Prof.

dr Zdenka Đurić

PRIVREDNOPRAVNI UGOVORI I HARTIJE

OD VREDNOSTI
Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje

Banja Luka, 2009.

 Privrednopravni ugovori i
hartije od vrednosti
Autor:
Prof. dr Zdenka Đurić
Recenzenti:
Prof. dr Radovan Pejanović
Prof.dr Đorđe Popov
Izdavač:
Panevropski univerzitet "APEIRON"
Banja Luka
3. izmijenjeno i dopunjeno izdanje, godina 2009.
Odgovorno lice izdavača,
DARKO Uremović
Glavni i odgovorni urednik:
Mr ALEKSANDRA Vidović
DTP i dizajn korica:
DUŠAN Stranatić
Štampa:
"ART-PRINT", Banja Luka,
d.o.o., grafika - dizajn - marketing
Banja Luka
Odgovorno lice štamparije:
VLADIMIRA Stijak- Ilisić
Tiraž 500 primjeraka
EDICIJA:
Ekonomska biblioteka – Οἶκος νόμος knj. 60
ISBN 978-99955-49-22-0
Sadržaj
Uvodne napomene

Trazicione promene uvele su nas u kapitalistički sistem. Ovaj sistem ima dva stuba
organizovanja i funkcionisanja. Prvi stub je svojina /vlasništvo/ nad stvarima i neprikosnovena
prava po osnovu svojine. Drugi stub je tržište, sa unutrašnjim zakonima funkcionisanja i sa
tržišnom - robnom razmenom.

U svakodnevnoj tržišnoj razmeni najrazličitijih stvari, kao ekonomisti akcenat stavljamo na

razmenu upotrebnih i prometnih vrednosti ili na ekonomske aspekte razmenskih poslova, gubeći
iz vida da je to uvek i pravni posao. Cilj ovog udžbenika je da usmerite pažnju na tržišnu
razmenu kao pravni posao

U posmatranju svakog tržišnog – robnog posla kao pravnog posla u vidu treba imati sledeće
-Svaka tržišna razmena uvek počiva na:
- pravu, jedne strane i obavezama druge strane
- ugovoru – ključnom dokumentu u regulisanju međusobnih odnosa, koji
izražava volju dveju stana, ali i koji mora da se uklapa u zakone, podzakonska
akta i različita napisana i nenapisana pravila
Cilj ovog udžbenika je da svaki tržišni posao posmatrate kroz ugovor, propise i pravila koja se
odnose na konkretan ugovoreni razmenski posao.

Polazeći od ovih ciljeva u pisanju udžbenika:

- u prvim poglavljima akcenat sam stavila na osnovna i zajednička pitanja
ugovornih i pravnih aspekata robne razmene
- da bi u daljim poglavljima akcenat stavila na specifičnosti ugovora i
pravnih aspekata pojedinih vrsta roba
Cilj ovog udžbenika je da steknete osnovna pravna znanja o robnim poslovima i razmenama
pojedinih vrsta roba

Sutra u praksi, u rešavanju brojnih problema – pravnih pitanja tržišne razmene, razni zakoni,
podzakonska akta i pravila biće vaši osnovni udžbenici. Tu će te pročitati ono što neznate i
proveriti ono u šta niste sigurni. Ova činjenica opredelila me je da u udžbeniku insistiram na
zakonima, podzakonskim aktima i pravilima. Mnoge od njih nisam prezentovala – očekujući od
vas da ih pronađete i pročitete i da na ovaj način krenete sa svojim praktičnim
osposobljavanjem. Jedna od koristi Interneta je mogućnost dolaženja do propisa koji nas
interesuju

Autor
Osnovni zahtevi informatičke pismenosti, koji su evidentni i koji se mogu ispoštovati u okviru
kursa Privrednopravni ugovori i HoV su:
- vladaj osnovnim terminima i osnovnim rešenjima problema
- znaj gde možeš da nađeg odgovor na pitanja i kako koristi raspoloživi izvor
- znaj koristiti pribavljenje informacije u rešavanju problema
I. TRŽIŠTE – MESTO ZAKLJUČIVANJA ROBNIH POSLOVA

DEFINICIJA KURSA PRIVREDNOPRVNI UGOVORI I HARTIJE OD

VREDNOSTI

Privrednopravni ugovori nisu ništa drugo do ugovori tržišne ili robne razmene ili ugovori
robnog prometa. Predmet našeg interesovanja su ugovori koji se zaključuju na tržištu:
- između dva privredna subjekta
- ili između privrednog subjekta i fizičkog lica

PRIVREDNOPRAVNI = UGOVORI TRŽIŠNE = UGOVORI ROBNE = UGOVORI ROBNOG

UGOVORI RAZMENE RAZMENE PROMETA

Pod privrednopravnim ugovorima misli se na:

- ugovore
- i pravnu osnovu ugovora
u:
- kupoprodaji ili trgovini sirovina, energije i proizvoda
- zaključivanju poslova na tržištu novca i hartija od vrednosti, u daljem tekstu HoV
- zaključivanju poslova na tržištima nekretnina
- zaključivanju poslova na tržištima intelektualne svojine

Izučavajući, priloge stručnjaka na temu privednopravnih ugovora, kod manjeg broja stručnjaka
pronašla sam da se u privrednopravne ugovore uključuju i ugovori o višim oblicima privredne
saradnje preduzeća ili ugovor o dugoročnoj poslovnoj i razvojnoj saradnji preduzeća. Rast
značaja dugoročne poslovne i razvojne saradnje preduzeća u aktuelnom globalnom svetu ili rast
značaja različtih strateških partnerstava opredelio me je da jedno poglavlje knjige posvetim i
ovim pitanjima.

DEFINICIJA TRŽIŠTA

Kvalitetno ovladavanje pitanjima ugovora i pravne osnove ugovora, odnosno tržišnih poslova
subjekata zahteva određena predznanja o tržištu, tržišnim poslovima.

Podsetimo se, ržište je:

- mesto susreta ponude i potražnje za određenim robama,
- mesto definisanja društveno priznate vrednosti – fer vrednosti i tekuće tržišne cene
roba
- i mesto razmene najrazličitijih roba.
Postoje različite sistematizacije tržišta.Sa istima, detaljnije ste se upoznali u okviru svog
osnovnog ekonomskog obrazovanja, pa ih ovom prilikom samo navodimo.
- Zavisno od vrste roba tržišta se sistematizuju na: Robna tržišta /tržišta proizvoda i
usluga/; Finansijska tržišta /tržišta novca i tržišta HoV/; Kvazifinansijska tržišta
/tržišta nekretnina i tržišta industrijske svojine/; Tržišta radne snage
 - Zavisno od nacionalnih granica tržišta se sistematizuju na: Domaće tržište i strana
tržišta
- Zavisno od vremena realizacije zaključenih – ugovorenih tržišnih poslova, tržišta se
grupišu na: promtna tržišta – zaključeno se odmah i realizuje i na terminska tržišta –
zaključeno se realizuje u nekom kasnijem periodu vremena
- Zavisno od mehanizma funkcionisanja tržišnih zakona tržišta se sistematizuju
na: konkurentksa, monopolska ili monopolistika, duopolska i duopolistička
tržišta, tržišta monopolističke konkurencije, tržišta pod državnom kontrolom

KVAZIFINANSIJSKA
TRŽIŠTE ROBA FINANSIJSKA TRŽIŠTA
TRŽIŠTA
Tržišta na čiju razmenu ćemo fokusirati interesovanja

PREDMETI ROBNE RAZMENE

Roba je opšti i zajednički naziv za različite stvari – veličine koji se razmenjuju na tržištu. U
aktuelnoj tržišnoj ekonomiji sve je predmet tržišne prodaje i kupovine.

SIROVINE, ENERGIJA I NAJRAZLIČITIJE USLUGE

PROIZVODI
FINANSIJSKI INSTRUMENTI NEKRETNINE

INDUSTRIJSKA SVOJINA
Osnovne grupe roba koje su predmet tržišne robne razmene

Predmet našeg interesovanja biće ugovori i pravna osnova ugovora tržišne ili robne razmene:
- sirovina, energije i proizvoda
- najrazličitijih usluga
- finansijskih instrumenata /novca i HoV/
- nekretnina
- industrijske svojine

Svaka roba ima neke svoje specifičnosti, koje mogu da imaju i imaju veći ili manji uticaj na
definisanje i uređivanje odnosa između učesnika robne razmene. I upravo, to je razlog što naše
razmatranje po pojedinim poglavljima sistematizujemo po pojedinim vrstama roba.

STRUKTURA ROBNOG PROMETA

Pod tržišnom razmenom misli se na:

- trgovinu ili kupoprodaju različitih roba
- ali i na ustupanje prava korišćenja stvari /zajam novca, zakup i najam stvari, ustupanje
licenci/
 TRGOVINA-KUPOPOPRODAJA USTUPANJE PRAVA
ROBA KORIŠĆENJA STVARI
Osnovna struktura tržišne razmene

Kod trgovine dolazi do prenosa vlasništva nad stvarima sa prodavca na kupca, dok kod ustupanja
prava korišćenja nema prenosa prava svojine.

U domaćoj teoriji i praksi, vrlo dugo, a i danas, pod tržišnom ili robnom razmenom misli se samo
na kupoprodajne ili na trgovačke poslove. Krajnje je vreme da prihvatimo novu stvarnost, a ona
je da se na tržištu:
- ne trguje samo brojnim i raznovrsnim proizvodima,
- već da se trguje i sa raznovrsnim uslugama, hartijama od vrednosti, nekretninama,
vrlo često i sa preduzećima
- i da se posredstvom tržišta sve češće ustupaju i pribavljaju različita prava korišćenja
materijalnih i nematerijalnih stvari

U svakodnevnom žargonu, vrlo često, svi poslovi zaključeni na tržištu nazivaju se trgovačkim
poslovima, čak ako oni to i nisu.

SUBJEKTI ROBNE RAZMENE

U modelu tržišne - robne razmene javljaju se:

- prodavac ili davalac prava korišćenja svojine, sa jedne strane
- i kupac ili primalac prava korišćenja svojine, sa druge strane kao osnovni nosioci
tržišnog prometa.
Prodavac – vlasnik robe i kupac ili korisnik prava korišćenja robe su osnovni tržišni subjekti.

Pored osnovnih nosilaca tržišnog prometa, u sistemu tržišne razmene javljaju se i organizacije
koje:
- kreiraju, tumače i nadziru zakone, podzakonska akta i različite običaje koji se odnose
na deifnisanje ugovornih odnosa
- i organizacije koje pružaju tehničku i stručnu pomoć u tržišnom prometu /posrednici,
zastupnici, konsultanti i slično.

ORGANIZACIJE ZA
OSNOVNI NOSIOCI REGULATORNE I TEHNIČKU I
TRŽIŠNIH NADZORNE STRUČNU POMOĆ U
POSLOVA INSTITUCIJE TRŽIŠNOM
PROMETU
Osnovni subjekti sistema tržišne ili robne razmene

STRUKTURA ROBNOG POSLA

Pod tržišnim poslom misli se na pojedinačnu tržišnu razmenu – trgovinu ili ustupanje prava
korišćenja stvari.
U strukturi tržišnog posla javljaju se dve faze ili faza:
- zaključivanje – ugovaranje tržišnog posla
- i realizaciju zaključenog robnog ugovora

ZAKLJUČIVANJE –
REALIZACIJA UGOVORENOG
UGOVARANJE TRŽIŠNOG
TRŽIŠNOG POSLA
POSLA
Osnovne faze u realizaciji tržišnog – robnog posla

U zaključivanju tržišnih poslova, osnovni tržišni subjekti – kupci i prodavci uspostavljaju:

- direktan, neposredni kontakt
- ili koriste usluge posrednika i zastupnika

ZAKLJUČENJE TRGOVAČKOG
DIREKTNO ZAKLJUČENJE
POSLA UZ POMOĆ POSREDNIKA
TRGOVČAKOG POSLA
I ZASTUPNIKA
Kako se zaključuju trgovački ugovori

U savremenoj praksi, iz brojnih razloga – pre svega, razloga vezanih za prednosti društvene
podele rada, vrlo mnogo je zaključenih trgovačkih poslova u kojima se javljaju posrednici i
zastupnici bilo na strani prodavca ili na strani kupca ili na strani i oba tržišna partnera.

OSNOVNI UGOVORI U ROBNOM POSLOVANJU

U razmatranju ugovora tržišnog poslovanja treba razlikovati:

- ugovor prodavca ili kupca sa posrednikom, zastupnikom /agentom/ ili komisionarom
o korišćenju posredničkih, zastupničkih ili komisionarskih usluga u kupoprodaji roba
- i ugovor koji prodavac ili kupac, odnosno njihovi zastupnici ili komisionari
zaključuju kupcem ili prodavcem

UGOVOR O POSREDNIČKIM
OSNOVNI, KUPOPRODAJNI
ZASTUPNIČKIM ILI
UGOVOR
KOMISIONARSKIM USLUGAMA
Osnovna struktura ugovora koji se sreću na robnim tržištima

PRAVNI ASPEKT ROBNIH POSLOVA

Kod zaključivanja i realizacije tržišnih poslova razlikuju se njihovi: pravni, ekonomski, sistemski
i organizacioni aspekt.

PRAVNI ASPEKTI EKONOMSKI ASPEKTI

SISTEMSKI ASPEKTI ORGANIZACIONI ASPEKTI
Osnovni aspekti tržišnog posla

Ekonomska aspekt odnosi se za posmatranje tržišnog posla, kao razmene upotrebnih vrednosti i
prometnih vrednosti.

Sistemski aspekti su makroekonomski aspekti tržišnog poslovanja i obuhvataju /monetarni,

kreditni, finansijski sistem,spoljnotrgovinski sistem, carinski sistem, sistem ekonomskih odnosa
sa inostranstvom, poreski sistem, sistem cena.Mnogi od ovih sistema i pojedinačna rešenja
unutar njih definišu se zakonima, podzakonskim propisima i merama ekonomske politike i ulaze
u pravni osnov zaključivanja robnih ugovora

Organizacioni aspekt odnosi se na organizovanje aktivnosti zaključivanja i realizacije

zaključenog tržišnog posla.
U okviru dosadašnjeg obrazovanja detaljnije ste se upoznali sa ekonomskih, sistemskih i
organizacionim aspektima tržišnih poslova.

U okviru našeg aktuelnog druženja, akcenat će se staviti na pravne aspekte tržišnih poslova, a to
znaći na ugovore, zakone, podzakonska akta, trgovačke običaje, trgovačke uzanse, opšta pravila
poslovanja koje utiću na način ugovara tržišnih poslova i na osnovna rešenja u ugovornim
odnosima.

TRGOVAČKI PARTNER – TRGOVAČKI PARTNER

TRGOVAČKI PARTNER – TRGOVAČKI POSREDNIK

UGOVOR

U ROBNOM PROMETU

PRAVNA REGULATIVA
TRGOVAČKI OBIČAJI I UZANSE

SISTEMSKA REGULATIVA
 OSNOVNA PRAVILA POSLOVANJA
Pravni aspekti trgovačkog posla

Pravni aspekt je široka i složena struktura:

- ugovora
- različitih propisa, konvencija, uzansi i pravila na kojima počivaju ugovori.
Pravni aspekti trgovačkih poslova obuhvataju i sistemske zakone ili propise koji se odnose na
konkretan tržišni posao.
Njihovo kompletno uključivanje u naša razmatranja zahteva mnogo veći prostor i vreme u
odnosu na raspoloživo.Imajući u vidu ovaj momenat, ali i činjenicu da ste ekonomisti, a ne
pravnici, u okviru naših razmatranja upoznavaćemo se sa najznačajnijim ugovorima i pravnim
osnovama različitih tržišnih poslova.

PRAKTIČNO PITANJE

Danas, od stručnjaka ne očekuju se velika teoretisanja, već funkcionalna – aktuelna i praktično

primenljiva znanja. Ovladavanje osnovnim znanjima u okviru ovog predmeta prilika je za
ovladavanje i aktuelnim, funkcionalnim znanjima. Praktično to znaći i vaše angažovanje u
identifikovanju izvora u okviru kojih se mogu pronaći zakoni, podzakonska akta, kodeksi,
uzanse i pravila u tržišnoj razmeni konkretnih roba, u razvoju znanja i sposobnosti korišćenja
izvora i razvoju sposobnosti i umeća čitanja i korišćenja zakona i drugih pravnih akata. Ovi
zadaci nisu ništa drugo do zadaci vezani za tzv. informatičku pismenost. Za vas je korisno i
pronalaženje uzornih primeraka pojedinih vrsta ugovora, jer iz njih nešto možemo da naučimo
ili nešto možemo da potvrdimo, a konačno, u radu mogu vam i ustrebati.

Podsetiću vas osnovni izvori informacija su:

-Centralna banka
-Centralna komisija za HoV
-Nadležna ministarstva
-Sudovi
-Službeni listovi
-Različite državne agencije
-Granska i strukovna udruženja
-Trgovački sudovi
-Stručni časopisi
-Granska i strukovna udruženja
-Razni priručnici i praktikumi iz oblasti ugovaranja tržišne razmene
-Objavljeni uslovi poslovanja preduzeća
-Drugi izvori
Zadatak

- U okviru tima istražite /analizirajte/ izvore informacija o pravnim pitanjima tržišne razmene
kod nas i utvrdite gde, šta i pod kojim uslovima možete da pribavite
- Analizirajte angažovanje pravnika u firmama na i oko tržišnih poslova firme
- Analizirajte zastupljenost predmeta vezanih za trgovačke poslove u domaćim sudovima
- Analizirajte zastupljenost pravnika u različitim trgovačkim organizacijama i agencijama u
vašem okruženju
- Analizirajte angažovanje i uslove angažovanja advokata u vašem okruženju na zaključivanju
trgovačkih poslova
-Analizirajte obim i strukturu pravne pomoći malim i srednjim preduzećima u vašem okruženju
II. PRAVI ASPKETI ROBNE RAZMENE
U fokusu našeg interesovanja su:
- ugovori
- i pravna osnova ugovora
koji se zaključuju na tržištima najrazličitijih roba.
U funkciji osposobljavanja za kvalitetnu realizaciju osnovnog zadatka u okviru ovog kursa nužno
je definisati privredno pravo i pravu osnovu ugovora

OSNOVNI POSTULATI KAPITALISTIČKOG SISTEMA

Pravni sistem koji pokriva oblast tržišne razmene, suštinski normira ono što je kapitalistički
sistem razvio u svom autoktonom funkcionsanju i razvoju. Ova činjenica opredelila me je da se
vrlo kratko zadržimo na osnovnim odrednicama kapitalističkog sistema.

Kapitalistička robna privreda, koja danas postoji, u svetu funkcioniše više od 160 godina. U
ovom periodu kapitalistički sistem je prolazio kroz različite faze /liberalnog kapitalizma,
monopolističkog kapitalizma, kapitalizma sa državnom invervencijom i danas, aktuelnog
neoliberalnog kapitalizma/. Prolaz kroz ove faze ni u jednom momentu nije doveo u pitanje
osnovne karakteristike kapitalizma. Više je osnovnih – bitnih karakteristika kapitalizma. U
funkciji naših osnovnih razmatranja istaknimo tri karakteristike, tri postulata kapitalističkog
sistema:
- slobodno delovanje tržišnih zakona, kao osnove racionalne alokacije faktora
proizvodnje
- jasno definisan titular svojine
- sloboda vlasnika kapitala i radne snage da odlučuje o ulaganju i angažovanju svojine

SLOBODA
SLOBODNO PRIVATNA SVOJINA ODLUČIVANJA
DELOVANJE NAD SREDSTVIMA VLASNIKA
TRŽIŠNIH ZAKONA ZA PROIZVODNJU KAPITALA I RADNE
SNAGE
Osnovni, za naše razmatranje bitni postulati kapitalističkog sistema

U svom delovanju, nevidljivi zakoni funkcionisanja kapitalističke privrede /zakon vrednosti,

zakon ponude i potražnje, zakon prosečnog profita i drugi zakoni/ pokazali su se najracionalnijim
rešenjem za:
- vrednovanje rada i najrazličitih roba koje se iznose na tržište
- i racionalnu alokaciju raspoloživih, ograničenih sredstava za proizvodnju ili kapitala

Drugi značajan postulat kapitalističkog sistema odnosi se na:

- jasno definisanog titulara svojine – vlasnika /owner ili proprietor/ nad stvarima
- jasno deifnisana prava svojine ili prava titulara da drži, da koristi i da slobodno
raspolaže sa stvari nad kojom ima svojinu
- poštovanje prava svojine, kao jednog od vrhunskih prava
Treći značajan postulat kapitalistikog sistema odnosi se na slobodu vlasnika kapitala, vlasnika
radne snage i građanina da odlučuje o tome šta će i kakoće raditi i ponašati se, normalno uz
poštovanje određenih propisa i normi ponašanja. Sloboda pojedinačnih subjekata i pojedinaca
ceni se vrhunskim vrednostima kapitalističkog sistema

Ostvarivanje i poštovanje osnovnih postupata kapitalističkog sistema pretpostavlja:

- što manje propisa i intervencija u oblasti funkcionisanja tržišta
- i angažovanja nevidljive ruke države, pre svega u pravcu obezbeđivanja slobodnog
konkurentskog tržišta i slobodnog odlučivanja vlasnika kapitala, stvari i radne snage o
tome šta će sa njima raditi.U strukturi ovih postupanja, vrlo prisutna je i tržišna razmena

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O SLOBODNOJ KONKURENCIJI

Ovaj zakon na našim prostorima donosi se u okviru harmonizacije propisa sa propisima EU-
Osnov pravo konkurencije EU
Gotovo da je identičan tekst ovog zakona u svim zemljama u okruženju.
Vaš zadatak je da se temeljno upoznate sa sadržajem ovog zakona. Do tada, na ovom mestu
upoznajmo se sa osnovnom strukturom i osnovnim odredbama ovog zakona.

U okviru Opštih odredbi:

- kaže se da se zakon odnosi na sva pravna i fizička lica koja direktno ili indirektno
učestvuju u robnom prometu
- daje se definicija relevatnog tržišta.Pod relevatnim tržištem misli se na tržište
određenog proizvoda koje pokriva jedan prodavac

U drugom poglavlju pod nazivom Zabranjena konkurentska delovanja:

- definiše se zabrana izričitog ili prečutnog sporazumevanja subjekata oko podele
tržišta, cena i drugih pitanja kojima se utiće na tržište
- definišu se izuzeća od ove zabrane koje može da utvrđuje Konkurentsko veće
- definiše se dominantni položaj subjekta na relevantnom tržištu – učešće veće od 40%
- definiše se zloupotreba dominantnog položaja: direktno ili indirrektno nametanje
nelojalnih kupovnih ili prodajnih cena, trgovačkih uslova, ograničavanje proizvodnje,
tržišta i tehničkog razvoja na štetu potrošača, stavljanje poslovnih partnera u
neravnopravni položaj, zaključivanje ugovora koji sadrže elemente uslovljavanja
- definiše se rešenje o zloupotrebi dominantnog položaja od strane Konkurentskog
veća, a koje se odnosi na: nalaganje aktivnosti korekcija u zabranjenim
postupanjima, otklanjanje štetnih posledica zabranjenog postupanja i drugo
- definiše se koncentracija.Koncentracija se odnosi na spajanje i pripajanje nezavisnih
subjekata, sticanje kontrole nad drugim subjektima
- definiše se ukupan prihod subjekata, zbog koga subjekt treba da je predmet kontrole
od strane Konkurentskog veća zbog njegove visine
- definiše se obaveza privrednih subjekata da Konkurentskom veću prijave namere koje
vode koncentraciji i obaveza veća da izda rešenje o koncentraciji
- definišu se mere Konkurentskog veća nakon sprovođenja nedopuštene koncentracije
U trećem poglavlju Zakona o slobodnoj konkurenciji govori se u Konkurentskom veću:statusu,
sastavu, izboru i razrešavanju članova, načinu rada i načinu donošenja odluka i nadležnosti

U četvrtom poglavlju Zakona definiše se postupak donošenja odluka ili sledeća pitanja:
- Konkurentsko veće pokreće postupak na zahtev stranke i po službenoj dužnosti
- sadržaj zahteva za pokretanje postupka
- proceduru podnošenja zahteva za izuzeće
- proceduru prijave namere koncentracije
- zaključka o pokretanju postupka,odgovora na zahtev, sprovođenje postupka,
prikupljanje podataka, teret dokazivanja, poslovna tajna, usmene rasprave,
privremene mere, trajanje postupka, upravna akta veća, konačno rešenje veća –
odluka veća je konačna

U petom poglavlju pod naslovom Kaznene odredbe definišu se:

- novčane kazne za teže povrede Zakona – 10% i više procenata vrednosti ukupnog
- prihoda subjekta i drugo
- novčane kazne za ostale povrede Zakona
- načini naplaćivanja kazne
- procedure ublažavanje kazne
- ostala pitanja

Šesto poglavlje Zakona odnosi se za prelazne i završne odredbe

HARMONIZACIJA DOMAĆEG PRAVNOG SISTEMA SA PRAVNIM

SISTEMOM EU

Jedna od prvih grupa aktivnosti u okviru tranzicionih promena na našim prostorima odnosi se na
harmonizaciju - usklađivanje domaćeg pravnog sistema – zakona i propisima sa opšte važećim u
Evropskoj uniji. Značajnije promene u domaćem pravnom sistemu odnose se na:
- transformaciju društvene svojine u privatnu i državnu svojinu
- i afirmaciju slobodnog konkuretskog tržišta kao osnovnog verifikatora efektivnosti i
efikasnosti rada i osnovnog alokatora raspoloživih sredstava rada

U pitanju je obimna i složena aktivnost, koja se na našim prostorima sprovodi uz tehničku

pomoć EU
Po mišljenju stručnjaka problem promena u domaćem pravnom sistemu nije samo u:
- izmenama i donošenju novih zakona i podzakonskih akata /aktivnosti se svode na
preuzimanje - prepisivanje regulative EU i otuda, velike sličnosti u zakonima i drugim
propisima u zemljama u okruženju/
- već, i u njihovoj primeni i sprovođenju – za šta su vrlo čest
- neophodne institucionalne, materijalne, etičke i druge pretpostavke
- i konačano, vrlo bitan je nadzor i sankcionisanje nepoštovanja propisa
 3.NADZOR I
2.SPROVODITI
1. DONETI PROPISE SANKCIONISANJE
PROPISE
PRIMENE PROPISA
Tri značajna koraka u promeni pravnog sistema zemlje
Zadatak
- U okviru tima istražite pravnu osnovu ugovaranja trgovačke razmene u EU
- U okviru tima istražite aktivnosti prilagođavanja domaće pravne regulative – osnove
pravnoj osnovi tržišnih poslova u EU

OSNOVNI TERMINI U PRAVU

Pre nego što se fokusiramo na pravne norme bitne za poslove tržišnog – robnog poslovanja,
podsetimo se osnovnih odrednica vezanih za oblast prava.

Pravo je sistem društvenih normi koje sankcioniše država, a ima za cilj za podrži dati društveni
poredak.

Pravna norma je pravilo o ponašanju ljudi, subjekata koje sadrži i propise o primeni sanckija od
strane države u slučaju njegove povrede.

Osnovni elementi pravne norme

Pravna akta su zakoni i podzakonska akta kojima se definišu pravne norme. Razlikuju se:
- ošta pravna akta – zakonska i podzakonska akta
- i pojedinačna pravna akta – ugovori

U izvore pravnih normi ulaze:

- propisi koje donosi država tj. zakonska i podzakonska akta
- i autonomsni izvori prava: poslovni običaji i opšti uslovi poslovanja

ZAKONI I PODZAKONSKA AKTA AUTONOMNI IZVORI PRAVA

Osnovni izvori pravnih normi

Pravni sistem je jedinstvena i neprotivurečna celina opštih pravnih normi određenog poretka,
poretka jedne zemlje. Pravni sistem zemlje sastoji se iz više međuzavisnih pravnih grana ili iz:
- ustavnog prava
- upravnog prava
- sudskog prava
- porodičnog prava
- građanskogo prava
- privrednog prava
- radnog prava
- krivičnog prava
 - međunarodnog prava

DVE GRUPE ZAKONA I PODZAKONSKIH AKATA U ROBNOM PROMETU

Kada je u pitanju tržište i regulisanje tržišnog poslovanja treba činiti razliku između zakona i
podzakonskih akata koji pripadaju:
- osnovnom pravnom sistemu zemlje
- i privredno-sistemskoj regulativi zemlje

ZAKONI I PODZAKONSKA ZAKONI I PODZAKONSKA

AKTA OSNOVNOG PRAVNOG AKTA IZ OBLASTI PRIVREDNO-
SISTEMA ZEMLJE SISTEMSKE REGULATIVE
Osnovna sistematizacija zakona i podzakonskih akata

U zakone koji pripadaju pravnom sistemu ulaze: ustav, zakon o obligacionim odnosima,
trgovački zakon, zakon o slobonoj konkurenciji, zakon o svojini i drugim svojinskim pravima i
drugi zakoni
U privredno-sitemske zakone ulazi: cainski zakon, spoljnotrgovinski zakon, zakon o devizno
poslovanju, zakon o porezu na promet, zakon o platnom prometu i drugi zakoni
Privredno-sistemski zakoni moraju da su u skladu:
- sa zakonima koji nose osnovni pravni sistem zemlje
- i da odgovaraju na ekonomske i privredne interese zemlje.

U definisanu ugovora robnog prometa jednako značajno je poznavanje obe grupe zakona i
podzakonskih akata, jer obe grupe zakona čine osnovu sačinjavanja ugovora.
U našem druženju, osnovni akcenat stavićemo na zakone i podzakonska akta osnovnog pravnog
sistema zemlje. Kod ove grupe zakona, predmet našeg interesovanja biće njihovi stavovi koji
imaju uticaj na osnovna ugovorna rešenja u okviru robne razmene.
U funkciji sticanja osnovne slike o svim ovim zakonima nije na odmet istaći da vezano za ove
zakone treba razlikovati:
- njihove kreatore – donosioce /skupština i vlada/
- njihove tumaće i nosioce njihovog nadzora /izvršni organi i institucije/ i sudske
organe – organe za rešavanje sporova

ZAKONODAVNA SUDKSKA VLAST

IZVRŠNA VLAST
VLAST
Osnovna struktura državne vlasti na kojoj počiva pravni sistem zemlje

Zadatak
U okviru tima izučite strukturu aktivnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti u zemlji u delu
propisa koji se odnose na ugovaranje tržišnih poslova:proizvodima, različitim uslugama,
nekretninama, industrijska svojine, hartije od vrednosti i novca.
PRAVO ROBNE RAZMENE

Podsetimo se tržišna razmena obuhvata:

- trgovačke poslove različitim robama /sirovine, energija, proizvodi, usluge, nekretnine,
umentička dela, intelektualna svojina, HoV/
- i poslove ustupanja prava korišćenja stvari nad kojima davalac zadržava pravo svojine
/novac, nekretnine, pokretne stvari, intelektualna svojina/

Oblast našeg interesovanja je pravo koje reguliše – pokriva oblast tržišne razmene.
U okviru pravnog sistema zemalja ne postoji zasebna celina koja se zove poslovno pravo i u
okviru nje zasebna podcelina pod naslovom pravo tržišne razmene ili pravo tržišnog poslovanja.

Poslovno pravo, a samim tim i za nas interesantan deo prava koje je u osnovi tržišne razmene
naleže na:
- delove privrednog prava
- delove građanskog prava
- delove međunarodnog prava
- i na druge grane prava /ustavno pravo, upravno pravo, sudsko pravo, krivično pravo/
- ali i na trgovačke običaje i uzanse

Pravni sistem tržišne razmene, ne samo u našoj zemlji, već i u drugim zemljama nemože da se
nađe na jednom mestu, već se nalazi na više mesta
 PRAVO TRŽIŠNOG POSLOVANJA

POSLOVNO PRAVO

PRIVREDNO GRAĐANSKO MEĐUNARODNO USTAVNO PRAVO

PRAVO PRAVO PRAVO UPRAVNO PRAVO
SUDSKO PRAVO
KRIVIČNO PRAVO

TRGOVAČKI OBIČAJI I UZANSE

OPŠTI USLOVI POSLOVANJA I TRGOVANJA

Osnovna struktura pravne regulative tržišnog poslovanja

Ovakva situacija usložava problem apsolviranja prava tržišne razmene, jer mnogo toga mora da
se preuzima iz različitih pravnih grana i trgovačkih običaja i uzansi.Poznavanje prava tržišne
razmene zahteva dobro poznavanje različitih pravnih grana i to u onim njihovim delovima koji se
odnose na tržišnu razmenu /trgovinu i ustupanje prava korišćenja stvari nad kojom se zadržava
svojina/. Široko i dobro poznavanje ovih prava i njihovih veza u delokrugu je pravnika. Vi ste
ekonomisti, od kojih se zahteva poznavanje granične oblasti prava, u tržišnim – robno
razmenskim poslovima treba da poznajete osnovne statove i osnovna rešenja iz oblasti prava
koja se odnose na ugovaranje tržišnih poslova. Iz ovih razloga, nužno je da u ruke uzmete neke
od zakona pre nego što pristupite zaključivanju ugovora. Zakoni i ukupno, propisi su svojevrsni
udžbenici u praktičnom radu.

PROPISI SU SVOJEVRSNI UDŽBENICI U PRAKTIČNOM RADU

U funkciji osnovnih sagledavanja kratko recimo o pravnim granama, na koje naleže poslovno
pravo i pravo tržine razmene.
Građansko pravo pokriva:
- oblast stvarnog prava ili pravne norme kojima se uređuju odnosi nastali između
subjekata prva povodom stvari, njihovog držanja, upotrebe i raspolaganja
- oblast obligacionog prava ili pravne norme koje se odnose na promet dobara i usluga
ili razmenu vrednosti
 - nasledno pravo
U zemlji imamo Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon i u EU i kod nas beleži promene, a
sve u funkciji prilagođavanja novinama koje donosi savremena praksa.

Privredno pravo proučava:

- pravni položaj privrednih subjekata
- i trgovačko pravo
U svetu vrlo dugo, egzistira trgovački zakon, kao jedna od značajnih osnova u zaključivanju
trgovačkih ugovora. Kod nas ovaj zakon se javlja sa tranzicionim promenama

Ustavno pravo je osnova poslovnog prava

Upravno pravo ima vezu sa poslovnim pravom jer organi uprave:

- podzakonskim aktima uređuju pojedina pitanja iz poslovnog prava
- u pojedinim situacijama daju saglasnosti na poslove
- daju saglasnost za obavljanje delatnosti nosilaca robnog prometa
- sprovode inspekcijski rad nad privrednim poslovima
- neke druge zajedničke tačke sa nosiocima robnog prometa

Sudsko pravo uređuje postupke pred sudovima /zakon o parničnom postupku, zakon o izvršnom
postupku, zakon o registraciji privrednig subjekata i slično/

Krivično pravo pored ostalog pokriva i krivična dela protiv privrede, jedinstvenog tržišta u
zemlji, krivična dela u okviru tržišne razmene

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O OBAVEZNIM ODNOSIMA

U svim zemljama u okruženju ovaj zakon nije donešen. U nastavku, upoznajmo se sa sadržajem
Zakona o obaveznim odnosima koji je 2005. god. donešen u Repubilici Hrvatskoj

Ovim zakonom uređuju se osnove obaveze ugovornih i vanugovornih odnosa ili načela
slobodnog uređivanja obaveznih odnosa
Ova načela uključuju sledeće:
- učesnici robnog prometa slobodno uređuju svoje odnose. Ovako uređeni odnosi ne
mogu biti u suprotnosti sa propisima zemlje i moralom
- učesnici robnog prometa su ravnopravni
- u robnom prometu učesnici se pridržavaju načela savesnosti i poštenja
- učesnici robnog prometa dužni su sarađivati do okončanja relaizacije ugovorenog
posla
- zabranjeno je ostvarivanje prava iz obaveznog odnosa suprotno svrsi zbog koje je se
ušlo u ugovorni odnos
- robni promet mora da počiva na načelu jednake vrednosti i činidbe
- učesnici robnog prometa dužni su udržavati se od postupaka koji mogu uzrokovati
štetu drugome
- učesnik robnog prometa dužan je ispuniti svoju obavezu i odgovoran je za njeno
ispunjenje
- učesnici u obaveznom odnosu moraju postupati sa pažnjom dobrog privrednika-
domaćina, po pravilima i običajima struke i u svom činjenju suzdržavati se od radnji koje bi
otežale ispunjavanje obaveza druge strane
- u obaveznim odnosima među trgovcima primenjuju se trgovački običaji, ako ih
trgovci nisu izričito isključili
- pravne osobe u zasnivanju obaveznog odnosa postupaju u skladu sa statutom i
ugovorom
- zaključen ugovor ostaje na snazi onda kada je suprotan stavovima u pravilima i
uzansama

Ova načela odnose se na sve vrste trgovačkih ugovora.

Osoba koja smatra da je njeno pravo povređeno ovlaščena je štititi ga putem suda, ako nije
utvrđena nadležnost nekog drugog

UPOZNAJMO SE SA TRGOVAČKIM ZAKONOM

U okviru harmonizacije propisa sa propisima EU, zemlje u okruženju donele su Zakon o

trgovini.

U uvodnom delu ovog zakona, definiše se trgovina kao:

- aktivnost kupovine i prodaje
- i delatnost –trgovačko posredovanje, zastupanje, komisiona prodaja i dilerska
aktivnost
U nastavku zakona definišu se sledeći stavovi:
- trgovac se bavi trgovinom slobodno i uz jednake uslove na tržšnu
- trgovac se ponaša u skladu sa dobrim poslovnim običajima, slobodnom tržišnom
konkurencijom i načelima koja ne smeju da štete potrošačima

U ovom zakonu definišu se:

- trgovina na veliko
- trgovina na malo
- organizovane-javne nabavke i prodaje
- posredovanje u trgovini
- isključiva, selektirana distribucija, frašizing, prodaja na daljinu, prodaja od vrata do
vrata

U ovom zakonu:
- definišu se tehnički, sanitarni, evidencioni i drugi uslovi za obavljanje trgovinskih
poslova
- definišu se uslovi za obavljanje spoljnotrgovinski poslova
- defriniše se privremeni izvoz i uvoz
- definišu se posebni oblici trgovine sa inostranstvom – kompenzacioni poslovi, poslovi
posredovanja, malogranični promet, strana konsignaciona skladišta i drugo
- definšu se mere pri izvozu i uvozu
- definišu se osnovna pitanja obavljanja privrednih delatnosti u inostranstvu
- definišu se osnivanja stranih predstavništva u zemlji
- definišu se prava fizičkih lica pri izvozu i uvozu

U ovom zakonu:
- definišu se pitanja privremena i trajna ograničenja obavljanja trgovine
- definiše se nepoštena tržišna konkurencija
- definiše se nadzor i upravne mere – državni inspektora, Centralna banka, tržišni
inspektori, sud časti
- definišu se kaznene odredbe
- definišu se završne i prelazne odredbe

TRGOVAČKI OBIČAJI I TRGOVAČKE UZANSE

U normiranju tržišne ili robne razmene najrazličitijih stvari /pravnici umesto reči roba, koriste
reč stvar/ izuzetno značajno mesto zauzimaju trgovački običaji i trgovačke uzanse i zbog toga,
posvetimo im nešto više prostora.
Trgovački običaji su izvor pravnih normi i kao takvi se koriste ne samo:
- u praksi ugovaranja i realizacije trgovačkih poslova
- već i u sudskoj praksi

Trgovački običaji ne smeju da su u suprotnosti sa zakonskim normama

Trgovački običaji su norme ponašanja koje se široko primenjuju u praksi

Trgovački običaji vrlo često pokrivaju i tzv. pravila struke. Za razliku od trgovačkih običaja koji
se mogu, ali i ne moraju primeniti, pravila struke su obavezujuća

TRGOVAČKI OBIČAJI PRAVILA STRUKE

Kodifikovani trgovački običaji od strane komora, strukovnih udruženja ili drugih institucija i
organizacija su trgovačke uzanse /npr. berze/. Trgovačke uzanse javljaju se i pod terminom
trgovački kodeksi. Za razliku od trgovačkih običaja, trgovačke uzanse su obavezne za sve one
koji su ih na bilo koji način usvojili i priznali.

TRGOVAČKE UZANSE

Ko stoji iza trgovačkih uzansi?

Trgovački običaji tj. uzanse sistematizuju se na:

- opšte norme ili norme koje se primenjuju za najrazličitije trgovačke poslove i posebne
norme koje se pirmenjuju za pojedine tipove tržišne razmene ili razmenu pojedinih
vrsta predmeta razmene
- međunarodne i nacionalne norme

Naznajznačje uzanse u međunarodnoj trgovini

- Jednobrazna pravila i običaji za poslovanje dokumentarnim akreditivom – donela
Međunarodna trgovačka komora u Parizu 1933.
- Jednoobrazna pravila za inkaso –Donela Međunarodna trgovačka komora u Parizu
- Međunarodna pravila za tumačenje trgovačkih termina ili tzv. INCOTERMS, donešen
1936. god. Danas postoji INCOTRMS 2000
- Američka spoljnotrgovinska klauzula – RAFTD iz 1941.god.
- Opšti uslovi za isporuku investicione opreme pri izvoz- donela Evropska ekonomska
komisija daleke 1953.god.
- Evropska konvencija o spoljnotrgovinskoj arbitraži
- Opšti uslovi za nabavku i montažu opreme – donela Ekonomska komisija za Evropu
OUN, daleke 1957.god.
- Međunarodna konvencija o karnetu – ECS
- Carinska konvencija o karnetu ATA za privremeni uvoz robe, usvojena pod okriljem
GATT-a, 1963. god.
- GATT-ov kodeks o javnim nabavkama
.........................
- Jugoslovenske opšte uzanse za promet robama iz 1954. god.

U savremenoj praksi zaključivanja trgovačkih poslova, trgovački običaji se tretiraju kao deo
prava koji se primenjuje na ugovore. Kod ugovaranja trgovačkih poslova, trgovački običaji
tretiraju se kao pretpostavljena volja ugovornih strana, što znaći da ih nije potrebno posebno
ugovorom definisati, jer se to podrazumeva.
U ugovoru treba navesti samo njihovo neprimenjivanje.

Zadatak
U okviru tima istražite strukturu rada granskih i strukovnih udruženja organizacija koje sa
svojim proizvodima /uslugama/ izlaze na tržište prodaje, stavljajući akcenat na njihove
aktivnosti na prihvatanju, popularisanju i poštovanju različitih trgovačkih običaja, uzansi i
pravila poslovanja

TRGOVAČKI TERMINI

Da bi se eliminisale situacije:
- različitog tumačenja termina / npr. cca označava + ili – 5% u odnosu na ugovorom
definisanu količinu/
- i različitog prevođenja stranih reći
Međunarodna trgovinska komora u Parizu definisala je:
- dopunske klauzule INCOTERMS-a u vidu zbirke termina /terms/
- i međunarodni rečnik ključnih reči u međunarodnoj trgovini
UPOZNAJMO INCOTERMS 2000

INCOTERMS 2000 sadrži zvanična pravila – trgovačke uzanse Međunarodne trgovačke komore za
tumačenje trgovačkih termina. Kroz osnovne trgovačke termine jasno su definisana brojna pitanja
vezana za:
Obaveze prodavca:
A.1. - obezbeđivanje robe u skladu sa ugovorom
A.2. - dozvole, odobrenja i formalnosti
A.3 - ugovori o prevozu i osiguranju
A.4 - isporuka
A.5. -prenos rizika
A.6. - podela troškova
A.7.-obaveštenje kupca
A.8.- dokaz o isporuci, prevozni dokument ili odgovarajuća elektronska poruka
A.9. -provera ambalaže – obeležavanje
A.10 - ostale obaveze
I obaveze kupca:
B.1. - plaćanje cene
B.2 - dozvole, odobrenja i formalnosti
B.3. - ugovori o prevozu i osiguranju
B.4. - preuzimanje isporuke
B.5. - prenos rizika
B.6 - podela troškova
B.7. - obaveštavanje prodavca
B.8. - dokaz o ispuruci, prevozni dokumnet ili odgovarajuća elekronska poruka
B.9. - kontrola robe
B.10 - ostale obaveze

Osnovni termini koji se koriste u ugovorima, sa jasno definisanom odgovornošću prodavca i kupca su:
EXW – franko fabrika /ugovoreno mesto/
FCA – franko prevoznik /ugovoreno mesto/
FAS – franko uz bok broda /ugovorena otpremna luka/
FOB – franko brod /ugovorena otpremna luka/
CFR –cena sa vozarinom /ugovorena odredišna luka/
CIF – cena sa osiguranjem i vozarinom /ugovorena odredišna luka/
CPT – vozarina plaćena do /ugovoreno mesto opredeljenja/
CIP – vozarina i osiguranje plaćeni do /ugovoreno mesto opredeljenja/
DAF – isporučeno na granici /ugovoreno mesto/
DES – isporučeno franko brod /ugovorena odredišna luka/
DEQ – isporučeno franko obala /ugovorena odredišna luka/
DDU – isporučeno neocarinjeno /ugovoreno mesto opredeljenja/
DDP – isporučeno ocarinjeno /ugovoreno mesti opredeljenja/

OPŠTI USLOVI POSLOVANJA

U savremenoj praksi tržišne razmene, velike kompanije opredeljuju se da:

- definišu svoje uslove razmene – prodaje ili ustupanja prava korišćenja stvari
- i da na bazi ovih uslova uvode tipske /formularne/ ugovore
Liderski položaj ovih kompanija ima za posledicu da se i ostali učesnici robne razmene okreću
ka ovako definisanim uslovima razmene, što vodi ka tome, da definisano u ovakvim ugovorima
dobija tretman trgovačkog običaja. Afirmacija opštih uslova poslovanja aktualizuje pitanja:
- formalne
- i suštinske
ravnopravnosti partnera kod ugovaranja razmene, jer ugovor je stvar saglasnosti dve strane.

UPOZNAJMO SE SA USLOVIMA POSLOVANJA RAZLIČITIH TRŽIŠNIH

SUBJEKATA U NAŠEM OKRUŽENJU

HIJERARHIJA IZVORA POSLOVNOG PRAVA

U primeni pravnih pravila na određeni privrednopravni, odnoso tržišni posao redosled je sledeći:
1. ugovor
2. opšti uslovi poslovanja
3. posebne uzanse
4. posebni trgovčaki običaji
5. opšte uzanse
6. opšti trgovački običaji
7. dispozitivni posebni zakonski propisi
8. dispozitivne norme opšteg zakonskog propisa o obligacionim odnosima

Iz ove strukture, evedentno je da centralno mesto zauzimaju rešenja o kojima su dve strane
ostvarile saglasnost u okviru ugovora. Ključna su stavovi, definisani u ugovoru.

NADZOR NAD ROBNIM POSLOVANJEM

Nadzor nad ugovaranjem i realizacijom tržišnih-robnih poslova je nadzor nad primenom-

poštovanjem osnovnih i sistemskih zakona, podzakonskih akata i konvencija-uzansi kod
zaključivanja i realizacije ugovora
Iskustva pokazuju, da je nadzor nad primenom propisa izuzetno značajan faktor kvaliteta
funkcionisanja ne samo pravnog, već i ekonomskog i ukupnog, društvenog sistema.

Oblast zaključivanja i realizacije ugovora o robnom razmeni je nadzora i kontrole.

Poznatiji nadzorni organi su:
- tržišna inspekcija
- sanitarna inspekcija
- finansijska policija
- devizna inspekcija
- saobraćajna inspecija
 - građevinska inspekcija
- obrazovna inspekcija
- zdravstvena inspecija
- revizija
- drugi organi

Zadatak
U okviru tima istražite ko se kojom vrstom nadzora robne razmene, po kom osnovu, sa kojim
kapacitetima i rezultatima bavi u zemlji. Po sprovedenim istraživanjima daje svoj komentar
kvaliteta nadzora nad primenom pravne osnove u zaključivanju i realizaciji tržišnih poslova u
zemlji.

OSNOVNI PRAVNI INSTITUTI ROBNIH POSLOVA

Pravni istitut je skup svih pravnih normi koje se odnose na jedan isti društveni
odnos.Najznačajniji pravni istituti kod trgovačkih poslova su: pravni – privredni subjekt;
imovina; ugovor i obligacioni odnos.

PRAVNI SUBJEKT IMOVINA

UGOVOR OBLIGACIONI ODNOS

Osnovni pravni istituti tržišnih poslova

PRAVNI I PRIVREDNI SUBJEKTI

Pravni subjekt /subject of law/ je lice koje je nosilac prava i obaveza u određenom pravnom
odnosu nastalom u odgovarajućem pravnom poslu.Pravni subjekt može da bude:
- fizičko lice /phisical person/
- i pravno lice /legal person/
Po zakonu pravni subjekt ima pravnu sposobnost ili sposobnost da bude nosilac prava i obaveza
u poslovima. Ova pravna sposobnost postaje poslovna sposobnost, onda kada subjet svojom
izjavom ulazi u konkretan posao tj. konkretna prava i obaveze

Šta treba razlikovati kod pravnih subjekata?

Privredni subjekt je lice koje obavlja privrednu delatnost kao svoju osnovu delatnost, što je i
upisano u odgovarajuće registre. Pod privrednom delatnošću misli se na delatnost sa čijim se
produktima izlazi na tržište sa ciljem ostvarivanja dobiti – zarade.
Za potrebe naših razmatranja upoznajmo se sa osnovnim sistematizacijama privrednih subjekata.
- Zavisno od pravnog statusa – odnos privrednog subjekta i lica osnivača, privredni
subjekti se sistematizuju na privredne subjekte pravna lica i privredne subjekte fizička
lica – individualni preduzetnici
- Zavisno od oblika organizovanja, privredni subjekti se sistematizuju na: preduzeća;
banke i druge finansijske organizacije, osiguravajuća društva, poslovna udruženja;
fondove; Investiciona društva i druge oblike organizovanja privrednih subjekata/

Privredni subjekti organizuju svoje aktivnosti u različitim oblastima rada /poljoprivreda,

rudarstvo, šumarstvo, vodoprivreda, industrija, trgovina, građevinarstvo, saobraćaj, stambeno-
komunalna oblast, finansijske usluge, naučno-istraživačke usluge i druge oblasti rada/
IMOVINA

Imovina je sve ono sa čime subjekt raspolaže. Imovina je skup subjektivnih građanskih prava
koja pripadaju jednom licu, u našem slučaju pravnom subjektu.
Pravni subjekt ne može da postoji i ne može da posluje bez imovine.
U strukturi ove imovine javljaju se stvari /fizički i intelektualni kapital/ koje su:
- u svojini /vlasništvu/ subjekta
- u svojini drugih subjekata

SREDSTVA IZ SPOLJNIH
SREDSTVA U SVOJINI
IZVORA
Osnovna struktura imovine pravnog subjekta

Prava i obaveze koje pravni subjekt stiče u pravnom prometu, u tržišnoj razmeni stiću se u korist
ili na teret ove imovine.

OBLIGACIONO PRAVO

Obligaciono /tražbeno/ pravo je skup pravila koja normiraju odnose između subjekata u pravnom
prometu povodom prelaska vrednosti iz imovine jednog u imovinu drugog subjekta.
Svakodnevno učestvujemo u pravnom prometu:
- izvršavajuće ranije obaveze i primajući nove
- ostvarujući ranija prava i stičući nova prava,
a da pri tome nismo svesni da su to uvek i pravne radnje.

Obligacija je pravni odnos u kome postoji:

- pravo poverioca
- i obaveza dužnika

PRAVO POVERIOCA OBAVEZA DUŽNIKA

Predmet prava i obaveza iz obligacionog odnosa su ponašanja dužnika koje je on dužan da učini
shodno obavezi iz tog odnosa. Dužnikove obaveze su radnje /činidbe ili prestacije/ koje
preduzima u izvršavanju obaveza. Ove radnje mogu da budu: aktivne i pasivne.
Ponašanje dužnika je aktivno kada treba da preduzeme neko davanje ili činjenje kako bi izvršio
svoju obavezu.
Ponašanje dužnika je pasivno ako se njegova obaveza sastoji u uzdržavanju od izvesnog činjenja
na šta bi inaće imao pravo ili u trpljenju izvesnih radnji poverilaca, što ne bi morao da nije tog
odnosa.
AKTIVNO PONAŠANJE
PASIVNO PONAŠANJE DUŽNIKA
DUŽNIKA
Osnovna sistematizacija ponašanja dužnika

Zavisno od kriterijuma klasifikacija javljaju se različite sistematizacije obligacija. U praksi

najčešće govori se o:
- pozitivnim i negativnim obligacijama
 - trajnim i trenutnim obligacijama
- deljive i nedeljive obligacije
- glavne i sporedne obligacije
- alternativne i fakultativne obligacije

POZITIVNE I NEGATIVNE TRAJNE I TRENUTNE

OBLIGACIJE OBLIGACIJE

DELJIVE I NEDELJIVE GLAVNE I SPOREDNE

OBLIGACIJE OBLIGACIJE

ALTERNATIVNE I
FAKULTATIVNE OBLIGACIJE
Osnovne vrste obligacija

Pozitivne obligacije su one čiji je predmet neko davanje ili činjenje ili aktivno delovanje
dužnika. Negativne obligacije su obligacije kod kojih se dužnik nešto trpi i uzdržava se od
nečega.
Trenutne obligacije počivaju na jednoj radnji u jednom mahu. Kod trajnih obligacija činidbe se
čine kontinuirano ili sekcesivno u dužem vremenskom periodu.
Deljive obligacije su one kod kojih se radnja može razdeliti ili izvršiti u više navrata. Kod
nedeljive obligacije radnja se mora izvršiti celovito u okviru jednog jedinstvenog ponašanja
Glavna obligacija je ona koja nastupa kao osnovna s obzirom na njen značaj u izvršavanju
jednog obligacionog odnosa. Sporedna obligacija ima za cilj da upotpuni ili obezbedi glavnu
obligaciju
Alternativna obligacija sastoji se mogućnosti dužnika da odredi redosled radnji kroz koje će
odgovoriti na svoje obaveze. Kod fakultativne obligacije, dužnik ima mogućnost da bira na koji
će od definisanih načina realizovati svoju obavezu.
Različiti su osnovi /povodi/ nastajanja obligacionog odnosa. U praksi, najčešći su sledeći izvori
nastajanja obligacionog odnosa: ugovori; prouzrokovanje štete drugom subjektu; jednostrana
izjava volje; neosnovano bogaćenje i zakon.

PROUZROKOVANJE ŠTETE
UGOVORI
DRUGOM SUBJEKTU

NEOSNOVANO BOGAĆENJE
JEDNOSTRANA IZJAVA VOLJE

ZAKONI

Osnovni izvori nastajanja obligacionih odnosa

U okviru našeg druženja, akcenat će se staviti na obligacione odnose koji nastaju na bazi
ugovora.

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

Zakon o obligacionim odnosima je osnovni i ključni zakon u regulisanju tržišne-robne razmene.

Struktura i rešenja u ovom zakonu, gotovo identična su u različitim zemljama
Osnovna poglavlja u ovom zakonu sa cca bliže 300 stranica i preko 1200 članova su:
- osnovna načela
- nastanak obaveza
- dejstva obaveza
- prestanak obaveza
- razne vrste obaveza
- promena poverioca i dužnika
- prodaja
- razmena
- prodajni nalog
- zajam
- zakup
- ugovor o delu
- ugovor o građenju
- prevoz
- ugovor o licenci
- ostava
- -uskladištenje
- -nalog
- -komision
- -ugovor o trgovačkom zastupanju
- -posredovanje
- -otpremanje /špedicija/
- -ugovor o kontroli roba i usluga
- -ugovor o organizovanju putovanja
- -posrednički ugovor o putovanju
- -ugovor o angažovanju ugostiteljskih kapaciteta
- -osiguranje
- -zaloga
- -jemstvo
- -upućivanje /asignacija/
- -bankarski novčani depoziti
- -deponovanje HoV
- -bankarski tekući računi
- -ugovor o sefu
- -ugovor o kreditu
- -ugovor o kreditu na osnovu zaloge HoV
- -akreditivi
- -bankarske garancije
 - -primena odredaba o bankarskom poslovanju
- -poravnanje
- -prelazne i završne obaveze
U našem druženju upoznaćemo se sa osnovnim principima i stavovima ugovaranja i ukupno,
regulisanja odnosa učesnika robne razmene ili sa osnovnim rešenjima iz ovog zakona.
Za vašu buduću profesionalnu praksu korisno je da pribavite ovaj zakon i onda, kada vam nešto
treba pogledati kako to zakon definiše i koja su osnovna zakonska rešenja.

UGOVOR

Ugovor je najčešći oblik pravnog posla.

U našem daljem druženju ugovori će biti u fokusu interesovanja. Ovom prilikom zadržimo se
dvema osnovnim odrednicama ugovora.

Pravni posao je izjava volje dvaju ili više lica koji proizvodi pravno dejstvo. Da bi volja imala
pravno dejstvo mora da bude:
- ozbiljno i slobodno izjavljena
- da se odnosi na na nešto što je fizički i pravno moguće
- da ima svoj predmet i kauzu
- i da je saopštena od subjekta sa poslovnom sposobnošću

Pravno dejstvo ugovora odnosi se na:

- stvaranje
- ili promene postojećih dužničkih i poverilačkih odnosa između strana ugovarača.

OSNOVNA NAČELA PRIVREDNOPRAVNOG POSLOVANJA

Načela privrednopravnog poslovanja su moralne i propisane norme, koja proizvode određena

pravna dejstva i uživaju sudsku zaštitu.

U osnovna načela privrednopravnog poslovanja ulaze:

- načelo jedinstvenosti nacionalnog tržišta
- načelo zabrane nelojalne konkurencije, zabrane uspostavljanja i korišćenja
monopolističkog položaja
- načelo samostalnosti privrednih subjekata i s tim u vezi sloboda ugovaranja /freedom
of contract/
- načelo ravnopravnosti privrednih subjekata
- načelo savesnosti i poštenja
- neka druga načela
III. OSNOVNO O ROBNIM UGOVORIMA
U ovom poglavlju upoznaćemo se sa:
- osnovnim i najbitnijim karakteristikama - odrednicama ugovora u robnom prometu
- stavljajući akcenat na trgovačke ili kupoprodajne ugovore

PRAVNI OSNOV TRŽIŠNIH UGOVORA

Utvrdili smo i ponovimo, pravni osnov brojnih i raznovrsnih ugovora u tržišnim poslovima čine:
- Zakon o obligacionim odnosima
- Zakon o obaveznim odnosima
- Trgovački zakon
- Odgovarajući privredno-sistemski zakoni koji se odnose na oblast i predmet robne
razmene
- Trgovački običaji i uzanse
- Opšti uslovi poslovanja prodavaca

PRIVREDNO-SISTEMSKI
OSNOVNI ZAKONI
ZAKONI
TRGOVAČKI OBIČAJI OPŠTI USLOVI POSLOVANJA
Pravna osnova robnih ugovora

U zaključivanju robnih ugovora moraju se poštovati stavovi i rešenja definisani u ovoj pravnoj
osnovi. Njihovo poštovanje zahteva njihovo poznavanje.
Kroz ovaj kurs, a i praksu ovladaćete ovim stavovima i rešenjima. Sve ono što vam nije poznato
i u šta niste sigurni načićete u propisima i zato je vrlo bitno da znate gde se i šta može da nađe

DEFINICIJA ROBNOG UGOVORA

Ugovor je saglasnost izjava volja ugovornih strana kojim se želi postići određeno obligaciono
dejstvo ili određeni dužnički i poverilački odnos.
 POVERILAC DUŽNIK

Osnovna shema ugovornog odnosa

Kod ugovora robnog prometa:

- saugovarači su privredni subjekti – ugovorne strane ili contracting parties
- predmet ugovora su različiti privredni – tržišni poslovi
- prilikom zaključivanja ugovora, pored opštih pravila ugovaranja važe i određena
posebna pravila
- eventualni sporovi, u krajnjoj instanci, rešavaju se na trgovačkim sudovima

PRIVREDNI SUBJEKTI TRŽIŠNI POSLOVI

U KRAJNJOJ INSTANCI KOD

OPŠTA I POSEBNA PRAVILA
SPOROVA NADLEŽAN
UGOVARANJA
TRGOVAČKI SUD
Osnovne odrednice robnog ugovora

U teoriji i praksi, operiše se i sa terminom trgovački ugovori.

Trgovački ugovori su ugovori koje međusobno sklapaju trgovci u obavljanju delatnosti, koje čine
predmet poslovanja barem jednoga od njih ili su u vezi sa obavljanjem ove delatnosti

LICA OVLAŠĆENA ZA SKLAPANJE UGOVORA

Pitanja ovlašćenja pojedinaca /rukovodstva i zaposlenih/ za potpisivanje ugovora – u našem

slučaju robnih ugovora mogu se definisati:
- na opšti način i unapred, aktima privrednog subjekta
- na pojedinačan način, unapred /punomoćstvom po zaposlenju, prokurom, ugovorom o
trgovačkom zastupanju/
- i pojedinačno od slučaja do slučaja /posebnim punomoćjem/

Lica ovlašćena za sklapanje robnih ugovora mogu se sistematizovati u dve osnovne grupe ili u
zastupnike i punomoćenike preduzeća.

ZASTUPNICI PREDUZEĆA PUNOMOĆENICI PREDUZEĆA

Lica ovlašćena za zaključivanje ugovora u ime i za račun preduzeća

Zastupnici preduzeća su lica za koje je zakonom i aktima preduzeća utvrđeno da zastupaju
preduzeće. Ovo pravo zastupanja mora da je upisano u sudski registar. Kod potpisivanja
ugovora, uz ime zastupnika stoji i dužnost koju obavlja u preduzeću.

Punomoćenici preduzeća su lica koja su:

- ugovorom
- punomoćjem /npr. prokurom/
- ili položajem u procesu poslovanja preduzeća ovlašćena za zaključivanje trgovačkih
poslova.
U zaključenju ugovora punomoćenici potpisuju u ime preduzeća, uz oznaku svojstva u kojem
deluju u ime preduzeća.

Ovo predstavljanje i zastupanje ne treba mešati sa predstavljanjem i zastupanjem jednog

preduzeća od strane drugog preduzeća na osnovu ugovora o posredovanju, zastupanju i
komisionu o čemu će biti reči u petom poglavlju

Zadatak
Analizirajte pravo koje punomoćjem dobijaju brojni market menadžeri koji sa ponudom za
prodaju dolaze na naša vrata

PROVERA POSLOVNIH PARTNERA

Saugovarači tržišnog posla imaju pravo provere poslovne sposobnosti i boniteta poslovnog
partnera sa kojim će sklopiti ili sa kojim je sklopio tržišni posao.

Provera poslovne sposobnosti poslovnih partnera realizuje se upitom kod Agencije za privredne
registre
Provera boniteta poslovnog partnera realizuje se upitom kod Kreditnog biroa i po odobrenju
partnera, upitom kod njegove banke

Zadatak
Upoznajte se sa procedurom provere poslovne sposobnosti poslovnog partnera
Upoznajte se sa procedurom provere kreditne sposobnosti vašeg potenticajlnog kupca

SKLAPANJE ROBNIH UGOVORA

Zavisno od trgovačke prakse, predmeta razmene, veličine posla, robni ugovori mogu da se
sklope na jedan od načina:
- sklapanju trgovačkog posla prethode pregovori /negotiations/
- sklapanju trgovačkog posla prethodi ponuda /offer/
- sklapanju trgovačkog posla prethodi upit /question/
- trgovački posao se zaključuje u okviru organizovane trgovine /licitacija, aukcijska
tenderska prodaja, konkurs o nabavkama/
- trgovački posao se zaključuje potpisivanjem formularnog ugovora /narudžbenice/
 UPIT PONUDA

PREGOVOR PREDUGOVOR
Najčešće radnje i dokumenta koje prethode potpisivanju ugovora

Kod sklapanja robnih ugovora postoje određena pravila. Tako:

- Ugovor je sklopljen kada se ugovorne strane saglase o bitnim elementima ugovora
- Ponuda može da bude generalna i čvrsta ponuda. Čvrsta ponuda obavezuje ponudžača i
iz tih razloga, ponudžač najčešće navodi datum do kada ponuda važi
- Ponuda se može opozvati, s tim da opoziv mora da stigne pre ponude kod lica kome se
ponuda šalje
- Prihvatanje ponude uz primedbe tretira se kao odbijanje ponude
- Prihvatanje ponude sa zakašnjenjem tretira se kao nova ponuda
- Upiti ne obavezuju njihove nosioce
- Ugovor je skopljen onog trentuka kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da je prihvata
- Učešće u organizovanoj trgovini uzimaju oni subjekti koji imaju nameru da zaključuju
trgovačke poslove
- Davanju naloga za kupovinu i potpisivanje formulara ugovora pretpostavlja da je
- potpisnik upoznat sa svim bitnim elementima trgovačkog posla
- Predugovor obavezuje ako sadrži bitne elemente glavnog ugovora
- Predugovorom se definiše vreme sklapanja glavnog ugovora. Ako to nije učinjeno,
vremenski period za sklapanje je 6 meseci

FORMA ROBNIH UGOVORA

Ugovori u robnom prometu mogu se sklopiti:

- usmeno
- i pismeno
Usmeno sklopljeni ugovori trebaju se pismeno potvrditi. Propuštanje pismenog potvrđivanja
usmenog dogovora ili izjave ne dovodi se u pitanje punovažnost ugovora.

USMENI UGOVORI PISMENI UGOVORI

Različite forme ugovaranja poslova robnog prometa

Pismeni ugovori mogu se sačiniti u:

- u uobičajenoj formi ugovora
- u formi beleške
- na memorandumu
- potpisivanjem formulara ugovora ili narudžbenice

Za punovažnost ugovora bitno je da je dokument potpisan od strane ovlašćenih lica

PREDMET UGOVORA

Predmet ugovora je bitan element ugovora. Predmet ugovora je ugovorena obaveza. Ugovorena
obaveza sastoji se u:
- davanju
- činjenju
- nečinjenju
- trpljenju

DAVANJE ČINJENJE
NEČINJENJE TRPLJENJE
Najčešći predmeti ugovora
Predmet ugovora mora da bude:
- moguć
- dopušten
- i odrediv

Zadatak
Upoznajte se sa problemom nedozvoljene trgovine
Upoznajte se sa problemom nelegalne /sive/ trgovine

SISTEMATIZACIJA UGOVORA

Zavisno od kriterijuma grupisanja, ugovori se sistematizuju u sledeće grupe:

- zavisno od toga da li ih zakon posebno uređuje ili ne: imenovani i neimenovani
ugovori
- zavisno od propisane forme: formalni i neformalni ugovori
- zavisno od toga da li samo jedna ili obe ugovorne strane ulaze u obaveze:
jednostrani i dvostrani ugovori i teretni i dobročini ugovori
- zavisno od poznavanja vrednosti međusobnog davanja u momentu zaključivanja
ugovora: komutativni i aleatorni ugovori
- zavisno od načina definisanja sadržaja ugovora: sporazumno definisani ugovori i
ugovori po pristupu
- zavisno od stepena definisanosti privrednog posla: generalni ugovori i posebni
ugovori
- zavisno od vezanosti za neke druge ugovore: samostalni ugovori i akcesorni ugovori

IMENOVANI I NEIMENOVANI FORMALNI I NEFORMALNI

UGOVORI UGOVORI
JEDNOSTRANI I DVOSTRANI KOMUTATIVNI I ALEATORNI
UGOVORI UGOVORI
SPORAZUMNO DEFINISANI
GENERALNI I POSEBNI
UGOVORI I UGOVORI PO
UGOVORI
PRISTUPU
SAMOSTALNI UGOVORI I
AKCESIRNI UGOVORI
Osnovna sistematizacija ugovora

U okviru našeg kursa, ugovore robnog prometa posmatraćemo kao:

- ugovore na tržištu proizvoda
- ugovore na tržištu usluga
- ugovore na tržištu novca
- ugovore na tržištu kapitala ili hartija od vrednosti /HoV/
- ugovore na tržištu nekretnina
- ugovore kod trgovanja preduzećima
- ugovore na tržištu industrijske svojine – licencne ugovore
 ROBNI PROMET USLUGA
ROBNI PROMET PROIZVODA

ROBNI PROMET NOVCA ROBNI PROMET HoV

ROBNI PROMET NEKRETNINA TRGOVINA PREDUZEĆIMA

ROBNI PROMET LICENCAMA

Sistematizacija robnog prometa zavisno od predmeta ugovora

Za ovakvu sistematizaciju razmatranja opredelila sam se imajući u vidu, da ste ekonomisti koji
se po osnovnoj vokaciji fokusiraju na tržišta konkretnih roba

PROMENE UGOVORA

Zaključeni ugovor može se menjati po tri osnova:

- saglasnošću volja ugovorenih strana
- nastupanjem određenih i u ugovoru, definisanih okolnosti vezanih za njegovo
izvršenje
- po osnovu zakona

Kod promene ugovora razlikuju se: promene ugovornih strana i promene sadržine ugovora.

PROMENE UGOVORNIH PROMENE SADRŽINE

STRANA UGOVORA
Promene ugovora

Poverilac iz ugovora ima pravo, da bez traženja i dobijanja saglasnosti od dužnika, svoje
potraživanje putem cesije /transfer/ prenese na drugi subjekt.
Dužnik, svoj dug može da prenese na drugi subjekt, samo uz prethodnu saglasnost poverioca.

Promene u sadržaju ugovora moguće su do perioda njegovog ispunjenja i to:

- uz saglasnost saougovarača
- i na način kako je ugovor i donešen

Prenov /novacija/ ugovora označava zamenu postojećeg ugovora – novim ugovorom. Na ovaj
način prestaju obaveze i prava iz starog ugovora i ulazi se u nove obaveze i prava. Prenov se
najčešće javlja u situacijama kada ima više promena u postojećem ugovoru.

RASKID UGOVORA
Raskid ugovora je način prestanka punovažnosti ugovora, a samim tim i prestanka obaveza
njegovog ispunjavanja.

Raskid ugovora može da bude voljom jedne strane ili saglasnošću obe strane. Najčešći povodi
raskida ugovora su:
- gubitak interesa jedne ili obe ugovorne strane za realizaciju ugovora
- neispunjavanje ili neuredno ispunjavanje ugovora
- nastupanje ugovorom definisanih uslova
- nastupanje više sile /act of God/, kao osnov nemogućnosti ispunjenja ugovora
- zakonom predviđeni uslovi za raskid

U slučaju raskida ugovora:

- moraju se pokriti obaveze nastale do momenta raskida
- strana koja je oštečena raskidom ima pravo da traži naknadu za štetu koju trpi
- poverilac može održati ugovor na snazi i uz obaveštenje dužnika da tražiti ispunjene
obaveze

ISPUNJENJE ROBNIH UGOVORA

Ugovor je svetinja /sancity of contracts/ i treba ga ispoštovati u delu realizacije:

- prava
- i obaveza

Ukoliko ugovorom nije definisano vreme i mesto ispunjenja ugovorenih obaveza, postupa se po
pravilima definisanim u uzansama, dispozivnim zakonskim propisima za predmetni posao.

Praksa predviđa mogućnost delimičnog ispunjavanja ugovorenih obaveza.

POVREDE ROBNIH UGOVORA

Pod povredom ugovora misli se na:

- neisupunjavanje obaveza iz ugovora
- i neuredno ispunjavanje obaveza iz ugovora - npr. docnja /delay/

NEISPUNJAVANJE OBAVEZA IZ NEUREDNO ISPUNJAVANJE

UGOVORA OBAVEZA IZ UGOVORA
Neispunjavanje ugovora

Povreda ugovora povlači odgovarajuću odgovornost ili nadoknadu štete /damage indemnity/
Ova nadoknada definiše se ugovorom. Kod ugovorne kazne /penalty clause/ treba razlikovati:
- kaznu za docnju. Ova kazna i isporuka sa docnjom se međusobno isključuju
- i kaznu za neispunjenje ugovora. Ovde se ugovorom može, a i nemora da se definiše
metodologija obračuna naknade štete /damage indemnity/
Spor u povodu povrede ugovora može da se reši: poravnanjem; sudskim poravnanjem ili
sudskim rešavanjem spora.

SUDSKO SUDSKO
PORAVNANJE
PORAVNANJE REŠAVANJE SPORA
Načini rešavanja sporova o povredi ugovora

Pod poravnanjem misli se na dogovorne rešavanje problema nadoknade štete /extrajudicial

settlement/
Kod sudskog poravnanja saugovarači, kao parničari na sudu postižu kompromis o nadoknadi
štete. Kod sudskog rešavanja spora na bazi tužbe jedne strane, sud utvrđuje visinu i način
nadoknade štete

Zadatak
U okviru timova analizirajte koliko su u domaćoj praksi česte pojave promene ugovora, povrede
i raskidanja ugovora. Na dalje, utvrdite koji su razlozi ovim pojavama

SREDSTVA ZA IZVRŠENJE ROBNIH UGOVORA

U osnovna sredstva za izvršenje robnih ugovora su: kapare, odustanice, ugovorene kazne, zaloge,
hipoteke, jemstva i drugo.

KAPARE ODUSTANICE
ZALOGE HIPOTEKE
JEMSTVO UGOVORNE KAZNE
Osnovna sredstva za izvršenje robnih ugovora

Kapara je novac ili neka druga zamenljiva stvar, koju u trenutku zaključenja ugovora jedna
strana daje drugoj strani kao garanciju za ispunjenje ugovora. U slučaju odustajanja od ugovora,
za razliku od avansa, kapara se nevraća

Odustanica je novac ili neka druga zamenljiva stvar, koja jedna strana daje drugoj strani kao
garanciju ispunjenja ugovora. Kod odustanice, ako primalac kapare odustane od ispunjenja
ugovora, davalc kapare ima pravo da dobije dvostruki iznos date kapare.

Ugovor se mogu definisati novčane kazne – situacije i metodologija obračuna u slučajevima

neispunjavanja obaveza iz ugovora. U slučaju ispunjavanja obaveze sa docnjom, dužnik nije u
obavezi da plaća ugovorom definisanu kaznu za docnju.

Zaloga / pledge/ je realno, pokretno sredstvo za obezbeđivanje izvršenja obaveza. Vrlo brzo
vratićemo se i razmotriti pitanje zaloge i založnog prava.
Hipoteka /mortgage/ je založno pravo nad nepokretnošću. Hipoteka se upisuje u zemljišne tj.
javne knjige.
Predmet hipoteke se može, ali i nemora da da na korišćenje poveriocu. Moguća je prodaja
nepokretnosti sa hipotekom, ali je pitanje da li kupac ima interesa za ovakvu kupovinu.

Jemstvo /guaranty/ je sredstvo za izvršavanje ugovora. Ugovorom o jemstvu, jemac se obavezuje da

će ispuniti obeveze iz ugovora, ukoliko to ne učini dužnik.

Zadatak
Analizirajte strukturu sredstava za izvršenje robnih ugovora kod prodaje sirovina i energije, kod
prodaje industrijskih proizvoda, kod prodaje opreme, kod prodaje nepokretnosti u vašem
okruženju

NEVAŽNOST I NIŠTAVNOST ROBNIH UGOVORA

Robni ugovor se smatra nevažećim ako nedostaju neki od uslova njegove punovažnosti
/ugovorna sposobnost saugovarača, saglasnost volja saugovarača, jasno definisan predmet
ugovora, forma ugovora/

Robni ugovor je ništavan kada je u suprotnosti sa važečim propisima i javnim poretkom

PESTANAK OBAVEZA I ZASTARELOST UGOVORA

Prestanak obaveza iz ugovora nastaje po sledećim osnovama:

- ispunjavanje ugovora
- međusobno prebijanje-kompenzacija dugovanja i potraživanja
- otpuštanje duga – poverilac daje izjavu dužniku da neće tražiti ispunjenje njegove
obaveze
- prenova ili novacije
- nemogućnosti ispunjenja

Zastarelost ugovora /negative presciption/ dovodi do prestanka prava zahtevanja ispunjenja

ugovornih obaveza. Zakonima definiše se period zastarevanja ugovora.Po zastarevanju ugovora,
ostaje prirodna – moralna obaveza dužnika.

Zadatak
U okviru tima utvrdite rokove zastarevanja za različite vrste potraživanja u domaćem
zakonodavstvu

ZALOŽNO PRAVO

Tranzicione promene u društvo dovode po aktualizacije pitanja zaloga i hipoteka. Zaloge i

hipoteke značajne su za vlasnika stvari koji ulazi u trgovački posao ili daje novac na zajam.
Partneri pored ugovora o robnom poslu, potpisuju i ugovor o zalozi.
Razlikuje se: ručna zaloga i hipoteka

RUČNA ZALOGA HIPOTEKA

Sistematizacija založnog prava zavisno od predmeta zaloge

Ručna zaloga je zaloga nad pokretnom stvari.

Zalagoprimac stiče državinu nad stvari koja je predmet zaloge. Ova državina obuhvata i plodove,
sve dok nisu odvojeni od stvari
Zalagoprimac prema stvari koju je dobio u zalogu mora da se ponaša pažljivo. U slučaju da
zalagodavac ne odgovara na svoje obaveze iz trgovačkog ugovora ima pravo, da uz prethodnu
sudsku presudu, predmet zaloge izloži prodaji i namiri svoje potraživanje

Hipoteka je zaloga nad nepokretnom stvari

Zalagoprimac:
- ne prima državinu nad stvari za koju je dobio hipoteku,
- ali se ovo njegovo hipotekarno pravo upisuje u zemljišne knjige
Po protoku roka za izmirenje obaveze vlasnik hipotekarnog prava ima pravo da zabrani
hipotekarnom dužniku preduzimanje radnji sa stvari koja je pod hipotekom, šta više može tražiti
oduzimanje stvari od hipotekarnog dužnika i može, uz prethodnu sudsku presudu da stvar pod
hipotekom proda i pokrive svoje potraživanje.
Davalac hipiteke zadržava državinu nad nepokretnom stvari i sa stvari može slobodno da
raspolaže. Stvar pod hipotekom može i da se proda

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O ZALOZIMA

Na početku ovog zakona daje se značenje pojedinih termina, kao npr:posebno vlasničko pravo,
ranije stečeno pravo, zakup, dugoročan zakup – duži od 6 meseci i drugo.

U nastavku, ovaj zakon definiše sledeća pitanja:

- predmet zaloge
- nastanak zaloge
- sadržaj ugovora o zalozi
- zalog na korist od osiguranja
- opšta pravila o pravu prvenstva
- posebno pravo prvenstva
- pravo prvenstva kupca i zakupca
- pravo prvenstva zaposlenih kod založnog dužnika
- pravo prvenstva u odnosu na buduće isplate
- pravo prvenstva na osiguranju pričvršćenom za nepokretnu stvar
- pravo prvenstva na osiguranju spojenom za drugu pokretnu stvar
- pravo prvenstva u odnosu na robne hartije od vrednosti
- promene reda prvenstva
- registar zaloga
- pravilnik o zalozima
 - registracija
- pretrage u registru zaloga
- valjanost registracije
- dokazivanje podataka koji se nalaze u registru
- pravo na traženje informacija
- brisanje registracije
- odbijanje, promena i brisanje registracije
- povrede obaveza iz ugovora o zalogu i izvršenju
- izvršenje
- prava ugovornih strana na zaštitu
- naplata potraživanja
- obaveštenja o prodaji i prodaja osiguranja
- novac dobijen prodajom osiguranja
- -prava savesnog kupca
- namirenje zadržavanjem stvari
- primena pravila međunarodnog privatnog prava
- -ranije stečena prava
- ponašanje u izvršenju obaveza i ostvarenju prava
- sukob sa drugim zakonima

Zadatak
Analizirajte praksu koriščenja založnog prava u domaćem okruženju
PRILOG

Primer ugovora o hipoteci

UGOVOR O HIPOTECI

Zaključen u______________ dana____________između ugovornih strana:

1. Banka____________________________, kao hipotekarni poverilac
2. Preduzeće________________________, kao hipotekarni dužnik

I.
Ugovorne strane saglasno konstatuju da su zaključili ugovor o kreditu kojim je hipotekarni poverilac
pozajmio hipotekarnom dužniku iznos od______________ KM, sa rokom vraćanja od________ godine u
jednakim ____________ mesečnim ratama, sa kamatom od________%

II.
Kao sredstvo obezbeđenja povraćaja ovog kredita o dospelosti iz čl.I.ovog ugovora, dužnik nudi a
hipotekarni poverilac prihvata stvarno pravo hipoteke u svoju korist na nepokretnoj stvari dužnika akoju
čini___________________, površine____________,na adresi________________, katastarska
opština_____________

III.
Obavezuje se hipotekarni dužnik da na osnovu tačke II. ovog ugovora sačini posebnu izjavu putem koje
će ugovorna hipoteka biti sprovedena kroz zemljišne knjige – katastar nepokretnosti u kojima se vodi
založna nepokretnost, te da nakon toga dostavi hipotekarnom poveriocu rešenje o izvršenoj uknjižbi

IV.
Ugovorne strane saglasno izjavljuju da je hipotekarni overilac ovlaščen da u slučaju nevraćanja duga o
roku dospelosti, svoje potraživanje prema hipotekarnom dužniku naplati uz realizaciju putem ovog
ugovora predviđenu hipoteku

V.
Realizacija hipoteke obaviće se prodajom založne nepokretnosti iz čl. II ovog ugovora i isplatom
potraživanja hipotekarnog poverioca koji ovim putem stiče neopozivo hipotekarno pravo prvenstvenog
namirivanja u odnosu na sve eventualne postojeće ili naknadne poverioce

VI.
Hipoteka koja je predmet ovog ugovora je prva hipoteka otvorena na založnoj nepokretnosti tako da
eventualna pojava naknadnih hipotekarnih poverilaca ne ugrožava pravo prvenstva namirenja
hipotekarnog poverioca po ovom ugovoru.
VII.
Na osnovu ovog ugovora ovlašćuje se hipotekarni poverilac da na nepokretnoj založnoj stvari dužnika iz
čl.. II ovog ugovora, zajedno sa prenosom potraživanja koje je hipotekom obezbeđeno otvori nadhipoteku
u korist trećeg lica bez prethodnog pristanka hipotekarnog dužnika, a po vlastitom izboru

VIII.
Obavezuje se hipotekarni dužnik da se za vreme trajanja hipoteke uzdrži od bilo koje radnje koja bi
umanjivala vrednost založene nepokretnosti, bilo pravnim poslom, bilo fizičkom radnjom, a ako to
hipotekarni dužnik i pored upozorenja nastavi da čini, hipotekarni poverilac je ovlašćen da potraživanje
obezbeđeno ovom hipotekom naplati pre dospelosti.

IX.
Ovim ugovorom predviđena hipoteka se gasi isplatom obezbeđenog potraživanja u celosti i pismenom
izjavom hipotekarnog poverioca datom pred nadležnim organom da se ove hipoteke odriče

X.
U slučaju spora po ovom ugovoru, strane ugovaraju nadležnost_________suda u__________

XI.
Ovaj ugovor smatra se zaključenim, kada su ga potpisale obe ugovorne strane, a stupa na snagu danom
potpisivanja

XII.
Ugovor je sačinjen u_____istovetnih primeraka od kojih svaka strana zadržava_____primerka

Hipotekarni poverilac Hipotekarni dužnik

IV. OSNOVNI - PRODAJNI UGOVOR

Svaki trgovački posao istovremeno je prodajni i kupovni posao.U pravu, trgovački ugovori
češće se posmatraju sa aspekta prodavaca, pa se otuda najčešće govori o prodajnim ugovorima.
Istina, kod obligacija, akcenat se stavlja na obaveze dužnika.

Najveći deo prodajnih ugovora ima istu pravnu osnovu – osnovna pravna akta i ista ugovorna
rešenja. Zavisno od stvari koja je predmet kupoprodaje i konstrukcije ukupnog trgovačkog
aranžmana, ugovori o prodaji imaju i specifična-posebna rešenja.

U ovom poglavlju upoznaćemo se sa osnovnim odrednicama ugovora o prodaji stvari – sirovine,

energije, proizvoda.

DEFINICIJA UGOVORA O PRODAJI

Ugovor o prodaji je kupoprodajni ili trgovački ugovor

Ugovor o prodaji je konsenzualni ugovor jer je sklopljen samim sporzumom partnera, a ne

predajom robe /stvari/

Ugovor o prodaji je imenovani i neformalni ugovor.

Kod ugovora o prodaji, prodajom dolazi do prenosa vlasništva nad ugovorenom stvari sa
prodavca na kupca i prenosa novca sa kupca na prodavca

OSNOVNI SUBJEKTI PRODAJNOG POSLA

Prodavac /seller/ ili vlasnik robe i kupac /byer/ osnovni su subjekti prodajnog ili kupoprodajnog
- trgovačkog posla.

PRODAVAC KUPAC
POMOĆNI SUBJEKTI

Osnovni nosioci prodajnih – trgovačkih poslova

U trgovini stvarima vrlo često javljaju se posrednici, zastupnici i komisionari. Ova grupa
subjekata čini samo deo stručne i tehničke pomoći ili podrške u sklapanju i realizaciji
kupoprodajnih poslova između prodavaca i kupaca i kao takve ih treba i tretirati.
OSNOV PRODAJNOG POSLA

Osnov prodajnog posla može da bude:

- ugovor
- ili prodajni nalog

UGOVOR PRODAJNI NALOG

Osnovi prodajnog posla

Ugovor je obavezan osnov kod velikih, složenih kupoprodajnih poslova. Zakon o obligacionim
odnosima i Zakon o trgovini čine osnov definisanja osnovnog ugovora o prodaji.
Kod ugovora o prodaji različitih proizvoda, usluga, nekretnina, HoV, kod ugovora o ustupanju
novca i industrijske svojine primenjujuse i drugi propisi, koji se odnose na konkretan predmet
prodaje.

Prodajni nalog javlja se kod prodaje masovne, standardizovane robe sa poznatim - standardnim
uslovima prodaje.
Potpisani i dostavljeni prodajni nalog obavezuje prodavca i kupca
Prodajni nalog se ne može opozvati
Stvar koju nalagoprimac preda nalagodavcu, ostaje nalagodavčeva – snosi rizik na stvari u
slučaju oštečenja, do momenta plaćanja cene.
Stvar postaje vlasništvo nalagodavca u momentu plaćanja njene cene.

Zadatak
Analizirajte koliko se u nabavnoj i prodajnoj praksi preduzeća u vašem okruženju zaključuju
ugovori i u kojim slučajevima.

PREDUGOVORI

Kod velikih i složenih tržišnih poslova zaključivanju ugovora prethodi izrada predugovora.
Predugovori ne obavezuju ugovarače.
Zabranjeno je ulaziti u pregovore bez namere da se sklopi ugovor

U slučaju prekida pregovora:

- zabranjeno je koristiti informacije do kojih se došlo tokom pregovora
- svaka strana snosi troškove koje je imala vezano za pregovore
- strana koja se oseća pogođenom zbog prekida pregovora može da pokrene postupak
nadoknade štete

Zadatak
Upoznajte se sa procedurama pregovaranja, predugovaranja i zaključivanja večih i složenih
poslova u vašem okruženju
OSNOVNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI

Stvar – predmet ugovora i cena su dva bitna elementa ugovora o prodaji.

PREDMET UGOVORA - STVAR CENA STVARI

Osnovni elementi ugovora o prodaji

Stvar koja je predmet ugovora mora biti u prometu, odnosno njen promet mora da je dozvoljen. Za
robe koje su u ograničenom prometu postoje posebni propisi.
Može se prodavati samo stvar u vlasništvu. Kod prodaje tuđe stvari, prodavac mora da:
- ima ovlašćenja vlasnika stvari
- i o tome mora da obavesti kupca

Ugovorom o prodaji jasno se mora definisati:

- vrsta
- kvalitativna svojstva i kvalitet
- i količina stvari koja je predmet kupoprodaje.
Ugovor o prodaji nema pravni učinak ako je u času njegovog sklapanja stvar propala. Ukoliko je
stvar delimično propala, kupac može pregovatati o kupovini, ali po odgovarajućoj ceni.

Ugovorom o prodaji mora se definisati cena predmeta kupoprodaje ili metodologija njenog
definisanja. Metodologija obračuna cene uključuje:
- tekuću cenu prodavca u periodu isporuku robe
- cenu koju utvrđuje treća strana /npr. berzanska cena/
- pravo jednog od ugovornih strana da je definiše u periodu realizacije ugovora

Ukoliko u ugovoru nije definisana cena ili metodologija njenog obračuna, kupac je dužan platiti
cenu koju je prodavac naplaćivao u trenutku sklapanja ugovora. Ova cena naziva se razumnom
cenom. Kupac ima pravo odbiti plaćanje cene iznad ovog iznosa

OSTALI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI

Ugovorom o prodaji mogu, ali i nemoraju da se definišu ostala pitanja:

- vreme i naćin plaćanja /uslovi prodaje ili uslovi plaćanja/
- vreme i način primopredaje stvari /paritet prodaje/
- neki drugi uslovi realizacije ugovora

OSTALI UGOVORENI
USLOVI PLAĆANJA PARITET PRODAJE
USLOVI
Ostali elementi ugovora o prodaji

Ukoliko ugovorom nisu definisani uslovi plaćanja i paritet prodaje u realizaciji ugovora
primenjuju se uobičajena praksa u trgovanju konkretnim stvarima. U uobičajenoj praksi:
 - predaja stvari vrši se po potpisivanju ugovora
- predaja stvari se vrši u mestu u kojem je prodavac imao prebivalište u trentuku
sklapanja ugovora
- troškove distribucije do momenta predaje stvari kupcu, snosi prodavac

Paritet prodaje je jedno od značajnih pitanja jer:

- po pravilu, do predaje stvari kupcu, prodavac snosi troškove transporta
- i rizik stvari /propadanje, krađu/
Vlasništvo nad stvari prenosi se sa prodavca na kupca predajom stvari.

Ugovorom se mogu definisati i ostali uslovi realizacije trgovačkog ugovora. Ovi ostali uslovi,
vrlo često mogu da imaju karakter restriktivnih klauzula po kupca. U pravu zabranjene su ove
restriktivne klauzule.

Zadatak
Utvrdite uobičajene uslove isporuke i plaćanja za: poljoprivredne proizvode, energiju,
industrijske proizvode, nekretnine u vašem okruženju, koji se navode ili se podrazumevaju kod
ugovaranja trgovačkih poslova
PRAVA I OBAVEZE PRODAVCA I KUPCA

Prodavac je dužan predati stvar kupcu na ugovorenom mestu i u ugovoreno vreme.

U slučaju da je predaja stvari uslovljena plaćanjem cene, prodavac ima pravo odgađati predaju
stvari do njenog plaćanja.

ROBA
ROBNA DOKUMENTA

NOVAC

Prava i obaveze prodavca i kupca

Prodavac je u obavezi dostaviti stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima

/pripadajućim plodovima/ Uz predaju stvari, prodavac, kupcu isporučuje i prateća robna
dokumenta. U robna dokumenta ulaze trgovačka, transportna, carinska, osiguravajuća i neka
druga dokumenta

Prodavčevo pravo je naplata prodate stvari u skladu sa ugovorom definisanim vremenom i

načinom plaćanja.
Prodavac ima pravo da traži raskid ugovora ukoliko kupac nije izvršio ugovorenu uplatu stvari –
ugovorenu pre roka njene isporuke

Kupac je dužan da preuzme ugovorenu i isporučenu stvar.

Kupac je u obavezi da plati ugovorenu i primljenu stvar. Ukoliko nije definisano vreme i način
plaćanja – plaćanje se obavlja u času predaje stvari u mestu prodavca
Faktura je osnov plaćanja ugovorene obaveze
Kupac ima pravo da traži ispunjenje ugovorene kupovine i pravo, raskida ugovora ukoliko se u
većem stepenu ne ispunjava ugovor od strane prodavca

MATERIJALNI NEDOSTACI NA STVARI

Prodavac se ugovorom može ograditi od odgovornosti za materijalne nedostatke.

Prodavac i proizvođač stvari mogu da daju garancije za kvalitet stvari. Unutar garancijskog roka,
prodavac tj. proizvođač u obavezi su da otklone prijavljene nedostatke. Vreme popravki unutar
gantnog roka produžava garantni period. Kod zamene stvari, sa davanjem nove stvari izdaje se
novi garantni list i teče novo garantno vreme. Sa istekom garantnog roka, kupac gubi prava iz
garancije

UGOVORNO ODOGOVORNOST ZA
IZDAVANJE
OGRAĐIVANJE OD NEDOSTATKE NA
GARANCIJA
NEDOSTATAKA STVARI
Osnovne situacije vezano za materijalne nedostatke i njihovo rešavanje
Po pravilu, prodavac je odgovoran za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u periodu
predaje kupcu, bez obzira na to da li mu je to bili poznato ili ne. Prodavac je odgovoran i za one
materijalne nedostatke koji se pojavljuju nakon prijema stvari od strane kupca

Materijalni nedostaci /mane/ postoje u sledećim slučajevima:

- ako stvar nema svojstva potrebna za njenu redovnu upotrebu
- ako stvar nema potrebna, naročito upotrebna svojstva koja su bitna za kupca
- ako stvar nema ugovorom definisane karakteristike
- ako stvar, nema osobine koje poseduje uzorak sa kojim se upoznao i koje je prihvatio
kupac

Prodavac ne odgovara za nedostatke stvari, ako su ovi nedostaci predočeni kupcu i kupac se sa
njima mogao upoznati pre sklapanja ugovora
Imalac robe ne odgovara za nedostatke stvari koje se prodaju u okviru javne prodaje

Kupac je u obavezi da izvrši kvalitativan prijem stvari. Kod vidljivih i skrivenih nedostataka
stvari, kupac u najkraćem mora da sačini komisijski zaspisnik i o tome obavesti porodavca U
pismu o reklamaciji kupac predlaže načine za rešavanje problema i prilaže komisijski zapisnik

Zadatak
Upoznajte se sa procedurom reklamacije primljene robe od strane kupca
Analizirajte praksu davanja i korišćenja garancija za različite vrste prodatih roba u vašem
okruženju

PRAVNI NEDOSTACI STVARI

Prodavac mora da obezbedi prodaju bez pravnih smetnji.

Prodavac odgovara ako na stvari koja je predmet prodaje postoje neko pravo trećeg koje
isključuje ili ograničava kupčevo pravo,a o tome kupac nije obavešten.
U slučaju pravnih nedostataka, kupac od prodavca zahteva da u razumnom roku reši problem sa
trećim licem i otkloni pravne nedostatke.
Ako ovaj nedostak ne može da se reši i ograničava kupčeva prava, kupac ima pravo da zahteva:
- razumno sniženje cene
- raskid ugovora
- i naknadu štete
Ako se kupac uputi u spor sa trećim licem i taj spor izgubi ima pravo pozivati se na prodavčevu
odgovornost, ukoliko se u ugovoru sa prodavcem izričito ne navode oslobađanje prodavca od
ovakve odgovornosti
Pravo kupca po osnovu pravnih nedostataka gasi se istekom godinu dana od saznanja o pravu
trećeg lica

Zadatak
Analizirajte praksu trgovanja ukradenim automobilima i drugim robama
Analizirajte praksu višestruke prodaje stana od strane investitotra
ODBIJANJE PREUZIMANJA ISPORUČENE ROBE

Kupac je u obavezi da preuzme ugovorom kupljenu robu. U slučaju nepreuzimanja robe,

prodavac je u obavezi da:
- upozori kupca na obavezu preuzimanja robe
- da robu skladišti i čuva o trošku kupca.
Po isteku, razumnog roka, prodavac ovu robu prodaje treći licima

NAKNADA ŠTETE U SLUČAJU RASKIDA UGOVORA O PRODAJI

Kod jednostranog raskida ugovora, strana oštečena raskidom ugovora ima pravo na naknadu
štete.
Osnov za izračunavanje ove štete je:
- razlika između ugovorene i tekuće tržišne cene stvari
- i razlika u troškovima transporta
ili razlika koju ima prodavac ili kupac u prodaji ili kupovini konkretne robe u momentu
zaključenja i momentu raskida ugovora.

Zadatak
Analizirajte domaću sudsku praksu vezano za nadoknadu šteta zbog jednostranog raskida
trgovačkih ugovora

PRODAJA SA PRAVOM PRVOKUPNJE

Po zakonu stari vlasnik stvari ima pravo prvokupnje. Ovo pravo važi pet godina po potpisivanju
ugovora o prodaji, ukoliko, ugovorom o prodaji drugojačije nije određeno.
Kupac je u obavezi da starog vlasnika obavesti o prodaji stvari.
U ovakvim slučajevima stari vlasnik stvari mora da odgovori u roku od 1 meseca i da uplati ili
kod suda položi isplatnu cenu
Stari vlasnik nema pravo pozvati se na pravo preće kupovine kada se stvar prodaje u okviru
javne prodaje
U slučaju prodaje stvari trećim licima, bez prethodnog obaveštavanja starog vlasnika, stari
vlasnik ima pravo da u roku od šest meseci od saznanja o ovoj prodaji, traži poništavanje
sklopljenog kupoprodajnog ugovora i kupovinu stvari pod uslovima iz poništenog ugovora.

KUPOVINA NA PROBU

Neke stvari mogu da se prodaju, uz prethodnu njihovu probu.

Ovde je moguća:
- prodaja po uzorku ili modelu
- prodaja sa specifikacijom
- prodaja sa zadržavanjem prava raspolaganja

Bitno kod ovih trgovačkih poslova tj. ugovora je:

 - da je jasno definisan period probe
- da kupovina ne zavisi od volje kupca, već dokazivanja svojstava stvari
- da kupac plaća ugovorenu cenu u periodu probe
- da prodavac nosi rizik slučajne propasti ili oštečenja stvari
- da se kod probe sa pozitivnom rezultatom sklapa ugovor o kuporodaji,
- dok se u slučaju negativnog rezultata stvar vraća prodavcu

Zadatak
U okruženju pronađite primere za kupovine na probu

PRODAJA SA OBROČNIM OTPLATAMA CENE

Ugovorom o prodaji, prodavac kupcu može odobriti obročnu otplatu cene, s tim da mu se stvar
predaje po uplati celokupne ugovorene cene.

Kod ovakvog ugovora, kupac se može opredeliti da odjednom isplati ostatak dužne cene. Ovaj
ostatak isplaćuje se čist, bez ugovorenih kamata i drugih zavisnih troškova.
U slučaju predaje stvari po isplati ugovorene obročne cene, prodavac ima pravo:
- da od kupca zahteva isplatu ostatka duga u celosti odjednom
- ili raskida ugovora ukoliko kupac ne odgovori na najmanje dve otplatne rate ili nema otplaćenu
najmanje 1/8 ukupne ugovorene cene.
U slučaju raskida ugovora, prodavac, kupcu vraća uplaćena novčana sredstva sa pratećim
kamatama i nadoknadi nužne troškove raskida ugovora

UPOZNAJMO SE SA ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA

U prvim članovima ovog zakona definišu se:

- potoršač – svaka fizička osoba koja sklapa pravni posao na tržištu u svrhe koje nisu
namenjene njegovom zanimanj niti njegovoj poslovnoj aktivnosti
- trgovac je svaka osoba koja nudi ili sklapa pravne poslove na tržištu u okviru svog
zanimanja
U okviru ovog zakona definišu se sledeće grupe pitanja:
- prodaja proizvoda i usluga
- uslovi prodaje proizvoda i pružanja usluga
- isticanje cene proizvoda i pružanja usluga
- isticanje cene pri oglašavanju
- plaćanje obaveze, račun
- proizvodi sa nedostatkom ili greškom
- dokumenta koja prate proizvod
- ambalaža
- obećavanje dobitka
- deklaracija proizvoda
- označavanje rasprodaje
- fizičko odvajanje proizvoda na rasprodaji
- javne usluge koje se pružaju potrošačima
 - održavanje standarda i kvaliteta pružanja javnih usluga
- kamate na predujam
- ugovori sklopljeni izvan poslovnih prostorija trgovca
- ugovori isključeni od primene ovog zakona
- obaveštenje o pravu na raskid ugovora
- raskid ugovora
- ugovori sklopljeni na daljinu /pojam ugovora, operater sredstava za daljinsku
komunikaciju, zabrane sklapanja određenih ugovora, prethodna obaveštenja, potvrde
prethodnih obaveštenja, pravo na raskid ugovora, oblici raskida ugovora, posledice
raskida ugovora, teret dokaza i druga pitanja/
- potrošački zajam
- ugovor o zajmu
- realne godišnje kamate na zajam
- ukupni troškovi zajma
- glašavanje
- obaveštavanje potrošača
- promene na strani zajmodavca
- otplata zajma sredstvima bezgotovinskog plaćanja
- odgovornost zajmodavca za prodavca
- zakonsko založno pravo
- zajam u obliku dopuštenog prekoračenja na tekućem računu
- ugovor o pravu na vremenski ograničenu upotrebu nepokretnosti
- upis prava na vremenski ograničenu upotrebu nepokretnosti
- prethodna obavest
- sadržaj ugovora ili predugovora o upotrebi nepokretnosti
- pravo potrošača na jednostrani raskid ugovora o upotrebi nepokretnosti
- zabrana prethodnog plaćanja
- nepoštene odredbe u potrošačkim ugovorima
- okolnosti koje se uzimaju u obzir prilikom ocene ugovora
- nedopuštenost ocene pojedinih ugovornih odredbi
- tumačenje ugovora
- posledice nepoštenosti ugovorne odredbe
- oglašavanje proizvoda i usluga
- zabrane zavaravajućeg oglašavanja
- pretpostavke dopuštenog komparativnog oglašavanja
- zahtev za prekid ili zabranu nedopuštenog oglašavanja
- nosioci zaštite potrošača
- nacionalni program zaštite potrošača
- udruženja potrošača
- prosvećivanje potrošača
- inspekcijski nadzor
- prekršajne odredbe

PRODAJA STVARI NA KREDIT

Kod prodaje stvari na kredit, prodavac i kupac sačinjavaju dva ugovora:

 - ugovor o prodaji stvari
- i ugovor o robnom kreditu

UGOVOR O PRODAJI STVARI UGOVOR O KREDITU

Ugovori kod prodaje stvari na kredit

Zadatak
Upoznajte sa uslovima i sadržajem ugovora kojim prodavac – proizvođač, kupcu odobrava
kredit

ORGANIZOVANA PRODAJA

U organizovanu prodaju ulazi:

- sajamska prodaja
- licitaciona prodaja
- aukcijska prodaja
- tenderska prodaja
- prodaja na berzi
- prodaja u okviru javne nabavke

Kod organizovane prodaje, zaključivanju prodajnog posla prethodi definisanje i stvaranje uslova
za organizovanu prodaju, a to znaći:
- jasno definisanje i obelodanjivanje pravila javne prodaje ili nabavke
- javni poziv za realizaciju nabavnog ili prodajnog posla
- sučeljavanje ponude i potražnje i izbor najboljeg ponudžača ili kupca

Kod većine organizovanih oblika prodaje, uz izuzetak berzi, po zaključenju javne prodaje
prodavac i kupac sačinjavaju ugovor o kupoprodaji.
U slučaju berzanske prodaje, zaključnica sa berzanskog sastanka, koju izdaje berzanski broker i
koordinator berzanskog sastanka zamenjuje ugovor konkretnog prodavca i kupca i čini osnov
realizacije trgovačkog posla.

Zadatak
Upoznajte se sa procedurom i sadržajem ugovora kod aukcijske prodaje roba
Upoznajte se sa procedurom i sadržejem ugovora kod licitacione prodaje

UPOZNAJMO SE SA ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA

U pitanju je zakon koji se odnosi na javne nabavke državnih organizacija. Brojni stavovi iz ovog
zakona mogu vam koristiti u ugovaranju šire robne razmene. U ovom zakonu definišu se sledeće
grupa pitanja:
- nabavke na koje se zakon ne odnosi
- značenje izraza
- spisak naručilaca
 - načela javne nabavke
- zaštita podataka i dokumentacije i evidentiranje postupaka
- jezik u postuanju javne nabavke
- valuta
- antikorupcijska pravila
- organizovanje i poslovanje uprave za javne nabavke
- postupak za dodelu ugovora o javnim nabavkama
- određivanje vrednosti javne nabavke
- opšta pravila u određivanju tehničkih elemenata javne nabavke
- uslovi za učešće u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci
- priznavanje kvalifikacija
- kriterijumi za izbor najbolje ponude
- rokovi u postupku dodele ugovora o javnim nabavkama
- objavljivanje oglasa o javnim nabavkama
- otvaranje ponuda
- dodela ugovora o javnoj nabavci
- posebni slučajevi dodele ugovora o javnoj nabavci
- javne nabavke u oblasti vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraćaja
- javne nabavke male vrednosti
- evidencije o javnim nabavkama
- zaštita prava ponudžača
- ništavnost ugovora
- kaznene odredbe
- prelazne i završne odredbe

SPECIFIČNOSTI UGOVORA O SPOLJNOTRGOVAČKIM POSLOVIMA

Spoljnotrgovački poslovi zaključuju se i realizuju se između subjekata koji su registrovani i

posluju u različitim zemljama.

Spoljnotrgovački ugovori:
- uvek moraju da su u pisanoj formi
- izražavaju saglasnost njenih potpisnika
- kao i ostali ugovori, ne smeju da dovode u pitanje javni poredak i slobodnu
- konkurencije u zemljama u kojima se realizuje ugovor
- rešenja u ugovoru počivaju na nacionalnim propisima jedne, druge ili obe
- ugovorne strane, na jednobraznim međunarodnim zakonima i konvecijama
- ili na međunarodnim trgovačkim običajima /lex mercatoria/
- Ekonomska komisija UN za Evropu definisala je obrasce međunarodnih
- trgovačkih ugovora poznatih pod skraćenicom ORGALIME i FIDIC
- ovi ugovori vrlo detaljni su, sa jasno definisanim terminima u upotrebi
- u večini zemalja se prijavljuju Centralnim bankama zbog bilansa plaćanja
- prema inostranstvu, odnosno priliva i odliva deviza
- po sporazumu ugovornih strana, sačinjavaju se na jednom, dva ili većem broju jezika
- jasno utvrđuju nadležne arbitražu i sudov u slučaju sporova
Poznate arbitraže za međunarodne ugovorne sporove

- International Chember of Commerce, Paris

- London Court of International Arbitration
- Zurich Chember of Commerce
- The American Arbitration Association

UGOVORI O INŽENJERINGU

Ugovor o inženjeringu karakteriše složenost predmeta kupoprodaje

Predmet prodaje je:
- snimanje problema i potreba kupaca
- isporuka i montaža stvari i njihovo puštanje u rad
- eventualno, osposobljavanje zaposlenih kupaca za korišćenje stvari

Kod ugovora o inženjeringu:

- prodavac sklapa ugovore sa kooperantima
- prodavac sklapa ugovor sa kupcem

SKLAPANJE TRGOVAČKIH UGOVORA UZ POMOĆ INTERNETA

Uz pomoć Interneta trguje se proizvodima, uslugama i ustupaju se prava korišćenja industrijske

svojine Trgovina uz pomoć Interneta bitnije ne razlikuje se od klasične trgovine.
Prodavac svoju ponudu dostavlja na Internetu. Pravno može se govoriti o ponudi, tek kada
ponudžač ima svoju web stranicu ili ima ugovor o korišćenju tuđe web stranice sa ciljem
prezentovanja proizvoda i usluga.

Putem Interneta kupac dostavlja narudžbenicu ili izjavu o prihvatanju ponude.

Ako potencijalni kupac izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predlaže njenu izmenu ili
dopunu smatra se da je ponuda odbijena
Opoziv kupovine je moguć ukoliko opoziv stigne kada i narudžbenica na web adresu prodavca

Pošiljalac izjave uz pomoć Interneta snosi rizik odugovlačenja i gubitka poslatih izjava

Ugovori zaključeni uz pomoć Interneta moraju biti ugovori zaključeni između poslovno
sposobnih osoba, u suprotnom smatraju se ništavnim, osim ako ih zastupnik /npr. roditelj/
naknadno ne odobri.
Greška nastala pri upotrebi pogrešne tipke izjednačava se sa zabunom u očitavanju volje.
Počinilac greške može da traži pobijanje izjave zbog greške.

Kod ugovaranja poslova uz pomoć Interenta, isto kao i kod klasičnog ugovaranja nedupuštene su
prevare i sve one radnje koje kao nedopuštene predviđaju pravila gađanskog prava

Problem kod ugovora zaključenih uz pomoć Interneta je u njihovom dokazivanju. CD i kopije e-

mailova imaju ograničenu dokaznu snagu na sudu.
UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Po ovom zakonu elektronska trgovina se definiše kao trgovina na daljinu

Na dalje zakon utvrđuje da za obavljanje elektronske trgovine nisu neophodne posebne dozvole i
odobrenja. Neophodna je samo standardna registracija u registru privrednih subjekata

Ovaj zakon utvrđuje:

- obavezu prodavca da obezbedi dostupnost svih podataka o sebi i svojoj poslovnoj
identifikaciji
- obavezu prodavca da jasno definiše ponudu /proizvod, cena i drugi uslovi/
- mogućnost zaključivanja prodajnog ugovora u elektronskoj formi
- isključuje mogućnost zaključivanja ugovora o prenosu prava svojine na nepokretnosti
- ugovor je punovažan kada je potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom
- pre zaključenja ugovora prodavac, kupca mora obavestiti o postupku koji se primenjuje
kod zaključivanja ugovora u elektronskoj formi, o ugovornim odredbama, opštim
uslovima poslovanja, jeziku ugovaranja, kodeksu ponašanja
- obavezu kupca da potvrdi prijem predloga ugovora
- ugovor se smatra zaključenim onog časa kada ponudžač primi elektronsku poruku koja
sadrži izjavu kupca da prihvata ponudu
- oslobađanje prodavca od odgovornosti ako nije inicirao prenos, nije izvršio odabir
podataka ili odabir primaoca prenosa
- pitanja privremenog skladištenja podataka i trajnog skladištenja podataka kod
prodavca
- odgovornost prodavca usluga, koji posredstvom elektronskog upučivanja omogući pristup
podacima drugog pružaoca usluga – nije odgovoran
- obavezu prodavca da obavesti nadležni državni organ ako sumnja da korisnik
preduzima nedopuštene radnje
- nadzor nad primenom ovog zakona je u nadležnosti ministarstva za trgovinu i
ministarstva za telekomunikacije i informatiku

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O ELEKTRONSKOM POTPISU

Korisno vam je da se upoznate sa sadržajem i rešenjima u zakonu o elektronskom potpisu

PLAĆANJE UGOVORENE OBAVEZE

Dužnik na svoju finansijsku obavezu treba da odgovori u ugovorenom roku.

Ništavna je odredba ugovora kojom se predviđa rok plaćanja koji je suprotan načelima
savesnosti i poštenja i uobičajenom vremenskom roku za plaćanje konkretne vrste obaveza.
Ukoliko ovaj rok nije ugovorom definisan, operiše se sa zakonom propisanim rokom plaćanja
obaveza.

Organizacije javne vlasti u obavezi su da odgovore na svoje finansijske obaveze iz trgovačkih

ugovora u roku od 30 dana i to bez da ih na to podseti poverilac
Rok obaveze počinje teći:
- od dana kada je dužnik primio račun ili drugi, odgovarajući zahtev za isplatu
- od dana kada je poverilac ispunio svoju obavezu, ako sa sigurnošću nije moguće
utvrditi dan primitka računa ili ako je dužnik primio račun, pre nego što je poverilac
ispunio svoju obavezu
- od dana protoka roka za pregled predmeta obaveze, ako je ugovorom ili zakonom
predviđen rok za takav pregled, a dužnik je primio račun pre protoka tog roka
Zadatak
Upoznajte se sa praksom docnje u plaćanju i naplatama potraživanja:
- od države i javnih preduzeća
- građana prema bankama
- velikih trgovačkih preduzeća prema dobavljačima

ASIGNACIJA, CESIJA I KOMPENZACIJA

Asignacija je obligacioni odnos u kome jedno preduzeće /asignant/ daje nalog drugom preduzeću
/asignatu/ da za njegov račun izvrši isplatu, odnosno neku drugu činidbu, nekom trećem
preduzeću, pri čemu se treće preduzeće /asignator/ da to primi u svoje ime.

Cesija je pravni posao u kome:

- naše preduzeće /cedent/
- svoje potraživanje prema preduzeću A /cesus/
- ugovorom ustupa preduzeću B /cesionaru/
Zakonom nije dozvoljeno ustupanje potraživanja u sledećim slučajevima:
- ako cesus i cedent imaju neizmirene obaveze
- u slučaju naknade štete u obliku novčane rente, usled smrti bliskog rođaka ili usled
oštečenja zdravlja
- po osnovu naknada za nematerijalne štete, sem ako je to potraživanje potvrđeno
pravosnažnom presudom
- ako su potraživanja u vezi sa ličnošću /po osnovu ugovora o delu, ugovora o
obaveznom
izdržavanju i slično/

U osnovi kompenzacije nalazi se međusobno prebijanje potraživanja. Preduzeća mogu da ulaze u

međusobna prebijanja potraživanja samo ukoliko ni jedan od njih nema blokiran žiro-račun.
U praksi javljaju se tri osnovna oblika kompenzacije: zakonska kompenzacija; Sudska
kompenzacija i Ugovorna kompenzacija
Kod zakonske kompenzacije obaveze mora da su jednorodne i sa istim rokom dospeća.
Kompenazcija se sprovodi na inicijativu jednog od učesnika kompenzacije. Kod ugovorne
kompenzacije moguća je kompenzacija potraživanja koja nisu instorodna i sa istim rokom
dospeća.U ovom slučaju neophodna je saglasnost obe ugovorne strane.

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O POREZU NA DODATNU VREDNOST

Svaki trgovački posao podleže obavezi plaćanja fiskalnih obaveza ili plaćanja PDV.

U tekstu zakona o porezu na PDV naći će se odgovori na sledeća pitanja:

- predmet oporezivanja /promet dobara i usluga/
- poreski obveznik i poreski dužnik
- mesto i vreme prometa dobara i usluga i nastanak poreske obaveze
- poreska osnovica i poreska stopa
- poreska oslobađanja
- prethodni porezi
- poseban postupak oporezivanja
- obaveze poreskih obveznika kod prometa dobara i usluga
- povraćaj i refakcija poreza
- posebni propisi ua uvoz dobara
- kaznene odredbe
- prelazne i završne odredbe
PRILOZI

Primer ugovora o prodaji

Dana_________, u ___________ između:

- Preduzeća / naziv, adresa, koje zastupa/,_________, u daljem tekstu kupac
- Preduzeća /naziv, adresa, koje zastupa/,_________, u daljem tekstu prodavac
zaključuju

UGOVOR O PRODAJI

I.Predmet ugovora
Predmet ugovora je prodaja_____komada traktora, model________, KS_________, sa
pripadajućim alatom, priborom i rezervnim delovima iz proizvodnog programa prodavca, a čiji
je kvalitet kupcu poznat

II.Cena
Ugovorena cena iznosi po modelu___________evra po komadu, CIF granica BiH
Plaćanje ugovorene cene vršiće kupac kod banke u _________, putem neopozivog, nedeljivog
dokumentarnog akreditiva. Akreditiv će biti otvoren na 100% ugovorenu vrednost, a najkasnije
30 dana od potpisivanja ovog ugovora

IV. Troškovi
Svi troškovi izvan BiH, za dobijanje potrebnih dokumenata za izvoz iz Srbije padaju na teret
prodavca, kao i troškovi prevoza i osiguranja transporta do željezničke stanice Novi Sad.
Svaka strana u svojoj zemlji snosi troškove vezane za akreditiv

V.Pakovanje
Traktori sa pripadajućim delovima biće upakovani od strane prodavca u ambalaži i na način
koji je propisan za željeznički prevoz ove vrste roba
Cena traktora obuhvata i troškove pakovanja
Prodavac se obavezuje da će traktore i pripadajuće delove oštečene i izgubljene tokom
transporta, nadoknaditi kupcu o svom trošku i riziku, ukoliko se utvrdti da su oni rezultat
neadekvatnog pakovanja

VI. Vreme i mesto isporuke

Prodavac će pristupiti isporuci traktora sa pratećim delovima, po dobijanju informacije o
otvaranju akreditiva
Kupac je u obavezi da izvrši kvalitativni i kvantitativni prijem i u najkraćem dostavi reklamaciju
U slučaju reklamacije prodavac će u najkraćem sprovesti potrebne popravke i dopune

VII.Prenos svojine
Svojina i rizik nad traktorima prenosi se na kupca prilikom prijema robe od strane kupca.

VIII.Garancije
Prodavac daje garanciju za traktore za period od 12 meseci posle isporuke i pod uslovima da do
nedostataka nije došlo nepravilnom upotrebom traktora

IX.Arbitraža
Ugovaraći su saglasni da eventualne sporove rešavaju na miran način. Ukoliko u tome ne
uspeju rešenje će se tražiti pred spoljnotrgovinskom arbitražom u Beogradu

X.Završne odredbe
Ugovor je sačinjen u 6 istovetnih primeraka, po 3 primerka za svaku stranju

Prodavac Kupac
Primer ugovora o cesiji

Dana__________, u ____________ između:

- Firme A_______________, cedenta
- Firme B_______________, cesionara
- Firme C______________, cesusa
zaključen je

UGOVOR O CESIJI

I.
Firma A svoje potraživanje u visini od 10 miliona KM, koje ima u odnosu na firmu C, ustupa
firmi B

II.
Firma B se obavezuje da za ustupljeno potraživanje iz čl.I., firmi A isporuči robu po
narudžbenici br. 313 od 9.8.2009.god. u vrednosti od 10 miliona KM

III.
Firma C će svoju obavezu, prema firmi A podmiriti uplatom 10 miliona KM na žiro-račun firme
B

IV.
Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja. Ovim danom cesus prima obaveštenje da obavezu
izmiruje prema cesionaru.

Cedent Cesionar Cesus

V. UGOVORI NA TRŽIŠTU USLUGA

Dinamičan naučno-tehnološki i ekonomski razvoj dovodi do:

- razvoja strukture usluga
- i povećanog učešća usluga u strukturi tržišne razmene ili do razvoja tržišta usluga

Ove činjenice opredelile su me da ovo poglavlje posvetim ugovorima i pravnih aspektima

tržišnog prometa usluga.
Priča o ugovaranju usluga neće biti okončana u okviru ovog poglavlja, na nju ćemo se vraćati i u
narednim poglavljima.

SPECIFIČNOSTI I SISTEMATIZACIJA USLUGA

Usluge su specifična roba. Specifičnost ove robe temelji se na sledećem:

- usluge se ne mogu skladištiti
- isporuka usluga, vrlo često povezana je sa konzumiranjem usluga
- usluge se ne mogu vraćati i preprodavati
- i ako postoji interes za standardizacijom usluga, u slučaju svake pojedinačne
isporuke moguća su manja ili veća odstupanja u kvaliteta
- isporuka usluge, može, ali i nemora da je povezana sa isporukom neke stvari
- pravo kupca usluge je pravo korišćenja usluge
- kod isporuke-prodaje usluga nema prenosa vlasništva nad uslugom

Danas, usluge se javljaju u svim sferama života i rada. Zaviso od oblasti usluga govori se o:
- zdravstvenim
- obrazovnim
- kulturno-zabavnim
- saobraćajnim
- posredničkim i trgovačkim uslugama
- uslugama na finansijskim tržištima
- građevinskim
- komunalnim
- zanatskim i nekim drugim uslugama.

Zavisno od zadataka na koje treba da odgovore i složenosti i novosti strukture, usluge se

sistematizuju na:
- tehničke
- i stručne usluge

TEHNIČKE USLUGE STRUČNE USLUGE

Sistematizacija usluga zavisno od složenosti zadataka na koje treba da odgovore

Tehničke usluge odnose se na rutinske fizičke usluge

U okviru stručnih usluga javljaju se: konkretne stručne usluge, usluge istraživačkog i razvojnog
rada, usluge menadžmenta, trgovačke usluge, usluge konsaltinga
OSNOVNI SUBJEKTI NA TRŽIŠTU USLUGA

Na tržištima usluga, kao uostalom i na ukupnom robnom tržištu, javljaju se:

- pružaoci usluga – prodavci usluga
- i kupci i konzumenti usluga

Prodavac i kupac mogu direktno ili uz pomoć trgovačkih posrednika, zastupnika i komisionara
da sklapaju ugovore o trgovačkom poslu ili ugovore o kuporpodaji konkretnih usluga.

TRGOVINA USLUGA UZ POMOĆ

DIREKTNA TRGOVINA USLUGA
POSREDNIKA, ZASTUPNIKA I
/PRODAVAC – KUPAC/
KOMISIONARA
Dva osnovna oblika u trgovini uslugama

PROPISI U OBLASTI USLUGA

Pružalac – prodavac najrazličitijih usluga mora da ima:

- registrovanu organizaciju /preduzeće, STR, agenciju/ za pružanje –prodaju konkretnih
usluga
- i saglasnost nadležnog organa da ispunjava zakonom propisane uslove za pružanje
/prodaju/ usluga

Osnov prodaje, odnosno kupovine usluga je pismena i usmena saglasnost prodavca i kupca o
konkretnom uslužnom poslu. Osnovi zaključivanja i realizacije ovih ugovora su:
- opšta pravna akta /zakon o obligacionom odnosu, zakon o obaveznim odnosima,
trgovački zakon, zakon o zaštiti potrošaća, zakon o slobodnoj konkurenciji/
- pravna akta kojima se uređuje organizovanje i poslovanje unutar konkretne oblasti
usluga
- i kodeksi, trgovački običaji i uzanse konkretne oblasti usluga – definisani u okviru
granskih i strukovnih udruženja

PRAVNA AKTA KODEKSI, OBIČAJI I

OPŠTA PRAVNA VEZANA ZA UZANSE VEZANI ZA
AKTA KONKRETNU KONKRETNU
OBLAST USLUGA OBLAST USLUGA
Pravna osnova zaključivanja ugovora o uslugama

Zadatak
Analizirajte „ugovorene“ uslove korišćenja zanatskih usluga, zdravstvenih usluga, obrazovnih
usluga
Analizirajte uslove korišćenja tj. pružanja različitih administrativnih usluga
UPOZNAJMO SE SA PROPISIMA U OBLASTI USLUGA ČIJI SU NOSIOCI
JAVNA PREDUZEĆA

FORME ZAKLJUČIVANJA UGOVORA O USLUGAMA

U najčešće forme zaključivanja ugovora o uslugama ulaze:

- formularni ugovori o pružanju usluga
- posebno sklopljeni ugovori o pružanju usluga
- potpisivanje narudžbenice
- usmeni ugovori
- priznanica o plaćanju usluge

Zadatak
Analizirajte ugovorene uslove koje kao gražani plaćate kroz različite karte /ulaznice/

OSNOVNI ELEMENTI UGOVORA O USLUGAMA

U osnovne elemente ugovora o uslugama ulaze:

- vrsta, kvalitet i obim usluge
- i cena

Kod nekih usluga, kroz praksu definisani su uobičajeni uslovi plaćanja, vreme i mesto
realizacije usluge, dok kod nekih nisu. U oba slučaja, a naročito u drugom slučaju bitno je jasno
definisati uslove plaćanja i vreme, mesto i način realizacije ugovorene usluge.
UGOVORI O TRGOVAČKIM USLUGAMA

U savremenim uslovima, visoke predmetne podele rada i globalizacije poslovanja prodavci i

kupci različitih proizvoda i usluga, sve češće koriste trgovačke usluge drugih.
Trgovačke usluge, pružaju trgovačke ali i druge organizacije.
Trgovačke usluge predstavljaju paletu usluga: usluge posredovanja, ugovor o nalogu, ugovor o
zastupanju, ugovor o komisionu, ugovor o lobiranju

POSREDOVANJE ZASTUPANJE

POSTUPANJE PO NALOGU
KOMISIONE USLUGE

LOBIRANJE

Osnovne trgovačke usluge

UGOVOR O POSREDOVANJU
Kupac ili prodavac najrazličitijih roba – proizvoda ili usluga, ugovorom mogu da angažuju
posrednika. Posrednik, istvoremeno može da bude angažovan i od strane kupca i od strane
prodavca. U ovom slučaju posredničku naknadu dobija od obe strane.

Zadatak posrednika je da nađe i da dovede u vezu kupca sa prodavcem ili prodavca sa kupcem.
Posrednik nije učesnik ugovaranja poslova robne razmene.

U ugovoru o posredovanju jasno se definišu sledeća pitanja:

- šta se i u kom periodu očekuje od posrednika
- i kolika je posrednička naknada

Posredniku se ne nadoknađuju troškovi nalaženja dobre prilike. Posrednička naknada se isplaćuje

prilikom zaključenja ugovora između subjekata koje je doveo u vezu. Ukoliko, ne dođe do
zaključenja ugovora između ovih subjekata, posredniku pripada određena naknada

Posrednik je u obavezi da vodi posrednički dnevnik. U ovom dnevniku evidentiraju se ugovori

koji su sklopljeni njegovim posredovanjem

UGOVOR O TRGOVAČKOM ZASTUPANJU

Ugovor o trgovačkom zastupanju /agency contract/ najčešće potpisuju proizvođači i pružaoci

usluga i organizacije zainteresovane za pružanje zastupničkih usluga.

Ovim ugovorom zastupnik – agent se obavezuje da će:

- se stalno brinuti da treće osobe sklapaju ugovore sa njegovim nalagodavcem
- posredovati između nalagodavca i zainteresovanih kupaca
- i da će nakon dobijanja ovlašćenja sklapati ugovore u ime i za račun nalagodavca
Zastupnik može da dobija generalna i posebna ovlašćenja
- ukoliko je to ugovoreno sa nalagodavcem starati o naplati potraživanja od kupaca i za to
dobijati posebnu naknadu

ZASTUPNIK /AGENT ILI BROKER/ RADI U IME I ZA RAČUN NALAGODAVCA

Zastupnik će od nalagodavca za svaki sklopljeni ugovor dobiti ugovorenu naknadu ili

zastupničku proviziju. Istina, moguće je da nalagodavac i zastupnik, ugovorom o zastupanju
predvide pravo na dobijanje naknade i pre zaključivanja prodajnog posla.

ODNOS ZASTUPNIKA PO
ODNOS NALAGODAVCA –
OSNOVU PUNOMOĆJA OD
PRINCIPALA I ZASTUPNIKA
PRINCIPALA I KUPCA
Osnovne relacije u angažovanju zastupnika
Ugovore o trgovačkom zastupanju karakteriše sledeće:
- zastupnik je u obavezi da štiti interese nalagodavca
- zastupnik je u obavezi da nalagodavca obaveštava o svim bitnim činjenicama na tržištu i
nalaženju kupca
- zastupnik je u obavezi da čuva poslovnu tajnu svog nalagodavca
- zastupnik nema pravo naknade za troškove koje ima u nalaženju i zaključivanju ugovora
- zastupničke naknade mogu biti definisane tarifama ili da se ugovaraju
- zastupnik ima založno pravo nad stvarima koje je dobio od nalagodavca ili nad
naplaćenim svotama kako bi se obeštetio za zastupničku naknadu
- svaka strana može da zahteva raskid ugovora o zastupanju uz otkazni rok od mesec dana

Zadatak
Analizirajte ugovore o zastupanju koje strane kompanije potpisuju sa domaćim preduzećima

UGOVOR O KOMISIONU

Dok zastupnik, zaključuje ugovore u ime i za račun nalagodavca, komisionar zaključuje ugovore
u svoje ime i za račun nalagodavca.

KOMISIONAR ZAKLJUČUJE UGOVOR U SVOJE IME I ZA RAČUN

KLIJENTA

Komisione ugovore karakteriše sledeće:

- komisionar postupa po nalozima komitenta. Ukoliko je zaključen posao pod uslovima
koji su lošiji iz uslova u nalogu, komitent ima pravo da traži nadokandu štete od
komisionara, a u krajnjem slučaju ima pravo odbiti realizaciju zaključenog ugovora.
Ukoliko komisionar zaključi posao pod povoljnijim uslovima iz uslova definisanim u
nalogu komententa, ima pravo na prisvajanje pozitivne razlike.
- komisionar poverenu robu mora da čuva sa pažnjom dobrog privrednika i odgovara za sve
eventualne štete na robi. O svemu uočenom na robi prilikom njenog prijema i kod čuvanja,
komisionar mora da obavesti klijenta
- komisionar je u obavezi da klijenta obaveštava o imenima i toku pregovaranja. Na dalje,
on je u obavezi da klijentu položi račun o obavljenom poslu. Na komintenta treba da prenese
potraživanja i ostala prava koja su stečena potpisivanjem ugovora – u svoje ima i za račun
klijenta.
- komisionar se može javiti kao jemac za ispunjavanje obaveza saugovaratelja u poslu. U
ovom slučju njemu pripada tzv. dekleredere provizija/
- komisionaru pripada naknada koja je definisana tarifom ili ugovorom. Ova naknada se
isplaćuje po obavljenom poslu. U slučaju da ne dođe do realizacije ugovora, komisionaru
pripada određeni procenat ugovorene provizije
- komsionar ima pravo na naknadu troškova skladištenja robe i troškova za izvršenje posla
- kominent nije u obavezi da daje predujam komisionaru
- komisionar ima pravo zaloge nad robama i drugim stvarima komitenta u obezbeđivanju
svojih potraživanja
- u slučaju stečaja komsionara, komitent ima pravo izlučenja svoje robe iz stečajne mase

Zadaci
Upoznajte se sa sadržajima ugovora koje trgovačka preduzeća zaključuju sa proizvođačima

UGOVOR O NALOGU

Ugovor o nalogu /mandat contract/ je ugovor po kome se:

- nalagoprimac obavezuje da će za račun nalagodavca preduzeti određene aktivnosti
- i nalagodavac, nalagoprimcu daje ovlašćenja za preduzimanje ovih aktivnosti

Nalagoprimac ima pravo naknadu za svoj trud, osim ako ugovorom drugojačije nije definisano.

UGOVOR O LOBIRANJU

U razvijenom svetu lobiranje je regulisano posebnim zakonima. Ugovorom, lobista se obavezuje

da promoviše određene stavove i da protežira npr. prodavca i konkretan prodajni posao kod
kupca i u kupčevom okruženju i da za to dobije ugovorenu nadoknadu.

Zadatak
Analizirajte praksu anonimnih donatora političkih partija u vašem okruženju i praksu
nedozvoljenih provizija u zaključivanju trgovačkih poslova

UGOVORI O NAJMU I UGOVORI O ZAKUPU

Tek od skora u domaćoj teoriji i praksi čini se razlika između najma i zakupa. Konačno, kod nas
tek od skora počinje i glasno da se govori o rentijerstvu kao izvoru prihoda i zarada.

Najam se odnosi na upotrebu najmljene nepokretnosti ili pokretne stvari radi zadovoljavanja
nekih potreba najmoprimca.
Zakup se odnosi na upotrebu najmljene pokretne ili nepokretne stvari radi ostvarivanja prihoda i
zarade.

Kod ugovora o zakupu i kod ugovora o najmu /lease contract ili rent contract/, zakupodavac i
zakupoprimac definišu:
- predmet zakupa
- stanje u kome se nalazi predmet zakupa, koje se daje u zakup
- vreme zakupa
- obaveze zakupoprimca da se stara o tekućem i investicionom održavanju
- predmeta zakupa
- cena zakupa
- obaveze zakupoprimca da plaća ugovorenu nadoknadu
- pravo zakupoprimca da predmet zakupa daje u podzakup
 - prava i obaveze zakupodavca i zakupoprimca u odnosu na plodove koje donosi
- predmet zakupa /npr. zakup vinograda, priplodnog trkačkog konja i slično/
- situacije u kojima je moguće raskidanje ugovora, sa otkaznim rokom

U okviru ugovora o najmu i ugovora o zakupu javljaju se:

- ugovori o lizingu – biće predmet razmatranja u narednom poglavlju
- ugovori o čarteru. Ugovorima o čarteru za određeno vreme i pod određenim uslovima
zakupljuje se ili se uzima u najam kompletno prevozno sredstvo /avion, brod, kamion/
- i neki drugi, specifični ugovori

Zadatak
Upoznajte se sa procedurom i uslovima najma javnog poslovnog prostora u vašem okruženju

UGOVOR O USKLADIŠTENJU

U pitanju je ugovor koji se zaključuje između skladištara i ostavodavca određene robe.

Obaveza skladištara je da čuva uskladištenu robu i preduzima mere radi njenog očuvanja.
Kod predaje stvari na skladištenje bitno je utvrditi stanje stvari i mere postupanja sa stvarima
kako bi se one sačuvale.

Skladištar je u obavezi da:

- preduzima mere radi čuvanja kvalitativnih svojstava robe i fizičkog čuvanja robe
- obaveštava ostavodavca o promenama u kvalitetu robe
- osigura primljenu robu, samo ako je to ugovorom definisano
- omogući uzimanje uzoraka robe date na skladištenje
- ne dopusti mešanje zamenljivih stvari u okviru skladišta
- da nadoknadi štetu koju je nastala na robi njegovom krivicom
Skladištaru pripada naknada za skladištarske usluge /prostor, čuvanje, osiguranje, neophodne
aktivnosti čuvanja kvaliteta robe i slično/
Skladištar ima pravo zaloge na robama koje čuva, a u funkciji naplate ugovorene naknade.
Skladištar ima pravo javne prodaje robe, koju ostavodavac nije preuzeo godinu dana po isteku
roka uskladištenja.

Uz ovaj ugovor o uskladištenju, obavezno izdaje se skladišnica.

Skladišnica se sastoji iz:
- priznanice
- i založnice

PRIZNANICA ZALOŽNICA
Osnovni delovi skladišnice

Skladišnica se izdaje za ukupno predatu robu na skladištenje ili po njenim delovima.

Skladišnica sadrži sve podatke o strukturi i vrednosti robi koja je uskladištena, o ostavodavcu
robe
Indosamentom, postojeći vlasnik uskladištene robe na novog vlasnika može da prenosi
priznanicu i založnicu ili samo priznanicu ili samo založnicu.
Isto ime upisano na priznanici i založnici daje pravo preuzimanja robe i pravo njene prodaje.
Upisano ime samo na priznanici omogućava podnošenje zahteva za preuzimanjem dela
uskladištene robe ili prodaje robe u vrednosti za namirivanje potraživanja
Upisano ime samo na založnici je informacija o postojanju založnog prava. Sa ovakvim upisom
založnica se nemože dalje prenositi.

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O JAVNIM SKLADIŠTIMA

Zakon o javnim skladištima značajan je zbog trgovanja uskladištenim robama na robnim

berzama.
U ovom po obimu kratkom zakonu definišu se sledeća pitanja:
- opšte odredbe
- ovlašćeni skladištar i skladištenje
- skladišnica
- nadzor
- institucionalna podrška
- kaznene odredbe
UGOVOR O ŠPEDITERSKIM USLUGAMA

Špediter, najčešće se govori o međunarodnom špediteru ima zadatak da po nalogu nalagodavca

pod najpovoljnijim uslovima organizuje otpremu robe od polazne do krajnje odredišne tačke.
Špediter organizuje ove aktivnosti u svoje ime, a za račun nalagodavca.

Pravni osnov ugovora o špediterskim uslugama čine:

- Zakon o obligacionim odnosima /Stručnjaci su mišljenja da su špediterski poslovi
vrlo slični komisionim poslovima/
- Trgovački običaji i uzanse usvojene od strane FIATA – Međunarodnog saveza
udruženja špeditera; Špediterske uzanse koje se donose na nacionalnom nivou
- Opšti uslovi poslovanja i tarife špediterskih organizacija

Kod velikih uvoznih ili izvoznih poslova, nalagodavac i špediter sačinjavaju ugovor o
špediterskim uslugama. Kod manjih, pojedinačnih uvoznih ili izvoznih poslova, nalagodavac
špediteru daje dispoziciju /nalog/. Ove dispozicije /formulari za uvoz ili izvoz robe/ sadrže
sledeće podatke:
- podatke za pravilnu obradu transporta
- podatke potrebne za obavljanje uvoznog carinjenja
- posebne napomene
- opšte podatke

UGOVOR O ŠPEDITERSKIM DISPOZICIJA ŠPEDITERU

USLUGAMA
Osnovna alternativna dokumenta u zaključivanju špediterskih poslova
Uz dispoziciju za uvoz ili izvoz robe, nalagodavac je u obavezi da špediteru:
- dostavi sva potrebna dokumenta
- i stavi na raspolaganje novčana sredstva za plaćanje troškova robe na putu

Poslove špedicije karakteriše sledeće:

- špediter ne ispituje ispravnost dokumenata i ne odgovara za posledice neispravnih
dokumenata
- ako primalac odbije da primi robu, špediter je dužan da o tome obavesti nalagodavca i
da preduzme radnje za obezbeđivanje robe
- ukoliko troškove špediterske usluge snosi primalac robe, naplatu ovih usluga špediter
preuzima na trošak i rizik nalagodavca
- špediter osigurava robu po izričitoj dispoziciji nalagodavca
- naknade za špediterske usluge obračunavaju se po tarifama špediterskih organizacija ili
se kod velikih poslova definišu ugovorima

UGOVOR O PREVOZU

Prevoz robe ili ljudi može se organizovati vodenim, vazdušnim, drumskim ili željezničkim
putem.

Pravni osnov ugovora o prevozu čine:

- Zakon o obligacionim odnosima
- Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju, Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom
saobraćaju, Zakon o željeznici, Zakon o ugovorima u prevozu u željezničkom
saobraćaju,
Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, Zakon o vazdušnom saobraćaju, Zakon o
obligacionim odnosima i osnovama svojinskih pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju
- Međunarodna konvecija o izjednačavanju nekih pravila o teretnici, Brisel, 1924.god.;
Međunarodna konvencija o prevozu robe na željeznicama, Međunarodna konvencija
o saboraćaju po drumovima i putevima, Opšti sporazum o regulisanju međunarodnog
drumskog transporta, Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom –
CMR, Ugovor o carinskom postupanju sa vozilima, Carinska konvencija o
međunarodnom
prevozu robe na osnovu karneta /Konvencija TIR/ i druge uzanse
- Opšta pravila poslovanja prevoznika i tarife

Pošiljalac robe i prevoznik mogu, a i ne moraju da zaključe ugovor o prevozu.

Kod prevoza robe bitna je potvrda, tovarni list ili konosman – u pomorskom saobraćaju, kojim se
potvrđuje prijem robe na prevoz.

UGOVOR O TRANSPORTU TOVARNI LIST ILI KONOSMAN

Osnovna dokumenta u korišćenju transportnih usluga

Tovarni list, odnosno konosman obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime i adresu
pošiljaoca i prevoznika, vrstu i sadržaj pošiljke, ime i adresu primaoca, podatke o plaćanju
naknade unapred, vreme i mesto izdavanja tovarnog lista, potpis oba ugovaratelja.
Tovarni list može da sadrži odrebu:
- po naredbi
- ili na donosioca

Praksa ugovora o prevozu afirmiše sledeće stavove:

- prevoznik može da odgovara za štetu na robi, samo onda, ukoliko je ona kvalitetno i po
propisu upakovana. Prevoznik ima pravo da odbije robu na prevoz ukoliko nije po
propisu upakovana
- imalac tovarnog lista, tovarni list može da prenosi na drugog dok je roba na putu. Na
ovaj način dolazi do promene vlasnika robe na putu
- vlasnik tovarnog lista raspolaže sa robom tj. pošiljkom na putu, što znaći da može da
daje naloge o promenama pravca prevoza
- robu tj. pošiljke na putu prati tovarni list
- prevoznik je u obavezi da pošiljaoca obaveštava o svim okolnostima vezanim za prevoz
robe na putu i da postupa po njegovim nalozima
- prevoznik odgovara za sve štete na robama-pošiljkama na putu. Ova šteta utvrđuje se
zapisnički
Prevoznici vrlo često svojim aktima utvrđuju najviše naknade šteta koje priznaju, tako da se
razgovara o naknadama unutar ovih granica.
- u slučaju potpunog gubitka pošiljke, prevoznik je u obavezi pored naknade štete da
izvrši i povraćaj naknade za prevoz, ukoliko je ona uplaćena prilikom utovara robe
- prevoznik odgovara za štete koju prilamalac robe ima zbog zakašnjenja
- prevoznik je u obavezi obavestiti primaoca o prispeću pošiljke
- ukoliko primalac iz nekih razloga robu ne preuzme, prevoznik o tome obaveštava
pošiljaoca i preduzima radnje kako bi se pošiljka čuvala – za ovo prevoznik naplaćuje
ležarinu
- ukoliko roba duže leži i primalac ili pošiljalac ne odgovaraju na svoje obaveze prema
prevozniku, prevoznik ima založno pravo tj. pravo obeštečivanja iz sredstava koja se
dobiju prodajom robe
- ukoliko više subjekata ima založno pravo na robi kojom raspolaže prevoznik,
obeštečenje od prodaje ove robe idu redosledom nastajanja potraživanja
- u nekim slučajevima, prevoznik je u obavezi da naplati od primaoca robu i naplaćeni
iznos uplati na račun pošiljaoca

Zadatak
Upoznajte se sa uslovima transporta električne energije, vode, gasa
Upoznajte se sa uslovima preleta letilica preko teritorije zemlje

UGOVOR O KONTROLI KVALITETA

Ovaj ugovor zaključuju ovlašćene organizacije za kontrolu kvaliteta i kvantiteta i nalagodavac

/trgovački partneri ili špediteri/
Obaveza ovlašćene organizacije je da stručno i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu robe i da o
svojim nalazima izda certifikat.
Sertifikat je potvrda da je kontrolisana roba u periodu imala kontrolom utvrđene osobine.

UGOVOR O KVALITATIVNOJ ILI

SERTIFIKAT O REZULTIMA
KVANTITATIVNOJ KONTROLI
KONTROLE
ROBE
Osnovna dokumenta u kontroli kvaliteta i kvantiteta robe

Ugovorom o kontroli kvaliteta definiše se:

- vrsta
- obim
- i način /uzorkovanje robe/
kontrole roba ili usluga.
Ukoliko se ugovorom jasno ne definše obim i način kontrole, kontrolna organizacija realizuje
one kontrole koje su uobičajena za konkretnu vrstu roba.

Po ugovoru kontrolnoj organizaciji pripada:

- naknada za troškove koje ima u obavljanju kontrole
- i naknada za rad
- pravo zaloge i pravo retencije robe koja se kotroliše

UPOZNAJMO SE SA OPŠTIM USLOVIMA RADA ZA UGOVORNU

KONTROLU ROBE I USLUGA

UGOVOR O SAVETODAVNIM USLUGAMA

Ugovor o savetodavnim uslugama – ugovor o konsaltingu potpisuje preduzeće sa drugim

preduzećem ili sa pojedincima.

Ovim ugovorom definišu se:

- oblasti i pitanja u okviru kojih se očekuju savetodavne usluge
- pristup savetodavca informacija od značaja za davanje saveta
- čuvanje poslovne tajne
- način angažovanja savetodavca
- način saopštavanja saveta
- odgovornost savetodavca
- vremenski period pružanja savetodavnih usluga
- metodologija obračuna naknada za savetodavne usluge
- obaveza savetovanog da prihvati ili ne prihvati savet
- raskid ugovora

Zadatak
Sve veći broj konsultantskih firmi, svoje usluge-informacije naplaćuje po osnovu telefonskih
poziva. Utvrdite ove slučajeve u vašem okruženju i angalizirajte uslove njihovog korišćenja
UGOVOR O MENADŽMENTU

Ugovori o menadžmentu, pripadaju grupi tzv. agencijskih ugovora

Vlasnik kapitala ugovorom o menadžmentu može da angažuje:
- pojedinca ili pojedince na koje prenosi ovlašćenje da u upravljaju preduzećem
- Ili drugo, uspešno preduzeće na koje prenosi ovlašćenja da upravlja preduzećem

UGOVOR O MENADŽMENTU SA UGOVORO O MENADŽMENTU

POJEDINCEM SA DRUGIM PREDUZEĆEM
Osnovna struktura ugovora o menadžmentu

Ugovorom o menadžmentu – u prvom redu misli na angažovanje drugog preduzeća jasno se

definišu:
- Pitanja o kojima angažovano menadžersko preduzeće samostalno donosi odluke
- Pitanja o kojima angažovano menadžersko preduzeće donosi odluke, ali uz
prethodnu saglasnost vlasnika preduzeća
- Ovlašćenje i odgovornost angažovanog menadžerskog preduzeća
- Sukob interesa angažovanog menadžerskog preduzeća /najčešće je to konkurentsko
preduzeće, u odnosu na preduzeće u kome se angažuje/
- Radni status lica koje u preduzeće dovodi angažovano menažersko preduzeće
- Vreme trajanja ugovora o menadžmentu
- Stanje preduzeća u momentu dolaska novog menadžmenta
- Ciljevi, zadaci i performanse koje će angažovano menažersko preduzeće ostvariti u
realizaciji upravljačkih aktivnosti
- Komunikacija i saradnja angažovanog menadžerskog preduzeća i vlasnika preduzeća
- Naknade za rad angažovanog menadžerskog preduzeća
- Posebne nagrade za rezultate u radu angažovanog menadžerskog preduzeća

Zadatak
Analizirajte i utvrdite da li neke organizacije u vašem okruženju imaju sa drugim
organizacijama zaključene ugovore o menadžmentu. Koliko je moguće upoznajte se sa
sadržajem ugovora o menadžmentu

UGOVOR O GRADJENJU

Ugovor o građenju je ugovor kojim se izvođač radova obavezuje da prema određenom projektu u
ugovorenom roku:
- sagradi određenu građevinu na određenom zemljištu
- ili da na postojećem građevinskom objektu realizuje određene građevinske radove,
dok se naručilac obavezuje da za to plati određenu cenu.

Osnovni subjekti kod ugovora o građenju su: naručilac i izvođač ugovorenih radnji.U realizaciji
ugovora o građenju javljaju se i drugi subjekti:
- projektanti
 - podizvođači
- stručni nadzor

PROJEKTANT,
NARUČILAC IZVOĐAČ PODIZVOĐAČI,
STRUČNI NADZOR
Subjekti kod ugovora o građenju

Pravni osnov kod ugovora o građenju čine: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o planiranju
i izgradnji, Posebne uzanse o gradnji, Zakon o održavanju stambenih zrada; Međunarodne
uzanse iz ove oblasti /Uslovi ugovora za građevinske rdove, Opšti uslovi FICID-međunarodno
udruženje konsalting inženjera i drugi propisi i uzanse

Osnovni elementi ugovora o građenju su:

- predmet /jasno definisan građevinski objekt ili građevinski radovi/
- cena /određena po jedinici mere ugovorenih radova ili u ukupnom iznosu/
- rok /početka radova, izvođenja i okončavanja radova, rok za predaju objekta u upotrebu,
uslovi za produženje ovih rokova/
PRAVA I OBAVEZE UGOVORNIH STRANA TOKOM IZGRADNJE

Osnovne obaveze izvođača radova tokom gradnje su:

- obaveze pregleda tehničke dokumentacije
- obaveze u pogledu kvaliteta materijala
- vođenje građevinskog dnevnika i građevinske knjige, osiguranje objekta u gradnji i
drugo

Prava naručioca tokom gradnje su:

- pravo nad stručni nadzor tokom izgradnje
- obaveza plaćanja ugovorene cene

Po okončanoj gradnji:
- vrši se tehnički prijem objekta
- i konačan obračun radova po ugovorenom poslu

ODGOVORNOST IZVOĐAČA I PROJEKTANTA POSLE PRIMOPREDAJE OBJEKTA

Građevinski objekat treba dugo da traju.

Projektant i izvođač radova:
- u zakonskom
- ili u ugovorenom roku
garantuju naručiocu solidnost /stabilnost i sigurnost/ objekta. Ova odgovornost ne može se
isključiti ugovorom o građenju

UGOVORI U OBLASTI TURIZMA

U oblasti turizma ključna su dva ugovora: ugovor o organizovanju putovanja i ugovor o
alotmanu.

UGOVOR O ORGANIZOVANJU UGOVOR O ALOTMANU

PUTOVANJA
Osnovni ugovori u oblasti turizma

Ugovor o organizovanom putovanju definiše:

- strukturu turističkog paketa
- cenu
Organizator turističkog putovanja odgovara za štete zbog neizvršenja ugovorenog. Korisnik
turističkog paketa odgovara za neispunjavanje uslova propisanih odgovarajućim
administrativnim propisima /granični, carinski, zdravstveni i drugi/
Uz ugovor, organizator, putniku izdaje i potvrdu o putovanju
Organizator putovanja, putniku može da izda i vaučer tj. pismenu potvrdu na bazi koga putnik
koristi ugostiteljske usluge

Ugovor o alotmanu je ugovor o angažovanju ugostiteljskih kapaciteta u određenom vremenskom

periodu.
Po ovom ugovoru, turistička agencija je u obavezi za popuni ugovoreni ugostiteljski kapacitet –
ugovor sa i bez prava opcije u pogledu broja ležajeva i odustajanja i plaćanja odgovarajuće
naknade za neiskorišćene ležajeve /klauzula: prazno za puno/
Obaveze ugostitelja su: obezbeđenje smeštaja, jednako postupanje sa gostima, nemenjanje cena i
plaćanje provizije turističkoj agenciji
PRILOZI

Primer ugovora o zastupanju

UGOVOR O ZASTUPANJU

Zaključen dana________, u_________ između:

- Firme_________________________, u daljem tekstu principala
- Firme_________________________, u daljem tekstu zastupnika

I.Predmet i oblast zastupanja

Firma_________ daje zastupniku isključivo i generalno zastupanje za teritoriju zemlje________

za sve proizvode iz svog proizvodnog programa

II.Obaveze zastupnika
Ovim ugovorom zastupnik se obavezuje na sledeće:
- sa pažnjom dobrog privrednika štitiće interes principala
- u funkciji zaključivanja poslova, unapređivače poslovne odnose sa kupcima
- obaveštavaće principala o svom poslovanju i uslovima prodaje na tržištu zemlje______
- analiziraće uzroke nastalih teškoća prilikom plasmana roba i davaće predloge za
njihovo otklanjanje
- čuvaće proizvodne i poslovne informacije koje dobije od principala
- treće osobe neće izveštavati o poslovanju principala, bez njegove predhodne saglasnosti
- čuvaće i pačati će svojim pečatom uzorke o sklopljenim poslovima sve dok roba ne bude
primljena bez prigovora od strane kupca ili dok se posao ne okonča na neki drugi način
- robe će nuditi na prodaju po ceni i uslovima koje definiše principal
- obaveštavaće principala o zapaženim povredama njegovih prava
- u ime principala primaće porudžbine, koje će odmah principalu prosleđivati
- bez saglasnosti principala neće ulaziti u zastupnički odnos sa drugim fizičkim i pravnim
licima
- u slučaju prestanka zastupničkog odnosa sve primljene i neiskorišćene stvari i
publikacije vratiće principalu

III.Obaveze principala
Ovim ugovorom principal se obavezuje na sledeće:
- na teritoriji zemlje_________neće drugima davati pravo zastupanja
- proizvode iz svog proizvodnog programa na teritoriji zemlje_________isključivo će
prodavati preko zastupnika
- blagovremeno zastupnika će snabdevati svim relevatnim informacijama i potrebnim
promotivnim materijalom
- preduzimaće sve mere radi davanja podrške zastupniku u obavljanju prodajnih poslova
- blagovremeno obaveštavaće zastupnika o eventualnim smetnjama za blagovremeno
izvršavanje prodajnih poslova

IV.Provizija
Zastupniku pripada provizija za sve zaključene prodajne poslove na teritoriji zemlje_________ u
visini od ___% neto fakturnog iznosa isporučene robe kupcu.
Provizija se obračunava mesečno za sve poslove koji su realizovani u tom periodu
Obračunata provizija se isplaćuje do 20.u mesecu za prethodni mesec.
Zastupniku pripada provizija za realizovane ugovore u čijem zaključivanju je učestvovao i u
slučaju prestanka zastupničkog odnosa.

V.Pravo na posebnu naknadu troškova

Zastupnik ima pravo naknade troškova poslovanja po posebnom nalogu principala u sledećim
slučajevima:
- učešće na sajmovima
- troškovi reklame

VI.Trajanje i otkaz ugovora

Ugovor se smatra zaključenim danom njegovog potpisivanja od strane obe strane
Ugovor o zastupanju se zaključuje za period od jedne godine, a produžava se automatski na
sledeću godinu, ako jedna od ugovornih strana nije mesec dana unapred najavila
neprodužavanje
Izmene i dopune ugovora realizuju se na način kako je ugovor i zaključen

VII.Arbitraža
Za sporove, koje ugovorne strane ne mogu rešiti sporazumom nadležana je Spoljnotrgovačka
arbitraža u Beogradu.
Za rešavanje sporova po ovom ugovoru nadležno je materijalno pravo Republike Srbije

VIII.Završne odredbe
Ugovor se zaključuje u ___istovetnih primeraka, od kojih svaka ugovorna strana
dobija__primerka

Principal Zastupnik

Primer ugovora o komisionu

Dana________, u_________ između:

-Firma______________________________, u daljem tekstu komitent
-Firma______________________________, u daljem tekstu komisionar
Sačinili su

UGOVOR O KOMISIONU

I.
Komsionar se obavezuje da u svoje ime i za račun komitenta obavlja prodaju olovaka po
asortimanu i količini koju mu poveri komitent
Komisionar će prodaju obavljati uz naknadu od_____% od prodajne cene prodatih predmeta
II
Po ovom ugovoru obaveze komisionara su:
- pismeno naručivanje robe od klijenta
- kvalitativni i kvantitativni prijem robe
- čuvanje robe sa pažnjom dobrog privrednika
- osiguravanje robe od sledećih rizika_________na račun klijenta
- obaveštavanje klijenta o prodaji robe
- prodaja robe po uslovima koje utvrdi klijent
- naknada štetete klijentu kod prodaje robe pod nepovoljnijim uslovima od uslova koje je
ugovorio sa klijentom i pravo zadržavanja koristi kod prodaje robe pod povoljnijim uslovima od
uslova koje je ugovorio sa klijentom
- prenošenje na komitenta svih potraživanja, prava i tereta koja su stečena prema trećim
licima, a vezano za realizaciju ovog ugovora
- dostavljanje mesečnog izveštaja komitentu u obavljenim poslovima iz ovog ugovora
- vraćanje robe klijentu koja u periodu od 3 meseca ne može da se proda o trošku klijenta

III.
Po ovom ugovoru obaveze komitenta su:
- isporuka robe po narudžbinama komisionara
- isplata ugovorenog osiguranja roba koje se nalaze kod komisionara
- blagovremeno obaveštavanje komisionara o promenama u uslovima prodaje
- isplata naknade komsionionaru u roku od 15 dana od prijema sredstava od prodaje
robe uz pomoć komisionara
- uplata predujma komisionaru za obavljanje poslova prodaje roba

IV.
Ugovorne strane su saglasne da komisionar zadržava založno pravo na robi koja je predmet
ugovora, dok se ona nalazi kod njega

V.
Ugovor je sačinjen za period od jedne godine.
Period otkaza ovog ugovora je 20 dana
Po isteku ili raskidu ugovora, ugovorne strane se obavezuju na konačan obračun dužničkih i
poverilačkih odnosa u roku od 20 dana od dana sačinjavanja konačnog obračuna
Ugovor je sačinjen u _____istovetnih primeraka i to po ____primerka za stvaku ugovornu
stranu
Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja.

Komintent Komisionar
VI. UGOVORI NA TRŽIŠTU NOVCA

TRŽIŠTE NOVCA

Tržište novca je deo finansijskog tržišta

TRŽIŠTE HoV ILI TRŽIŠTE

TRŽIŠTE NOVCA
KAPITALA
Osnovna struktura finansijskog tržišta

Na tržištu novca:
- prikupljaju se slobodna novčana sredstva
- odobravaju se kratkoroćni zajmovi i krediti
- realizuju se drugi poslovi sa novčanim sredstvima

Devizno tržište je deo tržišta novca.

Na ovom tržištu kupuju i prodaju se sve vrste deviza i efektivnog stranog novca.
Devizno tržište organizovano je kao:
- međubankarsko devizno tržište
- i menjački šalteri

OSNOVNI SUBJEKTI TRŽIŠTA NOVCA

Najznačajniji subjekti na tržištu novca su:

- Centralna banka kao osnovna regulatorna institucija
- Vlasnici slobodnih novčanih sredstava - štediše
- Zajmotražioci
- Finansijski organizacije– banke, štedno-kreditne organizacije, osiguravajuće
organizacije, investicioni fondovi i druge organizacije

VLASNICI NOVČANIH
CENTRALNA BANKA
SREDSTAVA - ŠTEDIŠE
ZAJMOTRAŽIOCI FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
Osnovni subjekti na tržištu novca
PRAVNA REGULATIVA NA TRŽIŠTU NOVCA

U osnovnu pravnu regulativu na tržištu novca ulaze Zakon o Centralnoj banci; Zakon o bankama
i drugim finansijskim organizacijama, Zakon o deviznom tržištu; Zakon o platnom prometu
U definisanju pravnih poslova na tržištu značajan uticaj imaju i:
- norme koje se definišu u okviru Udruženja banaka
- opošta pravila poslovanja pojedinih banaka

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA

U ovom zakonu definišu se sledeće grupe pitanja:

- osnovne odredbe
- radnje i mere koje preduzimaju obaveznici
- uprava za sprečavanje pranja novcca
- obaveze advokata, ortačkih advokatskih društava, preduzeća za reviziju, ovlašćenih
revizora i pravnih i fizičkih lica koja su odgovorna za vođenje poslovnih knjiga ili se
bave pravnim savetovanjem
- evidencija, zaštita i čuvanje podataka
- nadzor
- kaznene odredbe
- prekršaji
- prelazne i završne odredbe

CENTRALNA BANKA

Centralna banka je pravni subjekt, koji osniva Narodna skupština i za čije obaveze odgovara
država.

Osnovne funkcije centralne banke su:

- definisanje i sprovođenje monetarne politike
- vođenje politike kursa i režima nacionalne valute
- čuvanje i upravljanje deviznim rezervama
- izdavanje novčanica i konvanog novca
- upravljanje i unapređenje pravnog prometa u zemlji i inostranstvu
- izdavanje i oduzimanje dozvola za rad banaka i drugih finansijskih organizacija

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O CENTRALNOJ BANCI

BANKE

Banke su privredni subjekti /najčešće organizovani kao akcionarska društva/ specijalizovani za

pružanje različitih usluga na tržištu novca.
Seljenje štediša i zajmotražilaca sa tržišta novca na tržište HoV uslovilo je smanjivanje klasičnih
bankarskih usluga i zbog toga, današnje banke ulaze u nove poslove za potrebe kojih osnivaju
nove organizacije /brokersko-dilerske poslove, finansijski lizing, fakoring i forfeting i slično/

Bankarski poslovi sistematizuju se na: aktivne, pasivne i neutralne bankarske poslove.

NEUTRALNI
AKTIVNI POSLOVI PASIVNI POSLOVI
POSLOVI
Osnovna sistematizacija bankarskih poslova

U aktivne bankarske poslove ulaze poslovi u kojima je banka poverilac, a klijent dužnik
U pasivne bankarske poslove ulaze poslovi u kojima je klijent poverilac, a banka dužnik
U neutralne bankarske poslove ulaze poslovi kod kojih banka ne ulazi u dužničko-poverilačke
odnose sa klijentom, već mu pruža bankarsku uslugu

U svom poslovanju banke koriste:

- vlastiti kapital
- sredstva deponenata
- sredstva obezbeđena iz kredita

Banke se sistematizuju na:

- univerzalne banke /osnovne funkcije: obezbeđenje plaćanja, depozitna funkcija, kreditna
funkcija i drugi poslovi/
- komercijalne banke /osnovne funkcije:platni promet, depozitna i kreditna funkcija/
- invsticione banke /osnovne funkcije su organizovanje, pokroviteljstva emisije HoV,
menadžment HoV klijenata, pribavljanje i plasiranje dugoročnih kredita i slično/

UNIVERZALNE KOMERCIJALNE INVESTICIONE

BANKE BANKE BANKE
Osnovna sistematizacija banaka
UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O BANKAMA

U zakonu o bankama definišu se sledeća pitanja:

- osnovne odredbe /definicije osnovnih termina/
- osnovanje banke
- poslovanje banke /kapital banke, aktiva, dobitak, akcije i drugo; upravljanje rizicima;
pravni poslovi sa povezanim licima; odnos banke i klijenta; tajnost podataka;
finansijska evidencija i izveštaji; spoljna revizija; udruživanje banaka/
- organizacija banke i način upravljanja bankom
- kontrolna funkcija centralne banke
- prestanak rada banke
- kaznene odredbe
- prelazne i završne odredbe

UGOVORI U OKVIRU DEPOZITNIH USLUGA BANAKA

U okviru depozitne funkcije, banke pružaju sledeće usluge:
- Otvaranje tekućeg /current/ i žiro /transfer/ računa /account/ i realizacija poslova
prometa preko ovih računa
- Deponovanje novca /cash deposit/ - štednja novca: oročeno ili po viđenju
- Izdavanje sefova

TEKUĆI I ŽIRO- DEPONOVANJE –

IZDAVANJE SEFOVA
RAČUNI ŠTEDNJA NOVCA
Osnovne depozitne funkcije banke

U realizaciji ovih poslova, banka sa klijentom zaključuje ugovor. Većina banaka ima opšte
uslove poslovanja ili jasno definisane uslove ugovaranja usluga sa klijentima.
Za svakog klijenta najznačajnija pitanja su:
- raspolaganje sa svojim novcem
- garancije za položeni novac
- aktivne i pasivne kamate
- ostali troškovi bankarskih usluga
- eventualno, neka dodatna prava – povlastice po osnovu deponovanog novca
UGOVORI O KREDITU

Iz vlastitih sredstava, iz sredstava štediša i iz kredita koje uzima, banka klijentima odobrava
kredite
U bankarskoj praksi, javljaju se različite vrste kredita-uskoro vratićemo se na ovo pitanje.

Kod odobravanja kredita banke najčešće polaze od svojih opštih uslova poslovanja

Osnovna pitanja ugovora o kreditu su:

- iznos kredita koji se odobrava
- namena kredita
- vremenski period za koji se odobrava kredit
- uslovi odobravanja kredita
- garancije za otplatu kredita
- kamate i druge naknade koje obračunava banka /visina, metodologija obračuna i vreme
plaćanja/
- vreme i način otplate kredita
- postupanja da klijent redovno ne odgovara na svoje obaveze
- postupanja da klijent odluči da odjednom likvidira svoju obavezu
- zatezne kamate
- nadležan sud u slučaju spora

RAZLIČITE VRSTE KREDITA

U praksi razvijene su različite vrste kredita. Upoznajmo se osnovnim obeležjima nekih od

osnovnih vrsta kredita.
- Eskontni kredit. Osnov dobijanja eksontnog kredita je predočavanje potraživanja koje
dospeva u kraćem vremenskom periodu
- Akceptni kredit. Banka svom klijentu uz određenu proviziju potpisuje menicu, koju ovaj
koristi kao menični kredit u regulisanju svojih dužničko-poverilačkih odnosa prema
poslovnim partnerima
- Avalni kredit. Ovaj kredit je sličan akceptnom kreditu. Kod ovog kredita banka daje
garanciju na menicu ali ne odobrava menični kredit.
- Kontokorentni kredit. U pitanju je kredit koji se odobrava po tekućem računu.
- Klijentu se odobrava da u dužem ili kraćem periodu uđe u minus do određenog iznosa
- Lombardni kredit. U pitanju je kratkoroćni kredit koji banka odobrava na bazi zaloge ili
hipoteke
- Rambusni kredit. U pitanju je kratkoroćni kredit u međunarodnim trgovčakim
poslovima koji se odobrava na bazi konosmana. Najčešće sa ovako odobrenim
kreditom, klijent se javlja kod neke druge banke
- Vinkulacioni kredit. Osnov ovog kredita su robne HoV, koje se prenose na davaoca
kredita za period u kome je odobren kredit

Zadatak
Upoznajte se sa stavovima i preporukama centralne banke, udruženja banaka vezano za uslove
odobravanja kredita privredi i građanstvu
BANKARSKE GARANCIJE

Bankarska garancija je poseban oblik jemstva za novčane obaveze klijenta sa kojim je banka
sklopila ugovor o bankarskoj garanciji.

U praksi javlja se veći broj različitih oblika garancija. Istaknimo tri najčešća oblika: Garantno
pismo; Akceptiranje menice i; Deponovanje HoV

AKCEPTIRANJE DEPONOVANJE HoV

GARANTNO PISMO
MENICE
Osnovni oblici bankarskih garancija

Ugovorom o bankarskoj garanciji definišu se sledeća pitanja:

- visina obaveze klijenta
- poverilac klijenta po predmetnoj obavezi
- metodologija podmirivanja klijentove obaveze
- vrsta garancije koju banka daje
- naknada koju klijent plaća banci za izdatu garanciju
- način obeštećenja banke u slučaju da garancija bude aktivirana
- nadležan sud u slučaju spora

Zadatak
Upoznajte se sa procedurom i uslovima dobijanja različitih bankarskih garancija

UGOVOR O INKASU

Kod inkaso posla, banka ugovorom preuzima obavezu da u ime i za račun klijenta naplaćuje
njegovo potraživanje u zemlji i u inostranstvu
U praksi najčešće se javljaju dve grupe inkaso poslova:
- robni dokumentarni inkaso – naplate na osnovu robnih HoV /terenice, skladišnice/
- novčani dokumentarni inkaso – naplate po osnovu novčanih HoV /čekovi, menice/

ROBNI DOKUMENTARNI NOVČANI DOKUMENTARNI

INKASO INKASO
Osnovne grupe inkaso poslova

Ugovorom o inkasu klijent i banka utvrđuju:

- koje vrste HoV i kojih emitenata će naplaćivati
- u kom vremenskom periodu
- naknadu za usluge naplate
- obaveštavanje klijenta o realizaciji naplata
- postupanja u slučaju nemogućnosti naplate
- druga pitanja

UGOVOR O ESKONTNIM POSLOVIMA

Kod eskontnih poslova, banka od klijenta otkupljuje:

- na naplatu nedospele HoV
- i na naplatu nedospela druga potraživanja

Ugovorom o eskontnim poslovima definišu se sledeća pitanja:

- vrsta, visina potraživanja, rok dospeća potraživanja na naplatu i nosilac obaveza
- faktori definisanja diskonta – popusta po kome će banka otkupiti predmetna
potraživanja
- naknada po kojoj će banka otkupiti potraživanja od klijenta
- vreme i način prenošenja predmetnih potraživanja sa klijenta na banku
- vreme i račun uplate naknade za otkupljena potraživanja
- situacije u slučaju otkrivanja novih momenata koji banci nisu saopšteni vezano za dužnike u
trenutku zaključivanja ugovora o eskontnom poslu

FIDUCIJARNI POSLOVI

Kod fiducijarnih poslova banka na bazi ugovora sa klijentom /pravni subjekt, stanovništvo/
preuzima obavezu da u ime i za račun klijenta obavlja neke od sledećih poslova:
- upravljanje privatnim fondovima
- upravljanje imovinom i zaostavštinom
- čuvanje i naplata HoV
- upravljanje portfoliom HoV
- emisija HoV

Zadatak
Upoznajte se sa procedurom i uslovima pod kojima banka realizuje neke od fiducijarnih poslova
UGOVOR O FAKTORING I FORFETING POSLOVIMA

Osnovna razlika između faktoringa i forfetinga je u veličini i ročnosti potraživanja. Faktoring se

odnosi na manja potraživanja prema inostranstvu sa kraćim rokom dospeća, dok se forfeting
odnosi na veća potraživanja prema inostranstvu sa dužim rokom dospeća.

Osnovni subjekti ovog ugovornog posla su:

- banka
- i preduzeće koje ima potraživanja prema inostranstvu i kome su neophodna likvidna
novčana sredstva

U rešavanju problema klijenta moguće su tri solucije:

- banka otkupljuje robu pre nego što je izvezena od preduzeća i javlja se kao izvoznik i
poverilac prema stranom kupcu
- potraživanja preduzeća prema stranog kupcu koriste se kao zaloga za odobravanje
kredita preduzeću
- banka po diskontnoj ceni otkupljuje potraživanja preduzeća prema inostranim kupcima

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O FAKTORING I FORFETING POSLOVIMA

PLATNI PROMET

Najrazličitiji tržišni poslovi obuhvataju i transfer novca. Ovaj transfer novca realizuje se u okviru
platnog prometa

Platni promet obuhvata:

- otvaranje računa kod banaka
- izdavanje naloga za plaćanje
- i transfere /plaćanja/ između različitih računa kod iste ili kod različitih banaka

Realizacija platnog prometa podrazumeva:

- ugovorni odnos banke i klijenta
- i ugovorne odnose banaka između kojih se transferiše novac

UPOZAJMO SE SA ZAKONOM O PLATNOM PROMETU

U zakonu o platnom prometu daju se odgovori na sledeće grupe pitanja:

- opšte odredbe
- računi za obavljanje platnog prometa
- transakcije plaćanja
- nalozi za plaćanje
- agent, odnosno procesor – treća strana
- izvršenje transfera odobrenja i izvršenja obaveza
- izvršavanje transfera zaduženja i izvršenja obaveza
 - odgovornost, naknada štete i povraćaj sredstava
- računi kod banke
- prinudna naplata sa računa klijenta
- posebne odredbe
- kaznene odredbe

ULOGA BANAKA U PRUŽANJU NEKIH DRUGIH FINANSIJSKIH USLUGA

Banke proširuju strukturu usluga na neke nove poslove. Brojni od ovih poslova zahtevaju
formiranje samostalnih pravnih – privrednih organizacija. Tako banke formiraju:
- brokersko-dilerske organizacije – npr. OTC tržišta, kastodi banke
- organizacije za finansijski lizing
- organizacije za faktoring i forfeting poslove
Ovaj kratak osvrt učinila sam zbog pogrešnih predstava da se napred navedeni i neki drugi
poslovi realizuju u banci. Banke su samo osnivači specijalizovanih organizacija.

UGOVOR O FINANSIJSKOM LIZINGU

Ugovoro o finansijskom lizingu je ugovor o lizingu /zakupu/ pokretne stvari između organizacije
za finansijski lizing kao vlasnika pokretne stvari i korisnika lizinga.
U slučaju finansijskog lizinga, finansijska organizacija kupuje pokretnu stvar i na osnovu
ugovora o finansijskom lizingu daje je u zakup korisniku.

U ugovoru o lizingu definišu se sledeća pitanja:

- predmet lizinga
- vremenski period za koji se pokretna stvar daje u lizing
- prava korisnika lizinga –pravo korišćenja predmeta lizinga
- obaveze korisnika lizinga – postupanje sa pažnjom dobrog domaćina, tekuće održavanje
predmeta lizinga, osiguranje predmeta lizinga, plaćanje naknada za lizing
- obaveze davaoca lizinga – predaja predmeta lizinga
- pravo davaoca lizinga – naplata naknade, raskidanje ugovora u slučaju neispunjavanja
obaveza od strane korisnika lizinga
- moguće solucije po isteku roka o lizingu
- način rešavanja sporova
- druga pitanja

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O FINANSIJSKOM LIZINGU

U ovom zakonu mogu se naći odgovori na sledeće grupe pitanja:

- osnovne odredbe /definicija osnovnih termina/
- subjekti u poslu finansijskog lizinga
- prava i obaveze davaoca lizinga
- prava i obaveze primaoca lizinga
- prava i obaveze isporučioca
- prestanak ugovora o lizingu
 - registar finansijskog lizinga
- prelazne i završne obaveze

SISTEM OSIGURANJA

OSIGURAVAJUĆE ORGANIZACIJE

Osiguravajuće organizacije su finansijski posrednici – privredna društva koji za utvrđenu

naknadu /premiju/ obezbeđuju isplatu ugovorene sume, ukoliko se desi određeni osigurani slučaj
Osnivanje i poslovanje osiguravajućih organizacija u nadležnosti je Centralne banke

Svi rizici se ne osiguravaju.

U praksi javlja se: obavezno i neobavezno osiguranje.
Brojna osiguranja od nastupanja rizika sistematizuju se u tri osnovne grupe:
- osiguranje imovine
- osiguranje kredita
- osiguranje lica

OSIGURANJE OSIGURANJE
OSIGURANJE LICA
IMOVINE KREDITA
Osnovna sistematizacija osiguranja

Osiguravajuće organizacije:
- imaju svoju strategiju i politiku osiguranja u okviru koje su jasno definisani predmeti i
ciljevi osiguranja
- i opšte i posebne uslove poslovanja

OPŠTI I POSEBNI USLOVI POSLOVANJA OSIGURAVAJUĆIH ORGANIZACIJA

Opšti i posebni uslovi poslovanja su dokument koji se stavlja na raspolaganje osiguraniku i

javljaju se u prilogu uz ugovor o osiguranju.

U okviru opštih uslova poslovanja:

- definišu se osnovni pojmovi koji se koriste u osiguranju i obezbeđuju se informacije o
sledećim pitanjima:
- zaključivanje ugovora o osiguranju
- trajanje ugovora o osiguranju
- početak i prestanak obaveze osiguravača za naknadu iz osiguranja
- nastanak osiguranog slučaja
- definisanje sume osiguranja
- plaćanje premije osiguranja
- uslovi pod kojima se vraća premija osiguranja
- sprečavanje osiguranog slučaja i spašavanje
- izmene uslova i tarifa premija
- snižavanje /bonus/ i povećavanje /malus/ premija osiguranja
 - obaveze osiguranika kod nastupanja osiguranog slučaja
- utvrđivanje i procena štete
- veštačenje prilikom nastajanje štete

U posebne uslove osiguranja, bliže-detaljnije definišu se prava i obaveze osiguravača i osiguranika po

pojedinim vrstama osiguranja. Posebni uslovi obrađuju:
- predmet osiguranja
- osigurane opasnosti /rizike/
- obim pojedinih opasnosti
- mesto osiguranja
- utvrđivanje naknade za osiguranje, naknade troškova i slično

Zadatak
Komparirajte opšte uslove osiguranja imovine i lica različitih osiguravajućih društava iz vašeg
okruženja

SAOSIGURANJE I REOSIGURANJE

Saosiguranje se javlja u situacijama, kada osiguranik zaključuje ugovor o osiguranju sa više

osiguravajućih društava, pri čemu se ova osiguravajuća društva sporazumevaju o zajedničkom
snošenju rizika, pri čemu svako od njih u tome učestvuje sa jasno definisanim procentom

Kod reosiguranja, osiguravajuće društvo, kod drugo osiguravajućeg društva se osigurava za

rizike koje je ugovorom preuzelo. U slučaju nastupanja rizika, osiguravajuće društvo će isplatiti
osiguraniku sumu osiguranja, ali će pokrenuti proceduru za refundiranje isplaćenog iznosa kod
druge osiguravajuće organizacije

PRAVNA REGULATIVA U OSIGURANJU

Pravnu osnovu u oblasti osiguranja predstavljaju: Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o

osiguranju imovine i lica i trgovački običaji.
Veća osiguravajuća društva imaju svoje opšte uslove poslovanja – unapred definisana pravila,
klauzule i tarife.

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O OSIGURANJU IMOVINE I LICA

U zakonu o osiguranju imovine i lica po poglavljima, definšu se sledeće grupe pitanja:

-osnovne odredbe
-organizacije za osiguranje
-agencije za poslove pružanja drugih usluga u oblasti osiguranja
-imovina i poslovanje organizacija za osiguranje
-obavezno osiguranje
-kontrola organizacija za osiguranje
-prestanak organizacija za osiguranje
-statusne promene, promene oblika organizovanja i prenos portfelja osiguranja
-kaznene odredbe
UGOVOR O OSIGURANJU

Ugovor o osiguranju počiva na načelima uzajamnosti i solidarnosti udružilaca sredstava u

zajednicu osiguranja, odnosno zajednicu rizika s tim da se kod pojave osiguranog slučaja
ugovaraču ili trećem licu isplati ugovorena svota

Kod ugovaranja osiguranja jasno se definišu sledeća pitanja:

- predmet osiguranja
- rizik i osigurni slučaj
- Kod rizika i osiguranog slučaja bitno je da na njih nemogu da utiću potpisnici
- ugovora, da je moguće da će nastupiti, ali se ne zna kada će nastupiti
- suma osiguranja
- Suma osiguranja predstavlja vrednost – od do, koju će osiguravajuće
- društvo isplatiti kod nastupanja osiguranog slučaja
- premija osiguranja
- Premija osiguranja je novčani iznos koji osiguranik plaća na ime naknade za osiguranje
- vreme osiguranja

PREDMET OSIGURANJA RIZIK I OSIGURANI SLUČAJ

SUMA OSIGURANJA PREMIJA OSIGURANJA
VREME OSIGURANJA
Osnovna pitanja koja se definišu u ugovoru o osiguranju

Osnovne ugovorne obaveze osiguranika su:

- davanje tačnih i potpunih informacija vezanih za predmet i osigurane slučajeve
- prijavljivanje svake promene koja bi mogla da ima uticaj na osigurane slučajeve
- plaćanje ugovorene premije
- preduzimanje mera kako bi se sprečio osigurani slučaj

Osnovne ugovorne obaveze osiguravatelja su:

- očuvanje finansijske snage fonda osiguranja
- davanje celovite informacije o osiguranju
- isplata naknade u slučaju nastupanja osiguranog slučaja

Ugovor o osiguranju može se zaključiti na:

- određeno vreme
- i na neodređeno vreme
Zadatak
Upoznajte se sa procedurom naplate štete kod različitih sredstava rada
Upoznajte se sa procedurom naplate štete u transportu roba

OSNOVNA DOKUMENTA U OSIGURANJU

U oblasti osiguranja javljaju se brojna dokumenta na bazi kojih potiću određene pravne i
ekonomske obaveze.

Polisa osiguranja je potvrda da je sklopljen ugovor o osiguranju. Ovaj dokument osiguranik

dokazuje svojstvo osiguranika.
Polisa osiguranja sadrži sledeće podatke:
- ugovorene strane osiguranja
- predmet osiguranja
- rizik obuhvaćen osiguranjem
- trajanje osiguranja i vreme pokrića
- svotu osiguranja i izjavu da je osiguranje neograničeno
- premiju ili doprinos
- datum izdavanja polise
- potpis ugovornih strana
- bonus/malus

POLISA OSIGURANJA LIST POKRIĆA

POTVRDA O SKLOPLJENOM
CERTIFIKAT OSIGURANJA
OSIGURANJU
SLIP COVER NOTE
Osnovna dokumenta u osiguranju

Lista pokrića je alternativa ugovoru, potvrda je sklopljen ugovor o osiguranju. Lista pokrića se
izdaje kada nema vremena za sačinjavanje ugovora ili se ne raspolaže svim relevatnim
informacijama. Izdati list pokrića, prati izdavanje polise

Certifikat osiguranja je skraćeni oblik ugovora o osiguranju Ovaj dokument često se javlja u
praksi osiguranja transporta u razvijenom svetu.
Ovaj dokument , vrlo često, na terenu izdaju zastupnici osiguravajućih društava. Uz ovaj
dokument, obavezno mora da postoji i polisa osiguranja

Potvrda o sklopljenom osiguranju je dokument koji se vrlo često koristi u procedurama uvoza
roba.

Slip dokument je dokument koji sadrži podatke o uslovima i rizicima predmeta osiguranja. Ovaj
dokument koriste posrednici i zastupnici u procesu osiguranja i reosiguranja u razvijenom
svetu.

Cover note je dokument koji izdaju zastupnici u procesu osiguranja i reosiguranja kao potvrdu da
je osiguravač, odnosno reosiguravač prihvatio uslove iz slip dokumenta

DOBROVOLJNI ZDRAVSTVENI I PENZIONI FONDOVI

U razvijenim ekonomijama ova oblast definisana je posebnim zakonima i strogo kontrolisana je
od strane države. Kod nas, nema zakona koji posebno uređuju ovu oblast. Kod nas ovi fondovi
se osnivaju i posluju na rešenjima koja se odnose na osiguravajuća društva

U razvijenim ekonomijama ove fondove formiraju:

- menadžeri – finansijski menadžment
- sindikati
- država
- preduzetnici

Ciljevi dobrovoljnih zdravstvenih i penzionih fondova su:

- obezbeđivanje dobrovljne zdravstvene zaštite – zdravstveni fondovi
- ili obezbeđivanje isplata penzija

Dva osnovna tipa kapitalističkih dobrovoljnih penzionih fondova su: fondovi sa utvrđenim
doprinosom i fondovi sa utvrđenom isplatom.

FOND SA UTVRĐENIM FOND ZA UTVRĐENOM

DOPRINOSOM ISPLATOM
Osnovni tipovi dobrovoljnih penzionih fondova

Kod fonda sa utvrđenim doprinosom:

- korisnik ili njegov poslodavac periodično uplaćuje doprinos, bez garancija oko iznosa
penzije
- svaki korisnik ima svoj račun
- sredstva sa ovog računa mogu se isplatiti odjedanput ili u više periodičnih rata
Kod fonda sa utvrđenom isplatom:
- korisnik ili njegov poslodavac periodično uplaćuju doprinos, uz garanciju da će se
korisniku obezbeđivati određeni prihod po odlasku u penziju
- u ovom slučaju, korisnik može da izgubi pravo na penziju ako napusti preduzeće ili ako
poslodavac bankrotira
- uslov za penziju je određeni min. broj godina koje radnik mora da radi
- penzijski anuitet izračuva se po unapred definisanoj formuli

Ovi fondovi su privredna društva koja:

- od svojih članova naplaćuju ugovorene premije osiguranja
staraju se o očuvanju i uvećavanju vrednosti sredstava fonda. U funkciji očuvanja i povećavanja
vrednosti sredstava fonda, deo sredstava fonda se investira na tržište HoV i nekretnina

Zadatak
Upoznajte se sa pravnim osnovom i praksom dobrovoljnih penzionih fondova i dobrovoljnih
zdravstvenih fondova u zemlji i zemaljama u okruženju

INVESTICIONI FONDOVI

Investicioni fondovi su finansijske organizacije koje:

- prikupljaju slobodna novčana sredstva na tržištu novca
- i tako prikupljena sredstva, kao kapital investicionog fonda investiraju u HoV i
nepokretnosti
Investicioni fondovi su „konkurencija“ bankama i njihovim klasičnim bankarskim funkcijama.

U praksi se razlikuju dva tipa investicionih fondova: otvoreni investicioni fondovi i zatvoreni
investicioni fondovi.

OTVORENI INVESTICIONI ZATVORENI INVESTICIONI

FONDOVI FONDOVI
Osnovna sistematizacija investicionih fondova

Otvoreni investicioni fondovi imaju stalan poziv za članove i kupce investicionih jedinica.

Zatvoreni investicioni fond je u osnovi akcionarsko društvo, okrenuta ka investiranju u HoV i

nekretnine sa ciljem očuvanja i povećavanja vrednosti kapitala i ostvarivanje tekućih prinosa
UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O INVESTICIONIM FONDOVIMA

U uvodnom delu ovog zakona daju se definicije osnovnih pojmova.

U prvom delu zakona definišu se osnovna pitanja društva za upravljanje investicionim
fondovima /uslovi osnivanja, dozvole za rad, ograničenja u poslovanju, upravljanje društvom,
poslovna tajna, aktivosti, pravila poslovanja, vođenje poslovnih knjiga i drugo/
U nastavku ovog zakona definišu se bitna pitanja investicionih fondova /ime, ulaganja u IF,
organizovanje, imovina, ulaganje imovine IF, ograničenja u ulaganju ove imovine, utvrđivanje
prinosa IF, oglašavanje, posrednici i druga pitanja/
Nakon toga, definišu se otvoreni investicioni fondovi /orgraničenja ulaganja, pravilnici i tarife,
investiciona jedinica, sticanje i otkup investicione jedinice, zaduživanje IF, prenos prava
upravljanja IF, izveštavanje članova, raspodela prihoda IF, oduzimanje dozvole IF i druga
pitanja/
Posebno poglavlje u zakonu odnosi se na zatvorene IF i pitanja ograničenja ulaganja,
osnivačkog kapitala IF, organe upravljanja fondom,emitovanje i upis akcija, oduzimanje
dozvolje za rad IF i prestanak IF i druga pitanja
U nastavku zakon definše:
- privatne investicione fondove
- kastodi banke
- stranih društava za upravljanje investicionim fondovima
- nadzor nad primenom ovog zakona
- kaznene odredbe
- prelazne i zakonske obaveze vezano za primenu ovog zakona

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE INVESTICIONIM FONDOVIMA

Investicione fondove formiraju društva za upravljanje investicionim fondovima. Ova društva:

- definišu strategiju investiranja fonda
- imenuju portfolio menadžera, menadžera koji upravlja investicijama – plasmanima
fonda
- iz prihoda fonda pokrivaju troškove rada fonda i naknade za upravljanje

Strategija investicionog fonda definiše osnovni stav fonda /članova – štediša i društva za
upravljanje fondom/ po pitanju:
- očuvanja vrednosti sredstava fonda
- prinosima koji se očekuju od investiranja kapitala
- i rizicima koje nose prinosi /veći prinosi-veći rizik i obrnuto/
Politika investiranja odnosi se na investicioni portfolio ili strukturu investiranja sredstava fonda
u dužničke, vlasničke HoV i nepokretnosti. Politiku investiranja definišu portfolio menadžeri.

KUPOVINA I PRAVA PO OSNOVU KUPLJENIH INVESTICIONIH JEDINICA

Vlasnik slobodnih novčanih sredstava pre potpisivanja ugovora o članstvu u investicionom fondu
treba da se upozna sa:
- strategijom investicionog fonda
- pravilima društva za upravljanje investicionim fondom
- i tarifama društva za upravljanje investicionim fondom

Po potpisivanju ugovora o članstvu u investicionom fondu, vlasnik slobodnih novčanih sredstava

stiće pravo kupovine investicionih jedinica po dnevnoj tržišnoj ceni
Vlasnik investicione jedinice ima pravo da investicionu jedinicu prenese na drugog po osnovu
poklona ili nasleđa ili da je proda investicionom fondu po ceni investicione jedinice na dan
prodaje

Vlasnik investicione jedinice ima pravo na:

- punu informaciju o investiranju i poslovanju fonda
- učešće u raspodeli dobitka koji ostaje, nakon što se iz prihoda pokriju troškovi
i naknade društvu za upravljanje investicionim fondom

Vlasnik investicione jedinice nema nikakve garancije oko očuvanja i povećavanja vrednosti
uloženih novčanih sredstava i oko tekućih prinosa
PRILOZI

Primer ugovora o pristupanju investicionom fondu

Zaključen____________, u_______________
1.Društvo za upravljanje investicionim fondovima /ime, adresa, zastupnik/________________
2.Klijent:
- ime, prezime /firma/
- JMBG ili MB
- adresa
- telefon, fak, e-mail
- broj računa, banka
- za pravno lice ime ovlašćenog lica i funkcija
- adresa za korespodenciju

Predmet ovog ugovora predstavlja pristupanje klijenta Otvorenom investicionom

fondu__________

Ugovorne strane saglasne su da klijent stiče svojstvo člana Fonda kupovinom investicione
jedinice fonda. Članstvo u fondu traje sve dok kojent poseduje barem jednu jedinicu fonda.

Društvo se obavezuje da će upravljati imovinom fonda sa pažnjom dobrog privrednika a u cilju

povećavanja ukupnog prinosa, poštujući principe rentabilnosti, likvidnosti, profitabilnosti i
diversifikacije u investiranju, a isključivo u interesu člana fonda

Imovina fonda je u svojini članova fonda, srazmerno njihovom udelu u imovini fonda. Imovina
fonda odvojena je od imovine društva za upravljanje

Konverzija uplate novčanih sredstava u investicione jedinice vrši se svakog radnog dana u 16
časova. Ukoliko je uplata izvršena do 16 časova na dan prijema uplate, konverzija novčanih
sredstava u investicione jedinice vrši se prema vrednosti investicione jedinice na taj dan,
odnosno ukoliko je uplata izvršena nakon 16 časova, konverzija uplate će se izvršiti sledećeg
radnog rada prema vrednosti investicione jedinice na taj dan. Zahtevi za otkup investicionih
jedinica će se realizovati po ceni investicione jedinice na taj dan, ukoliko je društvo primilo
zahtev pre 16 časova, odnosno po ceni investicione jedinice na sledeći radni dan ukoliko je
zahtev za otkup investicione jedinice primljen nakon 16 časova.

Društvo će klijentu u skladu sa propisima kojima se uređuju obligacioni odnosi, nadoknaditi

svaku štetu uzrokovanu: prikupljanjem sredstava na osnovu prospekta i skraćenog prospekta
koji sadrži netačne podatke, odnosno podatke koji mogu stvoriti pogrešnu predstavu u pogledu
vrednosti imovine investicionog fonda, vrednosti investicione jedinice i drugih činjenica vezanih
za poslovanje investicionog fonda, neizvršenjem, odnosno nepravilnim ili neblagovremenim
izvršavanjem naloga klijenta.

Klijent je dužan pre zaključenja ovog ugovora društvu dostaviti neophodnu dokumentaciju
predviđenu Zakonom o sprečavanju pranja novca. Takođe, klijent je dužan da obavesti društvo o
svim promenama podataka navedenih u dokumentima u roku od 14 dana od nastupanja
promene, odnosno društvu dostavi adekvatnu dokumentaciju koja se odnosi na promenu
podataka.

Ugovorne strane su saglasne da Pravila poslovanja, Pravilnik o tarifi društva za upravljanje i

Prospekt fonda čine sastavni deo ovog ugovora.

Društvo Klijent
VII. HARTIJE OD VREDNOSTI

DEFINICIJA HoV

HoV su:
- strogo formalna dokumenta sa jasno definisanim sadržajem i procedurama izdavanja,
trgovanja i ostvarivanja prava upisanih u HoV
- ugovor između emitenta i vlasnika HoV
- finansijski instrument – surogat novca

FORMALNI
UGOVOR SUROGAT NOVCA
DOKUMENT

Osnovne odrednice HoV

HoV - INSTRUMENTI PLAĆANJA I OBEZBEĐENJA PLAĆANJA

ČEK

Ček /cheque/ je HoV, koju izdavalac trasira na banku drugo lice, sa nalogom da se korisniku
čeka – remitentu isplati svota određena na čeku

Postoje različite vrste čekova: isplatni čekovi, virmanski ili obračunski čekovi, barirani čekovi,
druge vrste čekova

VIRMANSKI
ISPLATNI ČEKOVI BARIRANI ČEKOVI
ČEKOVI
Najznačajnije vrste čekova

Kod isplatnog čeka, korisniku čeka se ček isplaćuje u gotovom

Virmanski ček je osnov bezgotovinskog plaćanja ili prebacivanja novca sa jednog na drugi račun
Barirani ček je osnov bezgotovinskog plaćanja koji mora da se naplati uz pomoć bankarske
ustanove

Ček koji se izdaje mora da ima pokriće

Ček može da glasi: na ime, na donosioca i po naredbi
Ček se može prenositi: predajom, cesijom i indosamentom
Ček se može opozvati
Ček dospeva za naplatu po viđenju

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O ČEKU

MENICA

Menica /bill of exchange/ je HoV koja sadrži pravo meničnog poverioca-imaoca menice da
naplati u menici naznačenu svotu u roku dospeća
Menica može biti sačinjena:
- formi ugovora, sa svim bitnim elementima iz menice
- na propisanom obrascu

Osnovni elementi menice:

- označenje menice
- podaci o plaćanju
- podaci o izdavaocu menice
- potpis izdavaoca menice

U praksi razlikuju se: solo i vučene menice

Kod solo menice, izdavalac menice se obavezuje na njenu isplatu u roku dospeća.
Kod vučene ili trasirane menice-izdavalac menice-trasant daje nalog drugom licu – trasatu da u
momentu dospelosti menice, imaocu menice - remitentu isplati menicu.

U osnovne menične radnje ulazi sledeće:

- Izdavanje menice
- Akceptiranje menice – potpisivanje menice od strane trasata, uz naznaku –priznajem ili
prihvatam
- Protest imaoca menice kod suda zbog odbijanja trasata da akceptira menicu
- Prezentacija menice – imalac menice istu podnosi na akcept ili na naplatu
- Prenos menice na novog imaoca putem indosamenta –upisa na poleđini menice
- Avaliranje menice je davanje jemstva za isplatu duga iz menice
- Isplata meničnog duga

U meničnom pravu javlja se regresno pravo imaoca menice.U osnovi njegovog prava nalazi se
sumnja u mogućnost naplate duga u lancu prenosa menice.U ovakvim slučajevima imalac
menice ima pravo da sudski naplati menični dug i troškove naplate od svih onih koji su se javili u
lancu prenosa menice.Preduslov za ostvarivanje ovog prava je protest zbog neakceptiranja ili
neisplaćivanja menice.

Zadatak
Analizirajte zastupljenost i karakteristike meničnog plaćanja u domaćoj praksi

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O MENICI

U zakonu o menici nalaze se odgovori na sledeće grupe pitanja:

- trasirana menica
- indosament
- akceptiranje
- aval
- dospelost
 - plaćanje
- regres zbog neakceptiranja i zbog neisplate
- invervencija
- umnožavanje i prepisi
- preinačenje menice
- protest
- zastarelost
- neopravdano bogaćenje
- pravo zaloge i pridržaja
- amortizacija menice
- sukob zakona
- opšta naređenja
- prelazne i završne odredbe

KREDITNO PISMO

Kreditno pismo je HoV i isprava kojom uputilac /asignant/ daje bezuslovni nalog upućeniku
/asignatu/ da plati izvesnu novčanu svotu korisniku kreditnog pisama. U okviru kreditnog pisma
definiše se plafom za isplatu i korisniku se ostavlja mogućnost oko:
- visine iznosa koji će podići
- i dinamike podizanja novca

U praksi razlikuju se:

- obično kreditno pismo – može da se realizuje samo kod jedne banke
- cirkularno kreditno pismo – može da se realizuje kod većeg broja banaka
ROBNE HoV

U robne HoV ulaze:

- tovarni list
- konosman
- skladišnica
Ova dokumenta su osnov za izdavanje robe
Roba na koju glase ova dokumenta mogu se prodavati kroz prenošenje vlasništva nad
dokumentom. Prenos vlasništva nad dokumentom i rokom na koju glasi realizuje se njegovim
indosiranjem tj. upisom imena novog vlasnika

NOVČANE HoV

U novčane HoV ulaze:

- dužničke HoV
- vlasničke HoV

DUŽNIČKE HoV VLASNIČKE HoV

Osnovna sistematizacija novčanih HoV
Dužničke HoV su HoV sa rokom dospeća. Ove HoV emituju se sa ciljem posuđivanja novčanih
sredstava.
Najpoznatijje dužničke HoV su: obveznice i blagajnički i komercijalni zapisi

Akcije su vlasničke HoV. Akcionarska društva emituju akcije sa ciljem prikupljanja vlastitog -
trajnog kapitala.
Vrlo brzo vratićemo se na razmatranje akcija.

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O HoV

U zakonu u HoV definišu se sledeće grupe pitanja:

- osnovne odredbe
- vrste i emisija HoV:
 akcije
 obveznice
 blagajnički, komercijalni i državni zapisi
 certifikati o depozitu
 finansijski derivati
- trgovina HoV
- nadzor nad poslovanjem sa HoV
- kaznene odredbe:
 krivično delo
 privredni prestup
 prekršaji

OBVEZNICE

Obveznice su dužničke HoV kojima emitent dolazi do sredstava na kreditnoj osnovi, obavezujući
se da imaocu obveznice isplati određeni iznos kamate i povrati glavnicu u ugovorenom peirodu.

U praksi javljaju se različite vrste obaveznica.

- zavisno od roka dospeća razlikuju se o kratkoroćne obvenice – do jedne godine i
dugoročne obveznice
- zavisno od od označavanja i vlasništva nad njima govori se o obveznicama na ime i
obveznicama na donosioca
- zavisno od načina ostvarivanja prava na kamatu govori se o: obveznicama bez kupona,
obveznice sa kuponima i konsoli
- zavisno od načina obračuna kamate razlikuju se: obveznice sa fiksnom kamatom,
Obveznice sa promenljivom kamatom i obveznice sa indeksiranom kamatom
- zavisno od načina ostvarivanja prava na povraćaj nomilane vrdnosti razlikuju se:
jednokratne obveznice i obveznice u anuitetima
- zavisno od mogućnosti otkupa pre roka dospeća govori se o opozivim i neopozivim
obveznicama
 - zavisno od emitenata razlikuju se državne obveznice /obveznice državnog trezora/,
obveznice lokalne uprave /municipalne obveznice/ , državne obveznice koje emituje
državna agencija na bazi hipoteke ili tzv. hipotekarne obveznice i obveznice koje emituju
privredne organizacije

Zadatak
Upoznajte se sa institutom javnog zajma ili emitovanja dugoročnih obveznica od strane države
ili teritorijalne zajednice

PRAVA I OBAVEZE IZ OBVEZNICA

Prava i obaveze emitenta i vlasnika obveznica definisana su u obveznici

Obaveze emitenta obveznice su:

- isplata ugovorene kamate, po ugovorenoj dinamici i na ugovoreni način – kod
kamatonosnih obveznica
- isplata glanice u ugovoreno vreme i na ugovoreni način
Ukoliko je obveznicom definisano, emitent ima pravo otkupa obveznica pre roka dospeća.

Obaveza kupca emitovane obveznice je da uplati cenu obveznice.

Vlasnik obveznice ima pravo:
- naplate ugovorene kamate
- naplate tj. povraćaja uplaćene glavnice
- poklanjanja, prodaje ili davanja kao zaloge obveznice, pre roka dospeća
Obveznica može da predviđa određene poreske ili neke druge olakšice za imaoca obveznice

Vlasnik obveznice ima pravo da obveznicu prodaje, poklanja pre roka dospeća ili da je koristi
kao zalogu.

Neke od čestih klauzula u obveznicama

- Call klauzula – označava pravo emitenta da je otkupi pre roka dospeća

- Debentures klauzula – obveznica se garantuje ugledom i bonitetom emitenta
- Putt klauzula – označava prava kupca-vlasnika obveznice da je proda emitentu pre roka
dospeća
- Collateral klauzula – klauzula o tome da obveznica ima dodatno pokriće npr. pokriće u
nekoj hiopoteci
- Zero coupond bonds – obveznica čija se nominalna vrednost isplaćuje na kraju
ugovorenog perioda
- Unites of debt with warants je obveznica koja daje mogućnost kupovine akcija u istoj
kompaniji

BLAGAJNIČKI I KOMERCIJALNI ZAPISI

Blagajnički i komercijalni zapisi su kratkoroćne dužničke HoV koje emituju banke i preduzeća
uz prethodno dobijenu saglasnost za emisiju.
Kod ovih HoV definisana je:
- njihova vrednost
- rok dospeća
- pripadajuća kamata
- eventualno, neka druga prava kupca i imaoca HoV
AKCIJE

Akcije su vlasničke HoV i glase na ime

Akcija je potvrda o vlasničkom udelu njenog vlasnika u vrednosti akcionarskog kapitala - AD

Prodajom akcija, akcionar ne dovodi u pitanje kapital AD.
Pravilo je da kod prodaje akcija, postojeći akcionari imaju pravo preće kupovine.

Akcije se najčešće sistematizuju na: redovne akcije i prioritetne akcije

REDOVNE AKCIJE PRIORITETNE AKCIJE

Osnovna sistematizacija akcija

Za razliku od redovnih akcija o kojima će u narednim redovima biti više reči, kod prioritetnih
akcija, vlasnik akcija:
- nema pravo učešća u upravljanju akcionarskim društvo ili je ovo pravo ograničeno
- moguće je da mu se garantuju isplate minimalnih devindendi
- garantujemu se prioritetna isplata dividendi
- u odnosu na vlasnike redovnih akcija ima prioritet kod isplata iz stečajne mase

Zavisno od kriterijuma sistematizacije, u praksi se javljaju i druge vrste akcija:

- osnivačke akcije, akcije iz narednih emisija i akcije iz raspodele dobitka
- opozive i neopozive prioritetne akcije – opoziv tj. otkup od strane emitenta
- zamenljive prioritetne akcije – mogućnost zamene za redovne akcije
- negarantovane akcije i garantovane akcije. Kod kupovine najrazličitijih
akcija kupcu i vlasniku akcija ne garantuje se ni prinos ni vrednost akcije.
Postoji mogućnost, da se iz nekih razloga daju garancije za određene
emitovane akcije, pre svega od strane države
- zlatne akcije. Vlasnik zlatne akcije – država i pored manjinskog učešća ima pravo
učešća u radu upravnog odbora i pravo odlučivanja o svim bitnim pitanjima poslovanja i
razvoja AD
- akcije sa popustom – akcije koje zaposleni mogu da kupe iz emisije akcija
- menadžerske akcije. To su najčešće akcije iz raspodele dobitka i akcije koje sa popustom
menadžer može da kupi iz neke od emisija akcija AD

Akcije glase na nominalni iznos. U praksi, akcije imaju računovodstvenu, fer –stvarnu vrednost i
tržišnu vrednost- tržišna cena.

PRAVA I OBAVEZE IZ AKCIJA

Emitent je obavezan da ispunjava obaveze upisane u tekst akcije.

Vlasnik običnih akcija ima sledeća prava:
 - pravo na informisanje o poslovanju, finansijskim rezultatima poslovanja i upravljanju
akcionarskim društvom
- pravo učešća u korporativnom upravljanju
- pravo na učešće u raspodeli neto dobitka iz tekućeg poslovanja ili pravo na dividendu
- pravo da poklanja, prodaje ili koristi kao zalogu akcije u posedu
- pravo da učestvuje u raspodeli stečajne mase

PRAVO UČEŠĆA U
PRAVO NA INFORMISANJE O
KORPORATIVNOM
AD
UPRAVLJANJU
PRAVO UČEŠĆA U RASPODELI PRAVO POKLANJANJA I
DOBITKA PRODAJE
PRAVO KORIŠĆENJA KAO PRAVO UČEŠĆA U RASPODELI
ZALOGE STEČAJNE MASE
Osnovna prava vlasnika redovnih akcija

UČEŠĆE AKCIONARA U KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU

Osnovu korporativnog upravljanja – upravljanja AD čini:

- skupština
- upravni odbor ili odbor direktora
- ugovorom angažovani menadžeri
- nadzorni odbor

Akcionar ima pravo i obavezu da:

- učestvuje i glasa na skupštini akcionara – jedna akcija, jedan glas
- bira upravni odbor ili odbor direktora
- bira nadzorni odbor

Jedan od značajnih problema u praksi koroprativnog upravljanja je problem zaštite malih

akcionara. U rešavanju ovog problema akcenat se stavlja na:
- strukturu i kvalitet rada skupština akcionara
- informisanje akcionara – obelodanjivanje finansijskih i drugih izveštaja
- kvalitetan rad, zakonom predviđenih eksternih revizora i obelodanjivanje njihovih
izveštaja
- kvalitetan rad nadzornih odbora
- udruživanje malih akcionara
- jasno,zakonom definisane uslove preuzimanja AD od strane velikih akcionara

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O PREUZIMANJU AD

U ovom zakonu definišu se:

- osnovni termini
- ponuda za preuzimanje/uslovi, obaveštavanje, procedura, zaštita malih akcionara i
drugo/
 - okončavanje postupka preuzimanja
- kaznene odredbe
- prelazne i završne odredbe

EMISIJA, UPIS I UPLATA NOVČANIH HoV

Emitovanje dužničkih ili vlasničkih HoV pretpostavlja dobijanje saglasnosti za emisiju od

Centralne komisije za HoV

Emisija novčanih HoV oglašava se prospektom

Zainteresovani kupci novčanih HoV prvo se upisuju na listu kupaca. Upis se realizuje
potpisivanjem upisice – izjave o upisu. U definisanom roku, kupac vrši uplatu upisanih HoV.

Emisija je uspela kada se upiše i uplati više od 59% emitovanog broja HoV

Po okončanju roka za emisiju, emitent je u obavezi:

- da javno objavi rezultate emisije HoV
- da o rezultatima emisije HoV obavesti Centralnu komisiju za HoV

U slučaju neuspele emisije, emitent vraća uplaćena novčana sredstva za obračunatim

pripadajućim kamatama.
UPOZNAJMO SE SA PRAVILNIKOM O USLOVIMA I POSTUPKU
EMITOVANJA HoV

ORGANIZACIJA I POKROVITELJSTVO EMISIJE HoV

Emitenet na bazi ugovora poslove organizovanja emisije može da poveri brokersko-dilerskom

društvu.

Brokersko-dilersko društvo u ime i za račun emitenta, uz ugovorenu naknadu organizuje

aktivnosti:
- objavljivanja prospekta i promovisanja emisije
- upisa
- i uplate upisanih HoV

Emitent sa brokersko-dilerskim društvom može zaključiti ugovor o organizaciji i pokroviteljstvu

emisije HoV. U ovom slučaju brokersko-dilersko društvo /vrlo često osnovano od strane banke/
organizuje prodaju HoV, s tim da sve neprodate HoV samo otkupljeje, pre svega sa ciljem da ih
kasnije proda.

ŠTAMPANE HoV ILI POTVRE O POSEDOVANJU HoV

Kupcima emitovanih novčanih HoV izdaju se:

- štampane HoV
- ili potvrde o posedovanju HoV
Štampanje HoV je skupa i složena procedura – slična štamapnju novčanica i zbog toga, večina
emitenata opredeljuje se za izdavanje potvrda o posedovanju HoV

Potvrde o posedovanju HoV moraju da sadrže sve one podatke koje sadrži i HoV, a to znaći
podatke o:
- ime i adresa emitenta
- vrsti HoV
- broj emisije
- serijski i kontrolni broj
- vlasniku HoV
- nominalnoj vrednosti HoV
- pravima vlasnika HoV
- datumu izdavanja povrde
- faksimil potpisa ovlašćenog lica
UPOZNAJMO SE SA CENTRALNOM KOMISIJOM ZA HoV

EVIDENCIJE VLASNIŠTVA NAD NOVČANIM HoV

Emitent vodi knjigu izdatih HoV i vlasnika HoV. Svaka promena vlasnika HoV mora se prijaviti
emitentu, kako bi se ažurirali podaci u ovim knjigama.

KNJIGA EMITOVANIH HoV I

EVIDENCIJA KOD
VLASNIKA HoV KOJU VODI
CENTRALNOG REISTRA HoV
EMITENT
Obavezne evidencije emitovanih HoV i njihovih vlasnika

Evidencija izdatih HoV i vlasnika HoV vodi se i kod Centralnog registra HoV. Obaveza emitenta
je da stanje i promene stanja u knjigama izdatih HoV i vlasnika HoV prijavi kod centralnog
registra.

UPOZNAJMO SE SA CENTRALNIM REGISTROM HoV

RUKOVANJE I UPRAVLJANJE NOVČANIM HoV

Vlasnik novčanih HoV, novčanim HoV može:

- samostalno da rukuje ili upravlja
- ugovorom upravljanje HoV može da poveri investicionom ili portfolio menadžeru u
okviru agencija za pružanje investicionih usluga ili u okviru brokersko-dilerskih
društava
- ugovorom o deponovanju, čuvanje i rukovanje sa akcijama može da poveri brokersko-
dilerskom društvu

UGOVOROM
UGOVOROM POVERENO
SAMOSTALNO POVERENO ČUVANJE I
RUKOVANJE I UPRAVLJANJE RUKOVANJE
UPRAVLJANJE INVESTICIONIM BROKERSKO-
MENADŽERIMA DILERSKIM
DRUŠTVIMA
Osnovne solucije u rukovanju i upravljanju

Pod rukovanjem novčanim HoV misli se na njihovo čuvanje, naplatu prinosa koje donose HoV
Pod upravljanjem novčanim HoV misli se na donošenje odluka o kupovinama i prodajama
novčanih HoV

PRODAJA NOVČANIH HoV NA SEKUNDARNOM TRŽIŠTU

Sekundarno tržište HoV je tržište na kome se prodaju i kupuju:
- dužničke HoV pre roka dospeća
- i ranije emitovane akcije
Prodaja i kupovina ovih HoV može da se realizuje:
- u okviru spontane trgovine
- na šalterima ili OTC tržištima
- i na berzama

SPONTANA TRGOVINA NA OTC TRGOVINA NA

TRGOVINA TRŽIŠTIMA BERZAMA
Osnovni oblici trgovine HoV

Kod spontane trgovine HoV, kupac i prodavac sačinjavaju ugovor u okviru koga se definiše:
- predmet ugovora
- cena
- vreme, mesto i način prenošenja vlasništva nad HoV
- vreme, mesto i način isplate naknade za kupljene akcije

Na OTC tržištu –brokersko-dilersko društvo tj. diler utvrđuju opšte uslove poslovanja i tekuće
tržišne cene po kojima kupuju tj. prodaju pojedine HoV pojedinih emitenata.
Ovaj formularni ugovor sačinjava:
- diler, kao kupac ili prodavac
- i prodavac ili kupac HoV
Ovaj ugovor sadrži sve elemente koje sadrži i ugovor o prodaji HoV u okviru spontane trgovine.
Kod prodaje ili kupovine HoV na berzi, prodavac HoV ili investitor:
- prvo moraju da zaključe ugovor sa brokersko-dilerskim društvom čiji broker je član
berze na kojoj se javlaju ili na kojoj će se prodavati HoV određenog emitenta Broker je
trgovački zastupnik, što znaći na tržištu nastupa u ime i za račun klijenta i po nalozima
klijenta
- drugo, HoV koji se prodaju moraju da se uvrste na listu berze i mora se definisati vreme
i način njihove prodaje
- treće, broker uzima učešće na bezanskom sastanku sa ciljem kupovine ili prodaje na bazi
naloga klijenta. rukovodiocu berzanskog sastanka, berzanski broker prosleđuje naloge
svog klijenta
- zaključnica sa berzanskog sastanka, koju utvrđuje rukovodilac berzanskog sastanka –
zamenjuje ugovor prodavca i kupca koji su se u okviru konkretnog berzanskog sastanka
saglasili oko cene konkretnih HoV i količine koju kupac kupuje
- berzanska zaključnica predstavlja osnov za prenos HoV sa posebnog računa prodavca na
poseban račun kupca i prenos novca za okupljene HoV sa posebnog računa kupca na
poseban račun prodavca

INVESTICIONI SAVETNIK –
VLASNIK HoV ILI KAPITALA –
SAVETUJE INVESTITORA
INVESTITOR DONOSI ODLUKU I
DAJE NALOGE
 PORTFOLIO MENADŽER JE
INVESTICIONI MENADŽER –
INVESTICIONI MENADŽER –
UPRAVLJA KAPITALOM I
UPRAVLJA SA KAPITALOM I
NJEGOVIM INVESTIRANJEM U
NJEGOVIM ULAGANJEM U
HoV U SKLADU SA CILJEVIMA
SKLADU SA CILJEVIMA
VLASNIKA
ČLANOVA INVSTIC. FONDA

BERZANSKI BROKER –
TRGOVAČKI ZASTUPNIK PORTFOLIO MENADŽER JE
INVESTITORA; POSTUPA PO INVESTICIONI MENADŽER
NALOZIMA INVESTITORA
Ko šta radi vezano za upravljanje i rukovanje HoV

Berze i berzansko poslovanje su predmet posebnog razmatranja u okviru istoimenog kursa.

Ovom prilikom apostrofirajmo sledeće:
- berze su pod kontrolom Centralne komisije za HoV
- izlazak na berzu i berzanska trgovina realizuje se u skladu sa berzanskim uzansama tj.
berzanskim pravilnicima i tarifama

OSNOVNE VREDNOSTI AKCIJA

Kod akcija se razlikuju: nominalna vrednost, računvodstvena vrednost, fer-stvarna vrednost i

tržišna vrednost ili tržišna cena.

RAČUNOVODSTVENA
NOMINALNA VREDNOST
VREDNOST
TRŽIŠNA VREDNOST-TRŽIŠNA
FER-STVARNA VREDNOST
CENA
Osnovne vrednosti akcija
U udžbeniku Berze i berzansko poslovanje isrpno bavim se pitanjima vrednosti i vrednovanja
akcija, ali i drugih HoV. U funkciji razmatranja u okviru ovog udžbenika recimo da je nomilana
vrednost akcije, vrednost na koju akcija glasi, računovodsvena vrednost je vrednost koja se
izvodi na kraju poslovne godine posle revalorizacije sredstava i usmeravanja dobitka u
povećavanje kapitala ili iskazanog gubitka, fer vrednost je stvarna vrednost akcije – izvodi se iz
vrednosti AD tj. očekivanih prihoda i dobitka u narednim godinama, tržišna vrednost je vrednost
po kojoj se akcije kupuju i prodaju zavisno od fer vrednosti i odnosa ponude i potražnje za
konkretnim akcijama- akcijama konkretnog emitenta.

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O TRŽIŠTU HoV I DRUGIH FINANSIJSKIH

INSTRUMENATA

U okviru ovog zakona definišu se sledeće grupe pitanja:

- definišu se osnovni termini
- osnovna obeležja HoV
- prava i ograničenje prava iz HoV
 - vrste HoV i drugih finansijskih instrumenata
- izdavanje HoV javnom ponudom
- ponuda HoV stranog pravnog lica i inostranih HoV
- postupak izdavanja javnom ponudom
- trgovina HoV na ogranizovanom tržištu
- izuzeci od obaveznog odobrena prospekta trgovine javnom ponudom
- izveštavanje javnih društava
- privilegovane informacije
- organizator tržišta
- berza
- organizator vanberzanskog tržišta
- ovlašćeni učesnici na organizovanom tržištu /brokersko-dilerska društva, ovlašćene
banke i kastodi banke/
- centralni registar HoV
- komisija za HoV
- kaznene odredbe
- prelazne i završne odredbe

PRAVA AKCIONARA KOD ORGANIZACIONO-STATUSNIH PROMENA AD

Kod organizaciono-statusnih promena kod izdavaoca akcija:

- likvidacijom preduzeća povlaće se stare akcije
- dok novoosnovano preduzeće izdaje nove akcije
MOGUĆNOST SJEDINJAVANJA I DELJENJA AKCIJA

Odlukom AD moguće je sjedinjavanje većeg broja postojećih akcija u jednu novu akciju ili podela
postojeće akcije na veći broj akcija. Kod ovih radnji bitno je:
- da su u pitanju akcije iste emisije i serije
- i da se nemenja vrednost koja pripada akcionaru i ne menjaju njegova prava

AMORTIZACIJA AKCIJA

Pod amortizacijom akcija misli se na sudsko poništavanje izdatih akcija, koje glase na ime ukoliko je
akcija izgubljena, ukradena ili uništena na neki drugi način

KORIŠĆENJE HoV KAO ZALOGE

Dugoročne dužničke HoV i akcije mogu da se koriste kao zaloge.Njihovo davanje u zalogu
pretpostavlja zaključivanje ugovora o zalozi.

Zadatak
U okviru tima, sprovedite istraživanja sa ciljem utvrđivanja akcionarske pismenosti masovnih
akcionara u svom okruženju
IZVEDENE HoV

Izvedene HoV su:

- fjučersi
- i opcije
ili ugovori koji su izvedeni iz:
- terminskih ugovora To su ugovori koji se zaključuju danas, da bi se realizovali u
budućem periodu ili trenutku
- i hipoteka
i sa kojima se trguje na tržištima HoV, onda kada za njihovu trgovinu postoje:
- zakonski
- i institucionalni uslovi – trgovina na berzi

Za sada, na našim prostorima nema uslova za trgovanje izvedenim HoV

Osnovna razlika između fjučersa i opcija je u mogućnosti odustajanja od realizacije ugovora u

periodu do dopeća terminskog ugovora na realizaciju. Za razliku od opcija, kod fjučersa nema
mogućnosti odustajanja od realizacije ugovora.

U osnovi trgovanja fjučersima i opcijama nalaze se procene kupaca i prodavaca da će se menjati

cene koje su definisane u terminskim ugovorima i da će se kroz kupovinu, odnosno prodaju
smanjiti šteta ili ostvariti dobitak. Ali ovo su pitanja finansijskog menadžmenta i pitanja koja se
razmatraju u mojoj knjizi berze i berzansko poslovanje

Kod hipotekarnih HoV, na bazi raspoloživih hipoteka, koje se deponuju kod hipotekarne banke,
emitent uz poštovanje procedure emitovanja, emituje dužničke HoV i dolazi do novca.

NOVČANE HoV U PORESKOM SISTEMU

Posedovanje i promet novčanih HoV je predmet oporezivanja. Osnovni porezi koji se javljaju u
ovoj oblasti su:
- porez na imovinu
- porez na dodatu vrednost
- porez na poklon
- porez na dobitak

Zadatak
Upoznajte se sa fiskalnim obavezama koje se vezano za posedovanje i promet HoV, pre svega
akcija javljaju u zemlji i zemljama u okruženju
PRILOZI

Primer ugovora o kupoprodaji akcija

UGOVOR O KUPOPRODAJI AKCIJA

Zaključen dana___________, u____________, između:

1. AD /firma, adresa, zastupnik/_____________ u daljem tekstu prodavac
2. D.O.O._________________________, u daljem tekstu kupac

I.
Prodavac prodaje kupcu 1.000 /hiljadu/ akcija AD za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda
„Vlašić“ iz Travnika, nominalne vrednosti od po 1.000 KM za jednu akciju
Akcije čine 51% ukupnog kapitala AD
Akcije se prodaju po ceni od 1.000 KM, što ukupno iznosi 1 milion KM
Kupac kupuje akcije iz stava 1. ovog člana u navedenom broju i po navedenoj ceni

II.
Akcije iz čl.1. su osnivačke, obične akcije koje glase na ime prodavca i označene su serijom IA i
serijskim kontrolnim brojevima od________do________
Akcije daju imaocu pravo na dividende i pravo na upravljanje društvom
Svaka akcija daje pravo na jedan glas u skupštini AD „Vlašić“ iz Travnika
Akcije su izdate u skladu sa zakonom, sadrže sve obavezne sastojke na plaštu akcija sa deset
dividendnih kupona na kuponskom tabaku koji je štampan zajedno sa plaštom akcije na istom
papiru
Kupac akcija je pregledao ugledni primerak akcije

III.
Prodavac akcije se obavezuje da na poleđini plašta akcije ispiše puni inosament: ovu akciju i
prava iz akcije prenosim, po osnovu prodaje na D.O.O.________ i da upiše mesto i datum
prenosa, potpiše indosament oblašćeno lice prodavca i stavi pečat pored njegovog potpisa

IV.
Prodavac se obavezuje da akcije iz ovog ugovora posle upisanog ponog indosamenta preda u
ispravnom stanju kupcu.
Prilikom primopredaje izvršiće se brojanje akcija

V.
Predaja akcija izvršiće se u roku od osam dana od dana zaključenja ovog ugovora
VI.
Kupac se obavezuje da iznos od 1 milion KM uplati u roku od tri dana od dana prijema akcija
na račun___________kod ___________banke

VII.
Ako kupac ne plati iznos kupovne cene u roku iz prethodnog plana dužan je platiti kamatu za docnju
po kamatnoj stopi od________mesečno, za vreme docnje
VIII.
Prodavac ovlašćuje kupca da posle isplatne cene podnese zahtev za upis prenosa akcija
u________ bez ikakvog daljeg pitanja i odobrenja prodavca

IX.
Kupac je dužan da uz zahtev za upis prenosa akcija podnese i prepis virmanskog naloga iz koga
se vidi da je uplata izvršena
Zahtev se podnosi AD „Vlašić“ iz Travnika kao izdavaocu akcija koji vodi knjigu akcionara

X.
Ovaj ugovor sačinjen je u pet istovetnih primeraka od kojih po dva primerka pripadaju
potpisnicima ovog ugovora a jedan primerak izdavaocu akcija

Prodavac akcija Kupac akcija

Primer ugovora o kreditu na osnovu zaloge akcija

UGOVOR O KREDITU NA OSNOVU ZALOGE AKCIJA

/izvod/

Zaključen_______________, dana_________, u__________, između:

- Banka______________________, u daljem tekstu banka
- Korisnik_____________________, u daljem tekstu korisnik

I.
Banka odobrava korisniku kredit ________________, u iznosu od________________KM, sa
rokom dospeća od_____________
Korisnik se obavezuje da na iznos kredita iz ovog ugovora plaća banci kamatu o kamatnoj stopi
od ______% godišnje

.............................................

IX.
Za obezbeđenje urednog vraćanja kredita korisnik kredita, daje banci u zalogu 500 komada
akcija izdatih na ime korisnika kredita od AD________________, nominalne vrednosti od 500
KM, ukupne nominalne vrednosti od 2.500.000 KM, računajući vrednost akcija u visini jedne
trećine njihove nominalne vrednosti koja je uzeta u obzir za odobravanje kredita
Akcije iz ovog člana imaju serijske kontrolne brojeve od_____________do_____________
Na akciji je uredno upisan i potpisan založni indosament
Potpisom ovog ugovora banka potvrđuje da je akcije iz ovog člana uredno primila od korisnika
kredita kao zalogu

X.
Banka je ovlašćena da vrši prava iz akcija, a naročito da naplaćuje dividendu i da vrši pravo
glasa u skupštini AD u ime i za račun korisnika kredita
Iznos naplaćene dividende po založnim akcijama banka će u roku od 8 dana od dana naplate
uplatiti na žiro-račun_________korisnika kredita
Izuzetno od odredbe prethodnog stava banka će od iznosa naplaćene dividende namiriti iznos
dospelog a neisplaćenog duga po osnovu kredita i o tome bez odlaganja obavestiće korisnika
kredita

XI.
Ako korisnik ne isplati dospeli iznos dela kredita banka ima pravo odgovarajući broj založnih
akcija prodati.
Odgovarajućim brojem smatra se broj akcija čija je jedna trećina od nominalne vrednosti
jednaka dospelom iznosu kredita
Banka se obavezuje da će akcije prdati po najpovoljnijoj ceni
Iz ostvrene prodajne cene banka naplaćuje prvo kamatu, a zatim glavnicu
Ako iznos od prodajne cene nije dovoljan za naplatu glavnice sa kamatama prvo se naplaćuju
kamate, a onda deo glavnice
Ako je iznos ostvarene prodajne cene veći od iznosa dospelog potraživanja banka iznos koji
preostane kada se izmire obaveze potraživanja treba da uplati na žiro-račun korisnika kredita u
roku od tri dana od dana naplate

XII.
Ako korisnik kredita uredno i blagovremeno izmiri kredit banci, banka je dužna da mu vrati
založne akcije u roku od 15 dana od dana isplate

XIII.
Ako banka ne može vratiti založne akcije iz nekih razloga, dužna je da korisniku kredita
nadoknadi štetu najmanje u visini nominalne vrednosti akcije, ako je tržišna cena akcija veće od
nominalne vrednosti, onda u visini tržišne cene

XIV.
Banka ima pravo da otkaže ugovor o kreditu u roku od 30 dana i da zahteva povraćaj kredita,
odnosno da izvrši naplatu celokupnog iznosa kredita, ukoliko se korisnik kredita ne pridržava
odredaba iz ovog ugovora.
Banka može otkazati ovaj ugovor ako se utvrdi da je korisnik kredita dao pogrešne podatke koji
su služili kao osnova za davanje pozitivnog mišljenja o kreditiranju nameravane investicije

XV.
Od dana raskida ugovora do dana njegovog vraćanja banka će naplaćivai zateznu kamatu u
skladu sa propisima

XVI.
Ovaj ugovor sačinjen je u četiri istovetna primerka od kojih svaka ugovorna strana zadržava
dva primerka

Korisnik kredita Banka

Uputstvo o upisu indosamenta na akcije na ime izdate od AD

I.
Na akcije na ime koje je izdalo AD, zavisno od pravnog posla između imaoca akcije i trećeg lica
može se upisati puni svojinski indosament, založni indosament ili indosament punomoć

II.
Puni svojinski i založni indosament sadrži: izjavu o prenosu vlasništva ili izjavu o prenosu
akcija u zalogu, firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje se akcija i prava iz akcija prenose,
potpis prenosioca, mesto i datum upisivanja indosamenta.
Indosament punomoć sadrži: izjavu o prenosu sa klauzulom „kao punomoćje“, firmu, odnosno
naziv i sedište ili ime lica na koje se akcija prenosi, mesto i datum upisa indosamenta i potpis
indosamenta.

III.
Pored potpisa indosamenta stavlja se pečat ako je indosant pravno lice

IV.
Inosament se upisuje na poleđini plašta akcije ili na njegovom produžetku, na prvom slobodnom
prosturu odozgo prema dole
Odgovorno lice izdavaoca akcija dužno je da indosanta uputi kako i gde da ispiše i potšiše
indosament

V.
Upis prenosa akcija u knjigu akcija na zahtev imaoca akcije na ime vrši se bez provere pravnog
osnova prenosa
Upis prenosa akcije u knjigu akcija na zahtev sticaoca /indosatara/ vrši se uz dostavu
dokumentacije na osnovu koje je prenos izvršen
Dokumentacija iz prethodnog stava nije neophodna ako je indosant potpisao indosament u
prisustvu ovlašćenog lica izdavaoca akcija

VI.
Prenos akcija indosamentom u svojinu, zalogu ili punomoćje upisuje see u knjigu akcija na
zahtev indosanta ili indosatara

VII.
Indosament za zalogu ili za punomoćje brisaće se iz knjige akcija na osnovu precrtavanja
takvog indosamenta od strane imaoca koji na njoj ima svojinu ili pravo raspolaganja.

VIII.
Ovo uputstvo objavljuje se u Biltetu AD i dostavlja svim imaocima akcija društva

IX.
Uputstvo stupa na snagu danom objavljivanja u Biltenu
VIII. PROMET NEPOKRETNOSTI
Tranzicione promene suočavaju nas sa činjenicom da se na tržištu ne trguje samo sirovinama,
energijom, proizvodima i uslugama već i HoV, nepokretnostima, preduzećima i pravima
korišćenja industrijske svojine.
Preduzeća i menadžeri u svom radu više ili manje često sretaće se sa kupoprodajom nekretnine.
Ova činjenica opredelila me je da se kratko zadržimo i na ovom prometu

STVARNO PRAVO

Trgovina nepokretnostima počiva na:

- stvarnom pravu
- i obligacionom pravu.
Stvarno pravo definiše se kao pravo koje titularu daje ovlašćenja za najširu upotrebu i
raspolaganje sa određenom pokretnom ili nepokretnom stvari, a što drugi subjekti moraju da
poštuju i uzdržavaju se od postupaka povrede ovih ovlašćenja.

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O VLASNIŠTVU I DRUGIM STVARNIM

PRAVIMA

U pitanju je obiman zakon u kome se definišu brojna pitanja:

- predmet vlasništva
- sposobnost stvari
- pripadak i koristi od stvari
- posedniku i posedu
- vlasničko pravo
- suvlasništvo
- zajedničko vlasništvo
- susedska prava
- sticanje vlasništva
- zaštita vlasništva
- služnost – ograničeno stvarno pravo
- pravo građenja
- založno pravo
- stvarna prava stranih osoba
- uspostavljanje pravnog jedinstva nepokretnosti
- druga pitanja

RAZLIČITI OBLICI SVOJINE

U osnovne oblike svojine ulazi: privatna svojina; državna svojina i zadružna svojina.
 ZADRUŽNA
PRIVATNA SVOJINA DRŽAVNA SVOJINA
SVOJINA
Osnovni oblici svojine

U posebne oblike svojine ulaze: susvojina, etažna svojina, zajednička svojina i svojina sa pravom
služnosti
Kod susvojine:
- svako je suvlasnik cele stvari
- ima sva vlasnička ovlašćenja, ali samo u idealnom delu /ne i realnog dela/

Etažna svojina je svojina npr. nad poslovnim prostorom, koji je deo poslovne zgrade u kojoj se
zajednički koriste hodnici, liftovi i drugo.

Kod zajedničkog vlasništva:

- svojinska ovlašćenja vrše svi zajedno na određeni način ili putem predstavnika
- učešća pojedinaca nisu unapred određena
- postoji mogućnost izdvajanja delova iz zajedničke svojine

Pravo služnosti na stvari je ograničeno stvarno pravo na nečijoj stvari koje ovlašćuje imaoca
ovog prava da se na određeni način služi tom stvari, dok je vlasnik u obavezi da to trpi /npr.
nužni prolaz preko parcele/

SUSVOJINA ETAŽNA SVOJINA

ZAJEDNIČKA SVOJINA PRAVO SLUŽNOSTI NA STVARI
Posebni oblici svojine

DEFINICIJA NEPOKRETNOSTI

Prema načelu jedinstva nepokretnosti, nepokretnost je čestica zemljišne površine i objekta na

tom zemljištu.
Sticanjem prava vlasništva nad zemljištem automatski stiče se pravo vlasništva nad objektima na
tom zemljištu

Osnovni elementi nepokretnosti

SVOJINA NAD ZEMLJOM I KUPOPRODAJA ZEMLJE

Zemlja se nalazi u:
- privatnom vlasništvu – poljoprivredno zemljište
 - i državnom vlasništvu – građevinsko zemljište

Poljoprivredno zemljište je predmet tržišne kupoprodaje. Kupoprodaja se realizuje po proceduri i

na način kupoprodaje nekretnina.

Građevinsko zemljište se nalazi u vlasništvu države ili lokalne zajednice. Ovo zemljište se ne
prodaje – nema prenosa vlasništva na kupca, već se po određenim procedurama ustupa pravo
korišćenja zemljišta vlasniku objekta ili investitoru u objekat

UPOZNAJTE SE SA ZAKONOM O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU

ZAKONOM O GRADSKOM GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU

U ovom zakonu mogu se naći odgovori na sledeće grupe pitanja:

- opšte odredbe
- gradsko građevinsko zemljište
- prava ranijih vlasnika na gradskom građevinskom zemljištu
- prava privrednih društava i drugih pravnih subjekata na neizgrađenom gradskom
građevinskom zemljištu
- upravljanje i rasporalaganje gradskim građevinskim zemljištem
- ograničenje prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta
- protivupravno korišćenje gradskog gađevinskog zemljišta
- građenje bez prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta
- naknade
- ostalo građevinsko zemljište
- kaznene odredbe
- prelazne i završne odredbe

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O PLANIRANJU I GRADNJI

ZEMLJIŠNA KNJIGA I KATASTARSKA KNJIGA

Zemljišne knjige /gruntovnice/ su javne knjige u koje se upisuju nekretnine, vlasništvo i druga
stvarna prava i neka obavezna prava na nakretinama i drugi odnosi relevatni za pravni promet
nekretninama
Zemljišna knjiga je zbirka isprava ili zemljišno knjižnih uložaka /posedovni list, vlasnički list,
teretnica/

Katastar nekretnina je evidencija o česticama zemljišne površine, zgradama i drugim

građevinama koje trajno leže na zemljišnoj površini ili ispod nje i posebnim pravnim režimima
na zemljišnoj površini
UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O ZEMLJIŠNIM KNJIGAMA I ZAKONOM O
DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU NEKRETINA

OSNOVNI KORACI U KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI

Osnovni koraci u kupoprodaji nepokretnosti su:

- provera prodavca nekretnine /da li je vlasnik, suvlasnik ili posrednik/
- identifikacija nekretnine
- provera stanja u katastru /izvod iz posedovnog lista, kopija katastarskog plana
- provera stanja u zemljišnim knjigama /zemljišno knjižni list/
- provera stanja u prostornim planovima /da li je moguća gradnja i slično/
- procena vrednosti nepokretnosti
- sklapanje ugovora
- razrez poreza
- upis prava vlasništva u zemljišne knjige

SUBJEKTI U TRŽIŠNOM PROMETU NEPOKRETNOSTIMA

Osnovni subjekti u tržišnom prometu nepokretnosti su:

- prodavac – vlasnik nepokretnosti – fizičko ili pravno lice
- kupac – fizičko ili pravno lice
Prodavac i kupac mora da je državljanin zemlje u kojoj se nalazi nepokretnost. I stranci, mogu da
stiću pravo vlasništva nad nepokretnošću, ali uz saglasnost Ministarstva inostranih poslova

PRODAVAC NEPOKRETNOSTI KUPAC NEPOKRETNOSTI

POSREDNICI,
ZASTUPNICI

Osnovni subjekti tržišta nepokretnosti

U tržišnom prometu nepokrentosti javljaju se:

- posrednici /agencije/
- i zastupnici /advokatske kancelarije/

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O POSREDOVANJU U PROMETU

NEKRETNINAMA

U ovom zakonu javljaju se sledeća poglavlja:

- opšte odredbe
- uslovi za obavljanje posredovanja u prometu nekretninama
- ugovor o posredovanju u prometu nekretnina i opšti uslovi poslovanja
- prava i obaveze ugovornih strana
- posrednička naknada
 - stručni ispit
- nadzor i upravne mere
- kaznene odredbe

UGOVORI O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI

Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora da se sačini u pisanoj formi i overen kod suda

Obavezni elementi ugovora o kupoprodaji nepokretnosti su:

- podaci o ugovornim stranama
- precizno definisanje predmeta kupoprodaje tj. nepokretnosti
- izjava da je kupac ušao u posed nepokretnosti
- iznos kupoprodajne cene
- potvrda da je prodavac primio celokupan iznos kupoprodajne cene
- saglasnost za uknjižbu kupca kao novog vlasnika /clausula intabulandi/
- zaštita od pravnih i drugih skrivenih mana prodate nepokretnosti
UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O PROMETU NEPOKRETNOSTI

Osnovna poglavlja u okviru ovog zakona su:

- osnovne odredbe
- promet zemljišta i zgrada
- pravo preče kupovine nepokretnosti
- posebne odredbe
- -kaznene odredbe
- prelazne i završne odredbe

PROCENA VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI

Kupoprodajna cena nepokretnosti je predmet sporazuma prodavca i kupca.

U praksi, u funkciji dolaženja do tržišne cene koriste se:
- tablice vrednovanja nepokretnosti od strane porezne uprave
- i procene, ovlašćenih procenitelja

KAPARE I ODUSTANICE KOD UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI

Kod prodaje nepokretnosti, kupac na ime kapare najčešće daje 10% od ukupno ugovorene
kupoprodajne cene.
U odnosu na kaparu bolje je ugovoriti odustanicu, a to znaći plaćanje kapare, s tim da u slučaju
da prodavac odustane od prodaje kupcu treba da isplati dvostruki iznos date kapare

OVERA UGOVORA O KUPOPRODAJI NEPOKRETNOSTI

Overa kupoprodajnih ugovora o nepokretnosti realizuje se u trgovačkom sudu ili kod javnog
beležnika
TABULARNA IZJAVA

Tabularna izjava je izjava prodavca nepokretnosti da je od kupca primio celokupan iznos

ugovorene kupoprodajne cene i da je saglasan da se realizuje zemljišno knjižni prenos vlasništva
nad nepokretnošću, koja je predmet kupoprodajnog ugovora
POREZI KOD KUPOPRODAJE NEPOKRETNOSTI

Kod kupoprodaje nepokretnosti, kupac plaća porez na promet – porez na prenos apsolutnih
prava, na bazi rešenja o plaćanju poreza

Prodavac plaća porez na dohodak ukoliko otuđuje nekretninu.Osnov obračuna ovog poreza je
razlika između nabavne i prodajne cene nekretnine
PRILOZI

Primer ugovora o kupoprodaji zemljišta

Zaključen dana____________, u_____________, između:

-opštine___________, koju zastupa______________, u daljem tekstu prodavac
-firme_________, sa adresom__________, koju zastupa_________, u daljem tekstu
Kupac

UGOVOR O KUPOPRODAJI ZEMLJIŠTA

I.
Predmet ugovora

U skladu sa odredbama ovog ugovora, prodavac prodaje, a kupac kupuje sledeću nekretninu:
- Nekretnina upisana u zemljišnu knjigu opštinskog suda u___ kako k.č.br.22223 u z.k. ul.2537,
mesto___ opisanu kao oranica i livada, ukupne površine od 331.887 kv.m.- u daljem tekst
zemljište A. Uz ugovor priložen izvod iz zemljišne knjige za ovo zemljište
-151249/33337770 dela nekretnine upisane u zemljišne knjige opštinskog suda u______ z.k.
2654, k.č.22224/1, k.o.___ opisane kao oranica, livada, kanal, neplodno, močvara, ukupne
površine od 333.770 kv.m, u daljem tekstu zemljište B. Zemljišno knjižni izvod za ovu nekretniu
priložen uz ugovor ima ukupnu površinu od 151.249 kv.m., a njegov položaj kao posebne
zemljišne čestice, u odnosu na preostali deo cele zemljišne čestice br. 22224/1 označej je kao
zemljišna čestica 22224/3 u parcelijskom elaboratu koji se nalazi u prilogu ovog ugovora

II.
Sadašnje stanje

U trenutku potpisivanja ovog ugovora, ugovorne strane saglasno utvrđuju sledeće stanje:

Ponuda.Firma___________ je službeno prihvatila ponudu

Stanje zemljišta Na temelju odluke opštinskog veća opštine__________ o prihvatanju

prostornog plana opštine_______ od_______god., klasa o21-05/05-01/52, ur. Broj.2144/05-01-
05-134 koja je priložena uz ovaj ugovor, cela zemljišna čestica br. 22224/1 ukupne površine
333.770 kv. M. i celo zemljšte A su pravno uključeni u preduzetničku zonu Sever, u skladu sa
prostornim planom opštine _____.Prostorni plan opštine____ u trenutku zaključenja ovog
ugovora službeno nije objavljen

Opremanje zemljišta U trenutku zaključenja ovog ugovora zemljište A i zemljiše B nisu

opremljeni infrastrukturom i komunalijama neophodnim za izgradnju fabrike mineralne vune.
Kupac je u Ministarstvu za ekonomiju dostavio ispravu u kojoj su specificirani tehnički zahtevi
firme_______
za opremanje zemljišta A i B infrastrukturom i komunalijama. Zahtev u prilogu
ugovora.Infrastrukturni i komunalni zahvati ponuđeni u ponudi nisu uključeni u postojeći
prostorni plan opštine, ali su uključeni u urbanistički plan preduzetničke zone- Sever
Urbanistički plan uređenja Preduzetničke zone –Sever
Urbanističkim planom Preduzetničke zone – Sever moguća je izgradnja fabrike mineralne vune i
njeno uključivanje u infrastrukturne i komunalne zahvate ponuđene u ponudi, kao i pristup
saobračajnosti.

Deoba zemljišne čestice br.22224/1 Ukupna zemljišna čestica, ukupne površine od 333.770 kv.
M čini jednu zemljišnu česticu u trenutku zaključenja ovog ugovora. Ugovorne strane su
saglasne preduzeti sve potrebne radnje radi realizacije deome ove zemljišne čestice na dve
zasebne čestice u skladu sa parcelijskim elaboratom i suvlasničkim učešćem prodavca i kupca,
na jednu zemljišnu česticu veličine od 151.249 kv.m.- zemljišna čestica B i druge zemljišne
čestice površine 182.521 kv.m.

Kvalitet zemljišta Kupac je sproveo inicijalne geotehničke istražne radove na i ispod površine
zemljišta na zemljišnoj čestici br. 22224/1 pre zaključenja ovog ugovora i utvrdio je kako isto ne
zadovoljava standarde kupca, vezano za izgradnju fabrike mineralne vune. Inicijalni geotehnički
istražni radovi na zemljištu A pokazuju, da isto zadovoljava standarde izgradnje fabrike
mineralne vune

Preduslovi izgradnje fabrike mineralne vune su sledeći:

-službeno prihvatanje ponude od strane firme__________, kupca
-odgovarajući kvalitet zemljišta A omogućiće igradnju i rad fabrike mineralne vune u skladu sa
standardima kupca
-pravno uključenje zemljišta A u Preduzetničku zonu – Sever u okviru Prostornog plana opštine
_______
-uključenje izgradnje fabrike minelarne vune u infrastrukturne i komunalne zahvate u
prostornom planu opštine_________ i urbanističkom planu uređenja Preduzetničke zone – Sever
-odgovarajuća jemstva nadležnih tela lokalne uprave_____________, kao i trgovačkih društava
koja pružaju podsticaj na osnovu ponude
-izdavanje pomoćne građevinske dozvole od strane nadležnog teka, kojom se kupcu dopušta
izgradnja fabrike mineralne vune na zemlji A u skladu sa zahtevom za izdavanje građevinske
dozvole koju je podneo kupac

Ovlašćenja prodavca Opštinsko veće prodavca donelo je odgovarajuću odluku o prodaji

Zemljišta A i zemljišta B, ovlastivši___________da zaključi ugovor o kupoprodaji zemljišta u
ime opštine___________. Odluka u prilogu ovog ugovora

III.
Obaveze ugovornih strana

Obaveze prodavca sastoje se u sledećem:

-najkasnije do_______ obezbediće usvajanje Urbanističkog plana uređenja Preduzetničke zone
– Sever, što će omogućiti infrastrukturno i komunalno uređenje i opremanje zemljišta i izgradnju
fabrike mineralne vune
-u roku od 15 dana od dana izvrnim u izvršenja drugog plaćanja, prodavac će sa kupcem
zaključiti odgovarajući međuvlasnički ugovor kojim će ugovoriti da će deo zemljišne čestice broj
22224/1 koja predstavlja zemljište N, a koji je kupac kupio na osnovu ugovora o kupoprodaji
zemljišta u skladu sa parcelijskim elaboratom čini zasebnu česticu ukupne površine od 151.249
kv.m. i da će se upisati u novi zemljišno knjižni uložak zemljišne knjige opštinskog suda
u________, kao isključivo vlasništvo kupca, slobodno i bez ikakvih terreta ili drugih ograničenja
-najkasnije u roku od trideset dana od izdavanja lokacijske dozvole za izgradnju fabrike
mineralne vune od strane nadležnog upravnog tela u skladu za zahtevima kupca za izdavanje
lokacijske dozvole, prodavaće ishodovati potrebnu potvrdu na parcelijski elaborat i osigurati
deobu zemljišne čestice br.22224/1 u skladu sa parcelijskim elaboratom, uredno registruje kod
tela nadležnog za katastarske poslove
-dati pravovremeno i bez odlaganja, sve saglasnosti i odobrenja za izdavanje lokacijske dozvole
za izradnju fabrike mineralne vune i infrastrukturne i komunalne zahteve ponudžene u ponudi,
kao i izdavanje građevinske dozvole kupcu u skladu sa njegovim zahtevima za izdavanje
građevinske dozvole. Prodavac će se angažovati kako bi se navedeni postupci okončali, što je
moguće ranije i sarađivati sa nadležnim institucijama uključenih u ostvarivanje ponude i
ulaganja firme________
-izgraditi saobraćanicu između postojeće javne saobraćajnice___________, preko zemljišne
čestice br. 22224/1 do fabrike mineralne vune na zemljištu A.Saobraćajnica će biti u potpunosti
dovršena i spremna za upotrebu do kraja________meseca 2010.god.Na ovaj način prodavac će
kupcu omogućiti slobodan, neometan i trajan prilaz od zemljišta A do zemljišta B i obrnuto.

IV.
Plaćanje kupoprodajne cene

Ovim ugovorom prodavac i kupac utrđuju da je ukupna kupoprodajna cena za zemljište A i

zemljište B_________________KM, u tome zemljište A__________KM, zemljište
B________KM
Ugovarači su saglasni da ova kupoprodajna ugovorena cena neće biti predmet nikakve promene
Kupac će platiti kupoprodajnu cenu na račun_______________ kod_______banke
Prodavac i kupac utvrđuju da u skladu sa odredbama iz predugovora o kupoprodaji nekretnine,
prodavcu isplatiti kapara u iznosu od______________KM
Ostatak svojih obaveza po ovom ugovoru u iznosu od_________KM, kupac će platiti na sledeći
način:
-drugo plaćanje u iznosu od_________KM realizovaće se u roku od 8 dana od dana
potpisivanja ugovora
-končano plaćanje u iznosu od________KM realizovaće se u roku od 8 dana od datuma kada je
izdata građevinska dozvola na zahtev kupca od strane nadležnog tela
Ugovorne strane su saglasne da ove uplate kupca mogu biti realizovane iz drugog izvora

V.
Prenos vlasništva i sticanje poseda
Vlasništvo nad zemljištem A Prodavac i kupac ovim izričito ugovaraju da će nakon potpisivanja
ovog ugovora, kupac steći potpuno i isključivo pravo vlasništva na nekretnini – zemljište A, da
će ući u njen posed i da će biti ovlašćen upisati svoje pravo vlasništva u zemljišne knjige
opštine_________, bez ikakvog daljeg pitanja ili odobrenja prodavca
Vlasništvo nad zemljištem B Po izvršenju drugog plaćanja kupac će steći potpuno i isključivo
pravo vlasništva nad nekretninom-zemljištem B, u celosti će ući u njen posed, biće ovlašćen
upisati svoje pravo vlasništva u zemljišne knjige opštine________, bez ikakvog daljeg pitanja ili
odobrenja prodavca

VI.
Izjave i jemstva

Prodavac izjavljuje i jamči kupcu sledeće:

- prodavac je isključivi vlasnik i nosilac prava vlasništva nad zemljišnim česticama br.
22224/1 ukupne površine
- cela zemljišna čestica br.22224/1 nije opterećena bilo kakvim založnim pravom,
hipotekom, niti bilo kakvim drugim teretom
- cela zemljišna čestica br.22224/1 nije opterećana zakupom, pravom gradnje, stvarnim
teretnim niti tražbenim ili pravima trećih lica
- zemljište A pravno uključeno je u Preduzetničku parcelu – Sever, opština_________
- kupac ima pravno osigurano, slobodno, trajno i neograničeno pravo pristupa javnim
saobraćajnicama sa zemljišne čestice br. 2224/1 – zemljišta A
- neposotoje nepodmirena dugovanja bilo kakve vrste, uključujući bez obraničenja,
poreze
naknade i druga obavezna davanja u korist državnog ili lokalnog budžeta, državnih i
drugih institucija
- korišćenje zemljišta A i zemljišta B od strane kupca za potrebe izradnje i rada fabrike
mineralne vune, posebno opremanje zemljišta A i zemljišta B i okolnog područja
infastrukturom i komunalijama ponuđenim u ponudi bit će zakonito i dopušteno prema
propisima zemlje iz oblasti prostornog uređenja i građenja i lokalnim dokumentima
prostornog uređenja
- kvalitet zemljišta na i ispod površine zemljšta A u celosti ispunjava standarde kupca za
njegovu predviđenu namenu
Kupac izjavljuje i jamči kupcu:
- da je pravna osoba valjano osnovana po propisima zemlje____, u potpunom vlasništvu
danskog društva___________ i ovlašten je zaključiti ugovor putem svog zastupnika
gospodina___________ i izvršiti ga u skladu sa važećim propisima zemlje i kupčevim
pravnim aktima
- jemstva iz ovog člana ostat će u celosti na snazi i primenjivaće se i nakon što ugovorne
strane u celosti izvrše ovaj ugovor

VII.
Trajanje ugovora

Kupac je ovlašćen raskinuti ovaj ugovor i to sa trenutnim učinkom u slučaju nastupanja bilo
kojeg od sledećih slučajeva:
- ako zemljište A ili bilo koji njegov deo ne bude zakonito uključen u Preduzetničku zonu-
Sever u skladu sa prostornim planom opštine
- ako ne bude dopušteno infrastrukturno i komunalno opremanje zemljišta A i B prema
prostornom plan opštine
- ako nadležno telo ne izda građevinsku dozvoju za izgradnju fabrike mineralne vune
u skladu sa zahtevima kupca
 - ako bilo koji podsticaj iz ponude vezan za infrastrukturno opremanje Preduzetničke
zone-Sever ne bude u celosti ostvaren
- u slučaju bilo koje druge povrede obaveza ili jemstva koje je preduzelo, odnosno
dalo prodavcu

Prodavac može raskinuti ugovor ako kupac ne ispuni svoju obavezu plaćanja kupoprodajne cene
u celini u skladu sa ovim ugovorom

U slučaju nastupanja povreda određenih u prethodnim stavkama ovog člana, svaka ugovorna
strana se obavezuje obvestiti drugu ugovornu stranu o raskidu ugovora preporučenom poštom
sa povratnicom ili putem javnog beležnika

VIII.
Nedostaci

Ako u bilo kojem trenutku nakon stupanja u posed zemljišta A kupac uoči ozbiljne skrivene
nedostatke suprotne standardima kupca, kupac o tome odmah treba da obavesti prodavca
pismenim putem. U ovom slučaju kupac ima pravo raskinuti ugovor sa trenutačnim učinkom,
kao i pravo zahtevanja naknade direktne i indirektne štete i troškove koje je kupac imao do tog
trenutka. Kupac nema obavezu naknade bilo kakve štete prodavcu

IX.
Pravo podzakupa

U slučaju da iz nekih razloga kupac odustane od izgradnje hale mineralne vune na zemljištu A i
B, prodavac ima pravo otkupa zemljišta A i B po istoj ceni koju je kupac platio po ovom
ugovoru. Prodavac ovo svoje pravo mora da iskoristi u periodu od šest meseci po dobijanju
obaveštenja kupca da odustaje od izradnje fabrike.
Ako kupac odluči prodati deo zemljišta A ili zemljšta B pre isteka perioda od 10 godina od dana
potpisivanja ugovora, kupac će ga prvo ponuditi prodavcu po istoj ceni po kojoj je prodato na
bazi ovog ugovora. Kupac će biti ovlašćen prodati deo zemljšta A i zemljišta B pre isteka 10
godina trećem licu samo uz izričit pismeni pristanak opštinskog veša opštine_________-

X.
Naknada štete

Svaka ugovorna strana izričito se obavezuje čuvati u tajnosti sadržaj predugovora, ovog
ugovora, sve informacije i podatke otkrivene za vreme razgovora i pregovora koji su prethodili
njihovom zaključivanju, kao i informacije i sadržaje dokumenata koji su vezani i priloženi uz
ovaj ugovor
Obaveza čuvanja poverljivih podataka iz ovog ugovora je trajna.
Ugovorne strane su ovlašćene otkriti informacije iz ovog ugovora u granicama i na način kako
je to određeno zakonom, u granicama i na način neophodan njihovim zaposlenicima ili trećim
osobama za potrebe izvršenja obaveza preuzetih iz ovog ugovora, daljih pregovora ili rešavanja
sporova.
U svim slučajevima dozvoljenog otkivanja poverljivih informacija strana koja otkriva takve
informacije će u granicama dopuštenim zakonom preduzeti razumne korake da sačuva
poverljivost otkrivenih informacija

XI.
Rešavanje sporova

Sve sporove koji nastanu u vezi sa ovim ugovorom vezanim za pravo vlasništva ili stvarna prava
na zemljištu A i zemljištu B prodavac i kupac nastojaće rešiti na miran način.
U slučaju da se bilo koji spor iz ovog člana ne uspe rešiti na miran način, isti će se konačno
rešiti arbitražom u skladu sa važećim Pravilnikom o arbitraži pri Stalno izabranoj arbitraži
Privredne komore________. Ako se oko imenovanja arbitara ugovorne strane ne sporazumeju
drugojačije, primeniće se pravilnik. Mesto arbitraže biće u___________, a jezik engleski

XII.
Merodavno pravo

Na ovaj ugovor primenjuje se pravo ________________________

XIII.
Razno

Ovaj ugovor predstavlja celokupan sporazum ugovornih strana u pogledu njegovog predmeta i
zamenjuje sve druge sporazume

Ukoliko nadležni sud utvrdi da su pojedine odredbe ovog ugovora nezakonite ili neodržive,
ostale odredbe ugovora u celosti ostaju na snazi

Odricanje od bilo kojeg prava kojeg jedna ugovorna strana ima zbog povrede pojedine odredbe
ovog ugovora neće se smatrati odricanjem od bilo kojeg drugog prava zbog povrede iste ili bilo
koje druge njegove odredbe, a takvo će odricanje biti valjano samo ako je izjavljeno u pisanom
obliku i potpisano od strane ovlašćene osobe ugovorne strane
Sve izmene i dopune ovog ugovora trebaju da budu u pisanom obliku u suprotnom neće imati
učinak

Svaka ugovorna strana snosi će svoje troškove vezano za zaključivanje ovog ugovora

Obaveštenja i korespodencija vezana za ovaj ugovor dostavlja će se u pisanom obliku na sledeće

adrese:
-adresa prodavca_________________
-adresa kupca_______________

XIV.
Završne odredbe

Ovaj ugovor je sastavljen na engleskom i ________jeziku pa će ugovorne strane potpisati obe

verzije. Ugovorne strane su saglasne da će engleska verzija biti merodavna za sve potrebne
ugovornih strana. U slučaju bilo kakvih razlika u interpreacijama između dveju verzija,
prevladaće engleska verzija
Ovaj ugovor zaključen je u 8 istovetnih rimeraka i to po 3 primerka za prodavca i kupca i 2
primerka za javnog beležnika
Kao dokaz prihvatanja ovog ugovora i razumevanja njegovih odredbi, ugovorne strane su
ovlastie svoje zastupnike da ga lično potpišu

Ovaj ugovor stupa na snagu na dan njegovog potpisivanja.

Kupac Prodavac
IX. PROMET INDUSTRIJSKE SVOJINE I INFORMACIJA
Savremenici smo ekonomije znanja ili vremena u kome je izuzetno veliki interes za razvoj-
posedovanje i korišćenje aktuelnih, praktično primenljivih znanja i informacija zbog koristi koje
se po tom osnovu obezbeđuju.
U ovakvim uslovima intenzivira se razmena industrijske svojine i informacija.

INTELEKTUALNA I INDUSTRIJSKA SVOJINA

Intelektualna svojina obuhvata: autorska prava na naučna i umetnička dela i indistrijsku svojinu.

AUTORSKA PRAVA NA
INDUSTRIJSKA SVOJINA
NAUČNA I UMETNIČKA DELA
Osnovna struktura intelektualne svojine

Industrijska svojina obuhvata:

- različita tehnička i tehnološka rešenja
- know-how
- robne, trgovačke i uslužne žigove
- oznake geografskog porekla
- dizajn
- topografija integrisanih kola

TEHNIČKA I
TEHNOLOŠKA KNOW-HOW ŽIGOVI
REŠENJA
OZNAKE TOPOGRAFIJA
GEOGRAFSKOG DIZAJN INTEGRISANIH
POREKLA KOLA
Osnovna struktura industrijske svojine

Tehnička i tehnološka rešenja su rešenja za najrazličitije probleme u praktičnom radu – IR,

proizvodnom radu i poslovanju. Ova rešenja prezentuju se u skicama, crtežima, procedurama,
standardima, recepturama i uzorcima

Know-how su iskustva koja daju prilog povećavanju kvaliteta korišćenja tehnoloških rešenja. Know-
how se ne prezentuje na hartiji, već se usmeno prenosi

Robni, trgovački i uslužni žigovi su oznake, simboli koji:

- garantuju kvalitet proizvoda ili usluge
- obezbeđuju lakše prepoznavanje proizvoda i usluga
U praksi termin žig vrlo često se zamenjuje terminom ime, marka ili brend.
Oznake geografskog porekla su oznake o geografskom poreklu. Značajne su kada geografsko
poreklo ima uticaj na kvalitet proizvoda

Dizajn se odnosi na funkcionalne i estetske karakteristike proizvoda

U savremenoj praksi, susrećemo se i sa pojmom intelektualni-nevidljivi kapital. U pitanju je

kapital koji se sastoji iz: kodifikovanih i nevidljiviz znanja i umeča zaposlenih, najrazličitijih
tehnoloških rešenja u proizvodnji i poslovanju preduzeća i njegovog relacijskog kapitala

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O ŽIGOVIMA

Osnovni sadržaj ovog zakona je:

- osnovne odredbe
- učinci žiga
- upotreba žiga
- prijava za registraciju žiga
- postupak registracije
- promene na žigu
- trajanje, produženje i prestanak vrednosti žiga
- zajednički i garantni žig
- zaštita žigova prema madridskom sporazumu o međunarodnoj registraciji žigova
- zajedničke odredbe o postupku pred agencijom
- građansko pravna zaštita
- prekršajne odredbe
- prelazne i završne odredbe
UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O PATENTIMA,ZAKONOM O DIZAJNU I
ZAKONOM O OZNAKAMA GEOGRAFSKOG POREKLA

INDUSTRIJSKA SVOJINA I NJENA ZAŠTITA

Kako bi se zaštitili od krađa i rezervisali tržište od pojave sličnih rešenja, vlasnici industrijske
svojine svoju svojinu zaštičuju kod nacionalnih agencija za zaštitu industrijske svojine.
Danas, na osnovu potpisanih međunarodnih konvencija – minhenska i vašingtonska konvecija,
registrovanjem intelektualne svojine obezbeđuje se zaštita u većem broju zemalja.

Zaštita intelektualne svojine, odnosi se na zaštitu od krađa:

- na teritoriji jedne ili većeg broja zemalja
- u definisanom periodu /ovaj period za tehnološka rešenja je 4-5godina, za
žigove i geografska porekla – 10 godina/

Zaštita industrijske svojine je skupa aktivnost i zbog toga, vlasnik se opredeljuje za zaštitu samo
onda, kada je zaštičeno rešenje aktuelno i kada mu donosi korist

PRAVNA OSNOVA PROMETA INDUSTRIJSKE SVOJINE

Ne postoje posebni propisi o prometu industrijske svojine.

Promet industrijske svojine temelji se na: obligacionom i stvarnom pravu i zakonima o
industrijskoj svojini

ZAKONI O
OBLIGACIONO
STVARNO PRAVO INDUSTRIJSKOJ
PRAVO
SVOJINI
Pravna osnova prometa industrijske svojine

Od 80-ih godina prošloga veka, evidentiraju se napori u okviru UN da se donese kodeks o

ponašanjima transanacionalnih kompanija i u okviru toga o pravilima u oblasti transfera
industrijske svojine
TRŽIŠTE INDUSTRIJSKE SVOJINE

Tržište industrijske svojine je imperfektno tržište, jer nema organizovanog mesta susreta ponude
i potražnje.
Trgovina se realizuje u okviru susreta vlasnika i korisnika prava industrijske svojine. Na uslove
trgovine i na trgovinu značajno učešće imaju strateške i pregovaračke pozicije partnera.

OBLICI PROMETA PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE

Promet prava industrijske svojine obuhvata: nasleđivanje, kupoprodaju industrijske svojine i

ustupanje prava korišćenja industrijske svojine.

KUPOPRODAJA
LICENCNA
NASLEĐE INDUSTRIJSKE
PRODAJA
SVOJINE

Osnovni oblici prometa prava industrijske svojine

Industrijska svojina, kao i svaka druga svojina prenosi se nasleđem. Preduzeće kupac ili pravni
naslednik preduzeća koje u vlasništvu ima neku industrijsku svojinu, kupuje tj. nasleđuje ovu
svojinu

U praksi, intelektualna svojina se retko prodaje, jer vlasnik ove svojine uvek ima veće koristi od
njenog ustupanja u odnosu na prodaju. Ustupanje obezbeđuje naknade i danas, vrlo značajnu
kontrolu nad korisnikom ovog prava

Danas, industrijska svojina naječešće se pod jasno definisanim, ugovorenim uslovima, ustupa na
korišćenje. U pitanju je ugovoreno ustupanje licence ili prava korišćenja konkretne industrijske
svojine

UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Ugovor o transferu tehnologije je licencni ugovor. Licencni ugovori se najčešće zaključuju za

duži vremenski period. Min. period za koji se zaključuju je period od 3 godine.

Ugovorom o transferu tehnologiju definišu se sledeća pitanja:

- predmet ugovora
- vremenski period ustupanja licence
- prava i obaveze davaoca licence
- prava i obaveze primaoca – korisnika licence
- naknade za ustupljenu licencu
- neka druga pitanja
Po pravilu, predlog teksta ugovora ne samo o transferu tehnologije, već i o ustupanju svih drugih
prava industrijske svojine daje davalac licence.

PREDMET UGOVORA O TRANSFERU TEHNOLOGIJE

Kod transfera tehnologije najčešće se govori o transferu tehnoloških paketa. Vrlo bitno je u
ugovoru o transferu tehnologije jasno definisati obim i strukturu tehnološkog paketa, a to
praktično znači jasno definisanje:
- problema i rešenja na koje se odnose tehnološka rešenja
- i dokumentaciju, eventualno uzorke kojom se prenose znanja o rešenjima

Interes davaoca licence je da ovaj paket bude što veći i da sadrži što manje visoko aktuelnih i što
više manje aktuelnih rešenja

NAKNADE ZA USTUPLJENU TEHNOLOGIJU

Kod ugovornog transfera tehnologije javljaju se dve, eventualno tri grupe naknada.

LICENCNA MANAGEMENT FEE

LICENCNA TAKSA
NAKNADA
Osnovne naknade kod transfera tehnologije

Licencna taksa je jednokratna naknada koja se plaća po potpisivanju ugovora

Licencna naknada je naknada koja se plaća za korišćenje ustupljene tehnologije. U ugovorima

naknade se mogu definisati u:
- fiksnom iznosu po jedinici proizvodnje ili prodaje
- ili u procentu proizvedene ili realizovane vrednosti /cca 2 – 7%/,sa eventualnim
degresivnim ili progresivnim skalama, zavisno od obima proizvodnje i prodaje

Management fee su naknade, koje davalac licence naplaćuje na ime pomoći korisniku licence u
početnom periodu primene tehnologije /obuka zaposlenih, rukovodilaca/

PRAVA I OBAVEZE DAVAOCA I PRIMAOCA TEHNOLOGIJE

Obaveze davaoca tehnologije su:

- predavanje ugovorom definisane dokumentacije
- pomoć korisniku licence u periodu prihvatanja tehnologije
- ukoliko je ugovorom predviđeno, kasnije, sa ili bez naknade ustupanje inovacija na
tehnološkom rešenju
Prava davaoca tehnologije su:
- kontrola korišćenja ustupljene tehnologije
- naplata naknada za ustupljenu tehnologiju
 - raskid ugovora, u ugovorenim slučejevima – neplaćanje naknade, nepoštovanje od
strane korisnika drugih ugovorom definisanih uslova

Obaveze korisnika licence su:

- poštovanje standarda ustupljene tehnologije
- poštovanje uslova korišćenja tehnologije
- obračun i isplata ugovorenih naknada za ustupljenu tehnologiju
- čuvanje tehnoloških rešenja kao poslovne tajne
Prava korisnika licence su:
- korišćenje ustupljene tehnološke dokumentacije
- zahtev za pomoć od davaoca licence u slučaju problema u primeni pribavljenih
tehnologija

RESTRIKTIVNE KLAUZULE U LICENCNIM UGOVORIMA

Zakonima i različtim konvencijama na međunarodnom nivou zabranjeno je prisustvo različitih

restriktivnih klauzula u licencnim ugovorima. U najčešće restriktivne klauzule ulaze sledeće
klauzule, klauzula o:
- zabrani upotrebe tehnologije po isteku ugovorenog perioda
- obaveznim nabavkama sirovina, reprodukcionih materijala
- ograničavanju tržišta prodaje
- zabranama rada na razvoju vlastitih tehnoloških rešenja
- zabranama inovacija na pribavljenim rešenjima
- neke druge klauzule

Praksa pokazuje, da unatoć ovim zabranama, u različitim licencnim ugovorima ima vrlo mnogo
restriktivnih klauzula
LICENCNI I DRUGI, PRATEĆI UGOVORI

Ugovore o transferu tehnologije, ugovore o ustupanju žigova najčešće prate i dugoročni ugovori
o trgovačkim poslovima između davaoca i primaoca licenci.

Licencne ugovore uvek prate i trgovački ugovori

Analize, pratećih dugoročnih trgovačkih ugovora pokazuju krajnje nepovoljne uslove za

primaoca licence.Ovim ugovorima, primalac licence se obavezuje na:
- kupovinu ili prodaju od određenog subjekta
- pod uslovima i po cenama koje određuje subjekt
i samim tim, gubi slobodu da na tržištu pod najpovoljnijim uslovima realizuje nabavne i prodajne
poslove.

FRANŠIZING ARANŽMANI

Franšizing aranžman počiva na ugovoru o licenci, odnosno na ugovoru kojim se ustupa pravo
korišćenja robnog, trgovačkog ili uslužnog žiga.

ROBNI ŽIG TRGOVAČKI ŽIG USLUŽNI ŽIG

Osnovna sistematizacija žigova

U praksi, ustupanje prava korišćenja žiga vrlo često može da se nađe u okviru ugovora o
transferu tehnologije i ugovora o nekom od viših oblika privredne saradnje preduzeća.

Osnovni motivi vlasnika i ustupaoca prava korišćenja žiga su:

- naplata naknada za ustupljeni žig
- prateći trgovački poslovi
- kontrola tržišta bez investiranja vlastitih sredstava i rada
Osnovni motiv korisnika prava korišćenja žiga je zadržavanje i povećavanje prodaje
UGOVOR O FRANŠIZING ARANŽMANU

Ugovor o franšizingu definiše sledeća pitanja:

- pravo korišćenja žiga – gde, kada, kako i u kom vremenskom periodu, korisnika licence
- uslovi, standardi koje korisnik licence treba da obezbedi vezano za kvalitet proizvoda ili
usluge samostalno, ili što je najčešći slučaj uz pomoć davaoca licence. U potonjem
slučaju obaveze davaoca licence oko obezbeđivanja ovih standarda – ustupanje
dokumentacije, obuka zaposlenih i slično

- obaveze davaoca licence: davanje skica za žig, davanje standarda kvaliteta koji se mora
obezbediti pod žigom, pomoć oko obezbeđivanje potrebnih standarda
- prava davaoca licence: kontrola standarda roba ili usluga, kontrola upotrebe žiga,
kontrola obračuna naknada za ustupljeni žig, naplata naknada i raskid ugovora u slučaju
kršenja ugovorenog

- obaveze korisnika žiga su: postupanje sa žigom na ugovoreni način, obezbeđivanje o

vlastitom trošku potrebnih standarda proizvoda i usluga, poštovanje ugovornih klauzula,
obračun i plaćanje naknada za ustupljeni žig

Osnovna pitanja kod ugovora o franšizingu

- ugovori o franšizingu uvek sadrže i neke restriktivne klauzule. U najčešće restriktivne

klauzule ulazi sledeće: zabrana saradnje sa konkurencijom davaoca žiga, ograničenja oko
tržišta prodaje /npr. izvoza ili prodaje određenim kategorijama kupaca/, obavezna
snabdevanja od ugovorom definisanog ili definisanih subjekata, zabrane korišćenja standarda
proizvoda ili usluga, po isteku ugovora i druge klauzule
UGOVORI O KNOW-HOW-u

Strani davaoci licenci /tehnologija i žigova/ u želji da povećaju zaradu:

- u licencnim ugovorima, vrlo često definišu ustupanje know-how-a sa jednokratnom
naknadom ili naknadom koja će se obračunavati i plaćati sve vreme trajanja ugovora
- predlažu potpisivanje posebnog ugovora o know-how-u, koji prati osnovni licencni
ugovor

Kod ugovora o know-how:

- definišu se problemi i situacije u kojima se očekuje davanje-primanje know-how-a
- prenošenje know-how-a /usmene informacije/
- performanse u radu koje primalac know-how-a treba da ostvari po dobijanju know-
how-a
- metodologija obračuna i plaćanja naknade za know-how /npr.0,5 – 2,5% od
vrednosti proizvodnje u prvoj godini realizacije osnovnog licencnog ugovora ili sve
vreme trajanja licencnog ugovora/

INFORMACIJA KAO PREDMET PROMETA

Danas, informacija je roba, koja se kupuje i prodaje.

U okviru informatičke industrije razvije se posebna oblast rada, okrenuta ka formiranju,
ažuriranju i prodajama više ili manje obrađenih informacija.

DEFINICIJA INFORMACIJE

Informacija je podatak koji ima značaj za korisnika informacije. U pitanju može da bude:
- samo jedan podatak
- veći broj podataka
- veći broj obrađenih podataka – razne studije, elaborati i druga dokumenta /danas, da
bi ste na nekim web adresama nabavili tekstove zakona, morate da imate licencu/

Moguće su različite sistematizacije informacija:

- zavisno od dostupnosti, razlikuju se dostupne i nedostupne-najčešće tajne
informacije
- zavisno od aktuelnosti, razlikuju se: aktuelne-visoko vredne informacije i neaktuelne
informacije
- neke druge sistematizacije informacija

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJA

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI

PROMET INFORMACIJA
Pod prometom informacija misli se na:
- ustupanje prava korišćenja informacija
- pod jasno definisanim, između ostalog i finansijskim uslovima

Promet informacija, realizuje se na tržištu. Kod najvećeg broja informacija u pitanju je spontano
i netransparentno tržište.

U prometu informacija javljaju se dve karakteristične situacije:

- korišćenje baza podataka
- i promet selektiranim informacijama

U praksi razlikuje se:

- legalan
- i ilegalan
promet informacija. U aktuelnom svetu, vrlo aktuelna je ilegalna – nedozvoljena trgovina
informacijama, no ona nije predmet našeg razmatranja.

PRAVNI OSNOV PROMETA INFORMACIJA

Ne postoje posebni propisi prometa informacijama.

Promet informacijama počiva na:
- osnovnim rešenjima iz obligacionog prava
- zakonima o pristupu i tajnosti informacija i podataka
- predmetnim stavovima u aktima organizacija na koje se odnose informacije
- opštim uslovima poslovanja organizacija koje „trguju“ informacijama
- rešenjima iz ugovora davaoca i primaoca informacija
UPOZNAJMO SE SA USLOVIMA KORIŠĆENJA WEB-SITE-a SONY-a

Na sajtu Sony prezentuje dokument koji se odnosi na prava i obaveze korisnika i pristup i
korišćenje ovog sajta. U okviru ovog dokumenta definisane su sledeće grupe pitanja:
- operater web-site-a i odredbe
- pristup i korišćenje ovog sajta
- ostali termini i pravila
- sadržaj ili servisi bazirani na pretpolati ili naplati
- registracija korisnika i prijavljivanje i odjavljivanje
- lozinka i detaljni nalog
- promene na sajtu u ovim uslovima
- dozvoljena i zabranjena upotreba ovog sajta
- autorsko pravo-vlasništvo sadržaja sajta
- korisnički sadržaj – obezbeđene informacije/materijali
- zabranjen i ograničen korisnički sadržaj
- pregled sonijevog korisničkog sadržaja
- bez pouzdanosti – korisnički sadržaj i korišćenje sajta
- smeštaj i gubitak korisničkog sajta
- bez garancije usluge sajta i sadržaj sajta
- transakcije sa trećim licima
- skidanje softvera i on line aplikacija – ograničavanja i odricanja
- bez odgovornosti saržaj

OSNOVNA PITANJA U UGOVORIMA O PROMETU INFORMACIJA

Osnovna i značajna pitanja u ugovorima o prometu – ustupanju informacija su pitanja:

- tačnosti /pouzdanosti/ informacija
- vremenskog perioda, strukture i obima korišćenja baze podataka, ukoliko je u
pitanju ugovor o korišćenju baza podataka
- načina korišćenja ustupljene informacije /gde, navođenje izvora/
- zabrane „preprodaje“ pribavljenih informacija
- naknade za korišćenje baze podataka ili za ustupljenu informaciju ili ustupljene
informacije

PRILOZI

Primer ugovora o transferu tehnologije

Zaključen, dana_________, u__________, između:

- firme_________, na adresi___________, koju zastupa__________, u daljem tekstu
 korisnika licence
- firme_________, na adresi___________, koju zastupa__________, u daljem
tekstu davalac licence

I.
Cilj ugovora

Cilj ugovora je ustupanje prava korišćenja tehnologije – tehnološkog postupka za proizvodnju

proizvoda____________

II.
Predmet ugovora

Ovim ugovorom, davalac licence se obavezuje da će dati, a korisnik licence da će primiti sledeću
tehničku i tehnološku dokumentaciju:
-radionički crteži:______________________________________________
-montažni crteži:_______________________________
-uputstva za međufaznu i finalnu kontrolu:__________________________

Davalac licence raspolaže sa patentom _________, registrovanim kod Agencije za zaštitu

industrijske svojine za teritoriju zemlje primaoca tehnologije. Prodavac je u obavezi da u
vremenu trajanja ugovora održava na snazi u zemlji primaoca tehnologije.

III.
Vid licence

Ustupanje prava korišćenja tehnologije podrazumeva pravo korisnika tehnologije da po istoj

proizvodi i prodaje proizvode_______________
Korisnik licence nema pravo, da na druge subjekte prenosi pravo korišćenja predmetne
dokumentacije i tehnologije
Davalac licence zadržava pravo da tehologiju za proizvodnju_________proizvoda sam koristi i
ustupa drugima na korišćenje, između ostalog i u zemlji korisnika tehnologije.Davalac licence je
u obavezi da obavesti korisnika licence o njenom ustupanju nekom drugom subjektu na teritoriji
zemlje korisnika

IV.
Rok isporuke i primopredaje tehničke dokumentacije

Primopredaja tehničke dokumentacije izvršiće se uz komisijski zapisnik u sedištu davaoca

licence u periodu od 30 dana od potpisivanja ovog ugovora
Ovakva primopredaja dokumentacije oslobađa davaoca licence obaveza u pogledu njene
pogonske primenljivosti
Svaka strana snosi troškove primopredaje dokumentacije

V.
Čuvanje tajnosti dokumenata
Korisnik licence u obavezi je da u tajnosti čuva svu tehničku dokumentaciju, koja je predmet
ovog ugovora, kako u periodu trajanja ovog ugovora, tako i po njegovom isteku
Gruba povreda ovih obaveza primaoca licence povlaći pravo davaoca licence da raskine ugovor

VI.
Garancija za kvalitet i savremenost proizvoda

Davalac licence garantuje da proizvod izrađen po dokumentaciji iz ovog ugovora predstavlja novo
rešenje koje se uklapa u tehničke standarde:ISO. W.703.2.

VII.
Tehnička pomoć i poboljšanja

Davalac licence obavezuje se da će u periodu probne proizvodnje /1 mesec/ obezbediti prisustvo

svoja dva tehnologa u pogonima korisnika licence. Troškove borvka tehnologa u mestu
primaoca tehnologije snosi primalac tehnologije
Davalac licence obavezuje se da će sve vreme trajanja ugovora, korisniku licence pružati savete
vezane za proizvodnju po tehničkoj dokumentaciji ustupljenoj u okviru ovog ugovora
Davalac licence u obavezi je da primaoca licence obavesti o svim poboljšanjima na predmetnim
tehnološkim rešenjima i iste stavi na raspolaganje, bez plaćanja posebne naknade
Primalac licence u obavezi je da davaoca licence obavesti o mogućnostima inovacije predmetne
tehnologije i uz njegovu saglasnost sprovede promene na tehnologiji.
VIII.
Oznaka proizvoda u prometu

Proizvodi proizvedeni po tehnologiji ustupljenoj u okviru ovog ugovora na tržištu nose oznake
korisnika licence, uz naznaku o proizvodnji po licenci i imena davaoca licence

IX.
Prodaja proizvoda dobijenih po ustupljenoj licenci u inostranstvu

Korisnik licence ima pravo da proizvode dobijene korišćenjem ustupljene tehnologije prodaje na
trećim tržištima, uz prethodno obaveštavanje davaoca licence o nameravanom izvozu

X.
Naknade za ustupljenu licencu

Korisnik licence u obavezi je da u roku od 30 dana po potpisivanju ovog ugovora, davaocu licene
isplati jednokratnu naknadu u iznosu od_________KM na račun koji će dostaviti davalac licence
Sve vreme trajanja ugovora, korisnik licence je u obavezi da davaocu licence obračunava i isplaćuje
licencnu naknadu u visini od 2,5% od prodajne cene.
U slučaju da vrednost godišnje proizvodnje ne dosegne nivo od ________KM, primalac licence je u
obavezi da davaocu licence na godišnjem nivou isplati godišnju naknadu u visini od________KM
U funkciji obračuna i plaćanja ove naknade, primalac licence će u svom preduzeću organizovati
posebnu evidenciju proizvedenih i prodatih proizvoda po licenci
Obračun i uplata licencne naknade realizovaće se kvartalno, u roku od 15 dana uplatom na
račun koji dostaviti davalac licence

XI.
Nabavka reprodukcionog materijala od davaoca licence

Sa ciljem ostvarivanja performansi proizvoda po tehničkim standardima ISO.703.2., primalac

licence će od davaoca licence pribavljati sledeće reprodukcione materijale:_______________
_____________________________

Nabavka ovih reprodukcionih materijala realizovaće se pod uobičajenim komercijalnim

uslovima koji važe u preduzeću davaocu licence
XII.
Trajanje važnosti ugovora

Ovaj ugovor sačinjen je za period od 4 godine, od dana potpisivanja ugovora

Važnost ugovora automatski se produžava za 1 godinu ukoliko jedna od ugovornih strana
pismeno ne otkaže njegovu važnost, sa rokom od 6 meseci
Po prestanku ugovora, primalac licence prestaje da koristi predmetnu tehnologiju u proizvodnji,
vraća dobijenu tehničku dokumentaciju

XIII.
Izmene ugovora i raskid ugovora

Ugovor se može menjati na način kako je i donešen, a na inicijativu saugovarača.

Ugovor se može raskinuti u sledećim slučajevima:ako se zbog tehnološkog razvoja proizvodnja
po predmetnoj tehnologiji pokaže nerentabilnom; ako primalac licence prekriši pravilo čuvanja
tajne, ako primalac licence ne odgovara na svoje obaveze u pogledu nabavke repromaterijala ili
obaveze plaćanja licencne naknade

XIV.
Rešenje sporova i materijalno pravo

Ugovorne strane su saglasne da sve nesporazume i sporove rešavaju na prijateljski način. U

slučaju nemogućnosti sporazumnog rešavanja spora, ugovorne strane će se obratiti
arbitraži____________________

XV.
Stupanje ugovora na snagu

Ovaj ugovor stupa na snagu, danom njegovog potpisivanja od strane ovlašćenih lica

XVI.
Broj primeraka ugovora

Ovaj ugovor sačinjen je u šest istovetnih primeraka, po tri primerka za svaku stranu potpisnicu

Prodavac Kupac
X. VIŠI OBLICI POSLOVNE SARADNJE PREDUZEĆA

Opredeljenje manjeg broja autora da u ugovore robnog prometa uključi i ugovore o višim
oblicima saradnje, pre svega međunarodne saradnje preduzeća temelji se na činjenici, da viši
oblici saradnje preduzeća uvek uključuju i razmenu proizvoda, usluga, industrijske svojine i
drugih roba
Još jedan razlog opredelio me je za uključivanje ove teme u udžbenik, a on se odnosi na
činjenicu da aktuelni globalizovani svet, počiva na različitim strateškim alijansama-savezima, što
u slučaju privrede uključuje i više oblike poslovne saradnje preduzeća.

VIŠI OBLIK POSLOVNE SARADNJE PREDUZEĆA

............................................

Robni promet između partnera

............................................

DEFINICIJA VIŠIH OBLIKA POSLOVNE SARADNJE PREDUZEĆA

Viši oblici poslovne saradnje predstvljaju dugoročnu ugovorenu:

- razvojnu
- proizvodnu
- i poslovnu saradnju preduzeća.
Kod ove saradnje, poslovi iz saradnje:
- nose od svega nekoliko procenata do 80-90% poslovanja preduzeća partnera
- i ne dovode u pitanje ekonomski i pravni subjektivitet partnera, jer svako ostaje svoj

NAJČEŠĆI VIŠIH OBLIKA POSLOVNE SARADNJE PREDUZEĆA

U praksi ove saradnje razvijeni su brojni i raznovrsni oblici saradnje. Među njima, najznačajniji
su:
- poslovno-tehnička saradnja
- dugoročna proizvodna kooperacija
- autsorsing aranžmani
- joint venture ulaganja

POSLOVNO-TEHNIČKA DUGOROČNA PROIZVODNA

SARADNJA KOOPERACIJA
AUTSORSING ARANŽMANI JOINT VENTURE SARADNJA
Najčešći viši oblici poslovne saradnje preduzeća

Poslovno-tehnička saradnja počiva na saradnji u oblasti istraživačkog i razvojnog rada vezanog

za proizvod, proizvodnju i tržište prodaje.
Dugoročna proizvodna kooperacija počiva na:
- podeli rada u proizvodnji zajedničkog proizvoda
- ili na asortimanskoj podeli rada preduzeća i međusobnoj razmeni /tzv. two way
trgovina/
Kod autsorsing aranžmana, jedno preduzeće drugom preduzeću, na bazi ugovora o dugoročnoj
saradnji pruža određenu strukturu usluga

Joint venture saradnju karakteriše sledeće:

- formiranje zajedničkog pogona, kao samostalne obračunske jedinice
- svako zadržava svojinu nad unetim u zajednički pogon
- naknada za uneto u pogon, obračunava se i isplaćuje se kao trošak
proizvodnje i poslovanja zajedničkog pogona
- u upravljanju poslovanjem pogona učestvuju oba partnera srazmerno vrednosti
unetog
- zarada iz poslovanja zajedničkog pogona deli se srazmerno unetoj
vrednosti u pogon

PRAVNI OSNOV UGOVORA O VIŠIM OBLICIMA POSLOVNE SARADNJE PREDUZEĆA

U praksi većine zemalja, nema posebnih propisa koji regulišu oblast viših oblika poslovne
saradnje preduzeća, tako da se ova saradnja temelji na postojećem obligacionom pravu, tj.
postojećim zakonima, podzakonskim aktima i običajima.

Viši oblici saradnje temelje se na:

- jednom velikom broju ugovora o poslovnoj saradnji sa brojnim prilozma
- ili na generalnom ugovoru o poslovnoj saradnji sa brojnim pratećim ugovorima koji
se odnose na pojedine aspekte dugoročne saradnje /transfer industrijske svojine,
trgovačka razmena/
U pitanju ugovori o dugoročnoj saradnji ili ugovori koji se odnose na period od 3, 5 i više
godina.

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU

UPOZNAJMO SE SA ZAKONOM O STRANIM ULAGANJIMA

FAZE ULASKA U VIŠE OBLIKE POSLOVNE SARADNJE PREDUZEĆA

Praksa pokazuje, da ovoj saradnji prethodi neka saradnja i neko iskustvo u saradnji preduzeća
partnera.
Prvi korak u uspostavljanju ove saradnje je:
- definisanje osnovnog projekta o dugoročnoj saradnji
- i izrada feasibility studije – svestrane analize zajedničkog posla, sa aspekta svakog
partnera
Drugi korak u uspostavljanju ove saradnje predstavlja:
- izrada predugovora
 - i izrada i potpisivanje konačnog ugovora o višem obliku poslovne saradnje
Treći korak odnosi se na izradu planova:
- priprema na stranama partnera za saradnju
- zajedničkog rada

UGOVORI O VIŠIM OBLICIMA POSLOVNE SARADNJE PREDUZEĆA

Praksa pokazuje da je kod ugovornog definisanja velikih, složenih i za preduzeća značajnih

poslova korisno prvo ići na izradu predugovora, a ne odmah ugovora. Predugovor je osnov
zaključivanja ugovora, ali ne i osnov realizovanja poslova koji se definišu ugovorom.

Tekst ovih ugovora uobličavaju pravnici na bazi prethodno kvalitetno rešenih brojnih i
raznovrsnih problema od strane: inženjera i ekonomista
U funkciji izrade ili analize predloženog teksta ugovora o višem obliku poslovne saradnje
preduzeća, korisno je:
- pribaviti i proučiti propise koji se odnose na ugovor i pre svega na pitanja koja se
definišu ugovorom
- pribaviti, mada se do njih teže dolazi tekstove sličnih ugovora
- prikupiti informacije i proučiti praksu realizacije sličnih ugovora
Težina ovih ugovora i njihova skromna zastupljenost u profesionalnoj karijeri stručnjaka u
prosečnom preduzeću afirmiše praksu angažovanja strunjaka i konsultanskih agencija za ovu
vrstu ugovora.

Jednim ugovorom o konkretnom, višem obliku poslovne saradnje mogu se definisati svi aspekti i
sva pitanja dugoročne poslovne saradnje preduzeća.
Praksa pokazuje, da je mnogo bolje ići na:
- osnovni ugovor o dugoročnoj poslovnoj saradnji preduzeća
- sa većim brojem pratećih ugovora /ugovor o trgovačkim poslovima, ugovor o
ustupanju tehnologije ili žiga, ugovor o kreditu i ugovor o drugim bitnim pitanjima
poslovne saradnje/

OSNOVNI I PRATEĆI UGOVORI

JEDAN UGOVOR O POSLOVNOJ
O POSLOVNOJ SARADNJI
SARADNJI PREDUZEĆA
PREDUZEĆA
Moguća rešenja u ugovaranju dugoročne poslovne saradnje

Zadatak
Analizirajte ko u zemlji pruža konsultanske usluge u oblasti ugovaranja viših oblika
međunarodne poslovne saradnje preduzeća. Koja je rejting lista konsultanta? Pod kojim
uslovima pružaju usluge?Pod kojim uslovima se pružaju konsultanske usluge?

OSNOVNA PITANJA U UGOVORIMA O POSLOVNOJ SARADNJI PREDUZEĆA

Kod ovih ugovora bitno je jasno definisati ko su potpisnici ugovora tj. nosioci prava i obaveza iz
ugovora. Ovo je bitno, jer se vrlo često kao partneri javljaju:
- složeni sistemi /kompanije/
 - ili preduzeća, koja u realizaciji saradnje angažuju kooperante

Kod ugovora o poslovnoj saradnji bitno je jasno i sa što više detalja definisati:
- oblast
- i predmet saradnje.
Ukoliko se partneri opredeljuju da uz osnovni ugovor sačinjavaju i prateće ugovore ili anekse
ugovora po pojedinim pitanjima saradnje, nije neophodna detaljnost u osnovnom ugovoru

Zavisno od predmeta ugovora, ugovorom o saradnji se može, a i nemora da definiše min, max,
očekivani:
- obim
- struktura
- i dinamika saradnje.

U osnovi viših oblika poslovne saradnje nalazi se:

- zajednički rad ili podela rada
- i razmena
sirovina, repromaterijala, poluproizvoda, proizvoda, tehnoloških znanja, žigova, know-how-a
U okviru osnovnog ugovora o višem obliku poslovne saradnje bitno je kvalitetno definisanje:
- standarda i normativa zajedničkog rada
- i metodologije obračuna troškova i cena u zajedničkom radu i razmenama

Ukoliko se zajednički rad odnosi na istraživački i razvojni rad, u ugovoru mora da se definiše
svojinsko pravo nad zajednički razvijenim rešenjem.
Ukoliko poslovna saradnja uključuje izlazak sa proizvodima ili uslugama na tržište, ugovorom se
definiše ime-marka tj. žig pod kojim će se proizvodi ili usluge javljati.

Kod ugovora o poslovnoj saradnji bitno je jasno definisati vremenski period za koji se donosi
ugovor. Istina, ugovor se može sačiniti na neodređeno vreme
Kod ovih ugovora bitno je jasno definisati:
- pitanja produžavanja i obnavljanja ugovora
- pitanja situacija, procedura i obeštečenja zbog raskidanja ugovora

Kod dugoročne poslovne saradnje uvek je bitno i to se definiše ugovorom predvideti:

- proceduru pračenja realizacije ugovora
- proceduru komunikacije partnera
- ako su u pitanju strani partneri definisanje i jezika komunikacije

Kod ugovora o višim oblicima poslovne saradnje preduzeća bitno je definisati postupanje u
slučaju sporova /prvo dogovorom strana i drugo pred arbitražom ili pred sudom/

PRAVA I OBAVEZE PARTNERA U OKVIRU VIŠIH OBLIKA POSLOVNE SARADNJE

Vrlo bitno je ugovorom jasno definisati prava i obaveze partnera u okviru dugoročne poslovne
saradnje.
Prava i obaveze partnera odnose se na realizaciju ugovorenih aktivnosti, činjenja i isporuka

Pored ovih prava i obaveza partnera vrlo bitno je u ugovoru definisati:

 situacije koje se tretiraju višom silom
 odgovornost za nekvalitetno izvršavanje obaveza
 odgovornost za neizvršavanje obaveza i proceduru i metodologiju obračuna i naknade
šteta. Ovde se vrlo često:
- pored stvarne štete
- operiše i sa izgubljenom dobiti /lucrum cessans/
PRILOZI

Primer ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji

Firma_________iz_______________,
i
firma __________iz______________,
zaključili su

UGOVOR O POSLOVNO-TEHNIČKOJ SARADNJI

I.
Ugovorne strane saglsalne su da se delatosti njihovih firmi delimično podudaraju, pa sledstveno
tome imaju interes za:
- zajednički nastup na tržištu
- osiguranje plasmana vlastite proizvodnje i angažovanje kapaciteta obe firme pod
što povoljnijim uslovima,
- korišćenje referenci, iskustava i poslovnih veza obe ugovorne strane na tržištu
- i podelu troškova i smanjivanje rizika u poslovanju

II.
Ugovorne strane saglasno zaključuju da će u slučajevima kad opseg aktivnosti, prodaje vlastitih
proizvoda i materijala i pružanje usluga to traže zajednički:
- sarađivati kod ponude i izvođenja investicionih radova i usluga i kod plasmana
vlastitih proizvoda
- sarađivati u komercijalno-tehničkoj obradi poslova za tržište u fazi izrade ponude i
ugovaranja
- sarađivati kod projavljivanja dokumenata i ugovora, posebno u vezi sa pondubenim
garancijama

III.
Ugovorne strane saglasno utvrđuju da se cene prema investitoru ili kupcu formiraju isključivo
prema tržišnim uslovima
Ugovorne strane, takođe utvrđuju da će za svaku zajedničku poslovnu ponudu prema investitoru
ili kupcu zaključiti poseban ugovor.

IV.
Ugovorne strane saglasno utvrđuju da će u slučaju nedostatka vlastitih kapaciteta, materijala,
poluproizvoda, proizvoda, usluga i drugih resursa ustupati drugoj strani na osnovu posebnog
ugovora raspoložive resurse pod najpovoljnijim uslovima.
Ugovorne strane, takođe utvrđuju da će obaveze proizašče po ugovorima iz prethodnog stava
kompenzirati u visini međusobnih potraživanja, dok će se nekompenzirani deo ugovora
gotovniski plaćati
V.
Ugovorne strane saglasne su da će se isporuka materijala ili izvođenje radova i naplate
izvršenih usluga koje jedna ugovorna strana izvši drugoj obračunavati na osnovu cena koje su
sastavni deo ovog ugovora.
Za isporuku materijala i izvođenje radova, odnosno naplat izvršenih usluga koje nisu
obuhvaćene redovnim cenovnicima, ugovorne strane će, neposredno pre realizacije, zaključiti
pojedinačne ugovore ili aneks ovog ugovora

VI.
Prilikom realizacije poslova ostvarenih na tržištu u okviru zajedničke poslovno-tehničke
saradnje, ugovorne strane seć obavezuju da će sve stručne poslove prioritetno poveriti na
realizaciju vlastitim stručnim službama i radove izvoditi vlastitih kapacitetima, dok će posebne
zadatke, izvan delatnosti, saglasno poveriti drugom subjektu

VII.
Ugovorne strane bezuvetno se obavezuju na čuvanje poslovne tajne za sve podatke i
dokumentaciju vezano za ostvarivanje ovog ugovora.

VIII.
Ugovorne strane saglasno utvrđuju da ovom ugovoru ne mogu pristupiti treće osobe bez
saglasnosti obeju ugovornih strana

IX.
Ugovorne strane su saglasne da troškove sastavljanja ovog ugovora snosi firma__________

X.
Ugovorne strane su saglasne da za sve odnose koji nisu uređeni ovim ugovorom vrede odredbe
relevantnih zakona
Eventualne sporove ugovorne strane će rešavati sporazumom, a u slučaju nemogućosti
postizanja sporazumnog rešenja ugovara se nadležnog stvarnog nadležnog suda u___________

XI.
Ovaj ugovor zaključen je u četiri istovetna primerka, po dva za potrebe svake ugovorne strane.
Eventualne izmene i dopune ovog ugovora smatraćese pravovaljanim samo ako su sačinjene u
pismenom obliku i priznate potpisom ugovornih strana

XII.
Ugovorne strane bezuvetno izjavljuju da ovaj ugovor sadrži i predstavlja njihovu stvarnu volju,
te da ga svojeručno potpisuju.

U____________

Firma A_________________ Firma

B_____________________
Primer ugovora o joint venture-u

-Naziv, adresa i zastupnik partner A

-Naziv, adresa i zastupnik, partner B
dana________, u_____________, zaključuju

UGOVOR O ZAJEDNIČKIM ULAGANJIMA

I.
Osnov ugovora

Partneri su u periodu od_______do________, u okviru zajedničkog rada

- definisali projekt zajedničkog pogona i proizvodnje u narednih 5 godina
- i u okviru feasibility studije sproveli su potrebne analize
zaključujući da za realizaciju istoga postoje mogućnosti i opravdanja

II.
Predmet zajedničkog poslovanja

Predmet zajedničkog poslovanja je proizvodnja sledećih proizvoda:______________

u okvirnim godišnjim količinama po proizvodima od_______________komada i prodaja
na tržištu partnera zemlje A i B u procentu koji približno odgovara strukturi zajedničkih
ulaganja

Za proizvode će se pribaviti ISO tehnički standardi

Proizvod će se na tržištima pojavljivati pod robnim znakom oba partnera

Predmet zajedničkog ulaganja je osnivanje zajedničkog pogona:

- u objektu, na lokaciji______________, veličine__________, infrastrukturne
opremljenosti_____
i sa pripadajućim manipulacionim prostorom od________ km.
-sa sledećom tehničkom i tehnološkom osnovom proizvodnje:___________________________
_____________________________________________

Pogon će zapošljavati _______ radnika po sledećoj kvalifikacionoj strukturi______________

Pogon će raditi u min.dve smene

III.
Struktura ulaganja sredstava

U zajednički pogon partner A će uložiti:

- novčana sredstva – početna ulaganja u iznosu od___________KM
-proizvodnu tehnologiju u iznosu od_________KM
 -opremu u iznosu od______________KM
U zajednički pogon partner B će uložiti:
- novčana sredstva u iznosu od___________KM
-infrastrukturno opremljenu i za datu proizvodnju uređenu zgradu u iznosu od_________KM
- zemljište u iznosu od__________KM

Ovi ulozi računati su po kursu od ____evra za KM

Struktura uloga partnera u okviru zajedničkog pogona je:

-Parnter A 47%
-Partner B 53%

Ukoliko tokom osposbljavanja zajedničkog pogona partneri utvrde da su neophodna nova

ulaganja, parneri su saglasni da ista dele srazmerno osnovnom ulogu u zajednički pogon

Svaki partner ostaje vlasnik unetog u zajednički pogon.

IV.
Formiranje zajedničkog pogona

Partneri su saglasni da projektom formiranja zajedničkog pogona rukovodi kadar kojeg odredi
partner B i to na trošak partnera B

Dinamika ulaganja u zajednički pogon je sledeća:

- adaptacija zgrade do_________
- donošenje i montaža opreme do_______
- transfer tehnologije do________
- dovođenje i osposbljavanje zaposlenih do_______

Partneri su saglasni da:

- probna proizvodnja u zajedničkom pogonu kreće ________
- redovna proizvodnja u zajedničkom pogonu kreće_________
i da svako od njih snosi krivicu za probijanje rokova i propuste u delu svojih aktivnosti

V.
Status zajedničkog pogona

Posebno će se voditi sredstva zajedničkog pogona.

Promene na ovom računu knjižiće se na sledeći način:
- promene u valutnim kursevima nemaju uticaj na učešće partnera u zajedničkom
ulaganju
- gubitak u poslovanju kojeg partner ne pokrije uticaće na visinu njegovog uloga
- dobitak koji partner pripiše sredstvima u okviru zajedničkog pogona povećaće
njegov ulog
- svako eventualno smanjivanje uloga jednog od partnera uticaće na njegovo
učešće u strukturi zajedničkih ulaganja
VI.
Obačuni troškova proizvodnje i poslovanja

Aneksom 1. ovog ugovora definisaće se metodlogija obračuna naknada za transferisanu

tehnologiju
Aneksom 2. ovog ugovora definisaće se metodologija obračuna amortizacije za zgradu, opremu i
alate koji će se koristiti u okviru zajedničkog pogona
Aneksom 3. ovog ugovora definisaće se standardi i normativi utrošaka sirovina, reprodukconih
materijala, energije u proizvodnji u okviru zajedničkog pogona
Aneksom 4. ovog ugovora definisače se metodologija obračuna troškova za uložena novčana
sredstva u zajednički pogon
Aneksom 4. utvrdiće se metodologija nagrađivanja zaposlenih
Partneri su saglasni da se obračun i naknade partneru A za ustupljenu tehnologiju i opremu
realizuju polugodišnje i to na teret troškova proizvodnje i poslovanja
Partneri su saglasni da se obračun i naknade partneru B za ustupljeni poslovni prostor realizuju
polugodišnje i to na teret troškova proizvodnje i poslovanja i da se obračun i naknade partneru
B za uložena novčana sredstva u zajednički pogon realizuju mesečno iz sredstava tekućeg priliva

VII.
Raspodela dobitka i gubitka

Partneri su saglasni da se raspodela neto dobitka realizuje u skladu sa učešćem partnera u

zajedničkom pogonu
Partneri su saglasni da srazmerno učešću u zajedničkom ulaganju učestvuju u pokrivanju
eventualnog gubitka u poslovanju zajedničkog pogona

Svaki partner slobodno raspolaže neto dobitkom iz zajedničkog pogona.

VIII.
Povračaj uloženih sredstava

Svaki partner ima pravo na povraćaj sredstava koje je uložio u zajednički pogon.

IX.
Zajednički organ poslovanja

Partneri su saglasni da u funkciji upravljanja zajedničkim pogonom formiraju zajednički

poslovodni odbor sa _____7 članova i to srazmerno učešću u zajedničkom ulaganju
U roku od mesec dana po potpisivanju ugovora, partneri će imenovati svoje članove poslovnog
odbora
Članovi poslovnodnog odbora:
- donose godišnje planove proizvodnje i poslovanja zajedničkog pogona
- prihvataju izveštaje o poslovanju i raspodeli dobitka iz poslovanja
- razmatraju probleme u proizvodnji i probleme na relaciji zajednički
pogon, preduzeće partnera A i preduzeće partnera B
Odluke poslovnodnog odbora biće punovažne ukoliko se jednoglasno prihvate

Predsednik poslovodnog odbora imenuje se od strane partnera B

Partner B će snositi troškove dolaska i prisustva na sednicama poslovnog odbora imenovanih
članova od strane partnera B

X.
Direktor zajedničkog pogona

Parnter B predložiće odgovarajuće kvalifikovano lice za direktora zajedničkog pogona

Imenovani direktor će za svoj rad odgovarati poslovodnom odboru zajedničkog pogona

XI.
Trajanje ugovora

Ugovor se potpisuje za period od 5 godina. Ugovor se može produžiti za period o kome se

saglase oba partnera.

Ugovor se može raskinuti sporazumom.

Ugovor se može raskinuti ukoliko jedan partner grubo krši odredbe ugovora, uz prethodnu
opomenu i uz otkazni rok od 60 dana.
Ugovor se može inicijati od jednog partnera uz otkazni rok od šest meseci

Po raskidu ugovora, u roku od 90 dana neophodno je sačiniti bilans stanja i bilans uspeha
zajedničkog pogona i pristupiti konačnim obračunima i plaćanjima i vraćanju unetih stvari u
zajednički pogon

U slučaju jednostranog raskida ugovora postoji mogućnost pokretanja zahteva za obeštečenje

zbog raskida ugovora

XII.
Prava i obaveze iz ugovora

Prava i obaveze iz ovog ugovora mogu se preneti na drugog samo uz saglasnost partnera.
Partner A i partner B se ovim ugovorom obavezuju da za vreme trajanja ugovora neće ulaziti u
više oblike saradnje sa firmama konkurentima

XIII.
Viša sila

Pod višom silom misli se na stvari i okolnosti koje su partnere onemogućile u realizaciji obaveza
iz ovog ugovora.
Obaveza partnera je da obavesti drugog partnera o nastupanju više sile, u suprotnom gubi
pravo da svoje propuste opravdava višom silom
XIII.
Zakon o arbitraža
Na ovaj ugovor primenjivaće se propisi zemlje partnera B.

Ukoliko se bilo koji sporovi između partnera A i partnera B ne mogu da reše na miran način, za
rešenje partneri će se obratiti arbitraži _______________

XIV.
Poslovna tajna

Partneri su saglasni da kao tajnu čuvaju sve tehničke, finansijske i komercijalne podatke vezane
za zajednički pogon i njegovo poslovanje u periodu trajanja ovog ugovora

XV.
Nepostojanje zastupništva

Partnerstvo po osnovu ovog ugovora, ne daje pravo partnerima da deluju kao zastupnici onog
drugog partnera u zaključivanju bilo kakvog ugovora, obaveza i jemstva ili stvaranja ortakluka
na račun onog drugog

XVI.
Izmene, korespodencija, adrese

Svaka izmena ovog ugovora mora da je rezultat saglasnosti oba partnera i mora da je donešena
na isti način kao što je zaključen ugovor.

Parneri su saglasni da sva saopštenja, informacije i inicijative budu adresirane na:

-____________________ za partnera A
-_____________________za partnera B

XVII.
Primerci važečeg teksta

Ugovor se sačinjava u šest istovetnih primeraka, na engleskom i na srpskom jeziku.

Svaki od ovih primeraka smatra se originalnim primerkom

Partner A Partner B
Literatura

- Vrljić D. –Ugovori – praktični primjeri s komentarom i sudskom praksom, Vizura,

Zagreb
- ured.Čuveljak J. – Obvezno pravo, Zgombić i partneri, Zagreb
- Tešić M. –Sistem međunarodnog prometa tehnologije i kapitala, ZIT, Beograd
- Tešić M – Spoljnotrgovinsko poslovanje, Privredni pregled, Beograd
- Nedeljković D. i Veselinović J. – Poslovno pravo za menadžere, FPM BK, Novi Sad
- Grupa autora – Novi ugovori, Institut za uporedno pravo, Beograd
- Marović B. I Avdalović V- Osiguranje i upravljanje rizikom, Birografika, Subotica
- Ognjanović V. – Zajednička ulaganja, Vojno izdavački zavod, Beograd
- Kosovac M – Ugovori u spoljnotrgovinskom poslovanju i o drugim ekonomskim
odnosima sa inostranstvom, Dragan Srnić, Šabac
- Prica R. – Ugovor o know-how-u, Institut drutvenih nauka, Beograd
- Besarović V.- Pravni aspekt prenosa tehnološkog znanja u zemlje u razvoju,
Savremena administracija, Beograd
- Starović B- Pravo za ekonomiste, Savremena administracija, Beograd
- Đurović R – Međunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd
- Frimerman A. – Poslovno pravo, Beograd
- Janjić M. – Ugovori o transferu tehnologije, Službeni list SFRJ, Beograd
- Vučetić V – Akcije kao hartije od vrednosti, Talija, Novi Sad
- INCOTERMS 2000 , Internationa chember of commerce
- ed. Mendelsohn M. Franchising in Europe,Chassell publichers, London
- Hrvatski pravni portal – Legalis – www.legalis.hr./mudules/
- Hrvatska akademska istraživačka mreža –Carnet –http://edu-udžbenik.carnet.hr
- Državni zavod zavod za intelektualno vlasništvo – www.dziv.hr