebalo uključiti kompanije koje nemaju javnu odgovornost, ukoliko u skorijoj
budućnosti nemaju nameru da pređu u subjekte koji imaju javnu
odgovornost.
Značajnu ulogu imaju i Međunarodni standardi za male, srednje i
velike subjekte koji treba da obuhvate i subjekte koji nemaju javnu
odgovornost, a treba da obezbede visokokvalitativne, razumljive i
primenljive standarde koji se mogu prihvatiti na međunarodnom nivou.
Međutim, sve dok se „praktično ne verifikuju“ Međunarodni standardi za
male i srednje velike subjekte biže izražena mogućnost da pojedine države
primenjuju nacionalne računovodstvene standarde i nacionalne zakonske
propise.

31. Navedite i objasnite determinante internacionalizacije

poslova revizije
Potrebu međunarodne revizije stimulišu tri ključna faktora: poslovanje
multinacionalnih kompanija i potreba izrade konsolidovanih finansijskih
izveštaja za te kompanije, proces globalizacije i dinamičan razvoj i velike
disperzije svetskih tržišta kapitala i trend ubrzanog ukrupnjavanja
međunarodnih revizorksih firmi i formiranje strateških alijansi s ciljem
pozitivnih efekata ekonomije obima. U savremenom svetu stvoreni su i svi
uslovi da revizija postane zaista međunarodna, jer su politički, eknomski,
trgovinski i finansijski odnosi isprepletani te međunarodna revizija dobija
pun legitimitet.
Internacionalizacija poslova revizije započela je kada su
multinacionalne kompanije uvele praksu pripremanja konsolidovanih
finansijskih izveštaja. Prvi očigledni znaci internacionalizacije poslova

13
 revizije, pojavili su se posle II svetskog rata, i ispoljavali su se kroz:
međunarodnu harmonizaciju postupaka revizije, međunarodnu edukaciju
revizora, internacionalizaciju revizorske tehnologije koja podržava proces
međunarodne revizije, donošenje međunarodnih direktiva i Međunarodnih
standarda revizije.
Internacionalizaciju revizije posebno pospešuju multinacionalne
kompanije i globalna tržišta kapitala. Internacionalizacija procesa revizije se
odvijala uglavnom u okviru međunarodnih računovodstvenih firmi ali sam
karakter tih firmi uglavnom varira, što se može primetiti i iz njihovog
pristupa procesu revizije ali i organizacionih oblika. Glavne determinante
potreba za međunarodnom revizijom se uglavnom svode na zadovoljenje
informacionih potreba multinacionalnih kompanija i njihovih stejkholdera.

32. Navedite pozitivne efekte koji proizilaze iz

objavljivanja i usvajanja medjunarodnih standarda revizije
Da bi se međunarodnar evizija efikasno obavljala bilo je neophodno
da se donese set međunarodnih standarda. 1977. godine, nastao je IFAC,
profesionalna organizacija računovodstvenih eksperata, u čijem se sastavu
danas nalazi 156 profesionalnih računovodstvenih asocijacija iz 114
zemalja. Strateški cilj IFAC-a je razvoj i implementacija harmonizovanih
međunarodnih standarda za pripremu finansijskih izveštaja i njihovu kasniju
reviziju.
IFAC nije ovlašćen da proglašava obaveznost primene standarda
koje donosi ali nacionalne računovodstvene asocijacije, kao njegove
članice, jesu. Većina država stoga koristi i jedne i druge standarde, a veliku
podršku IFAC-u pružaju i druge međunarodne organizacije. U obezbeđenju
integriteta finansijskih informacija učestvuju kompetentni nezavisni revizori
koji revidiraju finansijske informacije i na osnovu toga potvrđuju njihovu
pouzdanost . Kvalitetnom obezbeđenju ovog procesa najviše doprinosi
ustanovljivanje relevantnih standarda kojih treba da se pridržavaju svi
revizori. Objavljivanje i usvajanje Međunarodnih standarda će rezultirati
većim brojem pozitivnih efekata i to:
- Ovi standardi pružaju korisnicima finansijskih izveštaja dodatnu
uverljivost,
- Čitaocima se pruža dodatna sigurnost da se primenjuju
računovodstveni standardi u saglasnosti sa njima,
- Pomažu korisnicima u vršenju međunarodnih finansijskih
upoređivanja,
- Daju dalji podstrek za unapređenje niza međunarodnih
računovodstvenih standarda,

14
 - Pomažu investiranju kapitala naročito u nerazvijenim
zemljama,
- Olakšava produkovanje domaćih standarda revizije
nerazvijenim zemljama,
Međunarodna revizija je neophodna u slučajevima gde postoji sukob
interesa između menadžmenta i eksternih korisnika (multinacionalne
kompanije).
Prema odredbama Statuta, IFAC ima dva upravljačka tela, Skupštinu I
Savet.

33. Šta su INTOSAI -revizorski standardi

Clan 132. INTOSAI revizorskih standard glasi:” Revizor treba da
planira reviziju na način koji će obezbediti ekonomicno, delotvorno,
efikasno i blagovremeno izvodjenje revizije visokog kvaliteta”. INTOSAI
revizorski standardi ističu da je s povecanjem javne svesti porasla i potreba
za javnom odgovornošću osoba ili pojedinca koja upravljaju javnim
resursima, tako da postoji veća potreba za odgovornim postupkom koji
treba postaviti i realizovati efikasno. Oni pružaju kvalitetan okvir revizoru u
iznalazenju najefikasnijeg nacina za izvršenje revizije u javnom sektoru, a
istovremeno i merilo kvaliteta njegovog rada.

34. Objasnite etički kodeks Medjunarodnog komiteta

racunovodja
Prema etičkom kodeksu IFAC-a, ciljevi računovodstvene profesije su
da u svom radu koristi najviše računovodstvene standarde, da ostvaruje
najviši nivo i kvalitet učinaka i da zadovoljava društvene zahteve i potrebe.
Četiri zahteva nameće zadovoljenje pomenutih ciljeva, i to:
- Kredibilitet (respektuje činjenicu da u društvu kao celini postoji
naglašena potreba za širokim poverenjem u informacije i
računovodstvene informacione sisteme);
- Profesionalizam (pojedinci treba dfa se identifikuju kao
profesionalci u oblasti računovodstva);
- Kvalitet usluga (sve usluge u računovodstvu i reviziji treba da
se obavljaju uz primenu najviših profesionalnih standarda);
- Poverenje (korisnici usluga treba da imaju osećaj poverenja da
su usluge obavljene u skladu sa kodeskom etike).
Uspeh aktivnosti nosilaca bilo koje uloge u društvu zavisi i od
njihovog etičkog ponašanja. Na vrhunske domete kojima treba težiti

15
 upućuju glavna načela profesionalnog ponašanja: načelo integriteta, načelo
objektivnosti i načelo kompetentnosti i dužne pažnje.
Načelo integriteta se odnosi na zahtev za zaštitz nedodirljivosti
profesionalaca i profesije u svakom pogledu.
Načelo objetkivnosti označava nepristrasnost u rešavannju
računovodsstveno-revizorskih nedoumica, bez navijačkog stava. Iz ovog
načela proizilazi i načelo nezavisnosti, kao osnovni uslov za objektivnost
revizora.
Načelo kompetentnosti i dužne pažnje postavlja zahtev da prihvataju
samo one poslove za koje su stručno osposobljeni, pridržavajući se
tehničkih i etičkih standarda profesije.

35. Objasnite potrebu za aktuelizacijom zakonske revizije

u Evropskoj uniji i navedite razloge za donošenje nove osme
direktive
Pri analizi usklađenosti zakonske regulative u nekim državama EU sa
Osmom direktivom, primećene su razlike u nacionalnoj zakonskoj regulativi
u odnosu na Osmu direktivu, iako je očekivano da su zakonodavstva
država EU već usklađena sa Osmom direktivom.
Osma direktiva Saveta 84/253/EEZ je zasnovana na čl.54. stav 3.
alineja g. Ugovora o potvrđivanju lica odgovornih za obavljanje propisane
revizije računovodstvenih isprava. Doneta je 10. aprila 1984. godine, s
ciljem ostvarivanja obaveze ustanovljene u Četvrtoj direktivi, dopunjenoj
Sedmom direktivom o obaveznoj reviziji godišnjih računovodstvenih iskaza
određenih preduzeća u zemljama EU. Države članice EU se obavezuju da
obezbede putem svojih propisa zajdnički minimum stručnih kvalifikacija
ovlašćenih fizičkih lica da obavljaju pomenutu reviziju.

36. Objasnite kontrolu revizorskih usluga i tehniku

internacionalizacije revizije
Revizorske firme će, prema Medjunarodnom standardu revizije 200,
obezbediti kontrolu kvaliteta revizorskih usluga uz poštovanje odredjenih
usluga: profesionalni zahtevi,obučenost i kompetencija, podela posla,
delegiranje posla, konsultacije, prihvatanje novih i zadržavanje postojećih
klijenata i nadgledanje.
Tehnologija internacionalne revizije (koja je bazirana na Medjunarodnim
standardima revizije), sastoji se iz sledecih faza:
- Prihvatanje i definisanje uslova revizorskog angazmana
- Planiranje revizije, uključujući tu i procenu obima revizorskog rizika i
utvrdjivanje materijalnosti pojedinih bilansnih stavki

16
- Prikupljanje revizorskih dokaza
- Kompletiranje revizije i izveštavanje.

17