Visoka poslovna škola strukovnih studija, Leskovac

SEMINARSKI RAD
Tema:Elementi ponude i tražnje

Mentor: Student:
Prof.Bratislav Prokopović Jelena Denić
11239
Menadžment u
biznisu

2010
 SADRZAJ:

1. …………………………………………….…..Uvod

2. …………………………………..…Elementi traznje

3. ………………………………….…Elementi ponude

4. ……………………………………Trzisna ravnoteza

5. …………………………Elasticnost ponude i traznje

5.1 …………………………………Elasticnost traznje

5.2 ……………………………..….Elasticnost ponude

6. …………………………..…Analiza ponude i traznje

1
 Uvod

U uslovima robne proizvodnje,razmena robe predstavlja

osnovni oblik povezivanja samostalnih robnih proizvodjaca I
ukljucivanja u drustveni proces reprodukcije.proces robne
razmene svodi se na kupovinu I prodaju iza kojih stoje
odredjeni odnosi ponude I potraznje datih vrsta
roba.ekonomija ima veoma mocno orudje za objasnjavanje
mnogih promena u nasem ekoomskom okruzenju
Obim ponude I potraznje za svakom vrastom robe igra
znacajnu ulogu u formiranju visine njihovih cena.Ukoliko je
ponuda pojedine vrste robe veca nego potraznja,onda je njena
cena niza,a u koliko je traznja veca od ponude onda je njena
cena visa.sve promene ljudskih zelja I potreba,promene
prirodnih izvora I drugih proizvodnih cinilaca,trziste
automatski registruje kroz promene cena I prodate kolicine
robe.

2
Karakteristika trzisne ekonomije jeste neprestano menjanje
cena,odnosno kupljenih I prodatih kolicina proizvoda I
usluga.Ovo je rezultat delovanja ponude I traznje na trzistima
roba,odnosno usluga.

ELEMENTI TRAZNJE

TRAZNJA se definise kao kolicina dobara I usluga koju su

kupci spremni platiti po odredjenoj ceni u odredjenom
vremenskom periodu.Pod predpostavkom da se ostali faktori
ne menjaju,onda postoji cvrsta veza izmedju trzisne cene robe
I trazene kolicine robe I ona se izrazava kao:

Qd=f(P)

Gde je Qd-trazena kolicina a P trzisna cena.

Funkcija traznje se moze prikazati tabelarno ili graficki sto

nam omogucuje da dobijemo tabelu,odnosno krivu traznje.
Kriva traznje ce nam dati graficki prikaz odnosa trazene
kolicine I cena.Na apcisi ce biti prikazana trazena kolicina a
na ordinate cene.
U koliko je funkcija traznje linearna,tada ce ona imati pravac
odredjen jednacinom Qd=a-bP gde parameter (a) oznacava
cenu pri kojoj je trazena kolicina jednaka nuli,parameter
(b)nagib krive traznje.

3
Na osnovu ovog zakona (zakona opadajuce traznje) sa
porastom cena trazena kolicina se smanjuje a sa smanjenjem
cena,ova kolicina se povecava.
Traznja ne zavisi samo od cene robe nego I od niza drugih
faktora kao sto su:
a)prosecni dohodak
b)cene odredjenih roba(substitutnih I komplementarnih)
c)velicina trzista
d)ukusi I preferencije
e)posebni uticaji

U koliko se promeni cena dolazi do promene trazene kolicine I

ona se iskazuje kao pomeranje uzduz krive traznje.U koliko
cena ostane ista,a promene se drugi pomenuti faktori,docice
do promene traznje.Ovo ce se iskazati kao pomeranje same
krive traznje u desno ili levo u odnosu na ordinate

ELEMENTI PONUDE

PONUDA predstavlja kolicinu dobara I usluga koja se nudi na

trzistu po odredjenoj ceni I odredjenom vremenskom
periodu.Funkcija ponude odredjuje uzajamnu vezu izmedju
ponudjene kolicine robe I trzisne cene:

Qs=fr(P)

Gde je Qs-ponudjena kolicina a P-cena

4
Kod ponude se za razliku od traznje kolicina I cene nalaze se u
srazmenom odnosu.

Iz tabele ponude mozemo naci krivu ponude.Na apcisi cemo

prikazati ponudjene kolicine a na ordinate cene.I funkcija
ponude kao I funkcija traznje se prikazuje I u obliku tabela ili
graficki,odnosno kriva ponude .U koliko je funkcija linearna
onda ce kriva ponude imati pravac odredjenom jednacinom:

Qs=c+dP

Parameter (c) oznacava cenu pri kojoj je ponudjena kolicina

jednaka nuli,a parameter (d) nagib krive ponude.Kriva ponude
ima pozitivan nagib zbog delovanja zakona opadajucih
prinosa.
Osim od cene robe ponuda zavisi od drugih cinilaca kao sto
su:
a)troskovi proizvodnje(oni zavise od cena input I tehnoloskih
unapredjenja)
b)cene odredjenih roba(substitutnih I komplementarnih)
c)politike drzava
d)posebni uticaji

U koliko dodje do promene cene promenice se I ponudjena

kolicina,a u koliko dodje do promene drugih cinioca koji
deluju na ponudu,a cena se ne menja docice do promene
ponude.
Rast ponude izazvace pomeranje krive ponude u desno,a
smanjenje ponude izazvace pomeranje krive u levo.

5
 TRZISNA RAVNOTEZA

U koliko se ponuda I traznja izjednace,onda na trzistu

dobijamo trzisnu ravnotezu.Graficki odredjivanje trzisne
ravnoteze dobija se presekom krive ponude S I krive traznje D
U tacki preseka trzisna cena jeste ravnotezna cena,a kolicina
predstavlja ravnoteznu kolicinu.
U koliko imamo odstupanja trzisnih cena od
ravnotezne,imamo trzisnu neravnotezu.
Ako su trzisne cene nize od ravnoteznih javlja se visak traznje.
Da bi se viskovi realizovali proizvodjaci moraju da smanje
cene,a kupci moraju prihvatiti vece cene kada se pojavi visak
traznje.
Ovo prilagodjavanje odvija se automatski.Ako drzava
intervenise dolazi do trzisne neravnoteze sa posledicama kao
sto su visak ponude ili visak traznje.

ELASTICNOST PONUDE I TRAZNJE

ELASTICNOST TRAZNJE

Cenovna elasticnost traznje predstavlja osobinu traznje da se

menja pod uticajem promene cena.Ona izrazava odnos
izmedju procentualne promene trazene kolicine I procentualne
promene cena.
Elasticnost traznje moze se meriti koeficijentom elasticnosti
traznje.
Ovaj koeficijent moze biti veci,jednak ili manji od 1.

6
U koliko je koeficijent elasticnosti traznje veci od 1,onda je
traznja elasticna.Onda promena cena od 1% izaziva promenu
trazene kolicine vecu od 1%.Ako je on veci od 1,tada je
traznja jedinicno elasticna,pa ce promena cena od 1% izazvati
promenu trazene kolicine takodje od 1%.U koliko je
koeficijent elasticnosti manji od 1,onda je traznja neelasticna
pa ce promena cena od 1% izazvati promenu trazene kolicine
u manjem iznosu.

Savrseno neelasticna traznja,jeste ona gde trazena kolicina ne

reaguje na promenu cena,bez obzira na to kolika jet a
promena.

Savrseno elasticna traznja jeste ona kod koje jako mala

promena cena izaziva ogromnu promenu trazene kolicine.

Graficki savrseno neelasticna traznja ima vertikalni pravc,dok

savrseno elasticna traznja ima horizontalni pravac.

Od elasticnosti traznje zavisi kakav ce biti ukupan prihod koji

predstavlja proizvod kolicine I cene.

Kod odredjenih dobara elasticnost traznje zavisi od:

a) Vrsta potreba (egzistencijalne ili luksuzne)
b) Postojanja substitute
c) Duzine vremena reakcije potrosaca
d) Relativnog ucesca dobara u ukupnim izdacima potrosaca

7
Traznja ce biti elasticna ako je potreba manja,ako na trzistu
egzistiraju substitute,ako je vreme reakcije potrosaca duze I
ako je relativno ucesce dobra u ukupnim izdacima potrosaca
vece.

Traznja ce biti neelasticna ako je intenzitet potreba za

odredjenim dobrom veliki,ako je vreme reakcije potrosaca
krace,I ako je relativno ucesce dobra u ukupnim izdacima
potrosaca manje.

ELASTICNOST PONUDE

Elasticnost ponude predstavlja osobinu ponude da se menja

pod uticajem cena.

Elasticnost ponude merena koeficijentom elasticnosti ponude

pokazuje odnos izmedju procentualne promene ponudjene
kolicine I procentualne promene cena.

U zavisnosti od procentualne promene ponudjene kolicine

dobara(veca,manja ili jednaka) ponuda moze biti
elasticna,neelasticna I jedinicno elasticna.

Ponuda moze biti savrseno elasticna I savrseno neelasticna.

Kod savrseno elasticne ponude veoma mala promena cena

izaziva jako veliku promenu ponudjene kolicine dobara I onda
je kriva ponude paralelna sa apscisom.

8
Kod savrseno neelasticne ponude,ponudjena kolicina
dobaraostaje ista bez obzira koliko se menja cena I kriva takve
ponude jeste uspravna na apcisu.
Na elasticnost ponude utice:
a)stepen do kog se moze povecati proizvodnja u odredjenom
privrednom sektoru
b)vreme

U koliko su mogucnosti povecanja proizvodnje vece I ako je

vreme duze ponuda ce biti elasticnija.Medjutim ponuda ce biti
neelasticna ako su mogucnosti povecanja proizvodnje
ogranicene a vreme krace.

ANALIZA PONUDE I TRAZNJE

Analizom ponude I traznje objasnjavamo zaostajanje

poljoprivrede.U ovoj grani tehnoloski napredak je bio
ogroman I izazvao povecanje ponude,medjutim nije doslo do
poboljsanja polozaja poljoprivrede usled neelasticnosti traznje
sto je prouzrokovalo nize cene poljoprivrednih proizvoda I
nize dohotke poljoprivrednika.

Slicnu analizu ponude I traznje primenjujemo kod poreskog

opterecenja.Koliko ce se poreza prelivati na potrosace zavisi
od relativne elasticnosti ponude I traznje.U koliko je potraznja
relativno neelasticna u odnosu na ponudu porez ce se
prebacivati na potrosace.U slucaju da je ponuda relativno
neelasticnija u odnosu na traznju onda se porez prebacuje na
proizvodjace.
9
Drzava pored posrednog delovanja na cene (preko ponude I
traznje) deluje I neposredno na trzisne cene.U tom slucaju
drzava odredjuje maksimalne odnosno minimalne cene dobara
I usluga.Bez obzira na ispravnu nameru drzave posledice
ovakvog delovanja su :
Pojave viskova I manjka na trzistu
Neefikasnost
Neracionalnost

10
 Zakljucak

Kroz ovu osnovnu analizu ponude I traznje mozemo reci,da su

ove dve komponente vrlo vazne na trzistu.To su osnovni
mikroekonomski alati koji nam govore koliko ce proizvodjaci
biti spremni proizvesti,tj.koliko ce potrosaci potrazivati
odredjenu vrstu robe,zavisno od cene.kada ne bi postojala
ponuda,odnosno potraznja,trziste bi se naslo u pravom
haosu,jer tada se ne bi znalo koju kolicinu treba
ponuditi,odnosno koja kolicina je potrazivana vise ili
manje.najvaznije od svega je da ce ponuda I traznja uvek
postojati bez obzira na faktore koji na njih uticu,jer uvek ce
biti neko ko ce ponuditi odredjeni proizvod I neko ko ce
potrazivati odredjene kolicine tog proizvoda.

11
 Literatura

-Dr.Zika Stojanovic Osnovi ekonomije,Visoka poslovna skola

strukovnih studija Leskovac,2007
-Dusan Zdravkovic I Dragoslav Kitanovic “Principi
ekonomije”NIs ,2004

12