87424-Budzetsko Racunovodstvo-Vjezbe 2

САДРЖАЈ:
Увод........................................................................................3
1. Појам буџета и процес буџетирања.....................................................4

2. Законски и подзаконски прописи за
вођење рачуноводствених књига и
израду обрачуна корисника буџета у РС............................................6
1
2.1. Закон о рачуноводству и ревизији РС…………………….…….6
2.2. Закон о ревизији јавног сектора РС…………………….……….7
2.3. Закон о буџетском систему РС……………………………..……..8
2.4. Закон о трезору РС…………………………………………………9
3. Буџетски корисници у систему ПДВ-а………………………….….16
3.1. Опште напомене………………………………….……………....16
3.2. Обиљежја система ПДВ-а у БиХ и РС…………………...…….17
3.3. Порески третман буџетских корисника……………………….18
3.4. Утицај ПДВ-а на буџетске

кориснике који нису у порески обвезници……………..
……..19
3.5. Утицај ПДВ-а на буџетске кориснике –

пореске обвезнике……………………………………..…………20
3.6. Право на одбитак сразмјерног дијела улазног ПДВ-а……....20
3.7. Процедура књиговодственог евидентирања ПДВ-а…..…….24
4. Периодично извјештавање кориника прихода буџета…………..34
4.1. Опште напомене…………………………………………….……34
4.2. Периодични извјештаји буџета буџетских корисника……...35
4.3. Периодични извјештаји фондова………...…………………..…41
4.4. Текстуални дио периодичних извјештаја корисника

прихода буџета Републике, општина и градова и
фондова……………………………………………...………...
…..43
5. Израда годишњих финансијских извјештаја

буџетских корисника………………………………………….……..44
5.1. Годишњи финансијски извјештај……………………………...44
2
5.2. Финансијски консолидовани извјештај………………………48
5.3. Одговорност за састављање и презентацију

финансијских извјештаја…………………………………….….49
Закључак………………………………………………………………….50
Литература……………………………………………………………….51
3
УВОД
Систем финансијског извјештавања у јавном сектору треба да прикаже начин

на који Влада, као и органи локалне управе, те јавни фондови, управљају својим
финансијским ресурсима – приходима и расходима, имовином и обавезама.
Финансијски извјештаји су веома битан инструмент код планирања и
дефинисања политика. У ту сврху, извјештаји морају осигурати информације о
текућим програмима и главним циљевима владиних министарстава и агенција.
Такоће, извјештаји омогућавају буџетским корисницима да прикажу и пруже
информације о оствареним резултатима, који се могу користити у различите сврхе.
Предмет овог рада је финансијско извјештавање буџетских корисника, његово
регулисање одговарајућим законским прописима, као и утицај пореза на додату
вриједност на финансијско извјештавање корисника буџета.
Многе групе корисници финансијских извјештаја требају детаљне и
благовремене информације о буџету. Извршна власт захтијева периодичне податке
о статусу буџетских ресурса како би се осигурала адекватна имплементацијa
буџета и извршила процјена компаративних трошкова различитих програма.
Грђани и законодавна власт требају информације о трошковима и учинку програма
који имају утицај на њих и њихове бираче. Фиансијскатржишта користе
информације о финансијама јавног сектора у циљу оцјењивања кредитне
способности одређене државе и доношења процјена о висини њеног дуга и
одговарајућем нивоу камтних стопа курсних разлика.
У овоме раду, који се односи на финансијко извјештавње буџетских
корисника, на почетку ћемо се упознати са самим појмом буџета и процеса
буџетирања. У другом поглављу, који се односи на законске и подзаконске
прописе за вођење рачуноводствених књига и израда обрачуна корисника буџета,
посебна пажња се придаје појединим законима који се односе на јавни сектор као
што су Закон о рачуноводству и ревизији РС, Закон о ревизији јавног сектора РС,
Закон о буџетском систему РС и закон о трезору РС, којима се регулишу буџетско
књиговодство и финансијско извјештавање. Треће поглавље, обрађује буџетске
кориснике у систему пореза на додату вриједност у Босни и Херцеговини и
Репуглици Српској као и утиацај пореза на додату вриједност на буџетске
кориснике. Четврто поглавље, односи се на периодично извјештавање буџетских
корисника прихода буџета Републике, општина и градова и фондова, њиховом
садржају, корисницима и роковима њиховог подношења. У посљедњем поглављу
пажња се посвећује изради годишњих финансијских извјештаја буџетских
корисника узетих како појединачно, тако и на консолидованом нивоу.
Циљ овог рада је да се укаже на значај финансијског извјештавања јавног
сектора, јер само на основу квалитетних и поузданих информација, корисници
буџета могу донијети најбоље одлуке за наредни извјештајни период. Када је у
питању Република Српска, садржај и начин финансијског извјештавања за
кориснике прихода буџета Републике, општина, градова и фондова, уређен је
Правилником о финансијском извјештавању за кориснике прихода буџета
Републике, општина, градова и фондова.
4
1. ПОЈАМ БУЏЕТА И ПРОЦЕС БУЏЕТИРАЊА
Приходи прикупљени од пореза, доприноса и других давања ради

задовољавања јавних потреба распоређују се на одређене кориснике и за утврђене
намјене примјеном разних инструмената. Најзначајнији међу њима свакако је
буџет, којим се у већини савремених држава распоређује највећи дио јавних
прихода. Уз њега значајан дио прихода се распоређује путем фондова који имају
све већу улогу за финансирање одређених јавних потреба.
Појава и резвој буџета до облика у којем се данас јавља и функцији коју данас
има, уско су везани за развој парламентаризма који подразумијева право
представничких тијела да расправљају и одлучују о приходма који ће се прикупити
и расходима који ће се из њих финансирати.
Посљедњих година, дјелокруг активности државе је значајно проширен и улога
државног буџета је постала много комплекснија. Данас су јавни расходи усмјерени
на остваривање различитих циљева владе који укључују економски развој,
социјалне циљеве и редистибуцију дохотка. С тим у вези, буџет има улогу да
помогне влади да оствари своје циљеве, иако га некад многи виде као ограничење,
а не као инструмент који је од помоћи.
Буџет је у савременим државама основни инструмент финансирања јавних
расхода за који не постоји јединствена дефиниција. Без обзира на разлике, ипак је
могуће уочити неке карактеристике које су им заједничке, а то су1:
• Да је буџет јавноправни акт јавноправог тијела (државе, ентитета,
општине или неког другог органа или организације);
• Да се буџетом предвиђају приходи и расходи јавноправног тијела;
• Да се буџет доноси за одређено временско раздобље (обично годину
дана).
Узимајући у обзир ове чињенице, буџет се може дефинисати као план прихода
и расхода, које одређено јавноправно тијело доноси за одређено временско
раздобље, које обично траје годину дана. Усваја га представничко тијело по
процедури усвајања осталих закона, објављује се у форми закона и има обавезујући
карактер.
Буџет је резултат дугог и сложеног процеса припреме детаљних планова за
свако одјељење, организацију или територијалну јединицу, што се често назива
буџетирање. Успјешност буџетирања зависи од тога дали ће и у којој мјери бити
испуњени одређени предуслови као што су:
• Топ менаџмент мора одредити политику и бити укључен у процес
буџетирања у свим фазама;
• Треба јасно разграничити дефинисане дуорочне циљеве у оквиру којих
ће систем буџетирања дјеловати;
• Треба јасно разграничити организациону структуру са прецизно
дефинисаним одговорностима;
1
Методе планирања јавних расхода – часопис Финрар, 3/06, Савез рачуновођа и ревизора Републике
Српске, 2006., стр. 12.
5
• Усвајање прикладног рачуноводственог информационог система који
подразумијева евидентирање расхода и учинака и уз њих везаних
одговорности , благовремен и тачан систем извјештавања који показује
планирано према оствареном;
• Вршити редовне ревизије буџета и задатака када је то неопходно; и
• Буџети треба да буду адмистрирани на флексибилан начин, што значи
да новонастали услови могу бити разлог за измјене планова и сходно
томе и буџета.
Процес буџетирања је сложен процес који се састоји од више серијских
корака чије провођење захтијева доста времена. Да би процес био успјешно
окончан потребно је да у оквиру организације постоји посебна организациона
јединица задужена за буџет. Задатак такве организационе јединице обухвата све
активности које су у вези са развојем и координацијом припреме буџета.
Процес буџетског планирања треба почети прије буџетског периода (наредне
године) за нове институције или пројекте, док за постојеће буџетске кориснике и
пројекте који су у току, буџетско планирање је у ствари континуирана активност.
У одјељењу за буџет треба сумирати различите врсте података и информација
које се могу сврстати у четири групе2:
1. циљеви и дугорочни планови владе и појединих организација;
2. резултати и учинци претходног периода;
3. интерни подаци о ресурсима, капацитетима и сл.;
4. екстерни подаци који се односе на економске трендове и индикаоре
као и друге потребне показатеље.
На основу ових података, а прије приступања изради планова и буџета,

неопходно је припремити кључне прогнозе које обухватају кретања у привреди у
протеклој години као што су : пораст БДП, стопа инфлације, број незапослених,
учешће јавне потрошње у БДП, висина буџетског дефицита/суфицита и
прогнозирано кретање ових покататеља у наредном периоду. На бази прогноза,
влада формулише циљеве које жели остварити уз помоћ буџета.
Одјељењеза буџет треба сачинити и свим буџетским корисницима оставити
смјернице за припрему буџета путем којих ће обезбиједити везу између владе и
појединачних корисника. На бази тих смјерница буџетски корисници ће
припремити нацрте својих буџета и доставити их одјељењу за буџет. Одјељење за
буџет ће сумирати све буџете, укупно и по појединим ставкама и извршити
поређење процијењених расхода са прогнозираним приходима. Веома је битно да
одјељење за буџет не врши самовољно смањивање појединачних буџета буџетскх
корисника. Умјесто тога потребно је остварити комуникацију са корисницима у
облику својеврсних преговора који треба да резултирају коначном структуром и
висином буџета за сваког корисника понаособ. То је поступак који захтијева доста
времена, разумијевања, стрпљења, повјерења, али кад се постигне договор онда је
након тога нерално очекивати да било ко има накнадне примједбе, што ће свакако
олакшати извршење буџета.
2
Методе планирања јавних расхода – часопис Финрар, 3/06, Савез рачуновођа и ревизора Републике
Српске, 2006., стр. 13.
6
2. ЗАКОНСКИ И ПОДЗАКОНСКИ ПРОПИСИ ЗА
ВОЂЕЊЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ КЊИГА И
ИЗРАДУ ОБРАЧУНА КОРИСНИКА БУЏЕТА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Задатак рачуноводствене професије је да принцип билансирања средстава и
обавеза, те билансираља разултата пословања сваког правног лица, буде
интегрално представљен и јасан за све његове кориснике. Посебно мјесто у свему
томе имају корисници таквих биланса који ће на бази истих доносити доносити
важне одлуке. Те одлуке доноси Влада и Народна скупштина, према којима се
одређује укупан обим средстава које треба да плате правна лица и грађани, с једне
стране, и буџетаки корисници који своју дјелатност могу извршавати тим
средтвима с друге стране.
Добре и могуће одлуке могу се само донијети на бази тачних информациуја,
односно биланса који су поуздани и који не садрже значајне грешке.
Да би се такви биланси обезбједили, мора постојати јасна и конзистентна
законодавна регулатива, коју ће буџетски корисници и државни органи моћи
правилно тумачити и на једнак начин примјењивати. У наредном тексту износимо
најважнију законску регулативу која се односи на буџетско књиговодство и
финансијско извјештавање.
2.1.Закон о рачуноводству и ревизији РС
Овај закон уређује материју из области рачуноводства и ревизије која се

примјењује у раду предузећа, предузетника и свих правних лица која су
регистрована у складу са посебним прописима Републике Српске, као и
подзаконским актима које доноси Министарство финансија Републике Српске, као
и професионална рачуноводствена тијела у области рачуноводства, финансијског
извјештавања и ревизије.
Рачуноводствени извјештаји и извјештаји о пословању
Вођење пословних књига у правном лицу и другој непрофитној организацији,

као и буџетском кориснику одговоран је власник или директор, односно
старјешина буџетског органа. Законом је дефинисана обавеза да правно лице које
има јавну одговорност, утврђује стање средстава, капитала, обавеза, расхода,
финансијског резултата од почетка године или дана отпочињања дјелатности до
дана утврђивања стања који се исказује:
- на дан 31. децембра, уз подношење годишњег обрачуна, и
- на дан 30. јуна, уз подношење полугодишњег обрачуна.
7
Финансијски извјештаји за периоде који се завршавају 31. децембра подносе
се Министарству финансија или овлашћеној институцији најкасније до посљедњег
дана фебруара наредне године, а потписује их власник или директор правног лица,
односно, старјешина буџетског органа.
Правно лице за које се сматра да има јавну одговорност до 31. јула сваке
године, подноси и полугодишњи извјештај, који представља сумарни финансијски
извјештај за шестомјесечни рачуноводствени период , који се завршава 30. јуна
текуће године, без обављања инвентуре. За правна лица која немају јавну
одговорност препоручује се да подносе полугодишње финансијске извјештаје.
Ревизија рачуноводствених извјештаја
Сва правна лица која имају јавну одговорност дужна су да обезбиједе ревизију
својих финансијских извјештаја. Ревизију врши ревизорско предузеће, ако
посједује важећу лиценцу за рад и запошљава најмање једно лице које које
посједује лиценцу овлашћеног ревизора, у складу са одредбама овог закона.
2.2. Закон о ревизији јавног сектора Републике Српске
Овим законом регулише се организација, надлежност, циљеви, дужности,

овлашћења и друга питања од значаја за рад Главне службе за ревизију јавног
сектора Републике Српске.
Основни циљ Главне службе за ревизију ће бити да, кроз спровођење
ревизија, обезбиједи независна мишљења о примјени закона и других прописа,
извршењу буџета, финансијским извјештајима, коришћењу ресурса и управљања
државном својином у институцијама и јавном сектору Републике Српске.
Главна служба за ревизију има обавезу да информише одговорне јавне
институције и јавност о својим налазима и препорукама кроз благовремено
објављивање и јавно оглашавање ревизорских извјештаја и остале активности у
циљу информисања јавности.
Главна служба за ревизју дужна је доставити коначне извјештаје свакој
институцији у којој се врши ревизија и Министарству финансија, у року од 90 дана
након подношења годишњег извјештаја буџетског корисника. За ревизију владиног
консолидованог годишњег извјештаја о извршењу буџета, Главна служба за
ревизију дужна је доставити извјештај Народној скупштини, најкасније у року од
90 дана по пријему владиног консолидованог годишњег финансијског извјештаја о
извршењу буџета.
Главна служба за ревизију обавезна је примјењивати INTOSAI стандарде
ревизије и ревизорске стандарде Међународне федерације рачуновођа (IFAC),
стандарде Републике Српске и обезбиједити да запослени и друга лица која врше
послове ревизије поступају по овом закону приликом ревизије у институцијама и
јавном сектору.
8
2.3. Закон о буџетском систему Републике Српске
Овај закон прописује активности на уређењу односа у јавној потрошњи

земље, као и поступци којима се буџет Републике Српске, градова, општина и
јавних фондова израђује, доноси и извршава. Доношењем овог закона, стављен је
ван снаге Закон о буџетском сиситему Републике Српске који је донијет 2002.
године, а који је до доношења овог закона, регулисао ову материју.
Закон садржи сљедећа поглавља3:

3.1.Опште одредбе, којима се регулише утврђивање, извршавање буџета, те
рачуноводство, контрола и равизија буџета Републике, општина, градова и јавних
фондова.
Припрема и доношење буџета, који говори о носиоцима и роковима на
изради и усвајању буџета. Тако је одређено да активности на припреми буџета за
наредну фискалну годину почињу средином јуна, а да се сви поступци заврше
усвајањем буџета за наредну фискалну годину до 15. децембра текуће године. Исти
рок за усвајање буџета за наредну годину општина и градова је 15. децембар текуће
године.
3.2. Припрема и доношење финансијског плана фондова, који дефинише
начин исказивања прихода и примитака, расхода и финансирања, те роковима за
његово припремање и усвајање, уз новину да Народна скупштина приликом
доношења буџета Републике истовремено даје сагласност на финансијски план
јавних фондова за наредну годину.
3.3. Извршење буџета дефинише начин утрошка буџетских средстава и
њихово стављање сваком кориснику према планираним износима у буџету, без
могућности преусмјеравања планираних средстава од једног ка другом буџетском
кориснику.
Међутим, Законом о извршењу буџета Републике Српске је дерогирана ова
одредба, те је допуштено Влади да од укупно оствареног буџета може до 5%
преусмјерити од једног ка другом буџетском кориснику. Ова одредба мора бити
стављена ван снаге, ако се жели постићи сигурност буџетског корисника у
одобрени буџет за текућу пословну годину. Извршилац буџета (Министарство
финансија- Трезор) мора водити рачуна о ликвидности буџета. Уколико доће до
одређених поремећаја у динамици прихода и планираних расхода, Влада може на
приједлог Министарства, односно надлежни орган општине или града, донијети
одлуку о обустави извршења појединих издатака, али не дуже од 45 дана. У овом
поглављу регулисан је начин употребе буџетске резерве која не може бити већа од
2,5% укупних прихода буџета, те обавезност извјештавања тромјесечно Народне
скупштине о утрошку тих средстава. Такође, регулисано је да Влада мора
поднијети извјештај о извршењу буџета за прво полугодиште до 31. августа текуће
године и извјештај о извршењу буџета за претходну годину до 30. априла текуће
године.
3
Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета, Бања
Врућица, 13.-14. јул 2006., стр. 13.
9
3.4. Задуживање и дуг које ствара Република Српска мора бити унапријед
планирано и исказано у буџету Републике за сваку фискалу годину. Такоће, могући
износ гаранција који даје Република мора бити дефинисан годишњим буџетом.
Исто тако, у овом поглавњу, прописан је начин задуживања буџета општина и
градова, те одребу по којој се могу максимално задужити до 20% оствареног
буџета, те координацију и сагласност Владе, односно Министарства финансија.
3.5. Рачуноводство, контрола и равизија буџета У овом поглављу
дефинисане су надлежности за доношење правилника, наредби, упустава о
рачуноводству за буџет, уредбе којим се урећује Систем Главне књиге трезора, те
начин воћења Трезора; као и поступак израде годишњег обрачуна буџета и
фондова. Одрећене су надлежности буџетске контроле, ревизије од стране главне
ревизије, те њихове обавезности да редовно обављају повјерене им послове.
Мећутим, потребно је и јасно прецизирати обавезе и надлежност интерне контроле
и ревизије, ликвидације одрећене документације, као и органа које они
извјештавају о постојећем стању. Битно је и прецизирати и мјере које надлежни
орган мора предузети да би се уочени пропусти и неправилности благовремено
отклонили.
2.4. Закон о трезору Републике Српске
Један од важних закона које је Република Српска донијела, након Закона о

буџету јесте Закон о трезору који регулише јединствен рачун трезора, начин
пословања са пословним банкама, извршење буџета Републике, систем рачуна
трезора и начин извјештавања, управљање дугом и имовином, те систем
организације интерне контроле буџета и буџетских корисника.
Трезор преставља „рачуноводство и књиговодство“ буџета Републике Српске,
које је организовано у оквиру Министарства финансија као посебан организациони
дио.
Надлежности трезора укључују4:
а) Отварање и вођење сваког рачуна који улази у систем јединственог рачуна
трезора;
б) Распоређивање јавних прихода по Закону о буџетском систему Републике
Српске или другим закнима којима се регулише буџетски ситем;
в) Пренос јавних прихода са рачуна јавних прихода на трансакционе рачуне;
г) Обједињавање средстава у систему јединственог рачуна трезора
укључујући средства примљена са рачуна јавних прихода, средства од помоћи и
кредита, као и средства од осталих финансијских тансакција;
4
. Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета,
Бања Врућица, 13.-14. јул 2006., стр. 15.
10
д) Извршење обавеза, исплату или пренос средстава у име и за рачун
буџетских корисника и фондова или дирекни пренос буџетским корисницима и
фондовима на основу одлука о буџетима или на основу финансијских планова;
ђ) Извршење обавеза, исплату или преносе средстава за спољни дуг у име и за
рачун Републике Српске на основу закона којима се регулише спољни дуг;
е) Преносе јавних средстава на рачуне средстава за инвестирање у складу са
Законом о инвестирању јавних средстава;
ж) Успостављање система рачуноводства и извјештавања, те рачуноводствену
евиденцију у складу са Међународним рачуноводственим стандардима за јавни
сектор;
з) Успостављање интерних и екстерних контролних процедура и поступака у
управљању средствима, дугом и рачуноводству;
и) Успостављање информатичких и функционалних поступака за управљање
финансијским информацијама;
ј) Учешшће у успостављању процедура и поступака за спољно и унутрашње
задуживање, планирање и управљање дугом.
Сви јавни приходи морају се уплатити на систем јединственог рачуна

трезора, који се налази под искључивим правом Министарства финансија
Републике Српске, односно финансијске службе у општинама, градовима и
фондовима. Ниједно друго лице или институција нема право располагања над
системом јединствног рачуна трезора.
Министарство финансија, односно службе финансија у општинама, градовима
и фондовима управљају свим трансакцијама буџета путем Система Главне књиге
трезора. Систем Главне књиге трезора обухвата све изворе буџетских средтава и
издатака, извршену за набавку, обавезе и измјене активе, пасиве и промјене извора
власништва. Све финансијске трансакције које се односе на буџет евидентирају се
посредством Система главне књиге трезора, укључујући и трансакције које се
односе на дугове и програме финансиране из иностране или домаће помоћи.
Закон о трзору има сљедећу композицију5:

I- Опште одредбе;
II- Начин рада трезора:
1. отварање рачуна јавних прихода, јединствених рачуна трезора и
осталих пословних рачуна;
2. пословање са банкама;
3. распоређивање и поврат јавних прихода;
4. исплата преко јединствених рачуна трезора и осталих пословних
рачуна;
5. планирање извршења буџета;
6. извршење буџета;
7. централизован обрачун и исплата плата;
8. рачуноводствена методологија;
5
11
9. финансијско извјештавање;
10. контрола буџетских корисника;
11. отплата дуга, задуживање, издавање гаранција и управљање
неангажованим средствима;
12. књиговодствено евидентирање имовине и обавеза Републике Српске;
III- Систем Главне књиге трезора;
IV-Казнене одредбе .
V- Прелазне и завршне одредбе.
I- Опште одребе
Прописују се надлежности трезора, почевши од стварања рачуна јавних
прихода, јединсвених рачуна трезора, намјенских и пословних рачуна, па до
успостављања информатичких и функционалних процедура и процедура за
унутрашње и спољње задуживање. Да би се закон као технички аспект
функционисања буџетског система Републике Српске, боље схватио и приближио
корисницимма, треба нагласити да су циљеви увођења трезора: транспарентност
државних рачуна и унапређење управљања јавним расходима.
Прописане су дефиниције израза који се користе у закону. Посебну пажњу
треба обратити на увођење дефиниције локалних трезора. Овим законом се
децидно наводи да су локални трезори организационе јединице општина, градова и
фондова који обављају послове предвиђене овим закном и другим законима којима
се регулише буџетски систем и локална управа и самоуправа. Дефиницијама се
прописује и модификовано начело обрачунавања прихода и расхода које је заправо
већ прописано у Правилнику о рачуноводственој политици за кориснике буџета
Републике, као и у правилнику о садржини појединих рачуна у контном оквиру за
кориснике прихода буџета Реппублике, општина и градова, буџетских фондова и
фондова. Коначно, дефинише се и појам расположивих јавних средстава која се
могу евидентирати по посебном закону.
II- Начин рада трезора

Прописани су послови које обављају трезор Републике Српске и локални
трезори. Трезор Републике Српске на основу проведеног поступка јавне набавке
отвара рачуне за расподјелу јавних прихода и јединствене рачуне трезора, као и
остале пословне, односно намјенске рачуне, те обезбјеђује прилив на наведене
рачуне. Прикупљеним средствима Трезор Републике Српске извршава обавезе
буџетских корисника или врши дознаку у име и за рачун буџетских корисника,
врши отплату спољног дуга и евентуални пласман вишкова средстава. Да би се рад
трезора што више приближио буџетским корисницима могуће је организовати
филијале, односно регионалне трезоре. Трезор Републике Српске има отворених
12 филијала трезора у Републици Спској. Посебно су наглашени транспарентност и
одговорност код свих јавних финансијских трансакција, што је иначе једна од
најважнијих особина трезора у развијеним земљама.
12
1. Oтварање рачуна јавних прихода, јединствених рачуна трезора и
осталих пословних рачуна
Министарство финансија има одговорност за провођење поступка јавних
набавки приликом отварања рачуна јавних прихода , јединствених рачуна трезора
или осталих намјенских рачуна. Јасно је прописана процедура отварања пословних
рачуна, при чему се разликују двије врсте рачуна за властите приходе буџетских
корисника и то: рачуни посебних намјена које трезори отварају за властите
приходе буџетских корисника ( нпр. Један рачун за све властите приходе
институција основног образовања) и рачуни које сами буџетски корисници
отварају за своје властите приходе ( нпр. Рачун Економскког факултета Бања
Лука).
Утврђени су критеријуми на основу којих трезори дају сагласност за отварање
таквих рачуна. Први критеријум је да таква могућност предвиђена Законом о
буџетском систему или годишњим законом о извршењу буџета. Други критеријум
је висок положај групације буџетских корисника ( нпр. буџетски положај високог
образовања или правосуђа како са становишта остварења прихода или примитака
тако и са становишта расхода и издатака и организације групације буџетских
корисника).
2. Пословање са банкама
Морају се склапати уговори са банкама о обављању финансијских
трансакција, водећи рачуна о законима који рагулишу јавне набавке и облигационе
односе, у складу са интерно прописаним контролним поступцима.
3. Распоређивање и поврат јавних прихода

Утврђује се поступак расподјеле јавних прихода, као и одговоност за тачан
поступак преноса, при чему је наглашена могућност да општине и градови могу
повјерити распоређивање јавних прихода Трезору Републике Српске. Утврђена је
одговорност пореских обвезника, пословних банака и других опореских
посредника за пренос средстава на рачуне јавних прихода, те одговорност трезора
за пренос средстава са РЈП на ЈРТ. Прописана је и могућност поврата јавних
прихода са РЈП на основу аката надлежних органа. У досадашњој пракси је
потврђено да велки број пореских обвезника још увијек није довољно едукован да
би исправно попунили налоге за уплату јавних прихода, због чега надлежни
порески органи издају рјешења за поврат јавних прихода или прекњижавање са
једне на другу врсту прихода. Поврат и прекњижавање врше трезори.
4. Исплата преко јединствених рачуна трезора и осталих пословних

рачуна
Прописане су процедуре исплата преко пословних рачуна уз могућност
отварања подрачуна за ЈРТ за готовину. Наиме, одређени број буџетских корисника
је удаљен од сједишта филијале трезора, а за потребе ситних набавки истим се
може дозначити одређени износ готовине. Трезор Републике Српске има већ
отворене подрачуне ЈРТ и то у свих 12 филијала трезора. Овај поступак се показао
ефикасним, јер се готовина може подизати са ЈРТ под условом да је опрвдана
13
раније подигнута готовина. Прописана је и обавеза инвестирања вишка средстава
која тренутно нису потребна за извршење буџета.
5. Планирање извршења буџета

Планирању извршења буџета је посвећена посебна пажња. Прописано је да
буџетски корисници могу стварати обавезе до износа који је планиран кварталним
финансијским планом, док је у Закону о буџетском систему планирано да се не
могу стварати обавезе које нису планиране, а мисли се на цијелу фискалну годину.
Утврђивање реалних планова буџетских прихода и расхода за квартале је дужност
Трезора Републике Српске и локалних трезора. Уколико је извјесно да се план
буџетских средстава неће извршити, трезори су дужни извијестити министра
финансија, односно надлежно лице у локалним заједницама или фондовима.
Утврђена је обавеза трезора да сачине планове за извршење буџета, те да препоруче
провођење неопходних мјера уколико се очекују већи издаци од буџетских
средстава. Уколико се ипак деси таква ситуација, право је министра финансија и
надлежних општинских, градских, односно органа у фондовима надлежним за
финансије да утврђују приоритете у извршењу планова.
6. Извршење буџета
Буџетски корисници су дужни извршити формалну, рачунску и суштинску
исправност књиговодствених исправа у складу са прописаним интерним
контролним поступцима. На основу књиговодствених исправа сачињавају се
обрасци за трезорско пословање и уносе у рачуноводствени систем трезорског
пословања или достављају трезорима на унос.
Рачуноводсвени систем трезорског пословања се назива Систем за управљање
финансијским информацијма ( СУФИ систем ) и у њега се директно уносе подаци
од стране великих буџетских корисника или путем јединица трезора за мање
буџетске кориснике. Сљедећи битан корак у извршењу буџета је одобравање
финансијских трансакција. У СУФИ систем се могу унијети финансијске
трансакције изнад износа који је планиран кварталним финансијским планома али
се оне могу одобрити само до планираног износа у СУФИ систему. То значи да сам
чин уноса финансијске трансакције у СУФИ систем није и гаранција за њено
плаћање. Трезори прописују термински план свих плаћања. Ако се укаже
оправдана потреба за плаћање издатака ван редовног терминског плана, буџетски
корисници имају право доставити трезору листу приоритетних плаћања. Трезор
прегледа финансијске транскције, предлаже листу приоритетних исплата, реализује
одобрене трансакције и информишу буџетске кориснике о стању плаћања.
Буџетски корисници одлажу у своју архиву књиговодствене исправе, обавјештавају
добављаче о стању обавеза и полугодишње обавјештавају трезор о стањима
потраживања и разлозима неблаговремене наплате потраживања. То би требало
поспјешити наплату потраживања буџетских корисника јер се у протеклом
периоду овом проблему није поклањала потребна пажња.
7. Централизовани обрачун и исплата плата

Када се створе потребни услови може се увести посебан централизовани
систем обрачуна и исплате плата буџетских корисника, поготово имајући у виду
14
будући Закон о платама. Буџетски корисници ће водити евиднцију о присуству
запослених на послу и достављати исту у трезор у прописаном року од 5 дана од
истека мјесеца. Трезор ће процијенити потребна средства за исплату плате,
извршити обрачун плате и извршити исплату плата и припадајућих обрачунатих
пореза и доприноса.
8. Рачуноводствена методологија
Прописана је стандардна рачуноводствена методологија у складу са
међународно признатим стандардима за јавни сектор. Под рачуноводственом
меодологијом се подразумијева прописивање и одржавање контног плана и
стандардних буџетских класификација. Задржава се постојећи систем
рашуноводственог поља од 33 знака са фондовском, организационом, економском,
подекономском и функционалном класификацијом и пројектним низом.
9. Финансијско извјештавање
Буџетским корисницима је прописано да у року од 15 дана од дана
регистрације пријаве у рачуноводствени трезорски систем путем одговарајућих
књиговодствених исправа. За почетак пословања по буџетском и трезорском
систему потребно је доставити у трезор почетни биланс стања, почетни попис и
почетни образац за трезорско пословање , односно налог за књижење. Оваквим
поступком се евидентира и имовина и извори средстава буџетских корисника, а не
само усвојени издаци из усвојеног или одобреног буџета. Законом се прописује и
обавеза уноса у СУФИ систем мјесечних или кварталних одобрених буџета.
Уведена је значајна новина у погледу сачињавања финансијских извјештаја.
Наиме, трезори сачињавају финансијски извјештај за буџетске кориснике чија је
главна књига у цјелини саставни дио ГКТ, што до сад није био случај. На овај
начин очекује се брже сачињавање финансијских извјештаја, али се прецизира и
одговорност, а ноте уз финансијске извјештаје ипак сачињавају буџетски
корисници. У законом предвиђеном року, трезор је дужан да сачини бруто-
прометни биланс, односно коначни биланс за израду финансијског извјештаја. На
бази бруто-прометног биланса, трезор сачињава обрасце годишњег финасијског
извјештаја, који ће овјерити и потписати институција, односно одговорно лице
(нпр. основна школа), а ноте уз финансијски извјештај ће сачинити одговорно лице.
С друге стране, велики проблем је сачињавање финансијског извјештаја за
буџетске кориснике чија је главна књига само дијелом у ГКТ, јер се исти сачињава
на основу бруто-прометног биланса из трезора и властитог биланса (биланса
буџетског корисника). За њих је задржана постојећа процедура пријема и
консолидацје финансијских извјештаја. Дужност је трезора да јавно објављује
финансјске и остале извјештаје.
10. Контрола буџетских корисника

За прописивање интерних контролних поступака одговорни су буџетски
корисници. То значи да морају имати одговарајуће правилнике било појединачне
или да надлежно министарство пропише интерне контрочне поступке за цијеле
групације буџетских корисника. На примјер Министарство просвјете и културе
може прописати правилник о интерним контролним поступцима који вриједи за све
15
основне школе. Такође, може се организовати и интерна ревизија која мора бити
независна и указивати на проблеме и начине њиховог рјешавања.
11. Отплата дуга, задуживање, издавање гаранција и управљање

неангажованихм средствима
Прописана је процедура отплате дуга и задуживања са посебним
одговорностима трезора, поготово у погледу вођења евиденције, те обезбјеђења
података од свих организационих јединица укључујући и јединице за имплетацију
пројеката међународних финансијских институција. Трезор Републике Српске је
додатно одговоран за уредно сервисирање спољног дуга Републике Српске. У циљу
реалног доношења буџета по фискалним годинама, трезори су дужни сачињавати
краткорочне и дугорочне прогнозе о задуживању, те учествовати у аранжманима у
вези издавања гарнција са домаћим и иностраним кредиторима и са крајњим
корисницима кредита у Републици Српској.
12. Књиговодствено евидентирање имовине и обавеза Републике Српске

По први пут је по неким прописима јасно наглашена обавеза
књиговодственог евидентирања имовине Републике Српске. С тим у вези, Влада
Републике Српске, градови, општине и трезорина свим нивоима могу тражити
податке од свих институција које располажу или су дужне да располажу са
подацима о јавној имовини Републике Српске, поготово имовине и обавеза које
произилазе из процеза приватизације.
III- Систем главне књиге трезора

Системом главне књиге трезора осигуравају се евиденције свих трансакција и
пословних активности, почевши од уноса у систем кварталних финансијских
планова до излиставања бруто-прометног биланса. И овдје је прописано вођење
ГКТ и помоћних књига по модификованом начелу обрачунавања прихода и
расхода, односно признавање прихода у обрачунском периоду када су мјерљиви и
расположиви, а а расходи у периоду у којем је обавеза за плаћање настала без
обзира и на сам чин плаћања. Јасно је наглашена обавеза усаглашавања помоћних
књига са Главном књигом трезора. Разликују се двије врсте помоћних књига:
помоћне књиге по међународно признатим стандардима и помоћне књиге - модули
у систему трезорског пословања.
Наглашена је обавеза Трезора Републике Српске да се одржава централна
апликација информатичког и функционалног система трезора. То значи да се
локални трезори не могу ослањати на неке нове системе, него у развоју система
локалног трезора морају имати и сагласност и смјернице Трезора Републике
Српске. Ова сагласност се односи на технику рада Трезора, као и на јединствену
поставку рачуноводственог СУФИ система, а никако на утицај на начин планирања
средстава, буџетску оријентацију (нпр. развојну или социјалну) и тако даље. Ради
успјешног обављања трезорског пословања, Трезор Републике Српске одобрава
повећање или смањење броја корисника рачуноводственог трезорског система
(директне конекције са СУФИ-јем) првенствено имајући у виду могућности
система у датом моменту. Подразумијева се да ће трезор Републике Српске
16
изналазити начина да удовољи оправданим захтјевима буџетских корисника за
укључење у трезорски систем путем директне конекције са СУФИ-јем.
IV- Казнене одребе и V- Прелазне и завршне одредбе

Прописане су санкције за прекршаје које чине лица на одговарајућем нивоу
организације било у буџетским корисницима или Министарству финансија,
општинама, градовима или фондовима, те у трезорима. У прелазним изавршним
одредбама тачно су наведене обавезе одговарајућих институција за доношење
подзаконских аката и аката.
3. БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ У СИСТЕМУ ПДВ-а
3.1. Опште напомене
Порез на додату вриједност, односно ПДВ је, као облик опорезивања

потрошње, доказао је своје предности у многим земљама свијета. Порез на додату
вриједност је порез који се обрачунава и плаћа у свим фазама производно-
прометног циклуса на начин да се у свакој фази опорезује само износ додате
вриједности која се оствари у тој фази производно-прометног циклуса. ПДВ је
добио назив по томе што га сваки учесник у циклусу производње и промета плаћа
само додату на вриједност коју је додао у том циклусу. Имајући у виду напријед
речено, ПДВ је у суштини нето-свефазни порез на потрошњу.
Иако се ПДВ обрачунава и наплаћује у сваком промету, додавањем нове
вриједности у појединој фази репродукције, његов крајњи ефекат је исти као и код
класичног пореза на промет производа и услуга, односно у крајњој фази, фази
крајње потрошње. Ово призилази из чињенице да основицу за обрачун ПДВ-а чини
збир додатих вриједности у свакој фази производно прометног циклуса све до
продаје крајњем потрошачу. Свеобухватност ПДВ-а огледа се у проширењу
пореске базе у погледу обима дјелатности, броја пореских обвезника, предмета
опорезивања и броја пореских трансакција.
Основа на коме се темељи суштина ПДВ-а је одбитак претпореза, односно
одбитак улазног пореза, због чега је укупно пореско оптерећење сваког призвода
или услуге једнако стопи пореза. Наиме, на свакој фактури мора бити посебно
исказан износ пореза, те крајњи потрошач зна колики је порез платио.
У систему ПДВ-а могу постојати два типа пореских ослобађања: са правом и
без права на поврат улазног пореза. У првом случају (тј. у случају нулте стопе
ПДВ-а која важи само за извоз) и саме испоруке добара и услуга и њихови
17
извршиоци-обвезници остају у систему ПДВ-а, али су потрошачи тих добара и
услуга ван домета ПДВ-а, тј. у другој пореској надлежности. У другом случају,( кад
се испоруке одређених добара и услуга унутар дате пореске надлежности
ослобађају обавезе обрачунавања ПДВ-а, али без права на поврат улазног пореза),
та добра или услуге, односно обвезници који су их испоручили се, у основи,
искључују из система ПДВ-а.
Подразумијева се да само једна прописана стопа у систему ПДВ-а са јасним
пореским ослобађањима може поједноставити обрачун и учинити порески систем
ефикаснијим и лакшим за наплату јавних прихода.
Примјена ПДВ-а у почетној фази ће захтијевати већа ликвидна средства од
нових обвезника. Наиме, у почетним фазама примјене ПДВ-а нови обвезници,
односно они економски учесници у пословним трансакцијама који нису били
обвезници у режиму пореза на промет, мораће да издвоје већа средства за набавку
својих улазних добара у поређењу са ситуацијом у режиму пореза на промет, када
су углавном путем изјава о обављању дјелатности били ослобођени обрачуна и
уплате пореза на промет. У систему ПДВ-а је једнак порески третман призвода и
услуга, док су се услуге у систему пореза на промет, практично вишеструко
опорезивале.
3.2. Обиљежја система ПДВ-а у БиХ и РС
Законом о порезу на додату вриједност уведена је обавеза и регулисан систем

плаћања ПДВ-а на територији БиХ. У Закону о ПДВ-у одмах је и дефинисана и
територија БиХ као територија која се налази под суверенитетом БиХ, укључујући
и ваздушни простор и морско подручје који се, према државном и међународним
законом налазе под суверенитетом или јурисдикцијом БиХ.
Закон о ПДВ-у је кроз 22 поглавља регулисао систем ПДВ-а у условима
постојеће буџетске структуре БиХ, са два ентитета (Федерација БиХ и РС), Брчко
Дистриктом и 10 кантона у Федерацији БиХ.
Основна обиљежја усвојеног ПДВ система у БиХ огледају се у следећем6:
-ПДВ је потрошног облика,
-пореска основица се одређује према начелу одредишта,
-износ пореске обавезе се израчунава кредитном методом, и
-прописана је једна пореска стопа од 17%.
Потрошни облик ПДВ-а подразумјева да се пореском обвезнику одобрава

одбитак износа претходног пореза (претпореза или улазног пореза) по улазним
фактурама за добра која набавља, укључујући и основна средства, као и услуге
које користе у обављању своје дјелатности. Право на умањење обрачунатог пореза
није условљено тиме да ли су добра која су набављена утрошена или продата и да
ли је рачун у којем је исказан улазни порез плаћен добављачу.
6
18
Начело одредишта или дестинације подразумијева рјешење да се добра и
услуге опорезују у мјесту гдје се троше, без обзира на то да ли су произведени у
земљи или су увезени. С тога се, ово начело назива и начелом мјеста потрошње.
Кредитна или индиректна метода подразумијева да се обавеза за обрачун и
плаћање ПДВ-а утврђује тако што се обрачунати порез на основицу коју чини
износ извршеног промета обрачунатог по сваком рачуну за продата добра и услуге,
умањује за износ пренијетог пореза по улазним рачунима за набављена добра и
услуге. Према кредитној методи, додата вриједност се уопште не израчунава као
основица за утврђивање пореске обавезе, него се пореска обавеза за одређени
период утврђује као разлика између укупног износа ПДВ-а исказаног у свим
рачунима продаје и укупног износа ПДВ-а исказаног у свим рачунима набавке.
Стандардна стопа ПДВ-а на опорезиви промет добара и услуга и увоз добара
у БиХ износи 17%, што је и прописано Законом о ПДВ-у. Ово је пропорционална
стопа и у односу на основицу чини стопу према вриједности основице, односно
стопа од 17% је тзв. ад валорем стопа. БиХ има једностопни систем ПДВ-а.
Прописи су следећи:
- Закон о порезу на додату вриједност
- Правилник о примјени закона на додату вриједност
- Закон о поступку принудне наплате индиректних пореза
- Закон о поступку индиректног опорезивања
- Закон о управи за индиректно опорезивање
- Закон о буџетском систему Републике Српске
- Правилник о регистрацији обвезника пореза на додату вриједност
- Правилник о уплаћивању индиректних пореза и осталих прихода и такси
које наплаћује Управа за индиректно опорезивање.
3.3. Порески третман буџетских корисника
Под буџетским корисницима се подразумијевају органи и организације

Републике, односно општина и градова и остали корисници који се финансирају из
буџета, а у складу са законом.
С друге стране, држава и њени органи, ентитетски органи, органи дистрикта и
локалне самоуправе, као и правна лица основана у складу са законом с циљем
обављања послова из дјелокруга органа управе, не сматрају се обвезницима у
смислу Закона о ПДВ-у, ако обављају промет добара и услуга у оквиру дјелатности
и трансакција у које улазе као органи управе.
Напријед наведени органи се ипак сматрају пореским обвезницима, ако
обављају промет добара и услуга, а такав промет добара и услуга или трансакције
се обављају као конкуренција фирмама у приватном сектору.
Први корак који буџетски корисници треба да предузму у систему ПДВ-а је
утврђивање да ли су или нису порески обвезници ПДВ-а, односно да ли обављају
само тзв. редовне дјелатноости ради којих су и основани (регистровани) или поред
редовних дјелатности обављају и опорезиве дјелатности (нпр. ресторани школских
установа,...).
19
3.4. Утицај ПДВ-а на буџетске кориснике који нису
порески обвезници
На основу закона о ПДВ-у и комплетног поглавља IX- Одбитак улазног

пореза Правилника о примјени Закона о ПДВ-у, видљиво је да право на одбитак
улазног пореза имају само правна и физичка лица која су ПДВ обвезници.
То за буџетске кориснике значи да ако нису у систему ПДВ-а, тада немају
право на одбитак улазног ПДВ-а, односно у наведеном систему имају статус
крајњих потрошача.
Подразумијева се да су такви буџетски корисници извршили анализу утицаја
ПДВ-а на пословање истих, односно да су сагледали разлику између третмана који
су имали у систему пореза на промет и у ПДВ систему.
Наиме, наведени буџетски корисници:
- имају повољнији положај у ПДВ систему ако набављају материјал за који
су раније плаћали 20% пореза на промет, а сада плаћају 17% ПДВ (наравно
ако је добављач задржао исту основицу, односно набавну вриједност
материјала без пореза),
- имају неповољнији положај у ПДВ систему ако набављају опрему за
вршење дјелатности за коју су раније уз дату изјаву били ослобођени од
плаћања пореза на промет, сада плаћају 17% ПДВ.
Примјер 1
Буџетски корисник који није ПДВ обвезник, набавио је материјал, за који му је

добављач испоручио пореску фактуру са сљедећим елементима:
-набавна вриједност без материјала без ПДВ-а 10.000 КМ
-обрачунати ПДВ 1.700 КМ
-укупна вриједност са ПДВ-ом 11.700 КМ
Слиједи књижење код буџетског корисника:
Конто Опис Дугује Потражује

1 2 3 4
613418 Канцеларијски материјал 11.700
511111 Обавезе према добављачима 11.700
-по пореској фактури
Примјер 2:
Буџетски корисник, који није ПДВ обвезник, набавио је рачунар за који му је

добављач испоручио пореску фактуру са сљедећим елементима:
-набавна вриједност рачунара без ПДВ-а 3000 КМ
-обрачунати ПДВ 510 КМ
Укупна вриједност са ПДВ-ом 3510 КМ.
20
Слиједи књижење код буџетског корисника:
Конто Опис Дугује Потражује

1 2 34 4
011312 Компјуреска опрема 3.510
511111 Обавезе према добављачима 3.510
-пореска фактура
391111 Нераспорађени вишак прихода 3.510
311111 Извори сталних средстава 3.510
-за распоред вишка прихода
511111 Обавеза према добављачима 3.510
211111 Жиро рачун 3.510
-извод пословне банке
821312 Компјутерска опрема 3.510
829999 Корективни конто 3.510
-за набављену опрему-
меморандумска евиденција
3.5. Утицај ПДВ-а на буџетске кориснике – пореске

обвезнике
Буџетски корисници постају ПДВ обвезници:

- ако њихов опорезиви промет прелази или је вјероватно да ће прећи 50.00
КМ
- у виду добровољне регистрације
- када се на основу Правилника о примјени Закона о ПДВ-у, којим се
Управи за индиректно опорезивање даје право да својим рјешењем утврди
за неке буџетске кориснике да су порески обвезници због тога што би
неопорезивање њихове привредне или друге дјелатности довело до
стицања неоправданих повластица.
3.6. Право на одбитак сразмјерног дијела улазног ПДВ
Основна карактеристика ПДВ обвезника је право пореског обвезника на

одбитак улазног пореза што за крајњу посљедицу има опрезивање промета добара
и услуга искључиво у крајњој потрошњи. Дакле, одбитак улазног пореза је кључ за
формулу чији је резултат равномјерно пореско оптертећење свих добара и услуга и
то независно о производном и прометном путу. Основно начело те формуле гласи:
порез на обављени промет минус обрачунати улазни порез у истом времанском
периоду. Како се БиХ опредијелила за кредитни метод обарачуна и уплате ПДВ-а,
призилази да ће порески обвезник у одређеном временском периоду (мјесечно)
21
поступати на начин да ПДВ који му је обрачунат по улазним фактурама одузима од
ПДВ-а који је обрачунао по својим излазним фактурама. Закон о ПДВ-у превиђа
примјену методе улазног пореза, односно пореског одбитка.
Улазни порез је, у вези са пореским обвезником, износ ПДВ-а који му је
обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати или треба платити
приликом увоза добара, гдје се у оба случаја ради о добрима или услугама које
користи или треба користити у сврху пословања које врши.
Примјер 3:
У марту 2006. године порески обвезник је имао сљедеће промјене:

- извршио је набавку добара и услуга од добављача по набавној вриједности од
20.000 КМ, на шта му је обрачунат ПДВ по стопи од 17%, односно 3.400 КМ,
- продао је, испоручио и фактурисао својих производа у износу од 27.000 КМ, на
шта је обрачунао ПДВ по стопи од 17%, односно 4.590 КМ.
Порески обвезник је 10.04.2006. године пријавио на пореској пријави и уплатио
ПДВ у износу од 1.190 КМ (4.590-3.400).
Наведени примјер је, заправо приказ поједностављеног начина обрачуна и

уплате ПДВ-а из којег се закључује да је овакав облик опорезивања знатно
једноставнији од досадашњег начина обрачунавања и плаћања пореза на промет.
Међутим, не смије се изгубити из вида да је у самом закону о ПДВ-у јасно
прецизиран услов да се ради о добрима које користи или треба користити у сврху
пословања које врши. Тако се долази до питања ко има право на одбитак улазног
пореза.
Наиме, обвезник има право одбити ПДВ који је обавезан платити или га је
платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом
увоза добара, под условом да та добара, односно услуге користи за промет добара и
услуга који подлијеже плаћању ПДВ-а. Надаље, обвезник може остварити право на
одбитак улазног пореза на промет добара и услуга који изврши у иностранству, под
условом да би право на одбитак улазног пореза постојало да такав промет извршен
у БиХ , као и при извозу. Имајући предње у виду, може се закључити сљедеће:
- право на одбитак улазног пореза имају само порески обвезници ( они који
су регистровани као порески обвезници),
- право на одбитак улазног пореза се остварује за добра и услуге који се
набављају од других пореских обвезника, као и на добра која се увозе, и
- право на одбитак улазног пореза се остварује за добра и услуге која се
набављају у сврху пословања, односно обављања дјелатности.
Да би се напријед наведено право на одбитак улазног пораза могло остварити,
неопходно је да порески обвезник испуни услове прописане Законом о ПДВ-у,
односно да посједује7:
- фактуру издату од стране другог обвезника на којој је исказан ПДВ у
складу са Законом о ПДВ-у,
7
Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета,
22
- документ који се односи на увоз добара, а којим се потврђује да је
прималац или увозник приликом увоза платио ПДВ који је на овај начин
исказан, и
- ако не располаже основним средствима у складу са Законом о ПДВ-у и
ако пријава за ПДВ садржи све податке на основу Закона о ПДВ-у.
Уколико порески обвезник не располаже са вјеродостојном књиговодсвеном

документацијом, не може остварити право на одбитак улазног пореза.
Да би се избјегле недоумице око плаћања ПДВ-а, важно је напоменути да
плаћања улазних фактура добављачима-другим пореским обвезницима у БиХ није
услов за остваривање права на одбитак улазног пореза који је садржан у тим
фактурама. То значи да се ПДВ који је обрачунат при набавци добара и услуга у
БиХ признаје као порески одбитак одмах, односно у истом обрачунском периоду
јер је исти износ ПДВ-а пореска обавеза добављача у истом периоду. С друге
стране, приликом увоза добара порески обвезник мора испунити додатни услов, а
то је да мора посједовати и доказ да је ПДВ плаћен при увозу. Плаћени ПДВ при
увозу се признаје као одбитак улазног пораза у мјесецу у коме је извршено
плаћање, а не само и фактурисање.
Ако се испоручена добра од стране примаоца у безначајном износу (до 5%)
користе за опорезиве сврхе, сматра се да је испорука у цјелини извршена за
неопорезиве сврхе, односно ако се добра у цјелини или претежно (преко 95%)
користе за опорезиве сврхе, сматра се да је испорука у цјелини обављена у
опорезиве сврхе. Подразумијева се да се ова правила односе и на буџетске
кориснике.
Сразмјерни одбитак улазног пореза може се остварити на два начина8:
- на основу прецизних евиденција о улазном ПДВ-у, који се односи на
опорезиве, односно на неопорезиве дјелатности, и
- процјеном, односно на основу утврђеног процента сразмјерног
пореског одбитка.
Процент сразмјерног дијела одбитка се примјењује на пореску основицу коју

чини сума улазног ПДВ-а у коју не могу бити укључени износи ПДВ-а који се не
могу одбити а то су:
- промет опреме коју обвезници користе у обављању својих пословних
дјелатности,
- повремено пружање финансијских услуга, и
- повремени промет непокретне имовине.
8
Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета,
23
3.6.1. Одбитак дијела улазног ПДВ-а на основу одвојених
евиденција о опорезивим дјелатностима код буџетских
корисника
Одвојене евиденције о опорезивим дјелатностима код буџетских корисника

могу бити успостављене у следећим случајевима:
- у случају добровољног избора
- по рјешењу Управе за индиректно опорезивање на основу
Правилника о примјени закона о ПДВ-у.
Из овога произилази да је буџетски корисник обвезник ПДВ-а, те да мора

примјењивати све законске и подзаконске акте у вези са ПДВ-ом, а истовремено је
дужан примјењивати и одредбе буџетских закона и буџетских прописа о
књиговодству. То значи да су порески обвезници-буџетски корисници дужни
испостављати пореске фактуре, водити књиговодство и чувати документа у складу
са Законом о ПДВ-у и Правилником о примјени ПДВ-а.
3.6.2. Одбитак дијела улазног ПДВ-а на основу процента

сразмјерног пореског одбитка код буџетског
корисника
Утврћивање сразмјерног дијела улазног пореза врши се према сљедећем:
Процент сразмјерног одбитка = Годишњи опорезиви промет *100/Укупан

годишњи промет
Сразмјерни порески одбитак = ( Износ улазног пореза у пореском периоду –

износ улазног пореза који се не може одбити) * Проценат сразмјерног одбитка
Напомена:
- годишњи опорезиви промет обухвата стандардну и нулту стопу, и
- износ улазног пореза који се не може одбити утврђује се по члану 32.
став 6. Закона о ПДВ-у.
3.6.3. Исправка одбитка улазног пореза
Порески обвезник је дужан извршити исправку одбитка улазног пореза ако:

- накнадно утврди да је одбитак улазног пореза обрачунат у већем или
мањем износу од износа на који има право,
- ако је након обрачунавања пореза дошло до отказивања набавке или
смањење цијена.
24
Порески обвезник који је право на одбитак улазног пореза остварио на основу
набавке опреме или грађевинских објеката за обављање своје пословне
дјелатности, дужан је да изврши исправку одбитка ако престане да испуњава
услове за остваривање тог права. Оваква обавеза ће проистећи у року до 5 година
почевши од пореског периода у којем је почела употреба опреме, односно 10
година почевши од пореског периода у којем је почела уптреба објекта. Исправка
се не врши само ако је износ исправке дијела ПДВ-а који се може одбити мањи од
5%.
3.7. Процедура књиговодственог евидентирања

пореза на додату вриједност
Примјер 1
Примјер се односи на буџетског корисника који издаје у закуп пословни простор и

исти је порески обвезник. Евиденција о ПДВ-у се води преко књига КУФ и КИФ и
посебних евиденција. Подарзумијева се да буџетски корисник прима посебне
улазне пореске и непореске фактуре од добављача за робу и услуге, које су у вези
са пословним простором који издаје у закуп.
Буџетски корисник – издавалац пословног простора је у јануару 2006. године имао

сљедеће пословне промјене:
1. примио је улазну пореску фактуру од Електродистрибуције, за јануар 2006.
године, за утрошак електричне енергије у износу од 200 КМ, са обрачунатим
ПДВ-ом у износу од 34 КМ, односно фактуру на укупно 234 КМ.
2. примио је улазну фактуру од физичког лица за кречење простора који се
издаје у закуп на износ од 150 КМ ( физичко лице није ПДВ обвезник ) и
3. испоставио је излазну пореску фактуру ДОО – АБЦ – Бања Лука, за
закупљени пословни простор за јануар 2006. године у износу од 500 КМ,
увећану за ПДВ од 85 КМ, односно на укупно 585 КМ.
4. извршен је обрачун ПДВ за јануар 2006. године и
5. плаћен је ПДВ у износу од 51 КМ ( 85КМ – 31КМ).
А. Слиједи преглед књиговодствених пословних промјена ( без СУФИ

система):
Посл. Промј. Конто Опис Дугује (КМ) Потражује

(КМ)
1 2 3 4 5
1 613211 Трошкови за електричну 200
енергију
25
291411 Аконтирани (улазни) ПДВ 34
511111 Обавезе према добављачима 234
- по пореској фактури
2 613721 Услуге одржавања зграда 150
- по непореској фактури
3 231111 Потраживања за извршене 585
услуге
591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 85
721222 Приходи од давања у закуп 500
објеката
- по излазној пореској
фактури
4 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 85
511142 Обавезе за ПДВ 51
- по мјесечном обрачуну
ПДВ
5 511142 Обавезе за ПДВ 51
211111 Жиро рачун 51
- по изводу пословне банке
Б. Слиједи преглед књиговодствених пословних промјена у систему

трезорског пословања ( у СУФИ систему) – корисник буџета републике не
посједује жиро рачун:

(КМ)
1 2 3 4 5
1 613211 Трошкови за електричну 200
енергију
- по улазној пореској
фактури
Буџетски корисник је обавезан да попуни Образац број 2 – Група рачуна, према

Упутству о форми, садржају и начину попуњавања образаца за трезорско
пословање („ Службени гласник Републике Српске“, број 86/02, 5/03, 105/03 и
117/05), у даљем тексту: Упутство. Колону Обрасца број 2 – Група рачуна
„Сегмент конта“ попунити са два реда, дакле, један ред за конто 613211 –
Трошкови за електричну енергију, а други ред за конто 291411 – Аконтирани
(улазни) ПДВ. Подаци се са Обрасца број 2 – Група рачуна уносе у СУФИ, односно
у помоћну књигу – Модул обавеза ( у линији обавезе се уноси укупан износ према
добављачу, дакле 234 КМ; а у линији дистрибуције уносе се два конта и то: 613211
26
– Трошкови за електричну енерргију (200км) и 291411 – аконтирани (улазни) ПДВ
(34 КМ).
(КМ)
1 2 3 4 5
2 613721 Услуге одржавања зграда 150
- по непореској фактури
Буџетски корисник је обавезан да попуни Образац број 2 – Група рачуна према

Упутству.
Колону Обрасца број 2 – Група рачуна „Сегмент рачуна“ попунити са једним
редом, дакле само за конто 613721 – Услуге одржавања зграда.
Подаци се са Обрасца број 2 – Група рачуна уносе у СУФИ, односно у помоћну
књигу – Модул обавеза ( у линији обавезе уноси се укупан износ према добављачу,
дакле 150 КМ; а у линији дистрибуције уноси се конто 613721 – Услуге одржавања
зграда (150КМ).

(КМ)
1 2 3 4 5
3 231111 Потраживања за извршене 585
услуге
591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 85
591191 Разграничени приходи 500
- по излазној пореској
фактури
Буџетски корисник је обавезан да попуни Образац број 3 – Група налога за

књижење у складу са Упутством. Наведени подаци се уносе у Главну књигу
трезора.

(КМ)
1 2 3 4 5
3а 591191 Разгарничени приходи 500
231111 Потраживања од купаца 585
Сторно Приходи ( за износ излазног -85
класе 7 ПДВ-а)
- по извјештају Трезора о
уплати потраживања
Уплата средстава (потраживања од купаца) се врши на Рачун јавних прихода. На

основу извјештаја Трезора извршеној уплати (у СУФИ-ју је евидентан приход на
класи 7 – Приходи, на организационом коду буџетског корисника), буџетски
27
корисник ће попунити Образац број 3 – Група налога за књижење, према Упутству,
са наведеним ставовима.

(КМ)
1 2 3 4 5
4 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 34
ПДВ
Буџетски корисник попуњава Образац број 3 – Група налога за књижење, у складу

са упутством. Подаци се са Обрасца број 3 – Група налога за књижење уноси у
Главну књигу Трезора.

(КМ)
1 2 3 4 5
4а 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 51
511142 Обавезе за ПДВ 51
ПДВ (за износ пребијеног
салда)
Буџетски корисник попуњава Образац број 2 – Група рачуна, у складу са

Упутством. Добављач је Управа за индиректно опорезивање (број добављача у
СУФИ-ју 10171). Колону Обрасца број 2 – Група рачуна „Сегмент конта“
попунитиса једним редом, дакле само за конто 591913 – Обрачунати (излазни) ПДВ
(51КМ)
Подаци се са Обрасца број 2 – Група рачуна уносе у СУФИ, односно у помоћну
књигу – Модул обавеза (јавни приход), ( у линији обавезе уноси се конто 511142 –
Обавеза за ПДВ за износ 51 КМ; а у линији дистрибуције уноси се конто 591913 –
Обрачунати (излазни) ПДВ, за износ 51 КМ.

(КМ)
1 2 3 4 5
5 511142 Обавезе за ПДВ 51
211111 Жиро рачун 51
- по изводу пословне банке
Буџетски корисник за наведени став не попуњава обрасце трезорског пословања,

јер се исти књиговодствено евидентира у Трезору, програмским поступком, након
извршене уплате и усклађивање извода за плаћањима из СУФИ-ја.
Примјер 2
28
Примјер се односи на буџетског корисника који се бави угоститељством, који
промет обавља на једном продајном мјесту – угоститељском објекту. Евиденција о
ПДВ-у се води преко књига КУФ и КИФ и посебних евиднција. У књиговодству,
робу и производе у угоститељству води по продајним цијенама са укалкулисаним
ПДВ-ом. Не води се робно књиговодство. Порески третман траје мјесец дана.
Угоститељски објект буџетског корисника је имао у јануару 2006. сљедећњ
пословне промјене:
1. угоститељски објекат је примио улазну пореску фактуру од добављача за
набавку 20 л вина у износу од 100 КМ (појединачна цијена је 5 КМ) са
улазним ПДВ-ом од 17 КМ.
2. угоститељски објекат је примио улазну пореску фактуру од добављача за
набавку 10 кг јунећег меса у износу од 200 КМ (појединачна цијена је 10
КМ) са улазним ПДВ-ом од 34 КМ.
3. угоститељски објекат је откупном блоку од добављача са зелене пијаце за
набавку 5 кг црног лука платио износ од 10 КМ:
4. угостирељски објекат је по признаници од пољопривредника М.М. набавио
и платио 10 кг парадајза 20 КМ и додатних 5% пољопривреднику.
Напомена: при изради келкулација за пиће и храну у угоститељству утврђује се

угоститељска маржа од 20 %, те се тек тада обрачунава ПДВ, при чему се за храну
сачињава појединачна калкулација артикала.
5. угоститељски објекат је продао све производе готовински и путем

благајничких рачуна наплатио новац у благајну у износу од 453,40 КМ(140
КМ + 323,00 КМ), а путем пореских евиденција утврдила обавезу за ПДВ од
67,40 КМ колико износи цјелокупни укалкулисани ПДВ (јер је продата
цјелокупна количина добара; да је продата мања количина била би утврђена
и мања обавеза за ПДВ),
6. угоститељски објекат је наредни дан положио сав примљени новац на свој
жиро рачун,
7. угоститељски објекат је платио обавезе према добављачу у фактурисаним
износима, уккупно 382,00 КМ,
8. извршено је салдирање улазног ПДВ-а и обачунатог ПДВ-а, те је за
обрачунски период утврђена обавеза за ПДВ у износу од 15,40 КМ (67,40-
17,00-35,00),
9. извршен је пренос залиха на трошкове и обрачун разлике у цијени у
реализацији.
А. Слиједи примјер књиговодственог евидентирања пословних промјена (без

СУФИ система):
Посл. Конто Опис Дугује Потражује

Промј.
1 2 3 4 5
1 111211 Роба у складишту - вино 140,40
29
291411 Аконтирани (улазни) ПДВ 17,00
111411 Укалкулисана разлика у цијени 20,00
111511 Укалкулисани ПДВ 20,40
511111 Обавезе према добављачима 117,00
-По пореској фактури добављача
2-4 111211 Роба у складишту - храна 323,00
111411 Уклкулисана разлика у цијени 46,00
-по пореској факт., по откупном
блоку и по признаници пољопривред.
5 211319 Остале благајне 463,40

591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 67,40
729116 Остали непорески приходи 396,00
-по благајничким уплатницама
6 211315 Прелазни рачун благајне 463,40
211319 Остале благајне 463,40
-по благајничкој исплатници – на ЖР
211111 Жиро рачун 463,40
211315 Прелазни рачун благајне 463,40
-по изводу пословне банке
7 511111 Обавезе према добављачима 382,00
211111 Жиро рачун 382,00
8 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 67,40
511142 Обавезе за ПДВ 15,40
-по обрачуну ПДВ-а
9 511142 Обавезе за ПДВ 15,40
211111 Жиро рачун 15,40
10 600000 Набавна вриједност продате робе 463,40
111211 Роба у складишту – пиће и храна 463,40
600000 Набавна вриједност продате робе 133,40
-по коначном обрачуну
Б. Слиједи примјер књиговодствених пословбних промјена у систему

трезорског пословања (у СУФИ) систему) – корисник буџета Републике не
посједује жиро рачун:
30
Промј.
1 2 3 4 5
1 613400 Набавка материјала - аналитика 100,00
-по улазној пореској фактури
Буџетски корисник дужан је попунити Образац број 2 – Група рачуна, према

Упутству. Колону Обрасца број 2 – Група рачуна „Сегмент конта“ попунити са два
реда, један ред за конто 613400 – Набавка материјала, а један за конто 291411 –
Аконтирани (улазни) ПДВ. Подаци се са Обрасца број 2 – Група рачуна уносе у
СУФИ, односно у помоћну књигу – Модул обавезе (у линији обавезе уноси се
укупан износ према добављачу, дакле 117 КМ, а у линији дистрибуције уносе се
два конта и то: 613400 – Набавка материјала (100КМ) и 291411 – Аконтирани
(улазни) ПДВ (17КМ).

Промј.
1 2 3 4 5
1а 111211 Роба у складишту - вино 140,40
111911 Исправка вриједности опреме 100,00
-по улазној пореској фактури-
каллкулација
Буџетски корисник је обавезан да попуни Образац број 3 – Група налога за

књижење у складу са Упутством. Подаци са обрасца се уносе у Главну
књигутрезора.

Промј.
1 2 3 4 5
2-4 613400 Набавка материјала - аналитика 200,00
-по пореској фактури
613400 Набавка материјала - налитика 10,00
-по откупном блоку
613400 Набавка материјала - аналитика 20,00
-по признаници пољопривредника
31
Буџетски корисник дужан је попунити Образац број 2 – Група рачуна, према
Упутству. Колону Обрасца број 2 – Група рачуна, према Упутству, по
добављачима, на начин како је објашњено у претходном примјеру, пословна
промјена 1, за буџетске кориснке који су у СУФИ-ју.

Промј.
1 2 3 4 5
2-4а 111211 Роба у складишту - храна 323,00
111911 Исправка вриједности материјала 230,00
-по пореској фактури, по откупном
блоку и по признаници пољопривред.
Буџетски корисник је обавезан попунити Образац број 3 – Група налога за

књижење и податке са обрасца унијети у Главну књигу Трезора.

Промј.
1 2 3 4 5
5 211312 Благајна пазара 463,40
591111 Наплаћени разграничени приходи 396,00
-по благајничким уплатницама

књижење, у складу са Упутством. Подаци са Обрасца број 3 уноси се у Главну
књигу Трезора.

Промј.
1 2 3 4 5
5а 591111 Наплаћени разграничени приходи 396,00
211312 Благајна пазара 463,40
-по благајничкој исплатници
(на рачун Јавних прихода)


Промј.
1 2 3 4 5
32
6 211111 Жиро рачун 463,40
722511 Приходи републ. органа и организац. 463,40
јер се исти књиговодствено евидентира у Трезору програмским поступком.

Промј.
1 2 3 4 5
6а Сторно Приходи реппубл. Органа и
конта организација -67,40
722511
-по извјештају из Трезора о
евидентираном приходу на
организац. код буџетског корисника
Буџетски орисник је уплатио средства на Рачун јавних прихода (организациони код

је код буџетског корисника).
На основу извјештаја из Трезора оо извршеној уплати буџетски корисник ће
попунити Образац број 3 – Група налога за књижење, према Упутству, са
наведеним ставовима, а затим се подаци уносе у Главну књигу Трезора.

Промј.
1 2 3 4 5
7 511111 Обавезе према добављачима 382,00
211111 Жиро рачун 382,00
-по изводу пословне банке-књижење
у Трезору

јер се исти књиговодствено евидентира у Трезору програмским поступком, након
извршених плаћања у СУФИ-ју и усклађивања плаћања са изводом јединственог
рачуна Трезора.

Промј.
1 2 3 4 5
8 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 52,00
-по мјесечном обрачуну ПДВ-а

33
Промј.
1 2 3 4 5
8а 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 15,40
511142 Обавезе за ПДВ 15,40
-по мјесечном обрачуну ПДВ-а
Буџетски корисник попуњава Образац број 2 – Група рачуна, у складу са

Упутством. Добавњач је Управа за индиректно опорезивање.
Колону Обрасца број 2 – Група рачуна „Сегмент конта“ попунити једним редом –
за конто 591913 – Обрачунати (излазни) ПДВ (15,40 КМ).
Подаци се са Обрасца број 2, уносе у СУФИ, односно помоћну књигу – Модул
обавеза, (у линији обавезе уноси се конто 511142 – Обавеза за ПДВ (15,40 КМ), а у
линији дитрибуције уноси се конто 591913 – Обрачунати (излазни) ПДВ (15,40
КМ).

Промј.
1 2 3 4 5
9 511142 Обавеезе за ПДВ 15,40
211111 Жиро рачун 15,40
-по изводу пословне банке (књижење
у Трезору)

јер се исти књиговодствено евидентира у Трезору програмским поступком, након
извршених плаћања у СУФИ-ју и усклађивања плаћања са изводом јединственог
рачуна Трезора.

Промј.
1 2 3 4 5
10 111911 Исправка вриједности 330,00
111511 Укалкулисани (улазни) ПДВ 67,40
111211 Роба у складишту – пиће и храна 463,40
-по коначном обрачуну

34
4.ПЕРИОДИЧНО ИЗВЈЕШТАВАЊЕ КОРИСНИКА
ПРИХОДА БУЏЕТА
4.1. Опште напомене
Основна сврха система финансијског извјештавања је да прикаже начин на

који Влада управља својим финансиијским ресурсима – приходима и издацима и
имовином и обавезама.
Одредбе Правилника о финансијском извјештавању за кориснике прихода
буџета Републике, општина и градова и фондова, дужни су спроводити буџетски
корисници и фондови из члана 2., тачка 12. и 13. Закона о буџетском систему
Републике Српске.
Министарство финансија Републике Српске, Сектор за буџет и јавне
финансије је у складу са Упутством о садржају и начину вођења регистра
корисника буџета Републике, успоставио Регистар корисника буџета Републике.
Формирани регистар значи да су сви корисници буџета Републике, који су у
наведеном регистру, обавезни да спроводе одредбе Правилника о финансијском
извјештавању. С обзиром на то, неопходно је да и све општине, односно градови у
Републици Српској формирају регистре својих корисника (корисика буџета
општине, односно града).
Да би се наведени регистри корисника формирали у општини, односно граду,
неопходно је да су сви ти корисници у ствари контролисани ентитети буџета
општине, односно града, дакле матичног ентитета.
Ентитет (нпр. буџет општине као матични ентитет) има контролу над другим
ентитетом (корисник буџета општине – контролисани ентитет) ако су јасно
дефинисани:
1. елемент власти - моћ управљања финансијским и пословним
политикама (извор финансирања је општински буџет, општина као
оснивач има већинско право гласа у управљачком органу),
2. елемент користи – могућност матичног ентитета да оствари користи
од активности другог ентитета (користи банака буџета општине за
локалну заједницу).
На основу направљеног регистра контролисаних ентитета општински буџет,
односно матични ентитет мора да обавијести сваког корисника буџета, односно све
контролисане ентитете о износу средстава буџета која су му планирана, као и о
обавези израде финансијског извјештаја и осталих извјештаја у складу са
Правилником о финансијском извјештавању.
35
Осим корисника буџета Рeпублике и корисника буџета oпштина, односно
градова, те буџета Републике, односно буџета општина и градова, одредбе овог
Правилника о финансијском извјештавању дужни су да спроводе и фондови и то9:
- Фонд за пензијско – инвалидско осигурање Републике
- Фонд за здравствено осигурање Републике
- Јавни фонд за дјечију заштиту Републике
- Завод за запошљавање Републике.
Рачуноводствена основа која се примјењује у рачуноводству буџетских
корисника у Републици Српској је модификовано начело обрачуна. Модификовано
начело обрачуна значи да се приходи признају на готовинској основи, а расходи,
обавезе и сва имовина се признају на обрачунској основи.
Буџетски корисници воде књиговодство буџета на основу рачуноводствених
начела, тачности, вјеродостојности, свеобухватности, ажурности и појединачном
исказивању позиција.
Корисници буџета Републике, буџета општине и градова, те фондови дужни
су спроводити одредбе Правилника о финансијском извјештавању. С тога, су
буџетски корисници обавезни да раде и достављају периодичне извјештаје и
годишњи финансијски извјештај.
Периодични финансијски извјештаји су извјештаји који се односе на периоде
краће од године дана. Периодични финансијски извјештаји се раде за сљедеће
периоде:
- 01.01. – 31.03.;
- 01.01. – 30.06.; и
- 01.01. – 30.09.
Периодични извјештаји се не раде за период (па према томе се и не достављају) од
01.01. до 31.12. фискалне године. На основу периодичних извјештаја и годишњег
финансијског извјештаја раде се извјештаји о извршењу буџета према одредбама
Закона о буџетском систему Републике Српске.
4.2. Периодични извјештаји буџета и буџетских

корисника
Обрасци за периодично извјештавање корисника буџета Републике и буџета

Републике, те корисника буџета општина и градова те буџета општина и градова
су10:
1. Збирни преглед прихода и расхода по економским категоријама –
Образац 1,
2. Расходи буџета по функционалној класификацији – Образац 2,
3. Преглед неизмирених обавеза – Образац 3,
9
Периодично извјештавање корисника прихода буџета Републике, општина и градова и фодова –
часопис Финрар, 7/05, Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске, 2005., стр. 105.
10
36
4. Посебни подаци о платама и броју запослених – Образац 4,
5. Преглед дознака из буџетске резерве – Образац 5,
6. Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима – Образац 6.
4.2.1. Садржај и начин попуњавања периодичних извјештаја

буџета и буџетских корисника
Попуњавање заглавља обрасца периодичног извјештавања дефинисано је

чланом 5. Правилника о финансијском извјештавању, а састоји се у сљедећем:
- У лијевом углу заглавља уноси се : назив надлежног министарства,
назив буџетског корисника, назив општине, сједиште корисника,
дјелатност по стандардној класификацији и жиро рачун буџетског
корисника;
- У алинеје Статистички и порески кодови уноси се статистички код
(матични број и шифра дјелатности), те порески, односно
јединствени идентификациони број (ЈИБ):
- У алинеје Кодови буџетске класификације уноси се организациони
код и функционални кодови
- У алинеји „Период извјештавања“ уноси се период од 01.01. до краја
периода за који се подноси извјештај (кумулативно).
Подаци се уносе у КМ (конвертибилним маркама), без децималних мјеста.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
Образац 1 Статистички и
порески кодови Кодови буџетске класифик.
Надлежно министарство:______________________ /_/_/_/_/_/_/_/ Организациони код
(матични број) /_/_/_/_/_/_/_/
Буџетски корисник:___________________________ /_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/
Општина:_______________________________ ____ (ЈИБ) Функционални кодови
Сједиште корисника:__________________________ /_/_/_/_/_/ /_/_/_/_/ /_/_/_/_/
Дјелатност по стандардној класификацији:_______ (шифра дјелатности) /_/_/_/_/ /_/_/_/_/
Жиро-рачун_________________________________
Образац 1 – Збирни преглед прихода и расхода по економским категоријама
Збирни преглед прихода и расхода по економским категоријама

Период извјештавања:од______до______
Р. Кумул.
Бр. Опис Број Усвојени Корекција Усвојени Остварени Остварено Износ Индекс
конта буџет буџета ребаланс кумулативни у текуђем претходне 4/3
износ периоду год.
37
1 2 3 4 5 6 7
Образац 1 – Збирни преглед прихода и расхода по економским категоријама

представаља преглед свих прихода, прилива и финансирања, односно
расхода,одлива и позајмљивљња у периоду извјештавања.
Колоне 1,2 и 3 овог обрасца односи се на планиране износе прихода односно
расхода, а подаци који се уносе односе се на цијелу фискалну годину.
Колона 4 – Остварени кумулативни износ, уносе се износи остварени у
периоду за који се подноси извјештај.
Колона 5 – Остварено у текућем периоду, уносе се износи који су остварени
у раздобљу од посљедњег извјештајног периода до краја новог извјештајног
периода.
Колона 6 – кумулативни износ претходне године, попуниће се подацима
који се односе на остварење у истом извјештајном периоду претходне године
Колона 7 – Индекс, уносе се подаци који представљају индекс остварења у
извјештајном периоду у односу на укупан план или буџет, односно подаци из
колоне 4 у односу на податке из колоне 3.
Дакле, корстећи се подацима из колона 3 и 4, добићемо информацију о
степену извршења усвојеног буџета, како по појединим врстама прихода и расхода
тако и по укупним износима. На основу података из колона 4,5 и 6, може се
пратити динамика извршења буџета по кварталима као и поређење са извршењем
буџета за исти период претходне године. Заједно са забиљешкама уз овај извјештај,
добија се потпуна информација о степену извршења, о евентуалним одступањима и
узроцима тих одступања, што представља основу за доношење одлука везаних за
извршење буџета.
Образац 2 – Расходи буџета по функционалној класификацији
Расходи буџета по функционалној класификацији

Период извјештавања: од__________до________200___године
Функ. код ОПИС ИЗНОС
У Образац 2 – Расходи буџета по функционалној класификацији уносе се

подаци о расходима буџетског корисника према према прописаној синтетичкој
функционалној класификацији.
Подаци о расходима по функционалној класификацији преузимају се из
књиговодства корисника и њихов збир мора бити једнак расходима по економској
класификацији који су приказани у обрасцу 1 (класа 6 и конта подкатегорије 82)
38
Образац 3 – Преглед неизмирених обавеза
Преглед неизмирених обавеза

Период извјештавања: од_________до_______
Обавезе из претходног периода Износ

извјештавања неизмирени
Р. ВРСТА Износ Износ Износи х обавеза Укупне
бр ОБАВЕЗЕ пренијет исплаћен који су још текућег кумулативне
у текући у неизмирен извјештајног обавезе
период текућем и периода (2ц+3)
периоду
1 2а 2б 2ц 3 4
Образац 3 – Преглед неизмирених обавеза, представља стање свих

евидентираних неизмирених обавеза буџета и буџетских корисника.
У колону 1- Врсте обавезе, уносе се обавезе по основним категоријама
односно по рочности као краткорочне и дугорочне обавезе, те у оквиру ових
категорија уносе се врсте обавеза , нпр. обавезе према добављачима у категорији
краткорочних или обавезе по основу дугорочних кредита у категорији дугорочне
обавезе.
Колоне 2а, 2б и 2ц Обрасца 3 односе се на стање обавеза из претходног
извјетајног периода
У колону 3 Обрасца уносе се салдо неизмирених обавеза које се односе на
текући извјештајни период.
Колона 4 – Укупне кумулативне обавезе, представља укупно стање
неизмирених обавеза на крају извјештајног периода, а уноси се збир колоне 2ц и
колоне 3 овог Обрасца.
Образац 4 – Посебни подаци о платама и о броју запослених
Посебни подаци о платама и броју запослених

Период извјештавања: од__________до__________
Р. бр Опис Остварени Остварено у Кумулативни

кумулативни текућем износ
износ периоду претходне
године
1 2 3
39
Образац 4 – Пружа податке о нето платама и накнадама као и о износима
пореза и доприноса по основу плата, те о броју запослених. Образац се попуњава
по основу обрачунатих плата за извјештајни период.
Подаци унесени у овај образац треба да одговарају подацима унесеним у
Образац 1, који се односе на бруто плате и накнаде плата (не уносе се подаци о
осталим личним примањима). У колону 1 – Остварени кумулативни износ – уносе
се подаци о нето платама и накнадама, порезима и доприносима, те подаци о броју
запослених за укупан извјештајни период.
У колону 2 – Остварено у текућем периоду, уносе се подаци о нето платама
и накнадама, порезима и доприносима, те подаци о броју запослених за текући
извјештајни период.
У колону 3 – Кумулативни износ претходне године – уносе се подаци из
Обрасца Посебни подаци о платама и о броју запослених за исти извјештајни
период претходне године.
Образац 5 – Преглед дознака из буџетске резерве
Преглед дознака из буџетске резерве

Период извјештавања: од____.____. до____.____200____.године
Р. бр Датум Институција Сврха Износ Износ

доношења која прима дознаке одобрен дознаке из
одлуке дознаку одлуком буџетске
резерве за
кумулативни
период
1 2 3 4 5
Образац 5 – Представља преглед дознака из буџетске резерве институцијама

којима су средства додијељена на основу одлука.
Колона 1 – датум доношења одлуке – уносе се датуми доношења одлука о
дознакама из буџетске резерве,
Колона 2 – Институција која прима дознаку – уносе се називи корисника
дознака из буџетске резерве,
Колона 3 – Сврха дознаке – уносе се кратки описи сврхе дознаке,
Колона 4 – Износ одобрен одлуком – уносе се износи дознака који су
одобрени одлуком,
Колона 5 – Износ дознаке из буџетске резерве за кумулативни период – уносе
се подаци о дозначеним износима за извјештајни период.
Циљ попуњавања Обрасца 5 је да се утврди проценат извршења износа
одобрених одлукама и износа одобрених буџетом, те проценат извршења
дозначених износа и износа одобреног буџетом.
40
Образац 6 - Посебни подаци о текућим и капиталним издацима
Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима

Период извјештавања: од______до_______
Р. б. Опис Број анал. Кумулативни Расходи Расходи

конта расходи остварени у остварени у
текућем кумулативном
периоду периоду
претходне
године
1 2 3
Образац 6 – Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима попуњава се

на основу података евидентираних на контима Подкатегирије 614000-Текуће
помоћи и Подкатегирије 615000-Капиталне помоћи.
Колона 1 – Остварени кумулативни расходи – уносе се подаци о датим
помоћима од 1. јануара до краја периода за који се подноси извјештај.
Колона 2 – Остварени расходи у текућем периоду – уносе се подаци о датим
помоћима за текући извјештајни период, односно о расходима од посљедњег
извјештајног периода до краја периода за који се подноси извјештај.
Колона 3 – Кумулативни износ претходне године - уносе се подаци из
Обрасца Преглед текућих и капиталних помоћи, за исти извјештајни период
претходне године.
4.2.2. Подносиоци, корисници, период и рокови подношења

обрасца периодичног извјештавања
1. Корисници буџета Републике Српске (министарства, институције

основног образовања, институције правосуђа, неке управе и дирекције) и
корисници буџета општине (корисници буџета општина у којима је уведено
трезорско пословање – корисници буџета општине: Приједор, Дервента, Добој и
Босански брод), који немају жиро-рачуне попуњавају и достављају сљедеће
обрасце:
- Образац 3 – Преглед неизмирених обавеза
- Образац 4 – Посебни подаци о платама и о броју запослених
- Образац 6 – Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима.
2. Корисници буџета који, који имају жиро рачуне, а чија је главна књига
дјелимично у саставу Главне књиге Трезора (институције високог образовања,
институције културе и др.) попуњавају и достављају сљедеће обрасце:
41
- Образац 1 – Збирни преглед прихода и расхода по економским
категоријама
- Образац 2 – Расходи буџета по функционалној класификацији
Образац 1 и Образац 2 корисници ће попунити на основу трансакција које су
евидентиране само у главној књизи корисника, односно за трансакције које нису
евидентиране у Главној књизи Трезора.
Образац 3, Образац 4 и Образац 6 корисници ће попунити на основу укупно
евидентираних трансакција (трансакције евидентиране у Главној књизи Трезора и
трансакције евидентиране само у главној књизи корисника).
3. Корисници буџета који имају властите жиро рачуне, а средства из

буџета Републике, односно буџета општине или града, добијају у виду дознака
и корисници којима се не дозначавају средства из буџета, а према регистру
буџетских корисника су сврстани у буџетске кориснике, попуњавају и
достављају сљедеће обрасце:
категоријама
- Образац 2 – Расходи буџета по функционалној класификацији
Корисници буџета РС наведене обрасце достављају у року од 10 дана по

извјештајном периоду, надлежном министарству или Министарству финансија.
Корисници буџета општине (корисници буџета општина у којима је уведено
трезорско пословање – корисници буџета општине: Приједор, Дервента, Добој и
Босански Брод), наведене обрасце достављају у року од 10 дана по извјештајном
периоду општинској служби за финансије.
Сви корисници су обавезни да у истом року доставе Образац 4 – Посебни подаци о
платама и о броју запослених и Републичком заводу за статистику
.
4.3. Периодични извјештаји фондова
Обрасци за периодично извјештавање фондова су11:

- Образац 7 – Приходи фондова по економским категоријама
- Образац 8 – Расходи фондова по економским категоријама
11
42
категоријама.
4.3.1. Садржај и начин попуњавања периодичних извјештаја

фондова
Попуњавање заглавља обрасца периодичног извјештавања дефинисано је

чланом 18. Правилника о финансијском извјештавању, а састоји се у следећем:
- У лијевом углу заглавља уноси се : назив надлежног министарства,
назив фонда, назив општине, сједиште фонда, дјелатност по
стандардној класификацији и жиро рачун фонда;
- У алинеје Статистички и порески кодови уноси се статистички код
(матични број и шифра дјелатности), те порески, односно
јединствени идентификациони број (ЈИБ):
- У алинеје Кодови буџетске класификације уноси се организациони
код и функционални кодови;
- У алинеји „Период извјештавања“ уноси се период од 01.01. до краја
периода за који се подноси извјештај (кумулативно).
Подаци се уносе у КМ (конвертибилним маркама), без децималних мјеста.
Образац 7 – Приходи фондова по економским категоријама, Образац 8 –

Расходи фондова по економским категоријама и Образац 9 – Збирни преглед
прихода и расхода по економским категоријма, попуњавају се на основу
књиговодствене евиденције из главне књиге фонда по економским категоријама
наведеним у колони обрасца „Број конта“.
Приходи фондова по економским категоријама

Период извјештавања: од_____до_____
Р. Број Финанијски Остварени Остварено Кумулативни

бр. Опис конта план кумулативни у текућем износ Индекс
(усвојени износ периоду претходне 2/1
ребаланс) године
1 2 3 4 5
Образац 8 и Образац 9 су истог облика као и Образац 7 у случају периодичног

извјештавања фондова.
У колону 1 – Финансијски план, образаца уноси се усвојени годишњи

финансијски план, односно ребаланс.
43
У колону 2 – Остварени кумулативни износ, образаца уноси се остварење по
наведеним економским категоријама за период извјештавања.
У колону 4 – Кумулативни износ претходне године, уносе се подаци о
извршењу у претходној години.
Колона 5 – Индекс, представља индекс остварења у односу на планиране
износе.
Попуњене обрасце 7,8 и 9 фондови су обавезни да у року од 20 дана по истеку
извјештајног периода доставе надлежном министарству и у истом року
Министарству финансија РС, Сектору за буџет и јавне финансије, ради израде
збирних извјештаја.
4.4. Текстуални дио периодичних извјештаја

корисника буџета Републике, општина и градова и
фондова
Корисници буџета Републике, општина и градова и фондова дужни су, да уз

обрасце периодичног извјештаја доставе и текстуални дио, којим ће12:
- Објаснити узроке одступања извршења годишњег плана прихода,
прилива и финансирања, расхода и одлива, а по могућности и
квантификовати одступања по узроцима настајања;
- Образложити најважније узроке одступања извршења у текућем
извјештајном периоду од извршења у истом периоду претходне
године;
- Образложити функционалну структуру расхода;
- Образложити стање неизмирених обавеза;
- Дати преглед уговорених односа, који могу постати обавеза (нпр.
спорови на суду);
- Дати преглед ненаплаћених потраживања;
- Оцијенити који се резултат очекује на крају године, те на основу
наведених оцјена навести мјере које ће се предузети ради отклањања
евентуалних поремећаја.
Корисници буџета Републике, буџета општина и градова те фондови
достављају образложење заједно са обрасцима надлежним министарствима,
односно надлежној служби за финансије општина и града гдје се саставља
збирни извјештај и прослеђује Министарству финансија, у року који је
дефинисан овим правилником за доставу образаца периодичног извјештавања.
12
44
5. ИЗРАДА ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХ
ИЗВЈЕШТАЈА БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
5.1. Годишњи финансијски извјештај
Рачуноводство је информациони систем који вреднује, обрађује и преноси

финансијске податке о неком предузећу13, односно како је то формулисао Комитет
за међународне рачуноводствене стандарде, рачуноводство пружа виталне услуге,
дајући финансијске податке о неком предузећу који су корисни широком кругу
корисника при доношењу пословних одлука. Основни инструменти који се користе
за пренос информација до корисника, јесу финансијски извјештаји. Може се рећи
да је основна сврха финансијских извјештаја давање информација о финансијском
положају, успјешности остваривања постављених циљева пословања и новчаним
токовима.
Садржај и начин финансијског извјештавања корисника прихода буџета
Републике Српске, градова, општина и фондова уређен је Правилником о
финансијском извјештавању за кориснике прихода буџета Републике, општина,
градова и фондова. Овим правилником дефинише се финансијски извјештај,
његово сачињавање, рокови за подношење као и одговорност за његову тачност.
Годишњи финансијски извјештај буџетских корисника и фондова чине14:
1. Биланс стања,
2. Биланс успјеха,
3. Биланс новчаних токова, и
4. Забиљешке уз финансијски извјештај.
Уз годишњи финансијски извјештај достављају се и:
1. Извјештај о извршењу буџета,
2. Извјештај о капиталним трошковима и финансирању,
3. Посебни подаци о платама и броју запослених.
5.1.1. Попуњавање образаца годишњег финансијског извјештаја
Прије поступања попуњавању образаца финансијског извјештаја, потребно је

извршити одређене провјере претходно извршених књижења, усаглашавање стања
на појединим контима, евидентирање инвентурних разлика и друге предбилансне
13
Gray/Needles: Финансијско рачуноводство, Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске, Бања
Лука 2001., стр. 127.
14
Израда годишњих финансијских извјештаја буџетских корисника - часопис Финрар, 1/05, Савез
рачуновођа и ревизора Републике Српске, 2005., стр. 120.
45
радње. Посебна пажња се скреће на обавезу вршења пописа средстава и извора
средстава, утврђивања разлика између стварног и књиговодственог стања,
доношење одлуке начину ликвидирања тих разлика, те књижења утврђених
инвентурних разлика. Циљ пописа средстава и извора средстава, као и других
предбилансних и контролних радњи, јесте да финансијски извјештаји пруже тачне
и потпуне податке о средствима, обавезама, као и о приходима и расходима,
примљеним и датим помоћима, за период за који се извјештај саставља. Обрасци се
попуњавају на основу књиговодствене евиденције из главне књиге.
Биланс стања
Биланс стања представља преглед стања средстава, обавеза и извора средстава
на одређени дан. Кад је у питању годишњи финансијски извјештај то је онда 31.
децембар године за коју се ради извјештај. Биланс стања се саставља након
усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем, које је утврђено
пописом, у складу са важећим Правилником о начину и роковима вршења пописа
и усклађивања књиговодственог са стварним стањем након што су затворена конта
прихода. Биланс стања се попуњава преузимањем салда са конта стања у главној
књизи, а бројеви конта су наведени у колони 1 обрасца.
Биланс успјеха
Биланс успјеха је извјештај који приказује приходе и расходе, односно вишак
или мањак прихода над расходима, исказан у фискалној години. Биланс успјеха се
саставља након што су позиције биланса стања усклађене са инвентурним стањем,
осим разлике између прихода и расхода која произилази из Биланса успјеха,
преузимањем салда са конта прихода и расхода у главној књизи. Важно је
напоменути да се у биланс успјеха не уносе подаци о капиталним приливима и
одливима, због чега се финансијски резултат по билансу успјеха разликује од
финансијског резултата исказаног у годишњем извјештају о извршењу буџета, у
који се уносе и капитални приливи, односно одливи.
Биланс новчаних токова

Биланс новчаних токова представља новчане токове и токове новчаних
еквивалената у току извјештајног периода. Подаци из биланса новчаних токова
узимају се из Биланса успјеха, Биланса стања, те директно из главне књиге.
Биланс новчаних токова буџетски корисник може саставити тако да на основу
извода жиро рачуна распореди уплате и исплате на позиције Биланса новчаних
токова и најмање на крају године провјери да ли је укупан промет по изводима
једнак промету у билансу у којем је груписан по позицијама. Биланс новчаних
токова може се саставити тако да се приходи и расходи преведу на примитке и
издатке, а примици и издаци се узимају у износу који је књижен на одговарајућим
контима у класи 8, само ако се ради о новчаним зајмовима и учешћима.
Приходи и расходи се преводе у новчане токове на сљедећи начин:
1. утврђује се разлика између крајњег и почетног стања потраживања,
обавеза и разгранничења, која су настала из основа прихода и
расхода и то по сваком конту прихода и расхода из Биланса;
46
2. разлика из редног броја 1. носи предзнак + или – зависно да ли се
додаје или одбија од одговарајућег износа прихода или расхода по
сљедећем правилу:
Новчани ток добија се повећањем (+) или смањењем (-)

Расхода Прихода
(+) (-)
(-) (+)
(-) (+)
(+) (-)
Образас Биланс новчаних токова попуњава се на сљедећи начин:

Новчане приливе чине приходи, капиталне трансакције и финансирање и
разлика стања потраживања на почетку године и стања потраживања на крају
године.
Новчане одливе чине расходи, капитални трошкови и финансирање и разлика
стања обавеза на почетку године и стања обавеза на крају године, те разлика
завршног стања унапријед плаћених расхода и почетног стања унапријед плаћених
расхода.
Нето новчани прилив је разлика укупних новчаних прилива и укупних
новчаних одлива.
Забиљешке уз финансијске извјештаје

Забиљешкама се објелодањују информације које захтијевају рачуноводствени
стандарди, те додатне информације које нису приказане у прописаним обрасцима,
али су потребне ради реалног приказивања. Забиљешке уз финансијске извјештаје
најчешће имају сљедећу структуру15:
1. основне информације о институцији – додатна објављивања;
2. основа припремања финансијског извјештаја;
3. изјава о основи процјењивања, извјештајна валута и ниво прецизности
који је кориштен при исказивању износа у финансијским извјештајима;
4. преглед свих примјењених рачуноводствених политика;
5. појединачне ноте.
Годишњи извјештај о извршењу буџета

Годишњи извјештај о извршењу буџета садржи три дијела:
- податке о приходима и расходима по економским категоријама,
- податке о финансирању,
- податке о расходима по функционалним категоријама.
Износ расхода по функционалним категоријама треба да је једнак износу
расхода по економским категоријама.
За разлику од осталих образаца, образац годишњег извјештаја о извршењу
буџета, осим колона „Остварено у претходној години“ и „Остварено у текућој
години“, садржи и колону „Планирано“ у којој се уносе и планирани износи и
15
47
планиране вриједности по усвојеном буџету или ребалансу. У извјештају се
утврђује и износ одступања од плана, тј. износ остварења плана буџета.
Извјештај о капиталним трошковима и финансирању

Овај извјештај сачињава се на основу промета конта класе 8 – меморандумска
евиденција о капиталним трансакцијама. Прије попуњавања обрасца, потребно је
сравнити промет конта класе 8 са прометом одговарајућих конта на којима су
књижене исте промјене, а које представљају билансне позиције. Тако ће се открити
евентуалне грешке, односно пропушеност или двострука или вишеструка књижења
на контима класе 8.
Посебни подаци о платама и броју запослених

Овај образац пружа податке о нето платама и накнадама, као и о износима
пореза и доприноса по основу плата те о броју запослених. Подаци из овог обрасца
треба да одговарају подацима који се односе на плате, а унесени су у образац
биланса успјеха.
5.1.2. Подносиоци, период и рокови подношења образаца

годишњег финансијског извјештаја
1. Буџетски корисници који немају жиро рачуне, односно корисници буџета

чија је главне књига у цјелини у саставу главне књиге Трезора, добијају из Трезора
попуњене обрасце финансијског извјештаја за текућу годину и то: Биланс стања,
Биланс успјеха, Извјештај о капиталним трошковима и финансирању и годишњи
извјештај о извршењу буџета.
Ови извјештаји би требало да буду уравнотежени, што претпоставља
утврђивање финансијског резултата. То значи да би се требало у главној књизи
ових корисника буџета, која се води у Трезору, прокњижити износ средстава у
висини исплађених обавеза, као приход, те их приказати у финансијском
извјештају, као и укупне обавезе које су настале у извјештајном периоду , без
обзира на то да ли су планиране у буџету или не.
Поред ових образаца, ови корисници попуњавају и образац Посебни подаци о
платама и о броју запослених, те ноте уз финансијски извјештај. Образац Биланс
новчаних токова неће попуњавати.
2. Буџетски корисници, који имају жиро рачуне, а чија је главна књига
дјелимично у саставу Главне књиге Трезора, попуњавају обрасце финансијског
извјештаја на основу бруто прометног биланса из Трезора и на основу бруто
биланса корисника и то: Биланс стања, Биланс успјеха, Годишњи извјештај о
извршењу буџета, Посебни подаци о платама и броју запослених (попуњавају се на
основу података из бруто прометног биланса Трезора и бруто биланса корисника) и
Биланс новчаних токова (попуњава се на основу бруто биланса корисника, односно
на основу трансакција евидентираних преко жиро рачуна корисника).
48
3. Буџетски корисници који имају жиро рачуне, а средства из Буџета
Републике, односно Буџета општине добијају у виду дознака и корисници којима
се не дозначавају буџетска средства, а према регистру буџетских корисника,
односно по неком другом основу сврстани су у буџетске кориснике, попуњавају
све обрасце из члана 24. Правилника.
Попуњене, потписане и овјерене обрасце и ноте корисници достављају до

краја фебруара текуће године за претходну годину, за коју се ради извјештај,
надлежном министарству, односно Министарству финансија, односно корисници
буџета општина, градској или општинској служби за финансије. Образац Посебни
подаци о платама и о броју запослених, доставља се, у истом року, и Републичком
заводу за статистику.
5.2. Финансијки консолидовани извјештај
Консолидација извјештаја је поступак израде једног извјештаја исте врсте за

све буџетске кориснике. У консолидованом извјештају елиминишу се односи
између корисника по основу обавеза и потраживања по свим основама , прихода и
расхода, издатака и примитака.
Консолидовани годишњи финансијски извјештај чине16:
1. Консолидовани биланс стања;
2. Консолидовани биланс успјеха;
3. Консолидовани биланс новчаних токова;
4. Ноте (забиљешке).
Уз годишњи консолидовани финансијки извјештај састављају се и:
1. Консолидовани годишњи извјештај о извршењу буџета;
2. Консолидовани извјештај о капиталним трошковима и финансирању.
У консолидованом билансу стања елиминишу се обавезе и потраживања

између буџетских корисника по свим основама (креити, позајмице, капиталне
трансакције и друго).
Консолидовањем биланса успјеха17 сабирају се приходи и расходи исте врсте
на приходној односно расходној страни у току обрачунског периода и тако настаје
консолидовани биланс успјеха.
Циљ консолидовања Биланса новчаних токова је да се поступком елиминацје
међусобних издатака и примитака између учесника консолидације утврде новчани
токови на консолидованом нивоу. Консолидовани биланс новчаних токова не
садржи новчане примитке и издатке између буџетских корисника, а саставља се на
основу појединачних биланса новчаних токова.
16
17
Родић Ј.: Теорија и анализа биланса, Привредник Беостар, Београд, 1997., стр. 354.
49
Консолидовани годишњи извјештај о извршењу буџета саставља се на основу
појадиначних извјештаја о извршењу буџета. Прије него што се приступи изради
обрасца Консолидовани годишњи извјештај о извршењу буџета неопходно је:
- Сравнити податке из појединих образаца ГИБ са подацима њихових
појединачних Биланса успјеха и са подацима њихових појединачних
Извјештаја о капиталним трошковима и финансирању.
- Сравнити податке из појединачних образаца ГИБ буџетских
корисника са властитим подацима о планирању и извршењу буџета.
- Након сачињавања Консолидованог годишњег извјештаја о
извршењу буџета на основу појединачних образаца ГИБ-а и након
елиминисања прихода и расхода из буџета потребно је извршити
поређење тих података са подацима на консолидованим обрасцима
Биланса успјеха и Извјештаја о капиталним трошковима и
финансирању.
Консолидовани извјештај о капиталним трошковима и финансирању саставља

надлежни орган за финансије, надлежно министарство, или институција која врши
консолидацију на основу извјештаја појединачних корисника.
Буџетски корисник је дужан да надлежном органу, односно служби достави
заједно са Извјештајем о капиталним трошковима и финансирању, податке о
трансакцијама са другим корисницима по позицијама извјештаја.
5.3. Одговорност за састављање и презентацију

финансијског извјештаја
У складу са Законом о буџетском систему Републике Српске и Законом о

Трезору, за тачност финансијског извјештаја, на одговарајућем нивоу одговорни
су18:
1. Министарство финансија и помоћник министра за Трезор, на нивоу
Буџета Републике;
2. Руководиоци и одговорна лица за рачуноводство у Трезору и код
буџетских корисника, на нивоу Трезора и буџетских корисника;
3. Градоначелници и начелници и начелници за финансије буџета
општина и градова и директори јавних фондова и фондова и одговорна
лица за рачуноводство.
Финансијски извјештај потписује овлаштено лице буџета, односно буџетског
корисника, сходно закону по којем је правно лице основано и овлаштено лице
буџета, односно буџетског корисника са одговарајућим професионалним
звањем и важећом лиценцом.
18
50
ЗАКЉУЧАК
У циљу задовољења јавних потреба, приходи прикупљени по основу пореза,

доприноса, и других давања, распоређују се на одређене буџетске кориснике
примјеном различитих инструменатаод којих је посебно важан буџет. Буџет је у
савременим државама основни инструмент финансирања јавних расхода који се
може дефинисати као план прихода и расхода, које одређено јавноправно тијело
доноси за одређено временско раздобље, које обично траје годину дана. То је
резултат дугог и сложеног процеса припреме детаљних планова за свако одјељење,
организацију или територијалну јединицу, што се назива буџетирање.
Задатак рачуноводствене професије је да обезбиједи поузданост финансијских
извјештаја који треба да буду јасни за све његове кориснике. Само на бази тачних
информација могу се донијети благовемене и исправне одлуке. Да би се то
постигло, мора постојати јасна и конзистентна законодавна регулатива , коју ће
буџетски корисници моћи правилно тумачити и једнако примјењивати.
Најзначајнији међу тим законима за јавни сектор су: Закон о рачуноводству и
ревизији РС, Закон ои ревизији јавног сектора, Закон о буџетском систему РС и
Закон о Трезору РС. Овим законима регулисана су многа питања, а између осталог
утврђивање и извршавање буџета,те рачуноводство, контрола и ревизија буџета
Републике, општина, градова и јавних фондова.
Закон о порезу на додату вриједност је кроз 22 поглавља регулисао систем
ПДВ-а у условима постојеће буџетске структуре БиХ. Први корак који буџетски
корисници треба да предузму у систему ПДВ-а је утврђивање да ли су или нису
порески обвезници ПДВ-а, односно да ли обављају само редовне дјелатности ради
којих су и основани или поред редовних дјелатности обављају и опорезиве
дјелатности. Такође, буџетски корисници, у поступку доношења буџета за наредну
фискалну годину морају сагледати утицај ПДВ-а на њихову буџетску позицију.
Корисници буџета Републике, буџета општина и градова, буџет Републике и
буџети општина и градова, те фондови, дужни су спроводити одредбе Правилника
о финансијском извјештавању. С обзиром на то, ови корисници су обавезни да раде
и достављају периодичне извјештаје и годишње финансијске извјештаје. На основу
ових извјештаја стиче се сазнање о степену извршења буџета, одступању извршења
и њихове узроке, о функционалној структури расхода, резултатима који се очекују
на рају године, финансијском положају, успјешности остварења постављених
циљева пословања и новчаним токовима, а самим тим и оцјена оног ко је
најодговорнији за успјешан рад субјекта. На основу периодичних извјештаја и
годишњег финансијског извјештаја раде се извјештаји о извршењу буџета према
одредбама Закона о буџетском систему Републике Српске.
Пема томе, иако се ради о непрофитним организацијама, буџетски корисници
имају своје финансијске циљеве. Ту се првенствено мисли на ликвидност, као
способност да се у сваком моменту измире доспјеле обавезе и која се због тога
посебно прати код извршења буџета. Стога, је неопходно и код буџетских
корисника, на сваком нивоу, обезбиједити евидентирање свих трансакција везаних
за имовину, обавезе, приходе, расходе и остало како би се могли израдити
финансијски извјештаји који пружају податке о реализацији дефинисаних циљева.
51
ЛИТЕРАТУРА:
1. Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично

извјештавање корисника буџета, Бања Врућица, 13.-14. јул 2006.;
2. Методе планирања јавних расхода – часопис Финрар, 3/06, Савез

рачуновођа и ревизора Републике Српске, 2006.;
3. Периодично извјештавање корисника прихода буџета Републике,

општина и градова и фодова – часопис Финрар, 7/05, Савез рачуновођа
и ревизора Републике Српске, 2005.;
4. Израда годишњих финансијских извјештаја буџетских корисника -

часопис Финрар, 1/05, Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске,
2005.;
5. Проблеми израде годишњих финансијских извјештаја буџетских

корисника - часопис Финрар, 1/04, Савез рачуновођа и ревизора
Републике Српске, 2004.;
6. Gray/Needles: Финансијско рачуноводство, Савез рачуновођа и

ревизора Републике Српске, Бања Лука 2001.
7. Родић Ј.: Теорија и анализа биланса, Привредник Беостар, Београд,

1997.
8. Кисић Д., Бердовић М.: Приручник за примјену контног оквира за

предузећа и задруге, Пословни биро, Београд, 1997.
9. Проф. др Никола Вукмировић: Предавања из предмета Специјална

рачуноводства, школска 2005/2006.
52
ПРИЛОГ:
1. Финансијски извјештај: Биланс стања,
2. Финансијски извјештај: Биланс успјеха.
53
БИЛАНС СТАЊА
на дан 31.12.2004. године
Група ИЗНОС
конта, ПОЗИЦИЈА Ознака ИНДЕКС
Претх- Текућа
конто АОП (5/4)
одна година
година
1 2 3 4 5 6
I АКТИВА
100000 А. Готовина, кратк.
0 потраживања и
200000 разграничења и залихе 201 1.000 4.132.243 -
мат. и робе
210000 Новчана средства и
племенити материјали 202 1.000 1.500 150,0
220000 Хартије од вриједности 203
230000 Краткорочна
потраживања 204
240000 Краткорочни пласмани 205
260000 Финанс. и обрачунски
односи са другим 206
повезаним јединицама
110000 Залихе материјала и робе 207
120000 Залихе ситног инвентара 208
290000 Краткорочна -
разграничења 209 4.130.743
000000 Б. Стална средства 210
011000 Стална средства 211 3.887.049 3.905.281 100,05
011900 ИВ сталних средстава 212 2.333.961 2.395.194 102,6
Неотписана вриједност 213
сталних средстава 1.553.088 1.510.087 97,2
(211-212)
041000 Остала нематеријална
улагања 214
041900 ИВ осталих
нематеријалних улагања 215
Неотписана вр. осталих 216
немат. улагања (214-215)
020000 Дугорочни пласмани 217
030000 Хартије од вриједности 218
090000 Дугорочна разграничења 219
54
1 2 3 4 5 6
УКУПНА АКТИВА
(201+213+214+216+217+ 220 1.554.088 5.642.330 363,1
218+219)
II ПАСИВА
500000 А. Краткорочне обавезе
и разграничења 221 580.285 4.793.540 826,1
510000 Кратк. текуће обавезе 222 156.113 46.051 29,5
520000 Обавезе по основу ХоВ 223
530000 Кратк. кредити и зајмови 224
540000 Обав. према радницима 225 241.667 265.411 109,8
560000 Финанс. и обрачунски
односи са другим 226 - 3.638.276 -
повезаним јединицама
590000 Кратк. разграничења 227
и Неевидентиране обавезе 182.505 843.802 462,3
570000 у ГКТ
400000 Б. Дугорочне обавезе и
разграничења 228
410000 Дугорочни кредити и
зајмови 229
420000 Остале дугорочне обавезе 230
490000 Дугорочна разграничења 231
300000 В. Извори средстава 232 1.553.088 848.790 54,6
310000 Извори сталних
средстава 233 1.553.088 1.510.087 97,2
320000 Остали извори средстава 234
330000 Извори средстава резерви 235
390000 Нераспоређени вишак 236
прихода и расхода -661.297
237
УКУПНА ПАСИВА 238
(221+228+232) 2.133.373 5.642.330 264.5
У Бањој Луци, Лице одговорно за Руководилац

Дана 28. 02. 2005. састављање биланса М.П. институције
55
БИЛАНС УСПЈЕХА
На дан од 01.01. до 31.12. 2004. године
Група ИЗНОС
конта, ПОЗИЦИЈА Ознака ИНДЕКС
Претх- Текућа
конто АОП (5/4)
одна година
година
1 2 3 4 5 6
600000 I РАСХОДИ
(102+134) 101 3.803.079 4.801.687 126,3
610000 А. Текући трошкови
(103+106+107+117+125+ 102 3.803.079 3.970.287 104,4
129)
611000 а) Плате и накнаде
трошкова запослених и
скупштинских 103 3.193.998 3.504.667 109,7
посланика (104+405)
611100 Бруто плате и накнаде 104 2.900.629 3.279.073 113,1
Накнаде трошкова
611200 запослених и 105 293.369 225.594 76,9
скупштинских посланика
612000 б) Порези и доприноси
на остала лична 106 - 66.388 -
примања
613000 в) Трошови материјала
и услуга (108 до 116) 107 609.081 399.232 65,5
613100 Путни трошкови 108 343 1.627 474,3
613200 Трошкови енергије 109 57.170 48.184 84,3
613300 Трошкови комуналних и
комуникационих услуга 110 164.415 99.555 60,6
613400 Набавка материјала 111 61.668 65.958 107,0
613500 Трошкови услуга превоза
и горива 112 3.311 3.192 96,4
613600 Закуп имовине и опреме 113 - -
613700 Трошкови текућег
одржавања 114 7.020 6.030 85,9
613800 Трошкови осигурања,
банкарских услуга и 115 10.546 10.882 103,2
услуга платног промета
613900 Уговорене услуге 116 304.608 163.804 53,8
614000 г) Текуће помоћи
(118 до 124) 117
64100 Помоћи другим нивоима
Владе 118
614200 Помоћи појединцима 119
56
1 2 3 4 5 6
614300 Помоћи непрофитним
организацијама 120
614400 Субвенције јавним
предузећима 121
614500 Субвенције приватним
предузећиам 122
614600 Субвенције финанс.
Институцујама 123
614700 Помоћи у иносранству 124
615000 д) Капиталне помоћи 125

(126 до 128)
615100 Капиталне помоћи

другим нивоима Владе 126
615200 Капит. помоћи
појединцима и непрофит. 127
организацијама
615300 Капиталне помоћи у
иностранству 128
616000 Б. Трошкови за камате
и остале накнаде 129
(130 до 133)
616100 Камате на позајмице
примљене кроз Државу 130
616200 Трошкови за иностране
камате 131
616300 Камате на домаће
кредите 132
616400 Остале накнаде везане за
кредитирање 133
680000 В. Дознаке нижим 831.400

потрош. јединицама 134
700000 II ПРИХОДИ
(136+150+165+169) 135 12.672 4.140390 -
А. Порески приходи - -
710000 (137+141+142+143+144+ 136 100
148+149)
711000 Порез на доходак и добит

(138 до 140) 137
711100 Порез на доходак 138
711200 Порез на добит предузећа 139
57
1 2 3 4 5 6
711300 Порез на приходе од
капиталних добитака 140
712000 Доприноси за социјално
осигурање 141
713000 Порез на лична примања
и приход од самост. дјел. 142
714000 Порез на имовину 143 100 -
715000 Порез на промет произв.
и услуга (145 до 147) 144
715100 Порез на промет
призвода 145
715200 Порез на промет услуга
146
715300 Акцизе 147
716000 Порез на међународну
трговину и трансакције 148
719000 Остали порези 149
720000 Б. Непорески приходи
(151+157+163+164) 150 12.572 9.647 76,7
721000 Приходи од предузетн.
активности и имовине и
приходи од позит. 151
курсних разл. (152 до
156)
721500 Прииходи од позитивних
курсних разлика 156
722000 Накнаде и таксе и
приходи од пружања 157 12.572 9.647 76,7
јавних услуга (158 до
162)
722100 Административне таксе 158
722200 Судске таксе 159 11.804
722300 Комуналне таксе 160
722400 Накнаде по разним
основама 161 92
722500 Приходи од пружања
јавних услуга 162 676 9.647 1.427,1
723000 Новчане казне 163
729000 Остали неорески приходи 164
730000 В. Текуће помоћи (166) 165
731000 Текуће помоћи (167+168) 166
731100 Помоћи из иностранства 167
731200 Помоћи од осталих нивоа
власти 168
58
1 2 3 4 5 6
Г. Приходи из буџета
780000 нижих потрошачких 169 4.130.743
јединица
III ВИШАК/МАЊАК 170
ПРИХОДА
ВИШАК ПРИХОДА 171
(135-101)
МАЊАК ПРИХОДА
(101-135) 172 661.297
ПОКРИВЕНО: из
кредита 173
ПОКРИВЕНО: из вишка
прихода претходне год. 174
ПОКРИВЕНО: из других 175
извора
НЕПОКРИВЕНО 176
У Бањој Луци, Лице одговорно за Руководилац

Дана 28. 02. 2005. састављање биланса М.П. институције
59

87424-Budzetsko Racunovodstvo-Vjezbe 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

87424-Budzetsko Racunovodstvo-Vjezbe 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

САДРЖАЈ:

1. Појам буџета и процес буџетирања.....................................................4

2.2. Закон о ревизији јавног сектора РС…………………….……….7

2.3. Закон о буџетском систему РС……………………………..……..8

2.4. Закон о трезору РС…………………………………………………9

3. Буџетски корисници у систему ПДВ-а………………………….….16

3.1. Опште напомене………………………………….……………....16

3.2. Обиљежја система ПДВ-а у БиХ и РС…………………...…….17

3.3. Порески третман буџетских корисника……………………….18

3.4. Утицај ПДВ-а на буџетске

3.5. Утицај ПДВ-а на буџетске кориснике –

3.6. Право на одбитак сразмјерног дијела улазног ПДВ-а……....20

3.7. Процедура књиговодственог евидентирања ПДВ-а…..…….24

4. Периодично извјештавање кориника прихода буџета…………..34

4.1. Опште напомене…………………………………………….……34

4.2. Периодични извјештаји буџета буџетских корисника……...35

4.3. Периодични извјештаји фондова………...…………………..…41

4.4. Текстуални дио периодичних извјештаја корисника

5. Израда годишњих финансијских извјештаја

5.1. Годишњи финансијски извјештај……………………………...44

5.3. Одговорност за састављање и презентацију

Систем финансијског извјештавања у јавном сектору треба да прикаже начин

Приходи прикупљени од пореза, доприноса и других давања ради

На основу ових података, а прије приступања изради планова и буџета,

2.1.Закон о рачуноводству и ревизији РС

Овај закон уређује материју из области рачуноводства и ревизије која се

Рачуноводствени извјештаји и извјештаји о пословању

Вођење пословних књига у правном лицу и другој непрофитној организацији,

Ревизија рачуноводствених извјештаја

2.2. Закон о ревизији јавног сектора Републике Српске

Овим законом регулише се организација, надлежност, циљеви, дужности,

Овај закон прописује активности на уређењу односа у јавној потрошњи

Закон садржи сљедећа поглавља3:

2.4. Закон о трезору Републике Српске

Један од важних закона које је Република Српска донијела, након Закона о

Сви јавни приходи морају се уплатити на систем јединственог рачуна

Закон о трзору има сљедећу композицију5:

II- Начин рада трезора

3. Распоређивање и поврат јавних прихода

4. Исплата преко јединствених рачуна трезора и осталих пословних

5. Планирање извршења буџета

7. Централизовани обрачун и исплата плата

10. Контрола буџетских корисника

11. Отплата дуга, задуживање, издавање гаранција и управљање

12. Књиговодствено евидентирање имовине и обавеза Републике Српске

III- Систем главне књиге трезора

IV- Казнене одребе и V- Прелазне и завршне одредбе

3. БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ У СИСТЕМУ ПДВ-а

3.1. Опште напомене

Порез на додату вриједност, односно ПДВ је, као облик опорезивања

3.2. Обиљежја система ПДВ-а у БиХ и РС

Законом о порезу на додату вриједност уведена је обавеза и регулисан систем

Потрошни облик ПДВ-а подразумјева да се пореском обвезнику одобрава

3.3. Порески третман буџетских корисника

Под буџетским корисницима се подразумијевају органи и организације

На основу закона о ПДВ-у и комплетног поглавља IX- Одбитак улазног

Буџетски корисник који није ПДВ обвезник, набавио је материјал, за који му је

Слиједи књижење код буџетског корисника:

Конто Опис Дугује Потражује

Буџетски корисник, који није ПДВ обвезник, набавио је рачунар за који му је

Конто Опис Дугује Потражује

3.5. Утицај ПДВ-а на буџетске кориснике – пореске

Буџетски корисници постају ПДВ обвезници: