Fakultet za ekonomiju i inenjerski menadment Sime Milutinovia- Sarajlije 32 21000 Novi Sad

Seminarski rad tema:

Meunarodna ekonomska pijunaa i zatita zemalja u tranziciji

Predmet: Ekonomska diplomatija

Profesor: Prof dr Slobodan Nekovi Asistent: Mr Milena eloevi

Student: Miroslav inja br. Indeksa: 96/08 18.05.2010 1

Sadraj :
Uvod................................................................................................................3 1. Ekonomska obavetajna aktivnost.........................................................4 2. Meunarodna ekonomska pijunaa......................................................7 3. kole meunarodne ekonomske pijunae...........................................14 4. Zatita zemalja u tranziciji....................................................................18 5. Zakljuak.................................................................................................23 6. Literatura................................................................................................25

Uvod
,,Ekonomska diplomatija predstavlja specifian i istanan spoj diplomatije u klasinom smislu, ekonomskih nauka, nauka menadmenta, metoda i tehnika pregovora sa stranim partnerima, odnosa s javnou i prikupljanja ekonomskih informacija od interesa za privredu svoje zemlje ili kompanije u cilju prodora na svetsko trite''1 Klasino ratovanje sve vie zamenjuje takozvano ekonomsko ratovanje, u kome dojueranji saveznici postaju najljui neprijatelji, gde se ne biraju sredstva da se doe do informacija i dobije prednost u odnosu na konkurenciju. Iako se ovo prvenstveno odnosi na privredne subjekte, u praksi se sve vie dogaa da drava koristi svoje vojne i obavetajne kapacitete zarad pribavljanja informacija ili drugih prednosti svojim kompanijama. Kraj ,, hladnog rata'' nametnuo je njegovim uesnicima prestanak potrebe za iskljuivo vojnom nadmoi i pijunaom u iskljuivo vojne svrhe. U dananje vreme se nadmo i dominacija u globalnim razmerama sve vie stie kao rezultat ne samo vojne, ve i ekonomske, tehnoloke i razvojne nadmoi nad protivnikom. Ono to je nekad predstavljalo oruje, danas je informacija, koja je postala etvrti obavezni inilac proizvodnje, pored kapitala, radne snage i tehnologije. Upravo je informacija najbitnija za ostvarivanje prednosti nad konkurencijom i zbog toga najrazvijenije zemlje sveta sve vie svojih obavetajnih kapaciteta koriste radi pribavljanja briljivo uvanih industrijskih, proizvodnih ili finansijskih informacija, koje e deravi ili domaoj kompaniji da omogue da stekne prednost nad konkurencijom i bolje pozicionira sebe na globalnom tritu. Naravno da se posebna panja mora posvetiti zemljama u tranziciji, poto su one u posebnom poloaju. S obzirom na manji ili vei tehnoloki zaostatak u odnosu na razvijene zemlje, kod njih ne dolazi u tolikoj meri do sluajeva ekonomske pijunae, ve se tu moe govoriti o pravom ekonomskom ratovanju protiv ovih zemalja, od strane tehnoloki i privredno razvijenijih zemalja, zarad ostvarivanja privrednih, vojnih ili politikih ciljeva. Metodi ovog specifinog naina voenja rata protiv neke drave su ponekad daleko razorniji nego metodi klasinog vojnog ratovanja, mada ima i primera pozitivnih mera, u sluaju kada situacija zahteva da se nekoj tranzicionoj zemlji omogui ubrzan ekonomski rast i razvoj, ili ostvarivanje nekog specifinog cilja, a koji je prihvatljiv ili poeljan stranoj sili u ijoj je
1 Prvulovi, V., Ekonomska diplomatija, Beograd: MEGATREND, 2009, str. 19

interesnoj sferi.

1.Ekonomska obavetajna aktivnost

ta je ekonomska obavetajna aktivnost ?

,, Ekonomska obavetajna delatnost moe da se definie kao skup koordinisanih akcija istraivanja, obrade i distribucije, radi njene eksploatacije, informacije korisne za ekonomske aktere. Ove razliite akcije vode se legalno sa svim garantijama neophodne zatite za ouvanje batine preduzea, u najboljim uslovima kvaliteta, rokova i cene. Korisna informacija je ona koja je potrebna razliitim nivoima odluivanja u preduzeu, ili kolektivu, da bi se elaborisali i uspostavili na koherentan nain strategija i neophodne taktike u postizanju ciljeva koje je definisalo preduzee, u cilju poboljanja svog poloaja u konkurentskom okruenju. Ove akcije se u okrilju preduzea ureuju u neprekinuti ciklus, generator zajednike vizije ciljeva koje treba dosegnuti ''2. Ovo je definicija ekonomske obavetajnosti koju daje francuski Generalni komesarijat za plan, jedno od najviih dravnih tela. Pod pijunaom podrazumevamo svaku nedozvoljenu radnju ili akciju poduzetu u cilju pribavljanja informacija ije posedovanje dovodi u prednost osobu ili oraganizaciju koja je poseduje, u odnosu na protivnu stranu. Ekonomska pijunaa je posebna vrsta pijunae, koja se bavi pribavljanjem informacija u korist kako dravnih, tako i privatnih organizacija, po emu se razlikuje od klasinih oblika pijunae. Pri tome moramo praviti razliku izmeu ekonomske pijunae i ekonomske obavetajnosti, jer postoji tendencija da se ova dva izraza izjednaavaju. Ekonomska obavetajnost oznaava pribavljanje ekonomskih podataka legalnim putem, sakupljanjem informacija iz zvaninih izvora, godinjih izvetaja, publikacija i sl. Ekonomska pijunaa predstavlja ilegalno dolaenje do informacija, koje je po pravilu u suprotnosti sa zakonom. Ovo nije pronalazak, modernog doba. Od poetka proizvodnje koja nije primarno namenjena za sopstvenu upotrebu ve za razmenu ili prodaju, pokuava se doi do informacija o konkurentskom proizvodu ili tehnologiji proizvodnje zarad ostvarivanja kompetitivne prednosti.
2 Z.Petrovi Piroanac, Ekonomska pijunaa, Draslar partner, Beograd, 2005, str. 9

Koreni

pijunae seu daleko u prolost i pominju se ak i u Bibliji, kada Mojsije alje 12 pijuna da

izvide zemlju Kanaana, obeanu zemlju jevreja. Naravno da su prvi pijunski zadaci bili preteno vojne ili ratne prirode, koji su postavljali osnove za kasnije irenje delatnosti. Kolevka moderne ekonoske obavetajnosti, Francuska, jo u srednjem veku je imala razvijenu obavetajnu mreu koja se nje bavila samo vojnim ve i ekonomskim obavetajnim podacima. Temelje ove slube postavio je kardinal Rielje, a njima se obilato koristio francuski kraljevski sekretar, an Baptist Kolber, koji je slao pijune u Englesku radi

pribavljanja podataka o engleskim zanatima, koji su posle toga razvijani u Francuskoj.

Najvei broj obavetajnih operacija bio je vezan za dravne poslove, mada su i pojedine privatne kompanije unajmljivale pijune za svoje potrebe, i to prvenstveno banke. Jedan od najboljih primera je Rotild. Uoi bitke kod Vaterloa, gde su se sukobili Engleska i Francuska, na Londonskoj berzi je vladala velika nervoza, jer su cene drzavnih akcija zavisile od ishoda bitke. Kada je bitka zavrena, privatni obavetajni agent je Rotildu doneo informaciju o pobedi Engleske. Rotild meutim daje nalog svojim brokerima da krenu sa prodajom akcija. Ostali trgovci, videvi postupak Rotilda, kreu sa nagaanjem da Rotild zna da je Engleska izgubila i da zato prodaje akcije, i kree besomuna prodaja. Svi prodaju akcije i cene vrtoglavo padaju. U jednom trenutku Rotild neprimetno daje znak brokerima da krenu sa kupovinom akcija, i dok svi prodaju on polako kupuje. Kada je otkupio skoro sve stie i zvanino obavetenje o pobedi Engleske i cene strhovito skau, to Rotildu donosi stotinu puta vei profit. Ovim primerom je dato i objanjenje ta je bitna karakteristika ekonomskih obavetajnih podataka, da su to ' tane informacije u tano vreme'. Svoj veliki procvat ekonomska obavetajnost doivljava u vreme industrijalizacije u 19. veku, da bi se do danas njen udeo u ukupnoj obavetajnosti samo poveavao. Pretpostavlja se da se danas preko 60% obavetajnih podataka odnosi na ekonomske podatke ili povezane sa ekonomijom i industrijom. Poto snagu jedne drave, pored vojske, ini i njena industrija ili ekonomija, u ekonomsku pijunau u korist privatnih ekonomskih subjekata ili preduzea se sve vie uvlae dravne obavetajne strukture, da bi svojim domaim ekonomskim subjektima obezbedili pravovremene tane informacije o planovima i namerama konkurencije ili omoguili pristup novim tehnologijama ili tritima. Vojno ratovanje je skoro u potpunosti zamenilo ekonomsko ratovanje, mada se tamo gde nije mogue postii prednost ekonomskim ili obavetajnim putem jo uvek pribegava vojnoj prisili ili ak i klasinom ratu u ime ' viih

ciljeva' ili zatite sopstvenih bezbednosnih interesa. Evidentna je takoe jo jedna stvar, a to je da su zemlje, koje su vojno saveznici, u ekonomskom ratu najljui protivnici. Najbolji primer za to su SAD i Francuska, koje vode bezpotedan rat u ekonomsko-obavetajnoj sferi, u kojem nema granica ni milosti. Sve drave ohrabruju svoje kompanije da dele pribavljene obavetajne podatke izmeu sebe, radi njihove bolje iskorienosti. Takoe je veoma bitno i da sve obavetajne strikture jedne drave deluju sinergistiki, to znai da treba da apsolutno sarauju i da jedna drugoj pomau dostavljanjem informacija i meusobnim konsultacijama, jer se tako postie nekoliko puta vei efekat nego kada bi svaka sluba radila zasebno, ili jo gore da budu konkurencija jedna drugoj.

Zadaci ekonomske obavetajne aktivnosti

Postoje mnoge definicije koje objanjavaju ta su primarni zadaci ekonomske obavetajnosti. Tako recimo profesor Filip Kler sa pariske Sorbone definie etiri funkcije ekonomske obavetajnosti danas:3 1. Ovladavanje (odbrana i promovisanje) naunim i tehnolokim znanjima 2. Detekcija opasnosti i prilika na domaem i spoljnim tritima 3. Kapacitet za definisanje individualnih ili kolektivnih dogovorenih strategija 4. Definisanje strategija uticaja oslanjanjem na akcije Drugi poznavalac ove oblasti, Mikael Zartarian, smatra da ekonomska obavetajnost ima tri velika zadatka: 1. Ovladavanje naunom, tehnolokom i konkurentskom batinom preduzea i njegova zatita 2. Detekcija pretnji i prilika sa kojima moe da se suoi preduzee 3. Ustanovljavanje strategija uticaja u slubi preduzea

3 Z.Petrovi Piroanac, Ekonomska pijunaa, Draslar partner, Beograd, 2005, str. 11

2. Meunarodna ekonomska pijunaa ,, Svi oblici i sve vrste finansijskih, poslovnih, naunih, tehnikih, ekonomskih ili
inenjerskih informacija, ukljuujui obrasce, kompilacije, programerske ureaje, formule, dizajn, prototipove, metode, tehnike, procese, procedure, programe ili kodekse, materijalne i nematerijalne, bez obzira na to kako su sastavljeni ili zapisani, u fizikom, elektronskom, grafikom, fotografskom ili pisanom obliku, predstavljaju poslovnu tajnu''. Ovo je definicija poslovne tajne koju daje ameriki Akt o ekonomskoj pijunai iz 1996. U irem smislu, tajna podrazumeva svaki onaj podatak o jednoj dravi (preduzeu, dravnom organu, drutvenoj organizaciji- stranka, sindikat, udruenje boraca itd.-, raznim ustanovama kao to su instituti, univerziteti, socijalne slube itd.), koji je od bitne vanosti za tu instituciju i ije bi saznanje od strane neovlaenih lica moglo da prouzrokuje konkretne tete kako za tu instituciju i ustanovu tako i za dravu u celini. Prema tome, za jednu zemlju nisu tajni podaci samo vojni, politiki i ekonomski podaci nego i socijalni, kulturni, obrazovni, turistiki, sportski i drugi koji bi mogli posluiti drugoj dravi da lake ostvari svoje odreene ciljeve i nanese tetu dravi o kojoj raspolae takvim podacima. Nema sumnje da se ak i nacionalna bezbednost drava sve manje oslanja na vojnu, a sve vie na ekonomsku mo. Jedna o kljunih promena u svetu je to da na globalnom tritu drave poinju da gube primat, koji od njih preuzimaju tzv. Transnacionalne kompanije, koje postaju kljuni inioci integralnog globalnog sistema4. S obzirom da ove kompanije zahtevaju velike koliine kvalitetnih informacija za svoje potrebe, one poinju da razvijaju sopstvene obavetajne kapacitete, ime se oslobaaju zavisnosti od dravnih institucija te namene. To dovodi i do pomeranja moi sa drava na transnacionalne kompanije. Na osnovu svega to je dosad reeno, poslovna pijunaa bi se mogla definisati kao zbir veoma delikatnih, planiranih i struno izvedenih aktivnosti na pribavljanju poverljivih informacija od koristi za poslovne projekte sopstvenog preduzea, organizacije ili drave ili za zatitu poslovnih interesa istih5. 4 5
Nekovi, S., Predavanja za studente na FIMEK-u, Univezitet Privredna Akademija, Novi Sad, 2010, str. 92 Nekovi, S., Predavanja za studente na FIMEK-u, Univezitet Privredna Akademija, Novi Sad, 2010, str. 89

Da bi smo se blie upoznali sa nainima pristupa poverljivim informacijama, neophodno je utvrditi koje su to informacije koje su najea meta ekonomskih obavetajnih operacija. One su podeljene u pet grupa: finansijske organizacione marketinke tehnike naune Tipovi informacija koji su obino primarna meta jesu: kodovi pristupnih kartica informacije o projektima informacije o cenama i predvianja trita finansijske informacije raunarski izvorni kodovi prototipovi, test materijali informacije o kupcima inenjerski planovi i nacrti hemijske formule biomedicinska istraivanja softver (raunarski programi) Naravno da nisu samo ove informacije meta pijunae, uzima se i proverava svaka informacija koja moe biti od koristi. Da bi se dolo do informacija postoje dva nainalegalni i nelegalni. Svaki od njih ima nekoliko metoda pristupa informacijama.

Legalni naini pristupa informacijama

Opte je poznato da se preko 95% potrebnih informacija u ekonomskoj obavetajnosti moe dobiti i dobija legalnim putem. Postoji vie naina da se do traenih informacija doe bez 8

korienja nelegalnih sredstava ili metoda: Internet predstavlja najlaki i najvie korien nain pronalaenja informacija o ekonomskim subjektima. Prema nekim istraivanjima, izmeu 1990- 1995 je dolo do poveanja ekonomske obavetajne aktivnosti od preko 300%, i za to je kao glavni krivac oznaen internet i informacije koje on prua. Najei nain za dobijanje informacija je putem e-mail-ova, kao i putem raznih upita. Evidentna je stvar da je informatika obrazovanost zaposlenih prilino niska kada se radi o bzebednosti na intenetu. Pristup drutvenim mreama tipa Facebook, Myspace, Twitter ili raznim chat-sobama predstavlja veliku opasnost za svaku kompaniju, jer su zaposleni skloni da u neobaveznim razgovorim ak i potpunim strancima priaju vrlo poverljive stvari. Popularnosti interneta kao nainu za pribavljanje poverljivih informacija doprinosi i anonimnost, koju je mnogo lake ostvariti putem interneta nego u nekim drugim situacijama. Mogunost irokopojasnog- broadband pristupa internetu sa javnih mesta poput biblioteka ili intenet caffea prua velike mogunosti za potpuno anoniman ekonomsko obavetajni rad. Pretraga zaposlenih je uobiajen nain dobijanja informacija. Najee se koristi takozvani ,, fantomski intervju''. Od strane firme A se unajmi trea osoba da bi intervjuisala zaposlene firme B radi navodnog zaposlenja, a u cilju izvlaenja podataka od zaposlenih. S obzirom da ne postoji namera da se intervjuisani zaposli, ova metoda je vrlo neetika, a u nekim situacijama se moe smatrati i pijunskom delatnou. Zajednika ulaganja i spajanja firmi predstavljaju jo jedan nain kako se legalno dolazi do bitnih informacija. Ako zaposleni iz firme A due vreme rade zajedno sa zaposlenim iz firme B, oekivano je da e se vremenom smatrati za partnere, poputaju bezbednosni protokoli i omoguava im se pristup informacijama i tehnologijama. Takoe jo jedna sigurna solucija za dolazak u posed traene tehnologije predstavlja kupovina ili preuzimanje kompanije, ali to je prilino skupo reenje. Konferencije, izlobe, seminari i sajmovi predstavljaju dobro mesto da se u

direktnom kontaktu izvuku vane informacije. Zbog znanja i strunosti, esto su

9

uesnici angaovani od strane kompanija ili vlada radi pribavljanja informacija. Direktne posete su dugo vremena bile vredan izvor informacija iz tehnolokih ili proizvodnih kompanija. Posetioci su obuavani kako da dou do vrednih informacija namernim ulaskom u zabranjene zone, nedozvoljenim fotografisanjem ili postavljanjem pitanja izvan dozvoljenih okvira. Kopanje po smeu predstavlja jo jedan odlian izvor raznih podataka, kao to su baeni dokumenti, zabeleke ili slino. Ovo je sasvim legalno zato to se odbaena stvar ne smatra niijim vlasnitvom. Naravno, ukoliko se kanta za smee nalazi u ograenom prostoru bez dozvole ulaska, onda to predstavlja krivino delo. Iz ovog izvora se esto mogu izvui veoma vredne informacije,

Nelegalni naini pristupa informacijama

Iako predstavljaju samo mali deo ekonomskih obavetajnih podataka, podaci dobijeni na nelegalan nain su esto najvredniji, poto su toliko vani da se do njih ne moe doi legalnim putevima. Najee ih pribavljaju: Organizovani kriminal je postao vrlo est nain za pribavljanje informacija iz preduzea. Globalizacija biznisa je omoguila i neke nove trans-nacionalnih oblike kriminala. Tako se kriminalci ne libe da pritiskom i ucenama na poslovne ljude uu u najvee kompanije, i svojom snagom i moi, koja je esto vea od lokalnih vlasti, predstavljaju veliku opasnost za biznis i industriju6. Nezavisni preduzetnici ukljuuju nezavisne ili slabo povezane osobe u ekonomskoj pijunai. U sutini, radi se o privatnim detektivima koji su unajmljeni od strane kompanija radi pribavljanja informacija koje kompanija unajmljiva smatra potencijalno korisnim za sebe. Ovi ljudi , u zavisnosti od svoje pohlepe za novcem, se ne libe i teih povreda zakona radi pribavljanja traene ,, robe''. Bez obzira ko je lice koje pribavlja informacije, postoje nekoliko naina na koje kompanije ili ak strane vlade pribavljaju informacije:
6 http://www.docstoc.com/docs/35700996/Economic-Espionage-and-Trade-Secrets, 16.05.2010

10

 Zaposleni (insajderi) sa pravom pristupa predstavlaju veliki bezbednosni problem za kompanije. Po nekim istraivanjima, preko 75% ekonomske pijunae se obavlja preko insajdera, osoba koje dolaze iz same firme ili imaju pristup osetljivim podacima. Naravno, postoji odreen broj ljudi koji nenamerno odaju tajne koje ne bi smeli. Odreen broj informacija se odaje prilikom neobaveznih askanja uz pie posle posla, kada panja poputa i ljudi su skloniji da kau vie nego to bi smeli. Takoe se koristi izmamljivanje informacija od strane obuenih profesionalaca, koji na posredan i vet nain zbunuju rtvu i navode je da oda stvari koje inae ne bi. Ovo se naziva socijalni inenjering, i iako samo po sebi nije krivino delo, moe biti uvod u dalja krivina dela. Infiltracija meu zaposlene predstavlja dobar nain za pijunau. Poto se bez veih tekoa u velikom broju sluajeva moe ui unutar subjekta pijunae pomou falsifikovanih-lanih dokumenata, ovim pristupom je stepen uspeha pijunae drastino povean. Regrutacija zaposlenih je jedan od najefikasnijih naina pijunae. Jednom kada se insjader ili ,,krtica'' regrutuje pomou mita ili nekog drugog naina, moe mu se traiti posebna vrsta informacija, a ne sve na ta naie. Sakuplja informacija ne treba da bude fokusiran na izvrne direktore ili istraivae, ve e se mnogo vie postii regrutacijom nieg osoblja, kao to su sekretarice, raunarski tehniari ili ak i osoblje odravanja. Ovde postoje dve prednosti: nii nivoi zaposlenih su mnogo manje sumnjivi, a esto imaju vei pristup informacijama, i njihova cena moe biti mnogo nia, a volja za saradnjom mnogo vea nego recimo generalnog menadera. Ovaj nain pijunae je prilino lak, jer jedan broj zaposlenih i na svoju ruku krade informacije radi dalje prodaje, dok su drugi nezadovoljni odnosom prema njima i kao stvoreni za ovakvu vrstu saradnje. Kompjuterski upadi predstavljaju jo jedan, veoma est, nain za pribavljanje informacija. S obzirom da se raunari sve vie koriste za obradu i skladitenje podataka, sve je vei broj ,, upada'' u sisteme korporacija radi nelegalnog pribavljanja informacija. Dok jedan broj takozvanih hakera radi ovo iz istog sporta ili mrnje 11

prema globalizaciji ili multinacionalnim kompanijama, postoje i profesionalci koji kradu informacije radi prodaje na crnom tritu. I konkurentske kompanije i obavetajne slube unajmljuju ovakve profesionalce radi provaljivanja u tue informacione sisteme. Rauna se da je preko 90% kompanija bilo bar jednom rtva upada u informacioni sistem, dok su direktni gubici samo u 2002 godini iznosili preko 170.000.000 dolara zbog krae informacija7. Provale i krae predstavljaju tradicionalan nain za pribavljannje obavetajnih podataka. Iako se u veini sluajeva radi o fizikoj krai dokumenata, prilikom koje se oni otuuju, moe se desiti da provalnik samo fotografie ili umnoi traeni dokument, tako da rtva i ne zna da je pokradena i normalno nastavlja rad na projektu, to konkurenciji omoguava praenje razvoja i dalje informacije. Ovaj nain je obino povezan sa ostalim nainima ekonomskog obavetavanja. Elektronski nadzor se sve vie koristi kako tehnika napreduje, poto je mogue izdvojiti jedan glas izmeu hiljada na stadionu ili prislukivati mobilni telefon rtve. Dok je ranije ova oprema bila ekskluzivitet dravnih obavetajnih slubi, danas je mogue za malo novca kupiti najkvalitetniju opremu za prislukivanje i nadzor. Kao to se vidi, irok je dijapazon sredstava i tehnika za dolaenje do informacija. Neke su legalne, neke ne ali s obzirom na estinu dananje trine utakmice, ne treba se zavaravati da svaka kompanija kojoj su potrebne informacije nee pribei svakom nainu da bi dola do njih, bio on legalan ili ne. Tradicionalne trine utakmice se pretvaraju u prave ratove, i tu cilj opravdava svako sredstvo, te svaka kompanija mora da misli prvenstveno na sopstvenu bezbednost.

Zatita od pijunae

Zatita poverljivih podataka od pijunae ili krae je kritino vana za organizacije koje ele da zadre svoju konkurentnost i nadmo na tritu. Rauna se da preko 70% vrednosti tipinog malog ili srednjeg preduzea predstavljaju njegovi intelektualni resursi- znanje,
7 http://www.docstoc.com/docs/35700996/Economic-Espionage-and-Trade-Secrets, 16.05.2010

12

tehnologije, zaposleni ili know-how, ali koliko zaposlenih zaista zna i razume ta je to poslovna tajna8 ? Svaka kompanija koja razmilja ,, korak unapred'' bi trebalo da oformi poseban tim koji e se baviti integracijom i upravljanjen trima stubovima tradicionalne bezbednosti: fizikom bezbednou, IT bezbednou i upravljanjem rizicima. Naravno, da bi kompanija izbegla da bude rtva ekonomske pijunae, moraju se preduzeti tri obavezna koraka: Identifikovanje poslovne tajne predstavlja prvi vaan korak u zatiti od ekonomske pijunae. Jer da bi se poslovna tajna mogla tititi, mora se prvo prepoznat i dokumentovati. Tek kada se proceni njena trina vrednost, mogue je preduzeti korake radi kreiranja programa njene zatite, to nije uvek lako. Veliki deo problema je to to veina zaposlenih ne ume da prepozna ta bi moglo predstavljati poslovnu tajnu. Osetljivi delovi, kao to su know-how i nove tehnologije su veoma ranive prema krai. Poslovna tajna koja nije dokumentovana je jo uvek ovde, ali je nezatiena. Zato je zadatak tima za zatitu da razvije i primeni tehnike i postupke koji omoguavaju zaposlenima da prepoznaju poslovnu tajnu i aktivnije uestvuju u njenom upravljanju i uvanju. Upravljanje rizicima ili preduzimanje razumnih mera da bi se izbeglo pijuniranje. S obzirom da se mnogo poslovnih tajni preduzea moe nai u linim raunarima zaposlenih, elektronskim porukama ili raznim internim dokumenima, tim zaduen za bezbednost mora da razume kao se poslovne tajne upotrebljavaju, kako im se pristupa, kako se unose i iznose iz kompanije. Kada potpuno ovladaju putanjama poslovnih tajni, mogu kreirati sistem koji e klasifikovati, arhivirati ili unitavati iskoriene poslovne tajne bez bojazni da e one da padnu u pogrene ruke. Naravno, da bi se ovo postiglo, tim mora imati neogranien pristup tajnama i sistemu, to znai da u njemu moraju biti ljudi od vrhunskog poverenja. Obuka zaposlenih kako da uvaju poslovnu tajnu. uvanje poslovne tajne je od vitalnog znaaja za ekonomsku stabilnost preduzea. Bez jasnog i kvalitetnog plana o uvanju poslovnih tajni postoji rizik da zaposleni, koji naputaju kompaniju, svesno ili nesvesno sa sobom ponesu veoma vane poslovne tajne. Naknadno dokazivanje 8
S.Fink. Sticky fingers : managing the global risk of economic espionage, USA, 2005, str. 223

13

odgovornosti je teko, a posledice po kompaniju mogu biti ponekad katastrofalne, a po pravilu veoma skupe. Zato je mnogo jednostavnije i efikasnije da se poslovna tajna jasno identifikuje, a zaposlenima jasno predoi njena vanost i vrednost. Jednom kada su pravilno informisani, zaposleni poklanjaju mnogo veu panju uvanju poslovne tajne. Naravno, ne treba zapostaviti ni ostale komponente, kao to je fizika bezbednost podataka preduzea, kao i IT zatita, jer su tu rizici mnogo apstraktniji za veinu zaposlenih koji ne razumeju funkcionisanje informacionih sistema, a jedan kvalitatn profesionalac moe napraviti veu tetu nego grupa lopova koja fiziki upadne u kompaniju. Naravno, bezbednosni tim jeste odgovoran za pravljenje kvlitetnoih i primanljivih programa zatite, ali je odgovornost svih zaposlenih da te programe primenjuju, da bi se osigurala nihova uspena primena. Tako se na radnim mestima razvija jedna opta kultura bezbednosti, gde je svako upoznat sa time koja je to poslovna tajna kojom raspolae i kakva je njgova odgovornost u odnosu na nju. Naravno, jednom napravljen i implementiran program nije garant sigurnosti, ve se on mora stalno prilagoavati, a zaposleni neprestano uiti i trenirati bezbednosnoj kulturi.

3.kole ekonomske pijunae

Do sada smo spominjali opte principe ekonomske pijunae i zatite od pijunae. Meutim , sve velike ekonomije su razvile svoje posebne sisteme ekonomske pijunae, ili ak i posebne kole za obuku ekonomskih obavetajaca, takozvane ,,kole za ekonomsko ratovanje''. Pogledaemo pojedinano pristupe ovom segmentu od strane nekoliko vodeih drava.

14

Sjedinjene amerike drave Kao jedina stvarna supersila, u vojnom i ekonomskom smislu, Amerika je tokom celog 20. veka prednjaila u domenu ekonomske pijunae. Naravno, poto su amerike firme vodee u tehnolokim pronalascima, uvek je prisutna realna opasnost od pijunae, koja se svakodnevno deava. Veliki problem u ovome predstavlja amerika transparenstnost, koja omoguava strnim obavetajnim elementima da skoro 90% traenih informacija dobiju iz legalnih izvora, bez korienja nelegalnih naina. Meta su kako civilne, tako i vojne tehnologije, a pijuniraju svi, bez razlike, kako neprijatelji tako i saveznici. Prisutnost pijunae amerikih kompanija je tolika, da se rauna da SAD godinje gube izmeu 100 i 250 milijardi dolara9 zbog konkurentskih pijunskih aktivnosti. Za vreme takozvanog ,,hladnog rata'' protiv SSSR-a amerika obavetajna delatnost je bila usmerena preteno na vojne kapacitete i tehnologije, da bi se u vremenu posle toga polako prebacivala u sferu ekonomske pijunae. Prilian zaokret u tome predstavlja pobeda Bila Klintona na predsednikim izborima 1992. On formira Nacionalni Ekonomski Savet, ija je pretena uloga poboljanje kompetitivnosti u amerikoj trgovini i privredi10. Panja se usmerava na razvijajua nova trita, a prikupljanje ekonomskih podataka postaje jedan od najvanijih zadataka obavetajnih slubi. Ohrabruju se kompanije da dobijene obavetajne podatke dele izmeu sebe radi sveukupnog poboljanja kompetitivnosti, dok CIA izdaje Dnevni brifing ekonomske pijunae, u kojem su sadrani podaci dobijeni ekonomskom pijunaom. Jo jedna stvar koju amerika vlada sprovodi je agresivno lobiranje kod stranih drava u korist amerikih kompanija, radi dobijanja unosnih poslova. Kao krajnje sredstvo se upotrebljava vojna mo, tamo gde druga sredstva zakau. Problem koji postoji u amerikoj privredi jeste kultura, koja forsira individualizam, tako da se esto razilaze lini i dravni ciljevi, to oteava postizanje jedinstvenih ciljeva. U poslu ekonomske pijunae su ukljuene sve obavetajne strukture: CIA, NSA, vojne agencije, pijunski sateliti vojske, kao i sistemi za prislukivanje kao to je Echelon. Preko ovih visokotehnoloih vlada SAD-a svakog dana skuplja i analizira milijarde informacija, iz kojih se izdvajaju bitne i kao takve dostavljaju kompanijama koje bi mogle imati koristi od njih.
9 Z.Petrovi Piroanac, Ekonomska pijunaa, Draslar partner, Beograd, 2005, str. 94 10 Z.Petrovi Piroanac, Ekonomska pijunaa, Draslar partner, Beograd, 2005, str. 38

15

Japan Japan po mnogo emu predstavlja specifinost u ekonomskoj pijunai. Zemlja koja je iz II svetskog rata izala razorena, sa ogromnim gubicima i dve atomske bombe baene na nju, brzo se izdigla i poela da predstavlja ozbiljnog igraa na svetskoj ekonomskoj sceni. Glavne razloge ovome treba traiti u nekoliko specifinosti. Japan je totalno drugaija zemlja od zapadnih drava. Udaljenost od ostalih drava, poseban jezik i kultura samo su neki od njih. U Japanu je oduvek prisutan visok patriotizam, a japanska elita je na vreme shvatila da je jedini put oporavka Japana- ekonomski oporavak zemlje. Japanski menadment ima jedinstven pristup upravljanju preduzeima, gde se svaki zaposleni osea kao deo porodice i apsolutno je lojalan jednoj zajednikoj ideji- osvajanju svetskog trita. U Japanu su isprepletani mnogobrojni inioci ekonomskog razvoja zemlje: MITI (Ministarstvo za meunarodnu trgovinu i industriju), JETRO (Japanska spoljno trgovinska organizacija), kao i najvee kompanije, sindikalne organizacije i obavetajne slube. Dve osnovne odlike japanske ekonomske pijunae jesu:

1. Intenzivno korienje informacija u ofanzivnoj politici industrijskog razvoja, kao i

pristup konkurentskim saznanjima

2. Dinamino upravljanje tajnama uz jasno oznaavanje strategijskih tajni koje se tite

po svaku cenu od ostalih drava.

Osnovu ini deljivost informacija, koja je sveprisutna, jer doprinosi zajednikim ciljevima. Takoe se velika panja poklanja uticajnosti u svetu, lobiranju, a za ekonomsko obavetajca se koristi svaki Japanac u bilo kojoj zemlji u svetu koji moe da bude od koristi. Japanska Macuita kola za biznis i menadment , u kojoj se koluje poslovna elita Japana, i koja predstavlja najbolju ustanovu te vrste, garantuje Japanu dugoronu prednost na polju ekonomske obavetajnosti, jer kvalitetan kadar, uz kulturu jedinstva i zajednikog cilja, je siguran garant za to.

16

Francuska Francuska je prva u svetu osnovala kolu za obuavanje ekonomskih obavetajaca, nazvavi je kola za ekonomsko ratovanje.Francuzi imaju nakoliko stotina agenata angaovanih u industrijskoj pijunai u korist drave, koje zovu Generali spoljne bezbednosti. Oni su jedina drava koja u ekonomskom obavetajnom ratu nema problema da se zameri ak i SAD-u, od kojih svi zaziru. Osnova francuske ekonomske pijunae je ekonomska odbrana zemlje. Kompanijama se daje velika autonomija, a istovremeno se stimuliu da razmenjuju iskustva i podatke zarad zajednikog napretka, kao i stvaraje zajednikih informacionih mrea. Predstavljaju glavnog obavetajnog protivnika za SAD u Evropi. Glavna sluba je DGSE (Generalna direkcija spoljne bezbednosti).

Izrael Glavna institucija ekonomske pijunae je LAKAM (Kancelarija za specijalne zadatke), to je pandan za pijunske zadatke. Iako saveznici SAD-a, ne libe se pijunskih operacija protiv njih. Najvei uspeh predstavlja kraa obogaenog uranijuma od SAD-a, to im je omoguilo da razviju sopstveno nuklearno naoruanje, koje je glavni garant opstanka drave Izrael meu neprijateljskim arapskim dravama. Naroito kradu vojnu tehnologiju.

Kina Predstavlja narastajuu ekonomsku i obavetajnu snagu. Uz mreu od preko 70.000 ljudi ukljuenih u obavetajni rad pod okriljem ISTIC (Institut za naunu i tehnoloku informaciju Kine). Poslednjih deset godina pijuniraju posebno SAD, i to u sferi visokih tehnologija poput raunarskih i kosmikih. Poseban sluaj je ubacivanje agenta u Los Alamos, ameriku laboratoriju za razvoj nuklearnog oruja, to se do tada smatralo nemoguim. Veliki problem predstavlja kineska piraterija poznatih robnih marki, ime se kri pravo intelektualne svojine.

17

Da bi naterali kineze da potuju meunarodne zakone, primili su Kinu u STO (Svetsku trgovinsku organizaciju), ali to nije reilo problem, koji je sveprisutan zahvaljujui prvenstveno odlinoj obavetajnoj slubi, koja je sposobna da pribavi informacije o bukvalnom svakom proizvodu koji zanima kinesku privredu.

4.Zatita zemalja u tranziciji

Za razliku od ekonomski razvijenih drava, kod zemalja u razvoju, posebno u zemljama u tranziciji, kao to je i naa, ekonomska pijunaa je, s jedne strane, meu preduzeima i preduzetnicima veoma malo poznata, dok je sa druge strane omraena, jer kod mnogih jo uvek podstie negativne konotacije povezane sa radom dravnih/vladinih klasinih obavetajno-bezbednosnih slubi iz prolosti, kao i danas11. Zemlje u tranziciji su manje ili vie tehnoloki zaostalije u odnosu na razvijene zemlje, to uslovljava poseban pristup njihovoj pijunai. Svaki vid pijunae se vri radi sticanja odreene prednosti nad konkurencijom, dok kod zemalja u razvoju i tranzicionih zemalja ona ima i ulogu vrenja pritiska radi ostvarivanja ciljeva drava ili njihovih kompanija. Moglo bi se rei da na globalizovanom svetskom tritu vladaju zakoni pravog ekonomskog ratovanja, gde, po pravilu, velike svetske sile, odnosno njihove transnacionalne korporacije, gutaju male i nedovoljno razvijene zemlje12. Neretko se pribegava i pravom ratu, koji se vodi klasinim ubojnim sredstvima. Najee se radi o vojnim intervencijama, koje se pravdaju ztitom sopstvenih interesa, kojima se dodaju razlozi tipa zatite demokratije, spreavanja humanitarnih katastrofa itd. Pokazalo se da je vrlo efikasno koristiti graanske ratove zarad ostvarivanaj ciljeva, jer su mnogo jeftiniji od klasinog ratovanja, a nema rtava meu 11 Nekovi, S., Predavanja za studente na FIMEK-u, Univezitet Privredna Akademija, Novi Sad, 2010,
str. 92

12 Nekovi, S., Predavanja za studente na FIMEK-u, Univezitet Privredna Akademija, Novi Sad, 2010,
str. 19

18

sopstvenim narodom, ve ginu pripadnici takozvanih ,, paravojski ''. Ovakav vid ratovanja primenjuje SAD u sklopu svoje koncepcije rat po nioj ceni. Koriste se sukobi niskih intenziteta, poput nedavnih ratova na Blakanu, gde se finansira jedna strana, koja e nakon pobede da obezbedi ostvarivanje ciljeva finansijera. Da bi se jo vie smanjili trokovi ratovanja, oni se dele na vie uesnika, koji nisu zvanino u ratu, ali novano potpomau jednu stranu zarad sopstvenih interesa. Drugi, veoma efikasan metod ekonomskog ratovanja, predstavljaju sankcije. Sankcije mogu biti razne prema sadraju: verske, politike, sportske, ekonomske, vojne itd. Najznaajnije su ekonomske, vojne i politike sankcije. Sankcije mogu biti uvedene od strane pojedinih drava ili meunarodnih institucija, kao to su bile sankcije protiv SR Jugoslavije, koje je uveo Savet bezbednosti UN 1991 godine. Sve sankcije se preduzimaju u cilju izolacije i slabljenja ciljane drave, da bi se oslabila privreda i onemoguilo funkcionisanje politikog sistema i drutvene delatnosti. Ovim se direktno slabi sposobnost drave za ratovanje, dok se druga strana indirektno ili ak direktno pomae, tako da se ovim moe uticati na ishod rata, jer su one podrka onoj strani u ratu koja ima naklonost velikih sila. Naravno da sankcije mogu biti upotrebeljene i protiv drava koje nisu krive, a sve zarad postizanja globalnih ciljeva. Izlino je rei da u ovakvim prilikama najvie trpi civilno stanovnitvo. Razlozi za uvoenje sankcija, osim rata, mogu biti i suprotstavljanje uvoenju carinskih ili drugih propisa koje propisuju meunarodne isnstitucije, kao i mehanizam jednostranih barijera u svetskoj trgovini. One mogu biti nametnute od strane jedne zemlje, grupe zemalja ili interesnih grupacija, koje imaju uticaja na lanove Saveta bezbednosti UN, tako da Organizacija UN postaje instrument u rukama svetskih sila. Iako sankcije predtsavljaju prvenstveno kaznenu meru, koja ima za cilj da ekonomski oslabi pogoenu dravu, ima primera da se pribegava i tzv pozitivnim sankcijama, kada se eli neka zemlja nagraditi ili pozitivnim ekonomskim uticajem privoleti na saradnju.

19

NEGATIVNE SANKCIJE Trgovina embargo bojkot poveanje carinskih tarifa diskriminacijske carine/nepovoljno/ oduzimanje statusa najpovlaenije nacije crna lista kvote za uvoz i izvoz damping spreavanje kupovine pretnje gore navedenim Kapital zamrzavanje aktive kontrola uvoza i zvoza uskraivanje pomoi oduzimanje vasnitva nad svojinom taksacija/nepovoljno/ odlaganje dugova me.org. pretnja gore navedenim

POZITIVNE SANKCIJE Trgovina uvozne olakice/povoljno/ obezbeivanje statusa najpovlaenije nacije smanjivanje carinskih tarifa neposredna kupovina subvencije za uvoz i izvoz produavanje licence za uvoz i izvoz obeanja gore navedenog Kapital obezbeivanje pomoi garancije za ulaganja podsticanje posebnog uvoza ili izvoza kapitala taksacija/povoljno/ obeanja gore navedenog

Krajnje su razliiti razlozi za uvoenje sankcija protiv pojedinih zemalja. Takvi su bili uvoenje rasistiih zakona i reima aparthejda ( Juna Afrika), savez sa drugom velikom silom koja se proglasi pretnjom po nacionalne interese ili neprihvatljivost unutranjeg ureenja ( Kuba), agresija na susednu zemlju ( Irak), neprihvatanje izabranog predsednika ( Haiti), sumnja na posedovanje nuklearnog ili henmijskog oruja ( Irak, S.Koreja, Iran), suprostravljanje nasilnoj secesiji dela svoje teritorije ili navodno krenje ljudskih prava( SFRJ i SR Jugoslavija)13. Ovo su samo neki od razloga koji mogu biti korieni kao izgovor za uvoenje sankcija nekoj dravi. Takoe je vrlo prisutna instrumentalizacija raznih meunarodnih institucija, globalnog ili lokalnog karaktera, koja ide ak do zloupotrebe 13 Nekovi, S., Predavanja za studente na FIMEK-u, Univezitet Privredna Akademija, Novi Sad, 2010,
str. 27

20

humanitarnih organizacija, koje se koriste radi doturanja oruja i municije jednoj strani, ili radi stvaranja slike navodnih humanitarnih katastrofa, koje bi opravdale vojne intervencije na suverene drave. Osim ekonomskog ratovanja na nivou i od strane drava, poslednjih godina se sve vie u prvi plan namee jedan drugi inilac ekonomskog rata protiv tranzicionih zemalja, a to su transnacionalne kompanije. One svoju globalnu mo ostvaruju putem kontrole tri najznaajnija trita: trita roba i usluga, finansijskog trita i trita informacija14, koje polako poinje da bude najvanije od ova tri. Takoe, znaajan deo izvoza tranzicionih zemalja, kao i veliki broj radnih mesta zavisi upravo od ovih kompanija. Zato je veoma bitno da drave imaju to vie podataka o ovim kompanijama koje posluju kod njih, da bi u eventualnim pregovorima mogle da zauzmu pravilnu poziciju. Nedostatak informacija je napravio problem Indiji, koja je precenila svoje pregovarake pozicije sa Coca-colom i IBM-om, koji su otili sa trita Indije, nanevi time ekonomiji Indije mnogo veu tetu nego to su pretrpeli sami. Zbog toga tranzicione zemlje treba maksimalno da iskoriste svoje pregovarake pozicije, da sklopljeni ugovori budu na obostranu korist: kompanija dobija trite, a drava radna mesta i mogunost da obui kvalitetan kadar, kao i da dobije dodatne investicije u vidu projekata za zatitu ivotne sredine i slino. Veliki problem za sve tranzicione zemlje predstavlja sam proces globalizacije svetske privrede, jer on slui kreiranju ekonomske politike savremene drave15. To se naroito odnosi na male zemlje ili one u razvoju, poto njih prisiljavaju da se prilagode razvijenim zemljama, obimom i tempom proizvodnje. Dananji ekonomski poredak je posledica globalizacije privrede, a naroito finansijskih trita. Meunarodne finansijske institucije predstavljaju osnovu svetskog ekonomskog poretka, kao to su MMF (Meunarodni monetarni fond), SB (Svetska banka), STO (Svetska trgovinska organizacija). Sve njihove odluke se donose glasanjem, a broj glasova svakog lana je uslovljen kvotama u MMF-u ili brojem akcija u SB-u. Poto najvei imaju najvie glasova, a najvea je SAD, lako se moe zakljuiti ijim ciljevima se podreuje politika navedenih institucija. Svetska banka je odreena za dugoronu finansijsku pomo dravama u razvoju, i daje kredite za razvoj, dok je MMF 14 Nekovi, S., Predavanja za studente na FIMEK-u, Univezitet Privredna Akademija, Novi Sad, 2010,
str. 29

15 Nekovi, S., Predavanja za studente na FIMEK-u, Univezitet Privredna Akademija, Novi Sad, 2010,
str. 97

21

institucija ija je uloga kratkorona pomo dravama za prevazilaenje platno-bilansnih problema i stabilnost kursa valuta. MMF kao uslov za davanje kredita uvek trai od drava da uspostave ravnoteu platnog bilansa u zemlji, da se ogranii javna potronja i da se povea fiskalna disciplina. Ovo uvek dovodi do pada proizvodnje i standarda graana. Paradoksalna stvar je da je svaka tranziciona zemlja, koja je prihvatila savete MMF-a, reforme zavrila sa mnogo veim problemima nego to ih je poela (Argentina), dok su drave koje nisu htele da primene tzv. ,,ok terapiju'', koju predlae MMF, uspevale da ree svoje probleme i da poveaju proizvodnju i razvoj. Njavea opasnost od MMF-a je u tome to drave , mahom u tranziciji, prihvatanjem uslova za dobijanje kredita, padaju u duniko ropstvo, kada je nemogue servisirati dugove prema kreditorima u inostranstvu, jer iznos dugova viestruko nadmauje vrednost izvoza drave. MMF je osnovan sa ciljem pomoi nerazvijenim i dravama u tranziciji, ali je kasnije potpao pod uticaj najjaih lanova, i umesto da brine o razvoju tranzicionih zemalja, osnovna stvar je da se zatite interesi kreditora, bez obzira na stanje korisnika kredita. Svim dravama je propisivan isti program oporavka i reformi, koje nigde nisu dale rezultate, ve u po pravilu gurnule zemlje u dugogodinje ekonomske probleme ili ak duniko ropstvo. Svako ko eli kredit od MMF-a mora da prihvati paket reformi, koje onemoguavaju zemljama u tranziciji da koriste mere zatite domaeg trita i proizvodnje, to dovodi do unitavanja privrede konkurencijom transnacionalnih kompanija. Drava ne moe da servisira svoje dugove, onda MMF dalju finansijsku pomo uslovljava privatizacijom preduzea, koja bivaju kupljena od strane najveih korporacija, to dovodi do gubitka velikog broja poslovnih tajni preduzea prostom akvizicijom. Iz preostalih preduzea se isisavaju kvalitetni kadrovi, kojima se nude bolji uslovi za rad i zarade. To dovodi do jo veeg pada kvaliteta u proizvodnji, gubi se trina utakmica, preduzea se zatvaraju i nezaposlenost raste. Praksa je pokazala da su tranzicione zemlje, koje su odbile reforme MMF-a najbolje prole. Primer je Slovenija, koja je u startu odbila pomo i danas predstavlja najbolje stojeu bivu tranzicionu zemlju. Poljska je 1994 prekinula sa reformama po nalogu MMF-a, a Rusija 1998, i obe su posle toga ostvarile privredni rast suprotno najavama strunjaka iz MMF-a.

22

5.Zakljuak

Nema sumnje da ekonomska obavetajna aktivnost predstavlja veliki izazov za zemlje u tranziciji, u nekim sluajevima i veliku opasnost. Zbog toga je potrebno da se dobro odrede strateki ciljevi u ovoj oblasti, i da se na njihovom ostvarivanju postigne pun konsenzus svih relevantnih inilaca, kao to su dravni organi, obavetajne slube i ekonomski inioci drave. Jedna od kljunih stvari u kojoj tranzicione zemlje mogu ostvariti kompetitivnost sa velikim igarima jeste ba ekonomska obavetajnost, zahvaljujui dobrim obrazovnim ustanovama i iskusnim obavetajnim slubama, ali iza toga mora da stane prvenstveno drava sa svojim kapacitetima, da se donese jasna strategija dugoronog razvoja, i da se se odrede prioritetni ciljevi unutranje i spoljne politike. Ekonomska obavetajnost postaje primarna funkcija kako zvaninih dravnih organa, kao to su ambasadori ili konzuli, tako i obavetajnih elemenata. Tu drava mora jasno da odredi svoje ciljeve i da radi na njihovom punom ostvarivanju, da bi u sve veoj i otrijoj trinoj utakmici mogla da izbori sopstveno mesto zarad kompetitivnosti sa jaim igraima na globalnom tritu. Slepo prihvatanje uslova koje odreuju meunarodne institucije, zarad navodnih ,,reformi'', moe dravu skuplje kotati nego da se osloni na sopstvene snage i posle par godina krize ostvari zdrav privredni rast. Treba uvek imati na umu da su meunarodne institucije odavno izgubile ulogu koja im je prvobitno bila namenjena, a to je pomo zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. Danas su one servis najjaih privreda sveta, ukljuujui tu i transnacionalne kompanije,koje slue da bi manjim i slabijim dravama nametale trine uslove koji pogoduju samo jakim i razvijenim privredama. Ovim putem se tranzicione zemlje u startu onemoguavaju za trinu utakmicu, pretvarajui se na taj nain u moderne kolonije i isto trite za privrede razvijenih. Jedno od moguih reenja bi bilo da se meunarodna finansijska pomo koristi prvenstveno za osnaivanje i reformu institucija zemalja u tranziciji, koje bi posle teret tekih ekonomskih reformi mogle da iznesu same, bez dozvoljavanja preteranog uplitanja stranih institucija. Takoe je potrebno da tranzicione zemlje prvenstveno ulau u obrazovanje. Ve je spomenuto da informacija postaje jedan od kljunih resursa privrede, a u budunosti e se to samo poveavati, jer znanje u ljudski resursi predstavljaju jedan od najvanijih inilaca razvijenih privreda. Opasnost za zemlje u tranziciji je i odliv mladih, kvalitetnih i kolovanih strunjaka, 23

ime privreda zemlje gubi dvostruko: prvo to kolovanje kvalitetnih strunjaka mnogo kota, a posle toga jer ti strunjaci ne doprinose ekonomiji sopstvene zemlje ve neko drugi dobija vrhunski ljudski resurs bez ulaganja. Isto tako se mora obratiti panja na privatizaciju kljunih preduzea u dravi, kao to su telekomunikaciona, elektromrea ili transportna. Poklanjanje sopstvenih zatienih kanala komunikacije na upravljanje stranoj kompaniji znai omoguiti sopstveno pijuniranje bez napora, to ni jedna drava ne sme sebi da dozvoli. Zato se mora napraviti balans izmeu onoga to se mora prihvatiti zarad interesa drave, a ta predstavlja samo oigledan interes neke svetske sile ili kompanije, koje se,sa kvalitetnim diplomatskim i ekonomskim kadrom koji vodi pregovore, moe reiti i odbijanjem ili deliminim prihvatanjem bez opasnosti od izazivanja tete po interese drave.

24

Literatura:

1. Nekovi,S., Ekonomska diplomatija i socijalna ekologija kao post

moderne obrazovne discipline, Beograd: CESNA B, 2009

2. Nekovi,S., Poslovna diplomatija u procesu decentralizacije i

regionalizacije kao nacionalni interes Republike Srbije, Kragujevac: CESNA B, Grad Kragujevac, Ekonomski fakultet, 2009
3. Nekovi,S., Ekoloki menadment, Beograd : Visoka kola za poslovnu

ekonomiju i preduzetnitvo, 2010

4. Nekovi, S., Ekologija i upravljanje ivotnom sredinom, Banja Luka:

Univerzitet APEIRON, CESNA B, 2009

5. Nekovi, S., Predavanja za studente na FIMEK-u, Univezitet Privredna

Akademija, Novi Sad, 2010

6. Petrovi, Z.P., Ekonomska pijunaa, Beograd: Draslar partner, 2005 7. http://www.docstoc.com/docs/35700996/Economic-Espionage-and-TradeSecrets, 16.05.2010 8. www.fas.org/irp/threat/handbook/economic.pdf 18.05.2010

25

26