Rizici U Bankarskom Poslovanju

Pravno-Ekonomski Pogledi, br.
3/2012
Rizici u bankarskom poslovanju Dr Marko Ivani
Link: http://pepogledi.org/Arhiva/2012_03/03%20Marko%20Ivanis%20%20Rizici%20u%20bankarskom%20poslovanju.pdf
Dr Marko Ivani,
Visoka kola strukovnih studija za raunovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd
RIZICI U BANKARSKOM POSLOVANJU
Saetak: Osnovna funkcija bankarstva je upravljanje rizicima i prinosima. Bankarsko poslovanje se odlikuje preuzimanjem razliitih rizika, od kojih su najznaajniji sledei rizici: kreditni rizik, rizik likvidnosti, kamatni rizik i valutni rizik. Uvidom u stvarnu izloenost potencijalnim rizicima, banke mogu uspeno uticati na njihovo smanjenje. Meutim, banke koje neadekvatno procenjuju i upravljaju svojim rizicima, izloene su mogunosti da doive bankrot. Zbog toga, poslovno upravljanje u bankama danas se sve vie koncipira kao upravljanje rizicima. Cilj ovog rada je da ukae na osnovne vrste rizika u bankarskom poslovanju i sloenost faktora koji ih determiniu. Kljune rei: banka, kreditni rizik, rizik likvidnosti, kamatni rizik, valutni rizik.
Uvod
U najirem smislu rei poslovni rizici definiu se kao neizvesnost ili nesigurnost ostvarenja oekivanog ishoda odreene poslovno-finansijske aktivnosti. Ovako shvaen rizik ima tetne posledice, pa otuda ekonomski i finansijski racionalni uesnici u poslovnim i finansijskim transakcijama ispoljavaju averziju prema riziku i tee 1
Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

njegovom eliminisanju ili minimiziranju.
S tim u vezi, specifinosti banaka i
bankarskog sektora privrede ukazuju da je bankarsko poslovanje visoko rizina delatnost jer je rizik veoma izraena kategorija u poslovanju savremenih banaka. Imajui u vidu da su banke institucije koje posluju na naelima rentabilnosti, likvidnosti i sigurnosti plasmana, po logici stvari, proizlazi i rizian karakter njihovog poslovanja. Po pravilu, svaka neizvesnost i neplanirano i iznenadno deavanje u pojedinim poslovnim aktivnostima banke moe se definisati kao rizik.2 Meutim, imajui u vidu injenicu da banke posluju sa specifinom robom (novcem), samo odreivanje rizika mora biti ipak ue postavljeno. S tim u vezi, bankarski rizik bi se mogao definisati kao verovatnoa gubitka (smanjenja dobiti) nastalog kao rezultat dejstva neizvesnih dogaaja u poslovanju banaka.3 U savremenim uslovima, zbog veoma dinaminih i turbulentnih promena u okruenju ili ekonomskoj sredini u kojoj banke posluju izloenost banke riziku se poveava. Razliite su mogunosti podele rizika u poslovanju banaka. Pri tome, podela i grupisanje rizika ni malo nije jednostavan posao, s obzirom na veliku brojnost izvora rizika. Meutim, imajui u vidu injenicu da je sa aspekta banke bitno da se rizik uvek vezuje za funkcionalno poslovanje banke, onda je uobiajeno da se u posmatranju bankarskih rizika uvek polazi od tzv. funkcionalnog pristupa, odnosno vezivanja rizika za pojedine globalne aktivnosti banke. Ovakav pristup omoguava grubu podelu bankarskih rizika koja dozvoljava i razliite podpodele i kombinacije u zavisnosti od predmeta i svrhe istraivanja. Sledstveno navedenom, u nastavku izlaganja e biti definisane samo one vrste bankarskih rizika koji su relevantni sa metodolokog aspekta i potreba ovog rada. S tim u vezi, opredelili smo se za definisanje i kratak prikaz samo nekoliko najznaajnijih vrsta bankarskih rizika, a to su :
R. Boi, Analiza poslovanja banaka, Finansije br. 9-10, 2001, Beograd, 781. J. Duani, Poslovno bankarstvo, Consseco Institut, S. Srajevo-Beograd, 2003, 277. 3 B. Vasiljevi, Rizici u bankarskom poslovanju, Fokus, Beograd, 1990, 7.
1 2

a) Kreditni rizik b) Rizik (ne) likvidnosti c) Kamatni rizik d) Valutni rizik Meutim, u studijama zemalja OECD i publikacijama Svetske banke pored gore navedenih vrsta bankarskih rizika takoe se pominju i tzv. potencijalni rizici koji nastaju iz preuzetih obaveza banaka vezanih za odnose sa treim licima to za banke predstavlja potencijalni dug. Ova vrsta rizika uglavnom je vezana za vanbilansne operacije banaka. Naime, rizik vanbilansnih aktivnosti banaka proizlazi iz poslovnih aranmana u kojima banka uestvuje, a odnose se na sredstva i obaveze koje nisu banine i samim tim ne izazivaju promene u bilansnoj strukturi banke. Ako doe do nastanka rizika, ove aktivnosti mogu izazvati manje ili vee gubitke dok u nekim sluajevima mogu i ugroziti tekue poslovanje banke (npr. razne vrste garancija i supergarancija). Analogno tome, namee se potreba da se u sklopu narednih izlaganja prikae i ova vrsta rizika.
a) Kreditni rizik
Kreditni rizik predstavlja osnovni rizik bankarskog poslovanja koji znai nemogunost dunika da banci u roku dospea vrati odobreni kredit, ukljuujui i pripadajuu kamatu. Drugim reima, kreditni rizik se moe definisati kao rizik smanjenja profita banke usled neizvravanja obaveza dunika po osnovu dospelog duga (glavnice i kamate). Sa aspekta banke, ova situacija predstavlja gubitak u smislu izostanka kamatnog prihoda uz postojanje nemogunosti kreiranja kreditnog potencijala banke. U sluaju da nekoliko kljunih klijenata banke nije u stanju da uredno servisira 3

svoje obaveze, to moe izazvati velike gubitke kod banke i usloviti njenu nesolventnost. Meutim, osim kod klasinih kreditnih poslova kreditni rizik nastaje i kod trgovanja razliitim finansijskim instrumentima na tritu. Gubitak koji pri tome moe nastati u sluaju neizmirivanja obaveza dunika zavisie od trine vrednosti finansijskih instrumenata i stepena njihove likvidnosti. Kreditni rizik banke zavisi od dva seta faktora i to: prvo, eksternih faktora (stanje ekonomije, prirodne okolnosti i sl.), i drugo, internih faktora (upravljaka filozofija banke). Budui da banke nemaju direktnu kontrolu nad eksternim faktorima kreditnog rizika, proizlazi da panja menadmenta banke predominantno treba da bude fokusirana na internim faktorima. Pri tome, kljune interne determinante kreditnog rizika banke ini sledee: (1) obim kredita, (2) kreditna politika, i (3) kreditni miks. Ak o obim kredita raste, onda raste i kreditni rizik jer vie odobrenih kredita povlai za sobom i vei potencijalni gubitak na kreditima. Dalje, kreditna politika se proverava preko koeficijenta (ratio) odnosa ukupnih kredita prema ukupnoj aktivi. Ako je ovaj koeficijent vei to znai i veu agresivnost kreditne politike banke to e imati za posledicu i vei gubitak u kreditnom portfoliu. Najzad, kreditni miks se meri odnosom uea komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima. Ako postoji visoka koncentracija ovih kredita, onda je vea i mogunost kreditnih gubitaka.3 Da bi banka kreditni rizik u svom poslovanju smanjila na to je mogue manju meru, neophodno je da posveti posebnu panju izvoritima potencijalnog nastanka kreditnih rizika. S tim u vezi, neophodna je maksimalna profesionalnost u svim fazama samog postupka kreditiranja u cilju izbegavanja kreditiranja klijenata za koje postoji opasnost da nee moi na vreme da vrate kredit. Menadment banke na razliite naine moe vriti monitoring kreditnog rizika. Pri tome, mogue je koristiti nekoliko osnovnih opcija, a to su :
J. F. Sinkey, Commercial Bank Financial Management, McMillan Publishing Company, New York, 1998, 402.

a) Rigorozna selekcija kreditnih zahteva; b) Limitiranje iznosa zaduivanja jednog klijenta ili grupe klijenata; c) Diversifikacija kreditnih plasmana; d) Pribavljanje kvalitetnih instrumenata obezbeenja vraanja kredita.
U sklopu navedenih opcija, posebnu panju zauzima selekcija kreditnih zahteva koja treba da bude veoma paljiva i selektivna, uz primenu visoko sofisticiranih metoda ocene kreditne sposobnosti traioca kredita, a sve u cilju spreavanja uzimanja kredita od strane klijenata koji ta sredstva ne mogu da vrate. S tim u vezi, iskustva amerikog komercijalnog bankarstva pokazuju da se u analizu kreditne sposobnosti najee ukljuuje sledeih pet faktora: (1) karakter zajmotraioca, (2) kapacitet zajmotraioca u smislu njegove sposobnosti da stie dohodak, (3) kapital kao vrednost imovine, (4) uslovi (instrumenti) obezbeenja kredita, i (5) uslovi poslovanja zajmotraioca (preduzea).4
b) Rizik (ne)likvidnosti
Rizik (ne)likvidnosti predstavlja rizik od smanjenja profita banke usled nedostatka likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza. Likvidnosni rizik prati izvravanje standardnih bankarskih transakcija zbog prisutne rone transformacije sredstava banaka, tj. gepa u pogledu rokova dospea stavki aktive i stavki pasive. Pri tome, rizik (ne)likvidnosti neminovno prate poveani trokovi poslovanja banke proistekli iz mobilizacije sredstava u formi nelikvidnih plasmana.
M. Barjaktarovi, Analiza vanbilansnih aktivnosti banke, magistarski rad, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, 105-106.
4

Likvidnost je osnovni princip bankarskog poslovanja. Otuda, u bankarskoj praksi likvidnost podrazumeva analizu i stalno praenje svih pozicija aktive i pasive kako bi se promene u pogledu obima, kvaliteta, strukture i cene kotanja raspoloivih sredstava stavili pod kontrolu i na taj nain rizici (ne)likvidnosti banke minimizirali. Usklaivanje raspoloivih sredstava po njihovoj dinamici i vremenu dospea preko oekivanih priliva i najavljenih odliva predstavljaju osnove menadmenta finansija banke. Na taj nain, obezbeuje se potrebna cirkulacija likvidnih sredstava, smanjuju se trokovi poslovanja i spreavaju se poremeaji u odravanju tekue i ukupne likvidnosti banke kao celine i njenih poslovno organizacionih delova (filijala).
Kao najei uzroci rizika (ne)likvidnosti banke obino se navodi sledee : postojanje kvantitativne neusklaenosti u bilansima banke kod aktive, koja usled nerentabilnog poslovanja i gubitka postaje manja od pasive, postojanje neusklaenosti rokova dospea obaveza i potraivanja, odnosno prisustvo poremeaja u ronoj strukturi aktive i pasive, izostanak realizacije oekivanih priliva banke po osnovu naplate dospelih potraivanja, praeno istovremeno znaajnijim odlivom sredstava, izostanak aranmana sa drugim bankama u cilju intervenisanja dodatnim sredstvima za sluajeve neusaglaenosti izmeu sredstava i obaveza banke, postojanje poremeaja u pojedinim podbilansima banke, revolviranje kratkoronih kredita, reprogramiranje dospelih potraivanja i saniranje veih dunika uz izostanak strukturnog prilagoavanja pasive, nerentabilno poslovanje i gubici u poslovanju banke, visoka kreditna angaovanost banke, posebno kod komitenata koji posluju sa finansijskim potekoama i oteano izvravaju obaveze prema banci, 6

pogrene procene u izradi finansijskih projekcija banke vezano za stabilne izvore finansiranja.
Za odravanje likvidnosti banke i minimiziranje rizika (ne)likvidnosti od posebnog je znaaja projekcija novanih tokova (cash flow-a) tj. priliva i odliva sredstava kao i obezbeenje sigurnih aranmana za pokrie trenutno nedostajuih sredstava za vreme realizacije cash flow-a. S tim u vezi, mogua su dva osnovna pristupa u predvianju cash flow-a: prvi, koji se zasniva na analizi strukture bilansa, i drugi, koji se zasniva na analizi oekivanog priliva. Meutim, najuspeniji je kombinovani pristup koji respektuje ne samo strukturu aktive i pasive, ve insistira i na potrebi uspostavljanja odgovarajueg profila dospea izmeu meuzavisnih kategorija aktive i pasive. Na kraju, treba pomenuti i to da je likvidnost banke mogue iskazati preko statikih i dinamikih pokazatelja likvidnosti. Pri tome, prednost se daje dinamikim pokazateljima koji se zasnivaju na novanim tokovima.
c) Kamatni rizik
Kamatni rizik se definie kao rizik smanjenja profita banke usled promena u visini kamatnih stopa. Drugim reima, kamatni rizik predstavlja neizvesnost ostvarenja oekivanih prihoda i trokova, odnosno profita banke usled fluktuacija nivoa kamatnih stopa koje su relevantne za poslovnu banku, pre svega, sa aspekta izloenosti aktive ili pasive banke ovim fluktuacijama. Izloenost banke ovoj vrsti rizika proistie iz toga to veina njihovih bilansnih stavki generiu prihode i trokove koji se usklauju sa kamatnim stopama.

U kontekstu navedenog, za banku je veoma nepovoljna situacija kada ima zakljuene ugovore o kreditu koje je odobrila sa fiksnom kamatnom stopom, a u meuvremenu je na tritu dolo do porasta kamatnih stopa. Takoe, za banku predstavlja nepovoljnost kada ima ugovore o depozitima na koje je ugovorila plaanje fiksne kamate, a u meuvremenu je na tritu dolo do pada kamatnih stopa. Na osnovu ovakvih kretanja, oito je da bi za banku bilo najbolje reenje kada bi postojala suprotna kretanja kamatnih stopa na tritu. Za razliku od ugovorenih fiksnih kamatnih stopa, u sluajevima ugovorenih varijabilnih kamatnih stopa banka e biti manje osetljiva na kamatni rizik. Imajui u vidu da u banci postoji razliita kompozicija (kombinacija) stavki aktive i stavki pasive osetljivih na promenu kamatnih stopa na tritu, proizlazi da banka moe beleiti poveanje profita ili poveanje gubitka po osnovu kamatnog rizika. Bazinu meru kamatnog rizika za banku predstavlja koeficijent izmeu stavki aktive i stavki pasive osetljivih na promenu kamatne stope. Ovaj koeficijent u sutini odraava spremnost banke da prihvati rizik u pogledu predvianja budueg kretanja kamatnih stopa na tritu, naroito u periodu velikih oscilacija trinih kamatnih stopa. Ukoliko doe do pada kamatnih stopa, a banka ima ovaj koeficijent vei od jedinice, onda e njeni prinosi da se smanjuju. Obrnuto, u sluaju da doe do rasta kamatnih stopa, onda e prinosi banke da se poveavaju. Sledstveno navedenom, moe se rei da upravljanje kamatnim rizikom od strane banke predstavlja u stvari set mera kojima banka nastoji da minimizira svoju izloenost kamatnom riziku i to restruktuiranjem stavki aktive i pasive tako da koeficijent osetljivosti na kamatnu stopu tei jedinici. U bilansu banke to se najee postie: prvo, smanjivanjem uea stavki koje su osetljive na kretanje kamatnih stopa, i drugo, nastojanjem da stavke aktive i pasive koje su osetljive na kretanje kamatnih stopa budu to vie u ravnotei. Meu najznaajnije faktore rizika kamatne stope ubraja se sledee: 8

rona transformacija sredstava, plasmani u hartije od vrednosti, nekamatonosna pasiva, veliina banke, intenzitet konkurencije, struktura plasmana, pozicija na tritu novca, preferencije komitenata (klijenata).
Meutim, ovim nije iscrpljena lista faktora rizika kamatne stope, budui da svaki od navedenih faktora ima svoj iri uticaj na trino formiranje kamatne stope. S tim u vezi, takoe treba pomenuti i postojanje tzv. indirektnog kamatnog rizika koji se vezuje za ponaanje klijenata pri izboru pojedinih opcija koje sadre dati bankarski proizvodi.
d) Valutni rizik
Pod valutnim ili deviznim rizikom podrazumeva se rizik smanjenja profita banke usled promena u deviznim kursevima. Meutim, ire posmatrano valutni rizik bi se mogao definisati i kao rizik od promena u imovini, prihodima i konkurentskoj poziciji banke zbog oscilacija u visini deviznih kurseva. 5 Banka je izloena valutnom ili deviznom riziku onda kada ima pozicije u aktivi i pasivi koje su u razliitim valutama i kada na njih negativno utiu promene na deviznim tritima. Valutni rizik kao posebna vrsta trinog rizika nastaje usled negativnih fluktuacija deviznog kursa koje utiu na
A. ivkovi, . Risti, Upravljanje finansijskim i deviznim poslovanjem, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000, 566.
5

otvorene devizne pozicije banke, i to kako one koje se tiu baninog rauna tako i one koje se odnose na raune njenih klijenata. Izloenost banke ovoj vrsti bankarskog rizika pretpostavlja postojanje neto kratke ili duge otvorene pozicije u datoj valuti. Banka ima kratku deviznu poziciju kada su njene devizne obaveze vee u odnosu na deviznu aktivu, a dugu deviznu poziciju kada je njena devizna aktiva vea od devizne pasive. Pri tome, banke koje posluju internacionalno i izvravaju transakcije na terminskim tritima imaju velike otvorene pozicije koje se menjaju skoro iz minuta u minut. Otuda, neusklaenost po valutama i roku dospea predstavlja kljunu karakteristiku poslovanja ovih banaka.6 Smatra se da postoje tri osnovne vrste izloenosti banke valutnom riziku, a to su: (a) transakciona izloenost, (b) bilansna ili konverziona izloenost, i (c) ekonomska izloenost valutnom riziku. Transakciona izloenost valutnom riziku, moe se definisati kao izloenost riziku koja moe da dovede do toga da se ne ostvari planirana zarada u finansi jskim transakcijama u kojima prodajna cena i trokovi nisu u istoj valuti, zbog prisutnih promena u vrednosti deviznog kursa izmeu perioda utvrivanja cena i naplate uinjene usluge. Dakle, transakcioni valutni rizik podrazumeva vremensku nepodudarnost izmeu preuzimanja obaveza po jednoj finansijskoj transakciji i njenog izmirivanja tj. plaanja. Bilansna ili konverziona izloenost valutnom riziku, vezuje se za uticaj promene kurseva na aktivu i pasivu bilansa stanja i prihode i rashode bilansa uspeha iz meu dva bilansna perioda, gde promene kurseva izmeu razliitih perioda u kojima se bilansiranje vri moe izazvati bilansnu izloenost riziku deviznog kursa, odnosno da se po ovom osnovu kod banke pojavi gubitak ili dobitak.
. uki, V. Bjelica, . Risti, Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, 192-193.
10

Ekonomska izloenost valutnom riziku podrazumeva budue relativne promene cena valuta koje bi mogle imati uticaja na efekte poslovanja banke u blioj ili daljoj budunosti, pri emu se ova vrsta valutnog rizika vezuje za realne a ne nominalne promene deviznih kurseva. Sagledavanje buduih efekata promena realnih deviznih kurseva veoma je znaajno pitanje za banku, posebno kada su u pitanju njeni dugoroni aranmani (npr. osnivanje njenih filijala u inostranstvu). Na kraju, treba naglasiti da fluktuacije deviznog kursa mogu da imaju negativne ali i pozitivne efekte za banku. Naime, banka e se nai u povoljnoj poziciji ukoliko doe do apresijacije neke valute, a banka u aktivi bilansa ima vei iznos nego u pasivi, stavki u toj valuti. S druge strane, u cilju minimiziranja valutnog ili deviznog rizika neophodno je da menadment banke upravlja ovim rizicima, pri emu on to najbolje moe ostvariti tako to e nastojati da uspostavi ravnoteu izmeu aktive i pasive i to po valutama koje se nalaze u bilansu banke. Pored toga, banka moe efikasno upravljati valutnim rizikom i onda kada nema bilansnu ravnoteu po odreenim valutama, ali pod uslovom ako to uspeno kompenzira putem nekih transakcija na tritu finansijskih derivata.
e) Rizik uslovnih obaveza
Rizik uslovnih obaveza proizlazi iz vanbilansnog poslovanja banke koje se uglavnom odnosi na sledee: prvo, razliite oblike garancija, odnosno uslovnih kredita koje je banka dala naplaujui za to odreene naknade a koji se aktiviraju ako dunik ne izmiri svoje obaveze blagovremeno, i drugo, obaveze banke po osnovu finansijskih derivata sa drugim uesnicima. 7 Imajui u vidu sve znaajnije uee vanbilansnih transakcija u poslovanju banaka u visoko razvijenim trinim ekonomijama, nesumnjivo
7
R. Boi, op. cit., 790
11

je da se rizicima uslovnih obaveza danas posveuje sve vea panja u sklopu ukupnog upravljanja rizicima na nivou svake poslovne banke. Uslovljenost obaveza banaka po pojedinim vanbilansnim operacijama znai da se rizik i obaveze pomeraju u budunost. Iako savremena bankarska praksa u svetu pokazuje da se potencijalne obaveze vanbilansnih aktivnosti banke ne pretvaraju u realne obaveze, ipak postoji izvestan stepen verovatnoe da e neke od potencijalnih vanbilansnih obaveza postati i realne obaveze banke. Upravo zbog toga, postoje dva vana razloga koja opredeljuju razmatranje rizika vanbilansnih aktivnosti banke, to su : prvo, to vanbilansne aktivnosti banke generiu prihod od provizija i naknada koji utiu na poveanje profita banke, i drugo, to vanbilansne aktivnosti ne utiu na racio sredstva prema kapitalu banke. Shodno tome, proizlazi da savremene banke poveavaju obim vanbilansnih aktivnosti uglavnom iz dva osnovna razloga: prvo, zbog poveanja ukupnih prihoda, i drugo, zbog izbegavanja poveanja kapitala, to sa svoje strane potvruje injenicu da kod procene rizika bilansnih pozicija treba ukljuiti i rizik vanbilansnih aktivnosti banke u cilju dobijanja realnije slike rizine aktive banke. Respektujui potencijalnu izloenost banke riziku, cilj upravljanja rizikom vanbilansnih aktivnosti jeste da se zatite sredstva i profit banke, odnosno da se spree mogui gubici. Takoe, primenom razliitih tehnika upravljanja rizikom mogue je ouvati bankarske resurse i zarade od sluajnih gubitaka ili gubitak zadrati na prihvatljivom minimumu trokova rizika. Meutim, rizike vanbilansnih poslova stvara ne samo priroda ovih poslova (postojanje obaveze banke i obaveza treih lica) ve i permanentan razvitak bankarskih tehnika i s tim u vezi, pojava sve sloenijih oblika poslovnih aktivnosti banaka koje se obino evidentiraju ispod bilansne crte. Meutim, evidentiranje vanbilansnih bankarskih poslova izvan bilansa stanja ne znai da ne postoji povezanost izmeu ovih transakcija. Naime, one se mogu posmatrati u kontekstu portfolio rizika, to znai da vanbilansne operacije predstavljaju specifine kombinacije kreditnog rizika (za izdate garancije), rizika kamatne stope (povezanog sa 12

rokovima dospea aktive), rizika likvidnosti (zbog prekoraenja obaveza) i rizika deviznog kursa. Pri tome, uvek postoji odreeni stepen verovatnoe da se neka od potencijalnih vanbilansnih obaveza, ili pak jedan deo neke od njih, moe aktivirati i tako postati realna obaveza banke. S tim u vezi, praksa bankarskog poslovanja pokazuje da se uz korektnu proceduru procene rizika sa kojima se banka i dunik suoavaju, vanbilansne operacije banaka ipak retko pretvaraju iz potencijalnih u realne. Vanbilansne aktivnosti banke mogu kreirati vie vrsta rizika, to najvie zavisi od sloenosti pojedinih transakcija iz kojih se one sastoje. Pri tome, postoji vie mogunosti za klasifikaciju rizika vanbilansnih aktivnosti. Meutim, uobiajeno se primenju dva osnovna kriterijuma za njihovo grupisanje: prvi, sa aspekta prioriteta obaveza, i drugi, sa aspekta vrste i karaktera same vanbilansne operacije. Prema prioritetu obaveza, rizik vanbilansnih aktivnosti banke klasifikuje se na sledei nain: 8 obaveze angaovanja sredstava banke u sluaju da dunik ne ispuni odreenu obavezu prema treem licu (garancije, akreditivi, loan commitment i sl.), to znai da rizik za banku predstavlja pun iznos preuzete obaveze,
obaveze za koje banka delimino angauje sredstva, u kom sluaju se obim rizika delimino smanjuje (terminski poslovi, opcije, fjuersi).
Sa aspekta vrste i karaktera vanbilansne operacije, rizik vanbilansnih aktivnosti banke moe se klasifikovati na sledei nain:10
U. uri, Bankarski portfolio menadment, Feljton, Novi Sad, 2002, 387 10 U. uri, op. cit., 387
8
13

integralni ili puni rizik, koji je posledica vanbilansnih operacija koje su jednake odobrenom kreditu i kod kojih je kreditni rizik jednak riziku iz plasmana istom korisniku, koji je u bilansu,
srednji rizik, koji je skoro kao i kreditni rizik ali ga odreene ublaavajue okolnosti ine manje verovatnim da e nastati i zato se ne smatra integralnim rizikom, slab rizik, koji se vezuje za vanbilansne operacije ija je verovatnoa nastajanja znatno smanjena, ali moe ipak da nastane, pa je nuno voditi rauna o mogunosti njegovog nastanka,
nizak rizik, koji se vezuje za vanbilansne aktivnosti, gde je verovatnoa nastanka rizika nula, kao to su neiskoriene finansijske obaveze bezuslovno ponitive u bilo koje vreme.
Vanbilansne aktivnosti banke rizine su po samoj svojoj prirodi. Pri tome, stalne promene u okruenju u kojem banke posluju mogu biti generator izloenosti banke i mnogim novim rizicima, to sa svoje strane namee potrebu da ih banka kontinuirano procenjuje i kontrolie. S tim u vezi, procena rizika vanbilansnih aktivnosti i njihovo uzimanje u obzir pri analizi globalnog rizika poslovanja banke relativno je skorijeg datuma. Meutim, ono to vanbilansno poslovanje banaka ini posebno karakteristinim sa aspekta upravljanja rizikom jeste da uslovljenost ovih obaveza dovodi do zanemarivanja potencijalnog rizika od strane samog menadmenta banke. Naime, pomeranje rizinosti i obaveza u budunost ima za posledicu da se rizinost vanbilansnih operacija zanemaruje. Tako, od svoje osnovne funkcije u smislu instrumenta obezbeenja od rizika, vanbilansne operacije prelaze u svoju suprotnost u 14

smislu faktora poveanja rizika. Meutim, i pored toga dananja veliina trita za vanbilansne aktivnosti sve nam vie naglaava znaaj vanbilansnog poslovanja u savremenom bankarskom okruenju.
Zakljuak
Bankarstvo je po svojoj prirodi visoko rizina delatnost, pa se u bilansima banaka mogu pojaviti znaajni gubici ako banke dobro ne upravljaju svim rizicima kojima su izloene. Osim toga, banke se danas suoavaju sa sve vie tipova rizika i njihovih pojavnih oblika jer su u savremenim uslovima postale finansijske holding kompanije koje svoje poslovanje realizuju na svim segmentima globalnog finansijskog trita. Budui da se okruenje u kojem banke posluju znaajno promenilo, problematika upravljanja bankarskim rizicima postaje sve aktuelnija i zaokuplja sve vie panju brojnih subjekata. Upravljanje rizicima u bankarskom poslovanju ima dva osnovna cilja: prvo, izbegavanje nesolventnosti banke, i drugo, maksimiziranje stope prinosa na kapital uz korekciju za rizik. Pri tome, vano je da rizici banke budu pravilno procenjeni.
Sutina strategije upravljanja rizicima ne lei vie u pitanju da li preuzeti rizik ili ne, ve koliki rizik je savremena banka u mogunosti da preuzme u cilju postizanja zadovoljavajue stope rentabilnosti. Analogno tome, za banku je od predominantnog znaaja da istrai sve rizike koji dolaze iz okruenja i njenog sopstvenog poslovanja, kako bi mogla odrediti stepen rizika koji moe da podnese i kontrolie, odnosno da ga svede u realno prihvatljive granice. Dakle, sutina problematike rizika u bankarskom poslovanju nije u izbegavanju rizika, ve u profesionalnom upravljanju svim bankarskim rizicima, potujui pri tome osnovna ekonomska naela koja se primenjuju u bankarskom poslovanju, a to je rentabilnost i likvidnost. U vezi sa tim, zadatak 15

menadera u bankarstvu jeste da aktivno upravljaju svim rizicima i da blagovremeno prepoznaju prilike koje e banci doneti prihod koji je adekvatan riziku koji se preuzima.
Marko Ivanis, PhD RISKS IN BANKING Abstract: The main function of banking is to manage risks and returns. The banking business is characterized by assuming different risks, most notably the following: credit risk, liquidity risk, interest rate risk and foreign exchange risk. By gaining insight into the actual exposure to potential risks, banks can effectively influence their reduction. However, banks which inadequately assess and manage their risks are likely to experience bankruptcy. Therefore, corporate governance in banks is increasingly conceived as risk management. The aim of this paper is to present the main types of risks in the banking business and the complexity of factors that determine them.
Key words: bank, credit risk, liquidity risk, interest rate risk, foreign exchange risk.
LITERATURA
1. Barjaktarovi, M., Analiza vanbilansnih aktivnosti banke, Magistarski rad, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002. 2. Bessis, J., Risk Management in Banking, John Wiley & Sons, New York, 1998. 3. Boi, R., Analiza poslovanja banaka, Finansije br. 9-10, 2001, Beograd, 778-803. 4. uri, U., Bankarski portfolio menadment, Feljton, Novi Sad, 2002. 5. Duani, J., Poslovno bankarstvo, Consseco Institut, S. Sarajevo-Beograd, 2003. 6. uki, ., Bjelica, V., Risti, ., Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003. 16

7. uki, ., Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama, Beogradska berza, 2007. 8. Ivani, M., Opti ekonomski aspekti poslovnog bankarstva, Svet finansija br. 193, 2003, Vojvoanska banka, Novi Sad, 1-7. 9. Jazi, V., Rizici u bankarskom poslovanju, Stubovi kulture, Beograd, 2008. 10. Sinkey, J. F., Commercial Bank Financial Management, McMillan Publishing Company, New York, 1998. 11. Vasiljevi, B., Rizici u bankarskom poslovanju, Fokus, Beograd, 1990. 12. ivkovi, A., Risti, ., Upravljanje finansijskim i deviznim poslovanjem, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.
17

Rizici U Bankarskom Poslovanju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rizici U Bankarskom Poslovanju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pravno-Ekonomski Pogledi, br.

RIZICI U BANKARSKOM POSLOVANJU

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

njegovom eliminisanju ili minimiziranju.

S tim u vezi, specifinosti banaka i

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

. uki, V. Bjelica, . Risti, Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003, 192-193.

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

e) Rizik uslovnih obaveza

R. Boi, op. cit., 790

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 3/2012

You might also like