MOGUNOSTI PROCENE UTICAJA TALOENJA

AZOTNIH JEDINJENJA IZ VAZDUHA NA

KOMPONENTE EVROPSKE EKOLOKE MREE
NATURA 2000

1 Pokrajinski zavod za zatitu prirode, Novi Sad
2 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
3 Fakultet za fiziku hemiju, Beograd
mr Vesna Kicoev 1
Prof.dr Anelka Beli 2
Prof.dr Dragan Veselinovi 3
Zatita vazduha 2011.
NATURA 2000 i taloenje azotnih jedinjenja
NATURA 2000: EKOLOKA MREA EVROPSKE UNIJE
Special Areas of Conservation (Habitats Directive, 92/43/EEC-Direktiva o stanitima)
Special Protection Areas (Birds Directive, 79/409/EEC -Direktiva o vrstama)

Global.uticaj na stanita: korienje zemljita, promene klime, taloenje azotnih jedinjenja,...
Severni umereni pojas: taloenje azotnih jedinjenja PRIMARNI UGROAVAJUI FAKTOR

OBLICI TALOENJA: vlano (padavine) i suvo (vetar)
PROSTORNA RASPODELA: kratak domet (<2km), dug domet (50-100 km), i do 1000km
Vrste azotnih jedinjenja: razne organske i neorganske forme (azot.kiseline, amini, PAH...)
Glavni oblici azotnih jedinjenja: amonijak (suvo i vlano), amonijum i nitrat jon (vlano)
Uticaj prekomernog taloenja azotnih jedinjenja na
biodiverzitet
Smatra se da e do 2020. godine 64% prirodnih ekosistema irom EU biti u opasnosti od
prekomernog taloenja hranljivih materija, posebno azotnih jedinjenja!

Uticaj prekomernog taloenja azotnih jedinjenja na
biodiverzitet
Promene u taloenju azotnih jedinjenja vre uticaj na biodiverzitet:
promena prirodne ekoloke ravnotee,
izmene sastava vrsta putem promene konkurentske interakcije (koja je uslovljena
izmenjenom biohemijom stanita),
smanjenje diverziteta vrsta osetljivih na poveanu eutrofikaciju,
gubitak najosetljivijih vrsta, koje su esto prioritet za zatitu,
poveana osetljivost na optereenja i poremeaje abiotikog i biotikog porekla (npr.
sua, mraz, tetoine, bolesti),
irenje invazivnih (agresivnih alohtonih) vrsta,
promene ili gubitak kljunih funkcija ekosistema,
opadanje ili gubitak sposobnosti ekosistema da prui ekosistemske usluge.

Procenjeno je da se u poetnom delu perioda d 2000. d 2050. svake godine
izgube usluge ekosistema ija je vrednost 50 milijardi evra samo od kopnenih
ekosistema, dok e kumulativni gubici iznositi oko 70% godinje potronje do
2050. Ovakvo stanje imae neposredne i posredne uticaje na sve privredne
sektore!
Primena principa kritikih optereenja
Za utvrivanje statusa ouvanja stanita i vrsta neophodna je procena kritikih
optereenja.
Prekoraenja kritikih optereenja azotnim jedinjenjima se, od strane Evropske
agencije za ivotnu sredinu, koriste kao indikatori rizika gubitka biodiverziteta.
Gubitak vrsta osetljivih na poveane doze azotnih jedinjenja (mahovina i liajeva,
pre svega) bio je osnov za definisanje empirijskih kritinih optereenja, jer su ove
vrste korisne u pruanju ranih upozorenja na promene.
Jedino su u Holandiji i Danskoj definisana kritina optereenja za sva stanita
navedena u Aneksu I Direktive.
Neke drave su prihvatile "de minimis" princip, odnosno definisan je odreeni
stepen tolerancije: u Nemakoj, nivo mogueg dodatnog taloenja azotnih
jedinjenja za svaki projekat ili plan je postavljen na 10% od kritinih optereenja,
a u Velikoj Britaniji prihvatljiv doprinos je 20%.
Dok su neke drave aktivne u prevenciji i ublaavanju emisija azota kroz razliite
zakone, druge drave u EU tek treba da razviju smernice i mehanizme za
suoavanje sa efektima taloenja azotnih jedinjenja.

lan 6.3. Direktive o stanitima uspostavlja primenu principa predostonosti
po prvi put za zatiene oblasti irom Evrope.
Velika Britanija, Nemaka, Holandija i Danska, imaju najsistematinije do sada
utvrene procedure za procenu taloenja azotnih jedinjenja prema zahtevima
lana 6.3 Direktive.
Procena znaajnog mogueg efekta na zatiena stanita vri se na osnovu
procedure pod nazivom Appropriate Assessment, u kojoj se daje ocena
prihvatljivosti plana ili projekta za podruja ekoloke mree.
Primena principa predostronosti
Ocena prihvatljivosti
U Velikoj Britaniji se identifikuju svi projekti ili planovi za koje je potrebna
dalja procena uticaja, zasnovana na kriterijumima za zatitu i ouvanje
odreenog stanita:
svaki projekat ili plan u okviru granica Natura 2000,
bilo koje druge velike instalacije (ukljuujui i intenzivne stoarske farme) do
rastojanja 10 km od Natura 2000,
svako centralno energetsko postrojenje do rastojanja 15 km od Natura 2000
podruja znaajna za ouvanje biodiverziteta.
U Danskoj, 2007. godine donet je Zakon za stone farme (kao realizacija est
EU direktiva: EIA, IPPC, direktiva o pticama i stanitima, Okvirne Direktive o
vodama i Nitratne Direktive), a koji uslovljava obavezu procene svih projekata,
bez obzira na udaljenost do Natura 2000 stanita.
U Nemakoj, obaveza procene uticaja za objekte na rastojanju od 1 km koristi
se u svim sluajevima.
U Holandiji, svaki izvor koji moe dovesti do prekoraenja kritinog
optereenja procena uticaja je znaajna, bez obzira na udaljenosti.
Propisi EU o proceni uticaja taloenja azota
Air Quality Directive-AQD (2008/50/EC)
National Emissions Ceilings Directive NECD (2001/81/EC)
Gothenburg Protocol UNECE
Integrated Pollution Prevention and Control-IPPC (96/61/EC and 2008/1/EC)
Environmental Impact Assessment Directive-EIA (97/11/EC)
Strategic Environmental Assessment-SEA (2001/42/EC)
Nitrate Directive (91/676/EEC)

Na nacionalnom nivou ne postoji definisana metodologija za utvrivanje
procene uticaja taloenja azotnih jedinjenja na zatiena stanita. Iako su
zahtevi veine postojeih meunarodnih propisa (koji obuhvataju problematiku
uticaja azotnih jedinjenja na ivotnu sredinu) preuzeti u vidu nacionalne
regulative, ne postoji mehanizam za praenje njihove odgovarajue primene.
Nacionalna ekoloka mrea
Na prostoru Republike Srbije, uspostavljanje ekoloke mree propisano je
Zakonom o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS, broj 36/09), a nain
formiranja i mere zatite definisane su Uredbom o ekolokoj mrei Republike
Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 102/2010).
Za podruje Vojvodine, izraena je dokumentacija koja predstavlja osnovu za
uspostavljanje ekoloke mree:
Studija Uspostavljanje ekoloke mree u AP Vojvodini-Pregled stanja, analiza i
mogunosti, koju su finansirali Fond za zatitu ivotne sredine i Pokrajinski
sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj AP Vojvodine, a izradila je Radna
jedinica Novi Sad Zavoda za zatitu prirode Srbije;
Studija Primena principa odrivog korienja podruja znaajnih za ouvanje
biodiverziteta u okviru ekoloke mree u AP Vojvodini koju su finansirali Fond za
zatitu ivotne sredine i Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi
razvoj AP Vojvodine, a izradio je Pokrajinski zavod za zatitu prirode.
Elementi nacionalne ekoloke mree u narednom periodu bie korieni za
uspostavljanje Nature 2000.
Zakljuci

Taloenje azotnih jedinjenja irom Evrope predstavlja veliki problem za zatiena stanita, ali
sa veoma visokom prostornom promenljivou intenziteta uticaja i znaajnim razlikama u
odgovorima nacionalnih politika lanica Evropske Unije.
Uticaj eutrofikacije na stanita ekoloke mree za posledicu ima izmene u sastavu vrsta,
opadanje biodiverziteta, gubitak vrsta prioritetnih za zatitu, kao i pogoranje kvaliteta
ekosistemskih usluga.
Za utvrivanje statusa ouvanja stanita neophodna je procena kritikih optereenja za
efekte svih aktivnosti u zoni potencijalnog uticaja.
Postoji potreba za definisanjem zajednike metodologije (na nivou EU) za procenu opasnosti
od taloenja azotnih jedinjenja na zatiena stanita.
Procena uticaja na stanita Natura 2000 mora uzeti u obzir proraun kombinacije efekata,
kao i vremensku zavisnost, t. zbirne (kumulativne) uticaje.
Republici Srbiji predstoji uspostavljanje mree Natura 2000 zatienih stanita i
odgovarajua primena postojeih propisa iz oblasti procene uticaja na okruenje.
Budua procena uticaja, odnosno ocena prihvatljivosti planova i projekata" za podruja
ekoloke mree, mora obuhvatiti i problematiku eutrofikacije stanita, gde prvi korak
predstavlja procena efekata taloenja azotnih jedinjenja.