SADRZAJ

 Kako je nastala nafta?

 Uvod u priču?

 Uzroci?

 Posledice?

 Sanacija?

 Štete od izlivanja nafte?

 Šta uraditi kada se pridje mestu izlivanja?

 Šta preuzima JP TRANSNAFTA u slučaju izlivanja?

 Primeri?

 Dešavanja u svetu u vezi izlivanja nafte?

 Šta je nafta i naftni derivati?

 Zaključak

 Literatura

KAKO JE NASTALA NAFTA?

1
Nafta se još naziva i „petrolej“,što nam daje i ključ za objašnjenje kako je
nastala nafta.Reč „petrolej“,naime znači „ulje iz stena“.Naučnici misle dea je
petrolej stvoren od biljaka i životinja koje su ziveli u pradavna vremena u toplim
morim i na njihovim obalama.U to vreme skoro čitava Zemlja bila je prekrivena
morima.Uginule zivotinje i biljke su se nsgomilavale na dnu mora hiljadama i
hiljadama godina.Vremenom se preko njih nataložile više miliona tona peska i
mulja.Pod pritiskom su se mulj i pesak menjali u stene.Pri tom su se ostaci
biljaka i zivotinja pretvarali u tečnost tamne boje koja se utiskivala u šupljine
stena.Kad je došlo do izdizanja nekih delova Zemljine kore,nekadašnje morsko
dno postalo je suva zemlja.Tom prilikom nesto od pomenute tečnosti izbilo je
na površinu,pa je tako primećena od strane ljudi.

UVOD U PRIČU

2
Naftna mrlja ili naftno zagadjenje je takvo zagadjenje koje je nastalo usled
izlivanja nafte u more.Veliki problem predstavljaju eventualne havarije tankera
tokom kojih se velike količine nafte izlivaju u okejane.Postoji vise nacina kako
moze doci do izlivanja nafte od kvara na opremi ,ratova izmedju drzava
terorističkih napada, ilegalnog izlivanja nafte gde se nastoji da se uštede
troškovi koje uzrokuje odlaganje otpada ili prirodnih uzročnika u vidu uragana
koji mogu da prouzrokuju prevrtanje tankera sa naftom.Izlivanja nafte imaju
strasnje efekte na čitav ekosistem-ptice umiru ukoliko im se peraja natope
naftom jer pokusavaju da se očiste od nafte i tom prilikom dolazi do trovanja i
umiranja,a isto se dogadja i sa ostalim životinjama kad im nafta dodje u pluća
ili jetru. Posledice od izlivanja nafte često su katastrofalne,višestruke i nazalost
veoma dugotrajne.

UZROCI

3
U toku jednog meseca preko okejana se transportuje više od stotinu miliona
tona sirove nafte i to vrlo često u velikim tankerima koji mogu da ponesu oko
petsto hiljada tona.Ukoliko neki od njih dozivi havariju deo te nafte će se izliti u
more,ali vetrom i talasima moze dospeti i do obale.Najčešće baš u 90%
slučajeva ,se nafta u more izliva baš na ovaj način.Havarije koje mogu izazvati
slična zagadjenja se mogu desiti i na bušionama,a poznata su i takozvana
pritajna zagadjivanja usled ispiranja brodskih tankova na moru ili zbog loše
spojenih naftovoda.Ipak,opisane nesreće su odgovorne za tek pet procenata
ukupnog zagadjivanja mora.

POSLEDICE

Posledice izlivanje nafte u more ,u dodiru sa vazduhom se stvara tanka skrama

koja isparava.Medjutim usled talasanja,nafta se vezuje za vodu i nastaje tzv.
„čokoladna pena“ od koje umiru zivotinje u priobalnom pesku.Na površini mora
,nafta je poput neprovidne folije koja onemogućava prodor vazduha i sunčeve
svetlosti,što uzrokuje pomor planktona,koji su vazan deo u lancu ishrane u
moru.Morske ptice stradaju od katrana koji im se lepi za perije i onemogućava
letenje.Osim posledica po zivi svet,ova zagadjenja uništavaju i ulove riba i
plaze,gde ostavljaju debeo sloj katrana.

SANACIJA

4
Kada se nafta izlije u more ,specijalni brodovi pokušavaju što brže da je
usisaju,ali u tome uspevaju samo ako je more mirnio.Primenjuje se i spaljivanje
te nafte,kao i hemijska sredstva,ali i tim načinom se zagadjuje more.Za
oporavak od ovakvog zagadjenja često je potrebno i do nekoliko godina,jer
nafta koja se natalozila na dnu moze nakon dugo vremena da dospe na
površinu.

ŠTETE OD IZLIVANJA NAFTE

Štete od izlivanja nafte mogu da budu:

 ekološke

 ekonomske

 estetske

Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava i koncentracija nafte.Nafta

koja pluta na površini moze svojim fizičkim osobinama da ugrozi biljke i

5
zivotinje jer sprečava fotosintezu,disanje i hranjenje.Nakon izlivanja nafte
aromacki ugljovodonici uzrokuju neposrednu smrt kod mnogih
mikroorganizama.Nakon nekoliko dana oni ispare ,a nafta ostaje u kuglicama
koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci uništene prirodnim procesima
biodegradacije pri čemu učestvuju i neke
bakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive(candida,cladosporium)
i alge.Posledica toga je smanjenje količine kiseonika u moru,zbog poremećaja u
njegovom dotoku.Ekosistemi kontaminirani sirovom naftom mogu se godinama
oporavljati ,a moze se desiti da se nikad neostvari.Ne postoje dve iste naftne
mrlje zato što su uvek različiti uslovi u kojima se javljaju,bilo da se radi o
tipovima nafte,lokaciji ili vremenskim prilikama.Ipak uopšteno postoje četiri
glavne metode za čišćenje:

1. ostaviti naftu da se sama razlozi prirodnim putem

2. ograditi mrlju i sakupiti je sa površine vode koristeći opremu za

upijanje

3. disperzanti se koriste za razlaganje nafte i ubrzanje prirodne

biorazgradnje

4. ubacivanje bioloških supstanci i naftnu mrlju radi ubrzanja

biorazgradnje

Naime danas je naj korisnija metoda biorazgradnja,jer se nafta ,kao i druge

prirodne materije ,razgradjuju u jednostavnije sastojke kao sto su CO 2,voda i
biomasa.Zbog dokazane efikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda
za uklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu.Nazalost ,mnoge naftne
kompanije ne rade ovakve metode jer su skuplje(iako efikasnije od drugih
metoda)Problem zagadjenja voda naftom i njenim derivatima svakim danom je
sve prisutniji.Nezeljeni incidenti koji koji donose ogromne stete okolini
dogadjaju se prilikom vadjenja ,transporta ,obrade i spremanja nafte.Kako bi se
sprečile nezeljene nezeljene posledice koje takva zagadjenja mogu imati na
okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila za naftna preduzeća.Ta preduzeća
su duzna da obezbede timove stručnjaka,uključujući i ekologe,koji će nadzirati
njihov rad.Takodje svaka zemlja koja ima veća industriska postrojenja dužna je

6
unapred da pripremi operativne planove u koima će izneti na koji način će
postupiti u sličaju nezeljenog incidenta izlivana nafte.Pri tome se gleda da se
prilikom uklanjanja štete ne koriste preparati koji bi oš više ugrozili sredinu
umesto da je očuvaju(npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava).U slučaju
izlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanju izliva,zajedno sa
predvidjanjem padavina.Na taj način je moguće na vreme preuzeti
odgovarajuće mere ublazavanja u ugroženim oblastima.

ŠTA URADITI KADA SE PRIDJE MESTU IZLIVANJA?

Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licu mesta:

• ugasiti cigaretu,

• izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava,

• izbegavati kontakt sa iscurelom tečnosti,

• ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smera duvanja vetra,

odnosno uz vetar),

• pozvati JP TRANSNAFTA na br. 011/2459-191 i miliciju (92)

ŠTA PREDUZIMA JP TRANSNAFTA U SLUČAJU IZLIVANJA?

Po prijemu obaveštenja o havariji, prestaje se sa pumpanjem (ako je u toku),

zatvaraju se sekcijski blok ventili u cilju izolovanja oštećenog dela naftovoda.
Interventna ekipa izlazi na lokalitet havarije, obezbeđuje ga, identifikuje

7
 mesto i prirodu havarije, kao i neposrednu opasnost od požara i eksplozije.
Poziva miliciju (ako to već nije učinjeno od strane lica koje je prvo primetilo
izlivanje), i ako smatra neophodnim, vatrogasce. Shodno vrsti i obimu
oštećenja, pristupa se njegovom saniranju.

PRIMERI

Naftni tanker „Prestiž“ je potonuo 19. novembra 2002. i tom prilikom je u more
dospela polovina ukupnog tovara koji je iznosio oko 77.000 tona sirove nafte.
Zagađenje je pogodilo oko 2.900 kilometara španske obale.Slični primeri su se
desili 1978. kada je tanker „Amoko Kadiz“ uz obale Bretanje ispustio oko
230.000 tona nafte i 1989. kada je „Eskon Valdez“ izlio oko 40.000 tona
izazvavši uginuće na hiljade morskih životinja, posebno sisara.

DEŠAVANJA U SVETU U VEZI IZLIVANJA NAFTE

 Najveće dosad zabeleženo izlijevanje nafte u okeane desilo se 1989. a

vezano je uz tanker Exxon Valdez i njegovo ispuštanje u more oko 42
miliona litara sirove nafte. Ova ekološka katastrofa ostavila je veliki trag

8
 usprkos činjenici da je samo kompanija Exxon potrošila više od 2
milijarde dolara kako bi očistila more i obalu od zagađenja.Kao rezultat
ove ekološke katastrofe velik broj biljnih i životinjskih vrsta nepovratno je
nestao iz pogođenog zaliva Cook i morskog prolaza Princ William gde se
dogodila nesreća.Pokušaji čišćenja takođe su bili loši po procenama nekih
stručnjaka, jer su deterdženti i razne hemikalije dodatno zagadili more.
Da bi se što više smanjio negativan učinak ekoloških katastrofa nastalih
izlivanjem ulja Američki Kongres je 1990. doneo takozvani Ocean
Pollution Act (OPA) u kojem je između ostalog naglasak na sledećim
stavkama: svaki vlasnik tankera mora imati plan u slučaju eventualne
katastrofe, a taj plan mora biti u pisanom obliku, tankeri moraju imati
trup sa dvostrukom oplatom, svaki vlasnik odgovara iznosom od 1200
dolara za svaku tonu nafte koja se izlije, te da obalna straža uviek mora
znati i davati instrukcije tankeru kuda sme da plovi kako bi se sprečilo
izlivanje.Dokle god se insistira na nafti kao primarnom energentu
događaće se i havarije i zagađenja okeana sa teškim posledicama, iako
spomenute mjere iz OPA programa predstavljaju pozitivne pomake u
sprečavanju nastanka havarija tankera i ublažavanju već nastalih
havarija.

 Sredinom jula, zbog izraelskih vazdušnih napada na elektranu južno od

Bejruta, u Sredozemno more izlilo se izmedju 10 i 15.000 tona sirove
nafte. Libanski zvaničnici i medjunarodni eksperti procenjuju da je time
oštećeno 150 kilometara ibanske obale. Naftna mrlja plovi ka severu, a
prema nekim izveštajima ugrožena je obala Sirije. Medjutim, portparol
libanskog ministarstva za zaštitu životne sredine, Gada Mitri, kaže da još
nije moguće u potpunosti proceniti štetu. «Izrael nam nije vratio kontrolu
nad našim teritorijalnim vodama, tako da ne možemo da odemo na lice
mesta i procenimo situaciju. Umesto toga primorani smo da koristimo
satelitske snimke» kaže Mitri.Pre sukoba, libanske plaže bile  su velika
turistička atrakcija. No, zvaničnici brinu da će dugoročni efekti naftne
mrlje zadati novi udarac libanskom turizmu, koji zemlji donosi oko 2

9
 milijarde dolara prihoda godišnje. Industrija ribolova takodje je ozbiljno
ugrožena jer je nafta otrovala ribe i druge morske životinje. Ekolozi brinu
i zbog posledica izlivanja nafte na ugroženu vrstu morskih kornjača, jer se
nesreća dogodila za vreme njihove sezone parenja. Gada Mitri iz
ministarstva za zaštitu životne sredine kaže da će čišćenje obale
verovatno koštati više od 64 miliona dolara, i trajati najmanje godinu
dana. «To ne znači da će za godinu dana libanska obala biti isto što je bila
ranije», napominje Mitri. Ona dodaje da su neke vlade i medjunarodne
organizacije obećale sredstva, opremu i stručnu pomoć, ali se nastavljaju
napori da se obezbede milioni dolara potrebni da bi se spasila libanska
obala. «Obično, u roku od 72 sata od izlivanja, stručnjaci već okruže mrlju
i prate razvoj situacije. To nije bio slučaj u Libanu, zato što niko nije
mogao da brzo reaguje pod vatrom...»

 Ekološka organizacija Grinpis nedavno je poslala jednog od svojih

ronilaca u more blizu elektrane Džijeh iz koje se izlila nafta. Grinpis je
dokumentovao da je velika količina nafte potonula na dno mora,
prekrivši površinu od oko stotinu metara dužine i više desetina metara
širine.  Basma Badran, portparol Grinpisa, kaže da se kod izlivanja nafte
retko dešava da mrlja potone, i dodaje da je u ovom slučaju do toga
došlo zato što su stručnjaci morali da sačekaju prestanak neprijateljstava
kako bi započelo čišćenje i sprečavanje daljeg širenja naftne mrlje.

NOVI SAD-EKOLOŠKA CRNA TAČKA

Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosno bombardovanje
može da doprines ,i koliko može da narusi jedan eko sistem.Iako se ovo desilo
pre 11 godina posledice još postoje i svako od nas je svedok tome,jer smo to
osetili na sopstvenom terenu,kozi....

10
Bombardovanje i rušenje Rafinerije – Novi Sad predstavlja najveći ekološki
problem za celo gradsko područje Novog Sada i šire.Razaranje objekata,
opreme i rezervoara izazvalo je izlivanje nafte i njenih derivata na zemljište u
Rafineriji,kao i oticanje dela nafte i derivata putem atmosferske ,kanalizacije u
Dunav, a pri nepotpunom sagorevanju nafte nastali produkti su se taložili na
okolno zemljište.Zbog potapanja brodova i rušenja terminala deo naftnih
derivata dospeo je u kanal Dunav–Tisa–Dunav (DTD).Prema proceni stručnjaka
iz Rafinerije – Novi Sad od 73569 tona nafte izgorelo je 90%, izliveno na
zemljište 9,9%, dok je izliveno u kolektor i dospelo u Dunav 0,1%.Na osnovu
modela o sagorevanju nafte procenjena je emisija štetnih supstanci u vazduh
koja je iznosila:820 t SO2, 150 t NOx, 18 t PAH, 114 t elementarnog ugljenika i
183 t ugljenika organskog porekla. Posle završetka bombardovanja izvršena je
identifikacija lokaliteta i površina zemljišta u krugu Rafinerije – Novi Sad koji su
zagađeni.– Utvrđeno je da prostor zagađen benzinom iznosi oko 8500 m2, što
je posebno opasno imajući u vidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i
mogućnost zagađenja podzemnih voda, sa obzirom na blizinu Ratnog ostrva sa
kojeg se Novi Sad snabdeva vodom.– Sirova nafta se izlila na površinu od oko
51000m2, ali ona sporo prodire kroz zemljište i predstavlja manju opasnost.
Ostali naftni derivati (kerozin, dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na površinu
35000 m2takođe predstavljaju problem, s obzirom da pojedine komponente
ovih derivata brzo prodiru kroz zemljište, aposebno kroz pesak. Ispiranje nafte i
derivata padavinama,takođe predstavlja veliku opasnost za kvalitet podzemnih
voda.Na osnovu prethodno izloženog,registrovani su sledeći ekološki
akcidenti:– nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije –
Novi Sad,– izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije –– Novi Sad,–
izlivanje nafte i derivata u zoni kolektora otpadnih voda SEVER IV– izlivanje
nafte i derivata u Dunav i kanal DTD,– razaranje uljne kanalizacione mreže
Rafinerije –– Novi Sad,– oštećenje sistema za obradu otpadnih voda Rafinerije –
Novi Sad i – oštećenje dela gradske kanalizacione mreže. Sve ovo je uticalo i
zagađenje Dunava, budući da je zatrovan od Novog Sada pa sve do ušća.Naime,
naftna mrlja u dužini od 15 km, nastala izlivanjem iz pogođenih rezervoara
novosadske i pančevačke rafinerije, potpuno je zatrovala ribu na delu Dunava .

11
 STA JE NAFTA I NAFTNI DERIVATI

Nafta i naftni derivati su kompleksne smeše ugljovodonika različitih

molekulskih struktura i masa. Zbog toga se, za vode koje su ugrožene naftnim
zagađenjem pored opštih moraju pratiti i specifični parametri kvaliteta
vode.Opšti parametri kvaliteta vode su:

1. provodljivost,

2. ukupni ugljovodonici,

3. mineralna ulja,

4. potrošnja KMnO4,

5. ukupni organski ugljenik (TOC – total organic

carbon) i

6. prisutnost teških metala (Pb, Cd, Hg, Fe, Cu,

Mn, Ni, Zn).

Specifični parametri:PAH-ovi (polyaromatichydrocarbon) su poliaromatični

ugljovodonici. Kod pojedinih je dokazana kancerogenost,na primer
benzo(a)piren. Po pravilniku, mogućnost prisustva PAH-ova se ispituje kod
novih vodozahvata,ali usled bombardovanja i izlivanja nafte PAH--ovi
predstavljaju očekivanu materiju i njihova prisutnost i koncentracija se mora
proveravati.VOC (volatile organic compound) se javlja kod lakših frakcija nafte.
To su lako isparljiva organska jedinjenja.BTEH (benzen, toluen, etilbenzen,
ksileni).Za bioremedijaciju zemljišta zagađenog naftom koriste se
mikroorganizmi koji jedu naftu, razmnožavaju se i izbacuju CO2 i H2O. Proces se
odvija kod npr. benzena,tako što se on prevodi u cis-dihidrol, a ovaj opet
ukatehol, nakon čega dolazi do otvaranja prstena.PCB – Polihlorovani bifenili

12
kao tehnički materijal se koristi u proizvodnji izolacionih materijala, plastičnih
masa, boja, lakova, maziva, itd. Pored svojih dobrih osobina poseduje izrazitu
toksičnost i kancerogenost. Pohemijskoj strukturi predstavlja hlorovani ciklični
ugljovodonik.Razlikuju se po mestu i broju atoma Cl. Ima 209 kombinacija, a
svega 50-tak se komercijalno koristi.Njegovim sagorevanjem na 500–800 °C u
prisustvu kiseonika nastaju izuzetno toksični: dioksini i furani.Izaziva
reproduktivne i gastrodigestivne probleme i oštećenja kože.

ZAKLJUČAK

Posledice raznih zagadjenja veoma su vidljive u svetu a i kod nas.Unistava se na

hiljade eko sistema.Tim dovodimo u pitanje ne samo zivote biljaka i zivotinja,
već i naše sopstvene.Ljudi su postali najveći uzročnici ekoloških katastrofa,ali
deluje kao da oni za to i nemare ,jer nisu svesni posledica, koje se mozda u tom
trenutku ne vide,a koje će hiljade ljudi,pa i oni sami osetiti kasnije.U kom
trenutku smo postali tako bezobzirni,i okrutni prema prirodi.Sve česće se

13
vidjaju obale reka zatrpane gomilom flaša i raznog drugog smeća.Šume i
izletišta postali su nam porostori za deponije.Sve to je jako strašno i tuzno,a
posledice svega toga vidjamo sve češće.U kom trenutku će mo postati svesni
šta radimo prirodi,okolini,sebi?Treba podsticati narod da razmišlja o tome šta
će biti sa našom zemljom,livadama,šumama,potocima,jezerima,morima ako se
ovo naše ponašanje nastavi!Sve ovo je veoma tuzno i stvarno,dešava se svuda
oko nas, gde god da uperite pogled.Sve ovo predstavlalja veliku borbu za
oživljavanje naše svesti,i sam opstanak prirode.

LITERATURA

• Internet

• Enciklopedija „Ja znam ,a znaćes i ti“

14