2012

Klimatizacija unutranjosti vozila

Dejan Staji 197/2010 Velibor Simi 212/2010

Visoka tehnika kola strukovnih studija, Kragujevac
5/28/2012

UVOD
Air - condition ili klimatizacija vozila, odavno se prestala smatrati luksuzom. Klima ureaji su postali aktivni uesnici kada je u pitanju aktivna bezbednost vozila i moe da se kae da spadaju u sigurnosnu tehnologiju vozila. Ako je pre 10 godina samo 10 procenata svih registrovanih vozila posedovalo klima ureaj, ve 1996. godine u vie od etvrtine svih novoregistrovanih vozila ugraen je serijski klima ureaj, a elja za ugraivanjem klime u motorna vozila postaje sve vea. Konstrukcija krunog toka rashladnog sredstva u klima ureaju ista je kod svih vozila. Razlika je jedino u prilagoavanju snage hlaenja. Auto klime su sastavni deo opreme na novim tipovima automobila. Svaki klima ureaj je potrebno odravati i time znatno produiti radni vek. Redovnim odravanjem auto klime omoguava se ispravan rad, to podrazumeva pre svega ist i sve vazduh u kabini, otklanjanje neprijatnih mirisa, nikotina i bakterija. Preporuuje se kontrola ureaja jednom godinje.

Osnovne komponente klima ureaja

Teorijski ciklus parnokompresorske rashladne maine ostvaruje se od pet osnovnih elemenata koji se koriste u svakom automobilskom klima ureaju. Elementi kompresionih rashladnih ureaja su: kompresor kondenzator ekspanzioni ventil ili cevna maznica filter sua ili risisver ispariva.

Klima ureaj u automobilu koji koristi rashladni fluid R 134a je malo fiziki vei od onog koji radi na R 12, ali sve ostale funkcije su identine. Kompresor usisava vlane pare rashladnog fluida iz isparivaa pri niskom pritisku. U kompresoru pare se zgunjavaju i njihov pritisak se poveava do neophodne kondenzacije koja je via od temperature okolne sredine. Prilikom zgunjavanja para, temperatura im se poveava od temperature isparavanja do temperature kondenzacije.

RASHLADNI KLIMA UREAJ SA EKSPANZIONIM VENTILOM

Kao to smo ve rekli, postoje pet osnovnih elemenata klima ureaja:

1. Kompresor, 2. Kondenzator, 3. Ekspanzioni ventil, 4. Ispariva, 5. Filter sua vlage, ili resiver. Ako propratimo smer kretanja rashladnog fluida kroz instalaciju od kompresora do isparivaa, videemo sledei proces koji je najsloeniji i najskuplji. Kompresori su aparati koji mehanikim radom sabijaju gasove iz prostora nieg u prostor vieg pritiska. Sam princip rada kompresorske maine je isti kao i rad motora sa unutranjim sagorevanjem. Razlika je u tome to, motor daje mehaniki rad na raun toplote koja se dobija sagorevanjem benzina u cilindima motora, dok kompresorska rashladna maina troi mehaniki rad da bi se sabio gas. Znai, para visokog pritiska ulazi u kondenzator gde se prinudnom ventilacijom kondenzuje na temperaturu okolne sredine i vraa se u tenost visokog pritiska, Onda sed kree kroz instalaciju, prozali kroz filter sua vlage, isti se i odlazi u ekspanzioni ventil gde se pretvara u smeu od tenosti i pare

niskog pritiska, meavina rashaldnog fluida niskog pritiska stie u ispariva, gde se ostatak tenosti pretvara u paru niskog pritiska, rashlaujui na taj nain vazduh oko isparivaa. Para niskog pritiska vraa se ponovo u kompresor koji ga sabija i tera nazad u instalaciju.

Kompresor
Rotirajui krilni kompresor sastavljen je od rotora sa tri ili etiri krila i paljivo obraenog kuita rotora. Kako kompresorska osovina rotira, krila i kuite formiraju komore. Rashladni fluid uvuen je preko usisa uove komore, koje se smanjuju pri samom rotiranju. Izlaz je postavljen tamo gde je pritisak gasa najvei. Krila su dihtovana sa kuitem rotora centrifugalnomsilomi uljem za podmazivanje. Rezervoar za ulje je locirano na izlaznoj strain tako da pritisak gura ulje kroz pumpu, a zatim u osnovi samih krila i time obezbeuje dihtovanje. Prilikom praznog hoda uje se povremeni um iz kompresora. Ovo je zbog toga to ulju treba izvesno vreme za cirkulaciju kroz klima ureaj.

Kondenzatori
Funkcija kondenzatora je razmena toplote i omoguavanje da toplota od vrueg rashladnog fluida pree na hladniji spoljani vazduh. Rashladni fluid prilikom ulaska u kondenzator je para pod visokim pritiskom i visokom temperaturom. Kako prolazi kroz cevi kondenzatora toplota se predaje na hladniji spoj lani vazduh koji struji kroz kondenzator tako da rashladni fluid kondenzira i prelazi u teno stanje. U ovom momentu velika koliina toplote je odvedena iz rashladnog fluida. Rashladni fluid je preao u vruu tenost pod visokim pritiskom. Ovaj tip kondenzatora se sastoji od namotane dugake cevi, izmeu sa tankim lisnatim rebrima

za poveanje razmene toplote (Preporuljiv za R-134a). Umesto prolaska kroz jedan prolaz (kao kod serpentinskog), fluid prolazi kroz nekoliko prolaza uzimajui toplotu.

PRINCIP RADA KLIMA UREAJA Princip rada klima ureaja zasniva se na fizikoj osobini rashladne tenosti (kao i svih hemijskih elemenata) da se prilikom promene agregatnog stanja preuzima, odnosno odaje odreena koliina energije. Prilikom prelaska iz tenog u g a s o v i t o s t a n j e , r a s h l a d n o j t e n o s t i j e potrebna energija, koju ona oduzima iz okoline u vidu toplote (toplota isparavanja). Obrnuto, kada rashladna tenost iz gasovitog stanja prelazi u teno stanje, onda daje toplotu. Kad pritisak poraste iznad podesene vrednosti, rashladna tenost preko isparivaa (7) prelazi u podruje niskog pritiska (12). Zbog pada pritiska, taka isparavanja se naglo spusta na -26C pa te nost brzo isparava u cevima isparivaca (8). Usled toga cevi isparivaca i rashladna rebra na njima se veoma hlade pa ohlade i spoljni vazduh koji ventilator potiskuje preko njih ka unutranjosti vozila.Vlanost iz spoljnjeg vazduha, koja se zbog hlaenja kondenzuje na cevima i rebrima isparivaa se sakuplja i odvodi u slobodni prostor ispod vozila. Pad temperature na isparivau ispod +2C dovodi do zamrzavanja cevi. To se moe eliminisati ugradnjom temperaturne sonde (9) u ispariva ije signale prima upravljaka jdinica. Kada se temperature spusti ispod podeene vrednosti upravljaka jedinica razdvoji magnetnu spojnicu i prekine rad kompresora, a time se prekida i krui proces rashladne tenosti. Zajedno sa rashladnom tenou krui i tzv. rashladno ulje koje sluzi za podmazivanje kompresora i ventila.Radi sigurnosti, elektrino napajanje magnetne spojnice (kuplunga) se izvodi preko sigurnosnog prekidaa (presostata) za

visoki i niski pritisak. Prekida reaguje u sluaju kad pritisak nedozvoljeno poraste (npr. ne otvori ekspanzioni ventil) ili kad pritisak opadne ispod najnie dozvoljene vrednosti, to ukazuje da je na rueno zaptivanje sistema. Pad pritiska znaci i manjak rashladne tenosti u krunom toku, a samim tim i manjak ulja za podmazivanje. Na mesto kompresora sa magnetnom spojnicom, sve ee se koriste zapreminski regulisani kompresori sa vibrirajuom remenicom (ajbnom). Kod tih novih kompresora se cirkulacija rashladne tenosti moe potpuno regulisati (izmeu 0% i 100%), pa zato nije potrebna magnetna spojnica. Ranije koriene rashladne tenosti (R12) sad rale su fluor-hlorovodonik koji oteuje ozonski omota u atmosferi.Zato se od 1991. godine koristi R135a bez jedinjenja hlora koji se od 1995. godine u Evropi potpuno zabranio. Vrsta i hemijski sastav rashladne tenosti utiu na ostale materije kao sto su zaptivke, vodovi itd. Zato se ovi delovi moraju promeniti ako se menja rashladna tenost, to se najee javlja kod zamene stare, zabranjene rashladne tenosti R-12 sa fluorom.Od vrste rashladne tenosti zavisi i vrsta rashladnog ulja za podmazivanje. Njihovo usklaivanje bitno utice na rad kompresora. Za rashladnu tenost se koriste materije koje imaju vrlo nisku taku i s p a r a v a n j a . O n a s e m o e m e n j a t i promenom pritiska tenosti pri emu se oslobaa toplota. Ranije se za to najvie koristio freon, a sada ekoloki istiji tetrafluoretan (R 134 a), koji isparava na -26C na atmosferskom pritisku. Na pritisku od 15 bar taka isparavanja se pomera na +55C. Ove osobine rashladne tenosti koriste se za rad klima ureaja na vozilu koji je ematski prikazan na slici 1. K a d s e p r e k o m a gn e t n e s p o j n i c e ( k u p l u n g a ) p o k r e n e k o m p r e s o r ( 2 ) o n u s i s a v a i s p a r e n u rashladnu tenost niskog pritiska (13) u gasovitom stanju i sabija je na p r i b l i n o 1 5 b a r . T o m p r i l i k o m p o r a s t e t e m p e r a t u r a n a o k o 7 0 C . Prolaskom kroz kondenzator (3), ta temperatura se preda okolnom vazduhu, pa ohlaeni gas prelazi u teno stanje (11). Taka isparavanja te tenosti je 55C na pritisku od 15 bar. Za regulaciju sistema, koristi se 20 razliitih motoria za podeavanje, 2 vodena magnetna ventila za grejanje, klima-kompresor za hlaenje i vla enje vazduha i ventilator za prinudno strujanje vazduha. Osim toga, upravljaka jedinica automatski ukljuuje zagrejavanje i suenje vetrobrana i bonih stakala. Kod nekih sistema upravljaka jedinica ima 100 prikljuaka za ulazne i izlazne signale.

Slika 1. Princip rada klima ureaja na vozilu: 1- remenica sa magnetnom spojnicom 2- kompresor 3- kondenzator 4- rezervoar sa uaem 5,6- kombinovani sigurnosni prekida (za visoki i niski pritisak) 7- ekspanzioni ventil 8- ispariva, 9- temperaturna sonda 10- visoki pritisak u gasovitom stanju 11- visoki pritisak u tenom stanju 12- niski pritisak u tenom stanju 13- niski pritisak u gasovitom stanju

Uzroci i manifestacija otkaza i naini otklanjanja

Radovi na vozilima s klima-ureajima i rad sa rashladnim sredstvom zahteva odreene sigurnosne mere, kako rashladno sredstvo ne bi nikoga ugrozilo. Isto bi se tako nestrunim radovima mogao otetiti sam klima-ureaj, to u svakom sluaju valja izbei. Radove na vozilu valja pripremiti i sprovesti na nain da se ne otvara kruni tok rashladnog sredstva vozila (npr. demontiranje hladnjaka,demontiranje motora).Neposredni kontakt s rashladnim sredstvom treba izbei u svakom sluaju,kako bi se spreile promrzline na koi. Rashladno sredstvo ima temperaturu od -26C. Ako je zbog popravki na vozilu potrebno otvoriti kruni tok rashladnog sredstva, vozilo treba predati u specijalnu radionicu zbog pranjenja krunog toka rashladnog sredstva. Na pojedinim delovima klima-ureaja ne sme se vriti zavarivanje, niti lemljenje (tvrdo ili mekano).To vai i za zavarivanje i lemljenje na vozilu kada postoji opasnost od zagrevanja pojedinih delova klima-ureaja. Prilikom lakiranja u kabini za suenje, odnosno u podruju za predgrevanje temperatura sme iznositi maksimalno 80C. Na krunom toku rashladnog sredstva sme se raditi samo u dobro provetrenim prostorijama. Rashladno sredstvo je bez boje i mirisa. Osim toga je tee od vazduha. Na taj nain potiskuje kiseonik, pa moe da prodre u dublje prostorije. Ako i uprkos pridravanju svih sigurnosnih mera doe do isticanja rashladnog sredstva, postoji opasnost od guenja u neprovetrenim prostorima kao to su montani kanal i sl. Usled visoke temperature koju oslobaa otvoreni plamen, odnosno, usled topline drugih zagrejanih objekata plin rashladnog sredstva se hemijski razgrauje. Inhalacija otrovnih gasova koji pritom nastaju uzrokuje nadraenost, kaljanje i muninu. Kruni tok rashladnog sredstva je zatvoreni sastav. Za besprekornu funkciju rashladno sredstvo mora biti: isto - u r a s h l a d n o m s r e d s t v u n e s m e b i t i v l a g e s a s t a v v o d o v a p r e p u n j e n j a m o r a b i t i e v a k u i s a n (osloboen zraka) i suv s m e j u s e k o r i s t i t i s a m o o r i gi n a l n i r e z e r v n i d e l o v i otporni na ulje rashladnog sredstva rashladno sredstvo se ne sme slobodno dolivati r a s h l a d n o s r e d s t v o t r e b a z b r i n j a v a t i u s k l a d u s a propisima o zatiti ivotne sredine Tehnologija i ureaji razvijeni specijalno za klima-ureaje ispunjavaju ove zahteve. Oni su meutim skupi, pa ih zbog toga dre samo specijalni servisi za popravku klima-ureaja. Radovi na krunom toku rashladnog sredstva pretpostavljaju: s p e c i j a l n a z n a n j a z a s t r u nu provedbu popravki poznavanje sigurnosnih propisa i propisa za rad

d o k a z o s t r u n o j osposobljenosti (specifino za svaku dravu).Takav dokaz o osposobljenosti treba da poseduju strunjaci u specijalnim radionicama za rad na klima-ureajima.

Razlog nedovoljne snage hlaenja moe biti gubitak rashladne tenosti usled propusnih vodova. Manje propusnosti (spoljnja oteenja) zbog male koliine prodora rashladnog sredstva mogue je lokalizovati samo pomou odgovarajuih ureaja za traenje propusnosti. Mogue je prepoznati mesta propusnosti s manje od 5 grama prodora rashladnog sredstva godinje. Prekomerno prljavo rashladno sredstvo, npr.usled unutranjih mehanikih oteenja na kompresoru ne bi trebalo istiti. Pomou zasebnog ureaja za isisavanje sa bocom za recikliranje, koja je prilikom isporuke evakuirana rashladno se sredstvo isisava i nakon toga zbrinjava. Boce za recikliranje smeju se puniti samo do 75 % od navedenih teina punjenja (mora ostati otvorena mogunost irenja rashladnog sredstva uslijed topline). Zbog toga ih prilikom punjenja treba meriti badarenom vagom. Na funkcionisanje klima ureaja moe uticati i rashladno sredstvo. Rashladna sredstva se ne smeju meusobno meati (razliita hemijska i fizika svojstva, razliita ulja). Sme se koristiti iskljuivo rashladno sredstvo predvieno za dotini klima-ureaj. Klima ureaji koji se zbog novih propisa vie ne smeju puniti sredstvom R12 treba doraditi u skladu sa odgovarajuim smernicama. Klima ureaj je mnogo komplikovaniji i zahtevniji nego to se to moe initi na prvi pogled. Veina vozaa je ne koristi tokom cele godine, pa se esto deava da kompresor nema dovoljno ulja i gasa. Brujanje i menjanje zvuka u radu klime je pouzdan znak da sa ureajem neto nije u redu. Naime, rashladna tenost je u stvari precizno odreena smea gasa i ulja tako da se, prilikom curenja smee iz sistema, pored gasa gubi i ulje, zbog ijeg nedostatka strada najskuplji deo celokupnog sistema ? kompresor. On prouzrokuje jo oteenja na sistemu: na filteru, suau, te ekspanzivnom ventilu, pa zahteva radove na ienju celog sistema. Samo isputanje rashladne smee voza ne moe da primeti, zbog ega je preporuljivo redovno servisirati klimu. Optimalna klimatizacija se moe ostvariti samo ako svi delovi i sklopovi klime zajedno i usklaeno funkcioniu. Skupe kvarove je mogue izbei redovnim koriem klime. Potrebno ju je ukljuivati tokom cele godine jednom nedeljno na pet minuta, pa i zimi, kada moe pomoi pri efikasnijem odmagljivanju stakala. Dopunjavanje gasom klima ureaja moe biti prilino rizino, pogotovo to to kod nas obavljaju nestruni majstori. esto se vri dopunjavanje neodgovarajuim uljima, ak i freonima koji se poslednjih godina ne koriste za auto-klime. Naime, pogreno je to se u nekim servisima dopunjuje samo gas. Potrebno je da se ispotuje propisani odnos ulje - gas, to je razliito kod svakog modela klima ureaja. Takoe, veoma je teko utvrditi koja je koliina gasa i ulja u sistemu. Izuzetno je vano u kom je trenutku klima prestala da hladi. Ako se to dogodilo dok je klima bila ukljuena, rashladna tenost je iscurila na strani visokog pritiska i tada nema mogunosti za dopunjavanje. Ako se smea izgubila na strani niskog pritiska, tada je mogue dopuniti sistem, ali samo po strogo utvrenim parametrima.

Optimalna klimatizacija se moe ostvariti samo ako svi delovi i sklopovi klime zajedno i usklaeno funkcioniu. Skupe kvarove je mogue izbei redovnim koriem klime. Potrebno ju je ukljuivati tokom cele godine jednom nedeljno na pet minuta, pa i zimi, kada moe pomoi pri efikasnijem odmagljivanju stakala. Kao to je automobilu potrebno redovno odravanje i servis, kao to su zamena ulja, filtera i redovna kontrola, tako je i klima ureaju potreban redovan servis. Obzirom da klima ureaj nije hermetiki sistem, iz njega godinje u proseku izae oko 86g rashaldnog sredstva. Nakon nekog vremena, koliina gasa koja preostane u sistemu klima ureaja nije dovoljna za pravilno funkcionisanje klima ureaja. Kako bi se proverilo stanje sistema, rashladni kapacitet i kako bi se otklonili potencijalni problemi neophodno je proveravati ispravnost: Visokog i niskog pritiska Izlazne temperature na sredinjem izduvnom kanalu u kabini Vremena ukljuenja i iskljuenja kompresora Funkcionalnost ventilatora kondenzatora klima ureaja Sistema za rasporeivanje vazduha i unutranje cirkulacije vazduha

Kada je u pitanju vizuelna kontrola neophodno je proveriti: Stanje i zetegnutost pogonskog kaia Zaprljanost i oteenje kondenzatora Pretraga za eventualnim curenjem rashladne tenosti uz pomo UV sistema

Na svake dve godine treba izvriti: Zamena filtera suaa Reshladnu tenost R134a isprazniti I reciklirati Napuniti klima ureaj propisanom koliinom rashladne tenosti Izmeriti izlazne temperature na sredinjem izduvnom kanalu u kabini

ZAKLJUAK Klima ureaj se znatno razlikuje od sistema grejanja i hlaenja koji su se koristili na starijim vozilima zato to klima ureaj ima regulatore koji se koriste na starijim vozilima i zato to ima regulatore kod kojih se moe podeavati eljena temperatura dok to kod starih automobila nije bio sluaj. Klima ureaj sistem ima funkciju podeavanja temperature na taan stepen koji elimo. Podeavanje temperature treba prilagoditi spoljanjoj temperaturi da to ne bude vea od 5C. Princip rada klima ureaja zasniva se na fizikoj osobini rashladne tenosti (kao i svih hemijskih elemenata) da se prilikom promene agregatnog stanja preuzima, odnosno odaje odreena koliina energije. Prilikom prelaska iz tenog u gasovito stanje, rashladnoj tenosti je potrebna energija, koju ona oduzima i z o k o l i n e u v i d u t o p l o t e ( t o p l o t a isparavanja). Vrsta i hemijski sastav rashladne tenosti utie na ostale materije kao sto su zaptivke, vodovi itd. Sistem usisavava spoljni vazduh koji se po potrebi zimi zagrejava, a leti hladi. Klimatizovani vazduh se tako usmerava d a p u t n i c i m a b u d e s t o u d o b n i j e ( n p r . m a l o t o p l i j e d o l e z a n o g e , a m a l o s v e i j e go r e z a l i c e i gl a v u ) . O s i m t o g a , klimatizacijom se preiava vazduh u kabini i podeava vlanost. Klima ureaj ima dobre osobine za razliku od starijih sistema za hlaenje ako se pravilno koristi. Treba je koristiti tako da njena temperatura ne bude u velikoj razlici od spoljanje temperature. Ta razlika moe biti najvie 5C.

LITERATURA 1. http://www.scribd.com/doc/77587378/Klima-uredjaji-u-motornim-vozilima 2. http://www.motorna-vozila.com/download/Princip-Rada-i-Servisiranje-Autoklima-Uredjaja.pdf 3. http://www.audiclubserbia.com/forum/auto-klima/klima-uredjaj-u-automobilu/