PRVI
POJAM RADNOG PRAVA
Radno pravo je grana pozitivnog prava koja podrazumeva primenu pravnih normi i nacela sadrzanih uradnom zakonodavstvu.Radni odnos se uspostavlja radi zadovoljenja potreba vlasnika kapitala ivlasnika radne snage.POJAM RADNOG ODNOSATo je odnos koji se zasniva na ugovoru o radu izmedju poslodavca i zaposlenog.To je pravni odnosizmedju pravnih subjekata.Sadrzinu pravnog odnosa cine prava i obaveze njegovih subjekata.Radniodnos moze biti individualni i kolektivni.kolektivni je pravom uredjen odnos izmedju poslodavca ivecine zaposlenih radi utvrdjivanja i ostvarenja kolektivnih radnih prava.
SUBJEKTI RADNOG ODNOSA
Radni odnos uspostavljaju 2 pravnia subjekta: zaposleni i poslodavac.Zaposleni je fizicko lice koje je uradnom odnosu.Status zaposlenog se stice ispunjavanjem uslova utvrdjenih zakonom a gubi se prestankom radnog odnosa.Poslodavac moze biti fizicko ili pravno lice i to se stice na nacin prepisanzakonom .Poslodavac moze biti privredno drustvo,poslovna banka itd. ili drzavni organ.Kao fizicko lice poslodavac moze biti svaki preduzetnik koji za obavljanje svoje delatnosti mora imati registraciju.
SADRZINA RADNOG ODNOSA
_predstavljaju prava i obaveze zaposlenog i poslodavca propisani zakonom. Ova prava i obaveze mogu biti individualna i kolektivna.Individualna su rasporedjivanje poslova, radno vreme, odmori i odsustvaitd.Kolektivna prava su sindikalno i korporativno udruzivanje , kolektivno pregovaranje itd.
UREDJIVANJE RADNOG ODNOSA
Radni odnosi se uredjuju posebnim zakonom koji mora biti u skladu sa ratifikovanim medjunarodnimkonvencijama.Radni odnosi u drzavnim organima seuredjuju posebnim zakonom o drzavnimsluzbenicima.Svi ovi zakoni moraju biti u skladu sa Ustavom iratifikovanim medjunarodnimkonvencijama.Kolektivni ugovor i pravilnik o radu se zajedno zovu opsti akti i njima se ne mogu datimanja prava ili utvrditi nepovoljniji uslovi rada od onih utvrdjenih zakonom.Ugovor oradu imanormativno dejstvo jer odredjuje sadrzinu prava i obaveza svakog zaposlenog i svakog poslodavca.
PREDMET RADNOG PRAVA
_je uredjivanje prava i obaveza iz radnog odnosa akoji suregulisani zakonom u skladu sa ratifikovanimmedjunarodnim konvencijamaPredmet radnog prava su individualni i kolektivni radniodnosi.Individualni se uspostavljaju izmedju zaposlenog i poslodavca a regulisuindividualna pravaobaveze.kolektivni radni odnosi se uspostavljaju izmedju sindikata i poslodavaca a regulisu ostvarivanjei zastitu kolektivnih prava i odgovornosti.
ZAKONSKO UREDJIVANJE RADNOG ODNOSA
Rad se moze obavljati u radnom odnosu i bez radnog odnosa.Rad u radnom odnosu se uspostavljaugovorom o radu.Rda van radnog odnosa se uspostavlja ugovorom o delu, Ugovorom o zastupanjuitd.Posebni zakoni koji uredjuju radne odnose se odnose prema Zakonu o radu kao posebni premaopstem zakonu.Posebni zakoni imaju jacu snagu od opsteg zakona.Ali ako posebni zakon nemaspecijalne odredbe onda se primenjuju odgovarajuce odredbe opsteg zakona.
AUTONOMNO UREDJIVANJE RADNOG ODNOSA
Obaveze i odgovornosti radnog odnosa uredjuju se kolektivnim ugovorom i ugovorom oradu.Kolektivnim ugovorom se uredjuju prava i obaveze iz radnog odnosa vazne za zaposlenog i poslodavca.Postoje 3 vrste kolektivnih ugovora:opsti, posebni i kolektivni ugovor kod poslodavca.OPsti je nacionalni generalni kolektivni ugovor koji se zakljucuje za celu teritoriju R Srbije i primenjuje se nasve zaposlene i sve poslodavce.Zakljucuju ga reprezentativni poslodavci ireprez. sindikati.On imanajjacu pravnu snagu i svi ostali ugovori moraju biti u skladu sa njim.Posebni kolektivni ugovoe sezakljucuje za odredjenu oblast rada, odredjenu teritoriju itd.Zaklucuju ga reprez.sindikati i reprez. poslodavci za pojedinu delatnost illi granu.Kolektivni ugovor kod poslodavca je ugovor nanajnizem hijerarhijskom nivou.Njime se uskladjuju prava i obaveze iz radnog odnosa i odnosi ucesnikakolektivnog ugovora.ucesnici su sindikat i poslodavac.Ugovorom o radu se uredjuju prava i obavezeako kod poslodavca nema sindikat,ako se ne pokrene inicijativa za pocetak pregovora o zaklucenjukolektivnog ugovoru,Ako sindikat ne prihvati inicijativu poslodavca.
ZNACAJ RADNOG PRAVA
Radno pravo je jedna od najmladjig grana prava.Njegov znacaj proizilazi iz posebne vaznosti islozenosti radnnih odnosa.Njegov znacaj nije samo pravne nego i ekonomske socijoloske politicke i dr. prirode.Pravni znacaj se ogleda u uredjivanju normi iz oblasti radnih odnosa:zasnivanje radnog1
odnosa,prava i obaveze prestanak radnog odnosa itd.Drustveno -ekonomski se odnosi na tome da je radizvor zarade i da se time zadovoljavaju ljudske potrebe.
DRUGI-IZVORI RADNOG PRAVAPod pojmom izvora radnog prava
podrazumevaju se opšti pravni akti iz kojih izviru prava, obaveze iodgovornosti.
U pravnoj teoriji razlikuju se
:-Izvore prava u materijalnom smislu koji predstavljaju društveno-ekonomske uzroke koji izazivaju nastajanje prava kao društvene pojave.-Izvore prava u formalnom smislu koji predstavljaju opšte pravne akte, odn. Pozitivno pravo.Postoje razne klasifikacije izvora prava, od kojih je najprihvatljivija podela na:-Izvore prava međunarodnog porekla i-Izvore prava domaćeg porekla.
1.Izvori radnog prava međunarodnog porekla
Predstavljaju izvore:1.Na međunarodnom nivou,2.Na nivou regionalnih organizacija i3.Bilateralne ugovore.Akti organizacije Ujedinjenih nacija i akti Međunarodne organizacije rada predstavljaju međunarodne izvore.
1.1.Akti organizacije ujedinjenih nacija
OUN je svetska organizacija koja je usvojena u San Francisku 26.juna 1945.godine, a nastala je na osnovuPovelje ujedinjenih nacija.Ova organizacija ima nekoliko glavnih organa, a to su:
•
Generalna skupština,
•
Savet bezbednosti,
•
Ekonomski i socijalni savet,
•
Starateljski savet,
•
Međunarodni sud pravde i
•
Sekretarijat.Za rad i radne odnose, najznačajniji je ekonomski i socijalni savet čija je nadležnost da prati stanje, daje preporuke i usklađuje rad specijalizovanih organizacija.
•
Od mnogobrojnoh akata koje je usvojila Organizacija ujedinjenih nacija (OUN), dva najznačajnija su:Univerzalna deklaracija o pravima čoveka i
•
Međunarodni pakt o ekonoskim, socijalnim i kulturnim pravima.
1.1.1.Univerzalna deklaracija o pravima čoveka
Usvojena je 10. decembra 1948.godine, od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Ona predstavljačitav jedan niz ljudskih prava od kojih se kao najvažnija izdvajaju:
•
Pravo na rad,slobodan izbor zaposlenja, zadovoljavajuće uslove rada i zaštitu za slučajnezaposlenosti,
•
Pravo na jednaku zaradu za jednak rad,
•
Pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu za rad, kao i druge prateće odlike socijalne zaštite,
•
Pravo na sindikalno udruživanje i delovanje,
•
Pravo na ograničeno radno vreme, odmor,raazonodu i povremeno odsustvovanje sa posla,
•
Pravo na osiguranje za slučaj bolesti, starosti, invalidnosti, nezaposlenosti i drugih socijalnihrizika.I pored svog velikog značaja Univerzalna deklaracija o pravima čoveka ne predstavlja formalan izvor prava, jer države koje su članice Ujedinjenih nacija nemaju pravnu obavezu da svoje pravne akte usklade sa njom.
1.1.2.Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
Usvojen je na sednici 16. decembra 1966. godine na sednici generalne skupštine, a pihvaćen je od stranetadašnje Federativne Republike Jugoslavije, pri čemu se ona obavezala na njegovu primenu.Prema ovom paktu, države koje ga ratifikuju, obavezuju se da će sva prava formulisana ovim paktom, bitiostvarena bez ikakve diskriminacije zasnovane na bilo kojoj okolnosti, (rasi, polu, jeziku,političkommišljenju...).Ovaj pakt je od velikog značaja za položaj čoveka kao radnika.2
1.2.Akti međunarodne organizacije rada
Međunarodna organizacija rada (MOR) osnovana je Versajskim ugovorom o miru 28.juna 1919.godine. Od1946.godine MOR postoji kao specijalizovana institucija OUN-a sa zadatkom unapređenja i organizovanjauslova rada u svetu.
•
Međunarodna organizacija ima sledeće organe:
•
Opštu konferenciju,
•
Administrativni savet,
•
Međunarodni biro rada i
•
Generalnog sekretara međunarodnog biroa rada.Administrativni savet predstavlja izvršni organ. Sastavljen je od 48 članova među kojima su predstavnici vlada, predstavnici radnika i poslodavaca, stalni predstavnici najrazvijenijih zemalja i odr.broj članova koji semenjaju svake godine.MOR ima svoj ustav koji je redefinisan Filadelfijskom deklaracijom. Posle OUN-a ovo je najbrojnijameđunarodna organizacija, a akti ove organizacije deluju u 179 država.
1.2.1.Ustav međunarodne organizacije rada
Donet je 1919.godine. Njegov značaj je u tome što se njime definišu i opredeljuju pravni status, odgovarajućiimunitet i određene povlastice MOR-a. On se smatra izvorom radnog prava. On sadrži tri ključna pitanja:
•
Tripartitno ustrojstvo MOR-a, njenih organa i tela,
•
Pravila i principe donošenja i implementacija konvencija i
•
Preporuka u skladu sa principom tripartizma i kontrola primene međunarodnih standarda.Sastavnim delom ustava, smatra se Filadelfijska deklaracija,odn deklaracija o ciljevima i zadacima MOR-a.
1.2.2.Filadelfijska deklaracija
Doneta je 1944.godine na zasedanju Međunarodne konferencije u Filadelfiji. Ona sadrži opšte i posebne ciljeveMOR-a, koji se odnose na:
•
Slobodu izražavanja i udruživanja,
•
Uključivanje predstavnika radnika i poslodavca u demokratsko razmatranje opštih pitanja kao i pitanjavezanih za izjednačavanje njihovog statusa sa statusom vladinih predstavnika,
•
Proširivanje prava na kolektivno pregovaranje i slično.Filadelfijska deklaracija se može smatrati izvorom radnog prava jer su njeni pojedini ciljevi u direktnoj vezi sa predmetom i sadržinom radnog prava.
1.2.3.Međunarodna konvencija rada
Konvencije međunarodne organizacije rada predstavljaju multilateralni međunarodni ugovori
sui generis.
Prema pravnom dejstvu, konvencije predstavljaju legislativne ugovore, odn.ugovore zakone traites lois.Međunarodna konferencija rada predstavlja međunarodno zakonodavno telo, a međunarodne konvencije rada predstavljaju međunarodne zakone u pravnom smislu te reči.Konvencija predstavlja međunarodnu zakonodavnu vrednost za čiju je primenu potreban akt odn.uslov, tj. pristanak pravnih subjekata, a koji se ogleda u aktu o ratifikaciji. Dostavljanje konvencije na ratifikaciju jeobaveza parlamenta. Kod nas dostavljanje konvencije na ratifikaciju obavlja Vlada narodnoj skupštiniRepublike Srbije).Država koja usvoji konvenciju, mora je ratifikovati u tekstu koji je identičan sa tekstom koji je donelaMeđunarodna organizacija rada, pri čemu nisu moguće nikakve izmene i dopune.Ratifikacija može da bude usvojena delimično, uslovno ili sa rezervom.Države članice MOR-a, dužne su da ratifikovanu konvenciju uvedu u pravni sistem zemlje i obezbede usloveza njihovu primenu.Sve usvojene konvencije i preporuke čine međunarodno radno zakonodavstvo. Ustav MOR-a predviđa dvametoda nadzora nad implementacijom konvencije, a to su: opšti i specijalni nadzor.Međunarodna organizacija rada (MOR) je do kraja 1999. godine usvojila 182 konvencije. Neke odnajznačajnijih koje je naša država ratifikovala i koje se primenjuju su:Konvencija br.2-O nezaposlenosti,Konvencija br.122-O politici zapošljavanja,Konvencija br.88-O službi za zapošljavanje,Konvencija br.97-O migraciji u cilju zapošljavanja,Konvencija br.111-O diskriminaciji pri zapošljavanju,Konvencija br.102-O davanjima za slučaj nezaposlenosti.3
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
