VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU – N I Š

SEMINARSKI RAD

Predmet: Uvod u ekonomiju

Tema:

M O N O P O L I

Mentor, Student:
Prof. dr Dušan Jaric Nikola Mladenović
Br.indeksa 137-P/09

2009. god.
 Sadržaj:

1. MONOPOL...................................................................................................................2

1.1. Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije...2

1.1.1. Monopol.......................................................................................................2
1.1.2. Tržišna moc……………………………….……………………………….2
1.1.3. Ispoljavanje tržišne moci…………………………………………………..2
1.1.4. Monopol kao industrija………………………………………………........3
1.1.5. Centralizacija kapitala………………………..……………………………3
1.2. Struktura tržišta i nesavršena konkurencija..................................................................4
1.2.1. Monopol.......................................................................................................4
1.2.2. Oligoprol.......................................................................................................4
1.3. Izvori monopola............................................................................................................5

2. OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA...........................................6

2.1. Izvori nepotpune konkurencije.....................................................................................6

2.2. Modeli nepotpune konkurencije...................................................................................6
2.2.1. Tajni oligoprol...................................................................................................6
2.2.2. Kartel.................................................................................................................6
2.3. Monopolistička konkurencija........................................................................................7

3. REALNI PRIMERI PRIRODNOG MONOPOLA I KRŠENJA

ANTIMONOPOLSKOG ZAKONA...........................................................................8

4. OBAVEZE DRŽAVE U POGLEDU SUPROSTAVLJANJA MONOPOLSKOM

TRŽIŠTU………………………………………………………………………..…..10

ZAKLJUČAK....................................................................................................................12

Literatura............................................................................................................................13

1
 MONOPOL

1.1.Definisanje monopola i uslovi privredjivanja na tržištima nesavršene

konkurencije

1.1.1 Monopol je Tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan
prodavac koji je u mogućnosti da odlučuje, utiče na formiranje cijena, a na strani tražnje
nalazi se mnoštvo kupaca bez mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cijenu,
naziva se monopolom. Za monopolistu ne važi marginalno pravilo. Monopolistička
pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći onu količinu
proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu.

1.1.2 Tržišna moć. Suština tržišne moći  je mogućnost da se menjaju cene

proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju
cene.Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom
svog proizvoda.
Na primer, Coca-cola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje
za 0,40 ili 0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi
propalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena.
1.1.3 Ispoljavanje tržišne moći. U pogledu tržišne organizacije, privredni sektor
čini spektar od potpune koncentracije do gotovog monopola. U smislu smanjenja trzišne
moći preduzeća, potrebno je kvalitativno merilo stepena tržišne moći.
Tržišna moć je stepen kontrole što ga jedno preduzeće ili mali broj preduzeća imaju nad
cenama i odlukama o proizvodnji u nekom privrednom sektoru. Najuobičajenija mera
tržišne moći je sektorski koeficijent koncentracije.

2
Slika 1.1. Koeficijent koncentracije u četiri preduzeća se definiše kao procenat ukupne
proizvodnje nekog sektora koji dolazi iz njegova četiri najveća preduzeća. Koeficijent
koncentracije u deset preduzeća je jednak procentu proizvodnje što isporučuje deset
najvećih preduzeća u sektoru.

1.1.4 Monopol kao industrija. Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da
proizvodi ili odobri neki proizvod. Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jedinoj
firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima. S obzirom na činjenicu da monopol nema
direktne konkurencije, ne može očekivati da se ponaša kao konkurentna
firma.Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi u industriji da smanje
troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda.
Pojavljivanje monopola poništava razliku izmedju krive industrijske tražnje i
krive tražnje jedne firme.Monopolistička firma jeste industrija.Otuda postoji samo jedna
kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržišne(industrijske)potražnje.U
situacijama kada imamo monopol,kriva tražnje koja se odnosi na firmu je identična krivi
tržišne tražnje za neki proizvod, tj. ima silazni nagib.

a)Tražnja preduzeća u b) Tražnja preduzeća u

potpunoj konkurenciji nepotpunoj konkurenciji

Slika 1.2.
Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna konkurencija
ima silazni nagib krive tražnje s kojom je preduzeće suočeno.
(a): preduzeća na tržištu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu: d, d i može
duž nje prodati koliko god hoće, a da ne obori tržišnu cijenu. Pano (b): preduzeća na
tržištu nepotpune konkurencije se suočavaju s krivom tražnje koja ima silazni nagib,
budući da povećanje prodaje potiskuje cenu prema dole. Ukoliko suparnici tog preduzeća
snize svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolist, kriva tražnje za njegovim
proizvodima se pomera osetno ulevo do d, d’

1.1.5 Centralizacija kapitala se javlja uporedo sa koncentracijom gde dolazi do

spajanja različitih grana u različitim vezama input-output. Razlozi za centralizaciju su
višestruki :
a) različite profitne stope u raznim granama i u raznim fazama privrednih
ciklusa. U fazi prosperiteta prerađivačke grane brže reaguju na tražnju, nego
ekstraktivne, tako da se profitne stope približavaju, tj. sprečava se njihov pad;
b) centralizacijom se isključuje posrednička funkcija trgovine i profit zadržava u
granama proizvodnje;
3
 c) centralizacija omogućava bržu primenu tehničkog progresa, a time i
ostvarivanje ekstra profita;
d) heterogeno preduzeće sporije reaguje na promenu cijena, posebno sirovina,
čime se poboljšava njihov konkurentski položaj.
Ipak, centralizacija i koncentracija kapitala relativno teško stvaraju uslove za klasični
oblik monopola. Daleko češći oblik monopola javlja se u proizvodno-tržišnoj morfologiji
- oligopol kada se javlja nekoliko učesnika na strani ponude i ako su dva preduzeća, reč
je o dupolu, a ako je reč o tražnji, radi se o oligopsonima, odnosno duopsomima.
U današnjim uslovima privredjivanja preovladjuju oligopoli koji su čvrsto povezani
sporazumima o cenama, segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana
svetske privrede. U tom kontekstu, teško je danas govoriti o uslovima privređivanja
slobodne konkurencije, koja je u suštini zamenjena monopolističkom konkurencijom.
Tako se cene uvek prilagođavaju kalkulacijama monopolista. Drugim riječima, one su
uvek više od cena koje bi se formirale u uslovima slobodne konkurencije. Iznos za koji su
više je izvor monopolskog ekstraprofita. S druge strane, monopolska cena je uvek niža od
cene u nabavci na slobodnom tržištu, što je opet izvor ekstra profita, ali na strani
kupovine.
Posledica monopolističkih uslova privređivanja su pozitivne i negativne, i to prelivanje
novostvorene vrednosti u korist monopola, kapaciteti i radna snaga se nedovoljno koriste;
tehnički progres nalazi bržu primenu; više se izdvaja za naučno-istraživački rad, koji
svojom primenom doprinosi povećanju produktivnosti rada itd.

1.2.Struktura tržišta i nesavršena konkurencija

Monopol je osnovni oblik nesavršene konkurencije. To je slučaj kada postoji

jedan jedini prodavac s potpunom kontrolom nad celim privrednim sektorom. Naziv
potiče od grčke reči "mono" - jedan i "polist" - prodavac. Isključivi monopoli su retke
pojave. Primer za ovo su: telefonske usluge, gasovod, voda, struja itd. Ovi monopolisti
moraju računati sa konkurencijom i iz drugih privrednih sektora, npr. kablovski telefoni,
a struja i gas mogu zameniti druga goriva. Na dugi rok nijedan monopolista nije siguran
od napada konkurenata.

Oligopol znači "nekolicina prodavaca". Postoje dva tipa oligopolista. Prvo,

oligopolista može biti jedan od malog broja prodavaca koji proizvode neki slican
proizvod. To je na primer slučaj u proizvodnji aluminijuma i nafte gde je proizvod
prilično homogen, a istovremeno su velika ulaganja kapitala za ulazak u taj sektor.
Drugi tip oligopola čini privredni sektor u kome je samo nekoliko prodavaca
diferencijacijskih proizvoda. To je na primer u automobilskoj industriji gde se automobili
prodaju po brojnim obeležjima kao što su: veličina, snaga, potrošnja goriva, sigurnost i sl.
U uslovima nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferencijacije
prodavaca. To je slučaj kada veliki broj prodavaca proizvodi diferencirane proizvode.
Za ovaj oblik monopolističke konkurencije dobar primer predstavlja prodaja benzina.
Ako su u pitanju dve ili više firmi koje prodaju benzin i neka smanji neznatno cenu,
potrošači se prebacuju na drugu firmu. Reč je o konkurenciji među mnogima. Razlika
između ovog sektora i sektora potpune konkurencije je u tome što je u ovom slučaju reč o
diferenciranoj robi. Ova diferencijacija obično proizilazi iz lokacije. Ljudi štede vreme i
idu do najbližeg prodajnog mjesta.

4
 Tabela 1.1. Struktura tržišta

Većina sektora je nepotpuna konkurencijska mešavina monopola i konkurencije, što

stvara olakšice pomoću kojih se onemogućava ulazak novih preduzeća u industriju. Tako
postojeća preduzeća zadržavaju visoke cene i monopolski profit na duži vremenski
period.U potpunoj konkurenciji proizvođači prihvataju tržišne cene i prisvajaju
ekonomski profit.

1.3. Izvori monopola

Ekonomisti diskutuju o pet faktora gde kombinacija bilo kojeg od njih

omogućuje firmi da postane monopolista.Ti faktori su:1)ekskluzivna kontrola važnih
sirovina, 2)ekonomija razmere, 3)patenti, 4)mrežna ekonomija, 5)vladine licence ili
franšize. Patent se obično odnosi na pravo eksluzivne dobiti od svih razmjena,uključujući
pronalazak na koji se odnosi. Patent omogućava mnoga otkrića koja, u suprotnom, ne bi
bila pronadjena.

Grafikon 1.1. Prirodni monopol

5
Kada kriva dugoročnih prosječnih troškova (LAC) opada udesno i nadole, to je uvek jeftinije za
pojedinačnu firmu da usluži cijelu industriju – na slici LAC (Q)

2.OLIGOPOL I MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

2.1. Izvori nepotpune konkurencije

Potpuna konkurencija podrazumeva veliki broj preduzeća koja proizvode

istovetan proizvod, toliko veliki broj preduzeća da ni jedno preduzeće ne može uticati na
tržišnu cenu.
Monopol podrazumeva jednog jedinog proizvođača u čijim rukama je celokupna
proizvodnja sektora. To su retki slučajevi u tržišnoj privredi danas.
Prelazni oblici nepotpune konkurencije se nalaze između ova dva krajnja
stanovišta, zašto je karakterističan oligopol kod koga u privrednom sektoru dominira
svega nekoliko preduzeća, kao i monopolistička konkurencija u kojoj veliki broj
preduzeća proizvodi blago diferencirane proizvode.
Po ekonomistima izvori nepotpune konkurencije su:1.)troškovi, 2.)prepreke
konkurenciji, 3.)strateška interakcija među preduzećima.
Troškovi bitno predodređuju nepotpunu konkurenciju i mogu se smanjivati, a
time povećavati profiti. Uslov je da se ostvaruje značajniji deo ukupne proizvodnje za
tržište. To podrazumeva da u proizvodnji učestvuje samo nekoliko proizvođača.
Prepreke konkurenciji pretpostavljaju suparništvo među preduzećima u nekom
sektoru. Moguće je uz visoke prepreke i suparništvo ograničiti. To je slučaj sa
oligopolom kod koga postoji ekonomija obima i prepreke ulaska.
Strateška interakcija dolazi do izražaja kada mali broj preduzeća deluje na
nekom tržištu. Tada moraju voditi računa o međuzavisnosti. Kada uvažavaju jedan
drugog, onda između njih postoji strateška interakcija.

2.2. Modeli nepotpune konkurencije

Postoje mnoge teorije nepotpune konkurencije. Ovom prilikom ističemo tri

najvažnija slučaja nepotpune konkurencije: 1.) tajni oligopol; 2.) monopolistička
konkurencija; 3.) oligopol malog broja.

2.2.1. Tajni oligopol podrazumeva saradnju među preduzećima u obliku tajnog

pregovaranja i dogovaranja. To je slučaj kada dva ili više preduzeća zajednički određuju
svoje cene ili količine proizvodnje, dele tržište među sobom ili donose zajedničke i druge
poslovne odluke.
Preduzeća su u iskušenju da se upuste u tajno dogovaranje kada saznaju da im
profiti zavise o zajedničkim akcijama. U razvijenom zapadnom svetu oligopolisti su se
često ujedinjavali i stvarali trust ili kartel.
2.2.2. Kartel je organizacija samostalnih preduzeća koja proizvode slične proizvode,
te deluju zajedno da bi podigli cene i ograničili količinu proizvodnje, dok trustovi nastaju
spajanjem već postojećih kapitalističkih preduzeća istih ili različitih industrijskih
delatnosti, koje su međusobno povezane. Trustovi ukidaju nerentabilna preduzeća, a
njihov kapital prebacuju u druga preduzeća.Danas dogovaranje nije dozvoljeno i
zabranjeno je kompanijama da se tajno dogovaraju o određivanju cena i deobi tržišta.
6
Kad god su oligopolisti u mogućnosti da se tajno dogovaraju u svrhe zajedničkog
povecanja profita, cena i količina će biti kao u monopolu.
U stvarnosti teško je očekivati takvo dogovaranje, jer postoje brojne prepreke.
Prvo, to je zakonom zabranjeno. Drugo, preduzeća to izbegavaju spuštajući cene
izabranim kupcima i tako povećavaju svoj udeoo na tržištu. Ovo posebno dolazi do
izražaja gde su cene tajne, gde je izražena diferencijacija proizvoda, gde mali broj
preduzeća proizvodi jedan proizvod ili proizvodi robe gde su brže tehnološke
promene.Dogovaranje postoji, ali i konkurencija između domaćih i stranih preduzeća.
Osim toga, nisu uvek uspešni ni pokušaji podizanja cena i profiti se teško ostvaruju.

2.3. Monopolistička konkurencija

Monopolistička konkurencija se javlja kad mnoga preduzeća prodaju slične ali

ne iste proizvode. Liči potpunoj konkurenciji jer ima mnogo kupaca i prodavaca, ulaženje
i izlaženje nije teško i cene se prihvataju onako kako su date. Razlika je samo u tome što
su kod potpune konkurencije proizvodi isti, dok u uslovima monopolističke konkurencije
proizvodi su razliciti. Međutim, ovo preduzeće nema nikakav monopol na zemljište ili
robu koju prodaje.To mogu raditi i drugi i u analizi polazimo od pretpostavke da svi drugi
koji ulaze u ovaj posao imaju iste troškove, a time i istu krivu tražnje. Kako ulaze u ovu
oblast drugi, te se malo po malo sužava tržište ranije već formiranih preduzeća, tako da se
i kriva tražnje sa proizvodima već postojećih preduzeća pomiče u levo.
Oligopol malog broja podrazumeva konkurenciju između dva ili tri krupna
preduzeća koja deluju na određenom regionalnom području. Kada na nekom tržištu
međusobno konkuriše mali broj preduzeća, ona moraju uzimati u obzir svoje strateško
uzajamno delovanje. Stratešku interakciju imamo i u dnevnoj štampi, televizijskim
programima, u proizvodnji automobila, štampanju udžbenika iz ekonomije i slično.

Slika 2.1. Prikazuje konačnu dugoročnu ravnotežu tipičnog prodavca u uslovima

monopolističke konkurencije

7
Tražnja je pomerena u levo i kriva "d'd" prolazi kroz krivu prosečnih troškova - "AC" tog
preduzeća. Tačka "G" predstavlja dugoročnu ravnotežu jer su profiti jednaki nuli i niko više nema
interesa da ulazi u sektor, niti da ga napuštaju oni koji su već u tom sektoru.Proističe, da
monopolistička konkurencija uređuje neefikasnost, jer je cena "G" iznad graničnih troškova -
"MC", što je prouzrokovalo manji obim proizvodnje nego što bi dali uslovi potpune konkurencije.
Prema tome, konkurencija malog broja - oligopol vodi računa o reakcijama
konkurenata na promene njihovih cena i količine proizvodnje, čime se doprinosi strategiji
razvoja svake firme.

3. REALNI PRIMERI PRIRODNOG MONOPOLA I KRŠENJA

ANTIMONOPOLSKOG ZAKONA

Nakon što je Microsoft obelodanio saradnju sa Britanskim nacionalnim

arhivom, sa ciljem da pomogne u procesu otvaranja zastarelih formata digitalnih
dokumenata, George Greve i Joachim Jakobs iz evropskog ogranka Fondacije za
slobodan softver su doveli u pitanje motive američkog softverskog giganta.
Želje koje klijenti imaju danas određuju smer tehnološkog razvoja sutrašnjice; u pitanju
je sasvim logičan zaključak.Ali kada baš ti klijenti plaćaju jednoj te istoj kompaniji da
prvo napravi problem, a zatim da taj problem reši, većina bi očekivala da pomenuti
klijenti iskažu svoje nezadovoljstvo. Mada, izgleda da ima onih koji su ovakvom
pojavom zadovoljni.
Problem: Microsoft gospodari tržištem ličnih računara i kancelarijskih
paketa, sa udelom koji prelazi 90%. Svaki dokument koji se nalazi u njihovom
vlasničkom, binarnom formatu, a posebno svaki koji cirkuliše između više korisnika, jača
njihov monopol a šteti tržišnoj utakmici, ekonomiji i društvu u celini.Što je upotreba ovih
formata raširenija, to je jači tzv. ,,mrežni efekat” koji primorava ostale da postanu žrtve
iste zavisnosti od Microsofta – baš kao što se to dogodilo sa Britanskim nacionalnim
arhivom.A ono što se dogodilo jeste da je Microsoft zatražio od Britanskog nacionalnog
arhiva da uloži sredstva u rješenje koje bi omogućilo pristup podacima sačuvanim u
zastarjelim formatima.Nema ni godinu dana kako je BBC News objavio izjavu g. Gordon
Fraiser-a, izvršnog direktora britanskog Microsoft-a, u kojoj je ovaj izrazio zabrinutost da
bi klijenti mogli izgubiti svoje podatke: ,,Ukoliko se ne ulože dodatni napori, koji bi nam
pružili mogućnost da zastarele formate fajlova čitamo i menjamo i u buduće, suočićemo
se sa digitalnom crnom rupom”.
Ovo je iznenađujuće iskrena izjava kada se ima u vidu da dolazi iz
kompanije koja je najveći snadbevač nekompatibilnim i nedokumentovanim formatima
na svijetu.
Najbolje što je Microsoft uspeo da ponudi jeste da ,,emulira” starije verzije Windows-a
na akutelnoj verziji, Windows Visti.Širom sveta postoje biblioteke i muzeji koji možda
žele da prikažu protekle periode u razvoju računarstva, mada vjerovatno ni oni ne žele da
utisak koji njihova postavka ostavlja bude apsolutno autentičan time što će koristiti
zastarjeli softver na starom hardveru da bi dočarali atmosferu prohujalih vremena.
Međutim, da li je pomenuti Britanski nacionalni arhiv prevashodno muzej
posvećen konzervaciji autentične atmosfere vremena i tehnologija starosedeoca? Ili se
bavi prikupljanjem i očuvanjem znanja, razmišljanja i ideja prethodnih generacija?Većina
populacije verovatno ne želi da čita Cezarova dela u rukopisu jednog određenog pisara na
originalnim glinenim tablicama ili pergamentu.Slike ovih dokumenata bi verovatno bile
dovoljne, mada verovatno ima i onih koji bi radije čitali prepis odštampan na papiru ili
prikazan na ekranu monitora.
8
 Još je više onih koji bi se zadovoljili dobrim prevodom. Formati fajlova su
ekvivalent prepisa, njihova uloga je da prevedu izvornu verziju određenog zapisa u oblik
koji se može čuvati.Čovečanstvo je oduvek pokušavalo da sačuva svoje znanje, o čemu
svedoče glinene tablice, svici papirusa i slike u pećinama.Ipak, uprkos činjenici da je
medijum dugotrajan, ponekad se dogodi da se značenje ne može protumačiti jer se
izgubilo znanje potrebno da se informacija dešifruje.Savremenim rečnikom govoreći,
nedostaje nam šifra da bismo razumjeli šta je rečeno pećinskim slikarstvom.Informacije u
digitalnom obliku imaju potencijal za dugotrajno čuvanje bez propadanja.Ali bez
poznavanja šifre, naši će dokumenti za buduće generacije biti samo besmislena gomila
nula i jedinica, baš kao što je pećinsko slikarstvo za nas često samo besmislena paleta
boja na kamenu.
Najbolji način da se ova šifra sačuva jeste da za nju sazna što je više
moguće ljudi i tako postane javno dobro koje će se čuvati sa jednakim ili čak većim
trudom nego sama šifrovana informacija.U najboljem slučaju, u ovom trenutku postoji
samo jedna kompanija koja tačno zna na koji način je implementirala svoj nekompatibilni
format dokumenata.Da je Maicrosoft od svog osnivanja 1975. godine koristio Otvorene
formate, danas ne bismo imali ovaj problem.U tom slučaju bi korisnici programa
GNOME Office, Koffice ili OpenOffice.org bez ikakvih problema otvarali dokumente
napravljene u Microsoftovom Office-u.Prema trenutnom stanju stvari, postojanje šifre za
čitanje ovih dokumenata u potpunosti zavisi od dalje egzistencije i ponašanja jedne
kompanije.
Zahvaljujući saradnji velikog broja kompanija koje, iako su jedne drugima
konkurenti, razumeju neophodnost očuvanja ove šifre, stvoren je Otvoreni format za
kancelarijske programe - Open Document Format (ODF). Organizacija OASIS,
međunarodna organizacija za standardizaciju elektronskog poslovanja koja ima certifikat
Međunarodnog komiteta za standardizaciju (ISO), brine se o formatu ODF i unapređuje
ga.
Microsoft tvrdi da ima sopstveni otvoreni format koji se zove MS-
OOXML. Ali postoje ozbiljne sumnje koje dovode u pitanje ovu tvrdnju: kao u slučaju
ruske lutke ,,babuške”, unutar ovog formata se kriju zastareli formati ,,Word9”, ,,Word6”
i drugi, koji nisu javno dostupni i koje može da implementira isključivo Microsoft.
Drugi problem predstavlja mogućnost da OOXML bude predmet patentnih
potraživanja. Razvoj formata ovim definitivno zavisi od sudbine jedne jedine kompanije.
Da li se možemo osloniti na pretpostavku da će Microsoft postojati 4007. godine?Open
Forum Europe, poslovno udruženje koje čine Fujitsu Siemens, Hewlett Packard, IBM,
Intel , Novell i Sun, nedavno je objasnio poguban uticaj dvojnih standarda.Zaključili su
da treba da podrže ODF: ,,Postojanje većeg broja Otvorenih standarda u oblasti
interoperabilnosti je nepoželjno, skupo i nepraktično kako za korisnike tako i za
proizvođače, i tržište će takvu pojavu odbaciti.”
Javnost mora da shvati da dokle god je Microsoft jedini entitet koji zna
kako da napravi softver sposoban da u potpunosti iskoristi karakteristike dominantnog
formata dokumenata, taj isti Microsoft će ostati i dominantan ponuđač softvera, zbog
nedostatka konkurencije i alternative.
Microsoft u ovom trenutku pokušava da od komiteta ISO dobije odobrenje
za svoj format; svoju tržišnu dominaciju i lobiranje na globalnom nivou koristi kao
sredstva kojima će izvršiti pritisak na dovoljan broj organa za standardizaciju
pojedinačnih država da glasaju za njegov format u komitetu ISO, ne bi li tako osigurao da
MS-OOXML postane dominantan format za čuvanje dokumenata.1)

1) Objavljeno na BBC-u, 11. jula 2007. godine

9
Koliko nas koštaju monopoli, najbolje se vidi kad se pogledaju cene telefonskog
razgovora sa SAD iz vremena kada je na tržištu postojao jedan igrač. Dok je Telekom
Srbije imao monopol, minut razgovora sa SAD koštao je 40 dinara, a čim je telefoniranje
putem interneta legalizovano, Telekom je cenu minuta razgovora s Amerikom oborio na
četiri dinara, kaže za „Blic nedelje“ Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno
tržište.2)
Slično se dogodilo i sa mobilnom telefonijom čije su usluge, kaže Stevanović, bile veoma
skupe dok je postojao duopol – Telenor i MTS. Ali kad je u igru ušao i austrijski VIP,
konkurencijajezaoštrenaicenesukrenulenadole.
Prema nezvaničnim procenama, zbog postojanja monopola život je u Srbiji skuplji za 20
do 30 odsto, a najveći monopolista je sama država koja kontroliše javna preduzeća i cenu
njihovihusluga.
U Asocijaciji potrošača Srbije izračunali su da zbog visokih trgovačkih marži prosečna
srpska porodica na godišnjem nivou ima ekstra izdatak od blizu 500 evra.

Izjava direktora „Srbijagasa“ Dušana Bajatovića, „da se očekuje dalji pad cena gasa na
svetskom tržištu, ali da cena gasa u Srbiji neće biti manja“, očit je primer sveprisutnog
monopola u energetici koji je, po rečima stručnjaka za energetiku Zorane Mihajlović-
Milanović, država održala pod izgovorom da želi da sačuva novac za investicije.Ali
planirani novac nije otišao na modernizaciju rafinerija ili izgradnju novih
elektroenergetskih kapaciteta. Zato i dalje trošimo naftne derivate čiji je kvalitet najlošiji,
a cena najvišau regionu–kaže Zorana Mihajlović. Zahvaljujući monopolu na uvoz sirove
nafte koji je, i posle prodaje NIS-a Rusima, ostao na snazi do 2012, gorivo u Srbiji nije
više najskuplje samo u regionu, već je i jedno od najskupljih u Evropi.

Ako do Temišvara odete autobusom, odande do raznih gradova Evrope možete leteti
redovnim lou-kost linijama. Avionsku kartu do Venecije platićete 20, a do Rima i
Barselone 50 evra. U odnosu na cene karata na „Jatovim“ linijama, to je ozbiljna ušteda.

Zbog monopola „Jata“ i mnogi turistički aranžmani u Srbiji skuplji su nego u zemljama
EU. Otuda je, a nakon afere sa čarter letovima do turskih letovališta, profesor
Ekonomskog fakulteta Dana Popović postavila, kako kaže, „opasno pitanje“: „Da li bi
možda bilo dobro da ’Jat’ propadne?“ 2)
5. OBAVEZE DRUŠTVA POGLEDU SUPROSTAVLJANJA MONOPOLSKOM
TRŽIŠTU

Osnovni zadatak Vlade je da stvara prostor za ulazak konkurencije. Jer poboljšanje

uslova za dolazak konkurencije, ali kao realna pretnja, a ne kao prazna predizborna
obećanja, automatski tera monopole da se drugačije ponašaju – kaže Stevanović.

_____________________________________
2) Blic nrdelje 21.09.2009.godine

10
 „Od monopola do korupcije obično je samo korak.“

Najveći monopoli u Srbiji

- uvoz sirove nafte

- proizvodnja i distribucija struje
- avionski saobraćaj
- poštanski saobraćaj
- komunalne usluge
- proizvodnja mleka
- trgovinski lanci
- bankarski karteli

Pridruživanje Evropskoj uniji znači da deo našeg suvereniteta dobrovoljno

„pozajmljujemo“ evropskim institucijama i „razmenjujemo“ sa svim ostalim članicama
kako bi bilo moguće donošenje određenih odluka za celokupnu teritoriju EU i
usklađivanje nacionalnih politika. Učlanjenjem u EU Srbija dobija mesto za
pregovaračkim stolovim u Evropskoj uniji, gde ćemo zajedno sa svim ostalim članicama
(i velikim i malim) i pod istim uslovima odlučivati o zajedničkoj budućnosti Evropske
unije. Zajedničko odlučivanje se odnosi samo na oblasti koje predstavljaju oblast
zajedničke nadležnosti (unutrašnje tržište, carinske tarife, zajednička poljoprivredna
politika, zaštita životne sredine), u kojima države imaju više koristi ako rade zajedno
nago ako rade svaka pojedinačno.Veliki deo oblasti i dalje će ostati u isključivoj
nadležnosti država članica. Građani Srbije će takođe dobiti i državljanstvo EU i direktno
birati sopstvene predstavnike za Evropski parlament, moći će da se na srpskom jeziku
obrate evropskim institucijama i da učestvuju u konsultativnim procesima pri donošenju
odluka koje organizuju evropske institucije.

Kakva su pravila u EU u vezi sa monopolima? Da li će i dalje opstati monopoli u Srbiji?

Još su osnivači Evropske ekonomske zajednice znali da je za izgradnju jedinstvenog

tržišta izuzetno važno stvaranje tržišne konkurencije. Konkurencija omogućava da tržište
efikasnije ispunjava svoje funkcije i da potrošači dobijaju mogućnost izbora i kvalitetnije
proizvode po nižim cenama. Stoga je od svog nastanka Evropska unija razvijala
antimonopolske propise, a njihovo sprovođenje poverila Komisiji. Propisi EU zabranjuju
kartelsku podelu tržišta i dogovaranje cena, korišćenje dominantne pozicije na tržištu za
podizanje cena ili eliminaciju konkurencije, regulišu spajanje velikih kompanija kako bi
sprečile stvaranje monopola. EU je ukinula državne monopole u oblastima u kojima su
dugo postojali, poput telekomunikacija, snabdevanja električnom energijom ili gasom.
Pored toga, propisima EU su zabranjene državne subvencije preduzećima, osim u
izuzetnim slučajevima, budući da se na takav način narušava konkurencija.

Državne subvencije su ipak dozvoljene u pojedinim slučajevima poput prirodnih

nepogoda, zatim preduzećima u nerazvijenim područjima, malim preduzećima,
preduzećima koja se bave istraživanjima i razvojem novih tehnologija, zaštitom životne
sredine i sl.

11
U procesu pridruživanja i potom pristupanja Evropskoj uniji, Srbija će morati da stvori
uslove za tržišnu konkurenciju i da ukine državne i privatne monopole u svim sektorima,
pa tako i u oblasti telekomunikacija, u naftnoj industriji, proizvodnji i distribuciji
električne energije, maloprodaji.

Z A K LJ U Č A K

Mehanizam antimonopolske politike je kontrola kartela, odnosno monopolističkog

sporazuma. Dakle, konkurenti u istoj grani dogovaraju se da ne konkurišu jedno drugom.
Oni simuliraju monopol. Mogu da se dogovore da ne obaraju cenu ili da neće povećavati
kvalitet usluga... Antimonopolska politika mora da spreči takvu vrstu dogovaranja. Treći
mehanizam antimonopolske politike je borba protiv sprečavanja ulazaka novih
konkurenata, a osnova stvaranja konkurencije su novi igrači u tržišnoj utakmici - ističu
stručnjaci CLDS-a, i naglašavaju da klimu za nove ulaska određuju neekonomski
(politička nestabilnost) i ekonomski rizici (veličina tržišta, broj stanovnika), ali i
institucionalne barijere. Primer nedovoljne ili ikakve konkurencije na tržištu građani po
sopstvenom džepu mogu da osete na svakom koraku. Od telekomunikacionog sektora, u
kome je na predlog Vlade Srbije nedavno, vrlo tiho, produžen monopol "Telekomu
Srbije" na fiksnu telefoniju, koji je istekao sredinom prošle godine. Takođe,
nacionalizacijom "Mobtela" pod kontrolom iste firme je i cela mobilna telefonija, a
konkurencija u sferi Interneta je ugrožena jer od monopoliste zavisi širenje i razvoj.
Naftni sektor, takođe, je pod kontrolom državne firme - NIS-a. Ta firma, imala je
ekskluzivno pravo da uvozi sirovu naftu, prerađuje je i prodaje derivate. Takav položaj
NIS-a omekšan je liberalizacijom uvoza sirove nafte, ali je toj firmi ostalo ekskluzivno
pravo ugovaranja prerade, kao i određivanja randmana. Da monopol dat ovoj firmi nije u
interesu nikome, govori i podatak da rafinerije nisu u stanju da proizvedu kvalitetno
gorivo, naročito sve prisutniji evrodizel, čiji je uvoz tek nedavno slobodan. Ipak, NIS
ponovo zahteva od vlade da zabrani uvoz ovog goriva jer, tobože, sada rafinerije
ispunjavaju određene evropske norme. Međutim, dosta opasniji je onaj skriveni monopol
na snabdevanje naftom NIS-a, koga "drži" samo nekoliko firmi, a koje, kako tvrde
upućeni, kontrolišu domaći tajkuni. Slična situacija je i u elektroenergetskom sektoru.
Pored državnih, sve prisutniji su i privatni monopoli, ali i karteli u bankarskom sektoru.
Trgovina je primer oko koje se nedavno digla velika prašina u vladi i medijima. Iako
"Delta", koja poseduje četiri trgovinska lanca, nema monopol, sve je prisutnija
koncentracija i dominacija na tržištu, iz koje se može izroditi monopol. A onda je kasno.
Prema stručnjacima Centra za liberalno-demokratske studije, postoje dve grupe
mehanizama antimonopolske politike. Jedna vodi računa o tržišnim strukturama, odnosno
da li je konkurentna ili ne, i da li neko pokušava da od konkurentne strukture napravi
nekonkurentnu. Najznačajniji mehanizam kojim se od konkurentne pravi nekonkurentna
tržišna struktura su horizontalne integracije. To su integracije dva preduzeća, koja posluju
u istoj grani, koji su konkurenti jedno drugom. Jedno preduzeće kontroliše sve veći i veći
deo tržišta i tako dolazi do monopola. Zbog toga je kontrola integracija osnovni
mehanizam antimonopolske politike, naglašavaju u CLDS-u.

12
 Literatura:

1. Uvod u ekonomiju, dr Dušan Jarić, Novi Sad 2007.god

2. Ekonomija, dr Jovo Jednak i dr Čedo Nojković, Beograd, 2002.god

3. Economics, P.Samuelson & W.Nordhaus, 1995.god

4. Osnovi ekonomije, dr Jovo Jednak i dr Radovan Tomić, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2007.

5. Osnovi ekonomije, dr M. Labus, NK, Beograd, 1997.godine

13