Vjerovanje Cetvorice Imama

Vjerovanje etvorice imma Muhammed el-Humejjis
1


2


3

VJEROVANJE
ETVORICE IMMA
Muhammed ibn 'AbdurRahmn el-Humejjis

Plav, Sandak
ewwl 1432. hidretske
septembar 2011. godine


4

Izdava:
''K e l i m e t u l H a qq''
Plav, Sandak
www.kelimetul-haqq.com
www.kelimetul-haqq.org
kelimetul_haqq@hotmail.com

Autor:
Muhammed ibn AbdurRahmn el-Humejjis

Prijevod, prelom i lektura teksta:
Eb Ahmed

Unos teksta
Eb Hafsa

Dizajn korice:
Eb Merjem

tampa:
''K e l i m e t u l H a qq''

V A N A N A P O M E N A !

Svako kopiranje i umnoavanje ove knjige
ili bilo kojeg njenog dijela
bez odobrenja izdavaa je veoma
pohvaljeno i preporuljivo


5

Rekao je Allhov Poslanik
Muhammed, sallallhu 'alejhi we sellem:

''Najvrijedniji dihd je rei rije istine pred nepravednim vla-
darem.''
1

''Prvak ehd je Hamza, a potom ovjek koji doe nepraved-
nom vladaru, kae mu istinu u lice, pa ga vladar ubije.''
2

''Neka nikoga od vas ne sprijei strah od ljudi da kae istinu
kada je vidi ili bude njen svjedok, jer mu rije istine nee
pribliiti as smrti, niti mu umanjiti nafaku.''
3

1
hadth biljee Eb Dwd, et-Tirmidh i Ibn Mde u svojim ''Sunenima'' od
Eb Se'da el-Hudrija i Eb Umme el-Bahilija
2
hadth biljei Hkim od Dbir ibn 'Abdullha
3
hadth biljei imm Ahmed u svome ''Musnedu'' od Eb Se'da el-Hudrija


6


7

AUTOROV UVOD
Zaista sva zahvala pripada Allhu, Kojeg hvalimo, od
Koga pomo, uputu i oprosta traimo. Utjeemo se Allhu
od zla naih dua i od zla naih loih djela. Koga Allh uputi
nema onoga ko ga moe u zabludu odvesti, a koga On u
zabludi ostavi nema onoga ko e ga uputiti. Svjedoim da
nema boanstva vrijednog oboavanja izuzev Allha jedinog
i svjedoim da je Muhammed Njegov rob i Njegov poslanik.
!!., _.] `.., 1. < _> ..!1. _. | .. .l`..
''O vjernici, bojte se Allha istinskom bogobojaznou i
umirite samo kao muslimani!''
4

!!., '_!.l 1. `>`, _.] _>1l> _. _. :.> _l> !.. !>
, !,.. l> ,. ,!. 1. < _.] l,!.. ., l>
| < l >,l. !,,
''O ljudi, bojte se Gospodara svoga Koji vas od jednog
ovjeka stvara, a od njega je i enu njegovu stvorio i od
njih dvoje mnoge mukarce i ene rasijao. I Allha se
bojte, ijim imenom jedni druge molite i rodbinske
veze ne kidajte, jer Allh, zaista, stalno nad vama bdi.''
5

4
sra lu 'Imrn, 102. jet.
5
sra en-Nis', 1. jet.


8

!!., _.] `.., 1. < l .,.. _ _l`.`, >l _>l..s
-, >l >,.: _. _L`, < .`]. .1 ! !.,Ls
''O vjernici, bojte se Allha i govorite istinit govor, pa e
On vaa djela popraviti i grijehe vam oprostiti. A onaj
ko se Allhu i Njegovom Poslaniku bude pokoravao
postii e ono to bude elio.''
6

A potom: Prionuvi na obimno istraivanje radi postiza-
nja doktorata iz oblasti usulud-dna u vezi vjerovanja imma
Eb Hanfe, Allh mu se Uzvieni smilovao, takoer sam uk-
ljuio, u jednom kraem vidu, 'aqdu (preostala) tri imma:
Mlika, fi'ija i Ahmeda.
Zatim su neki ugledni ljudi zatraili da (detaljnije) obra-
tim panju i na vjerovanje ova tri imma, da bih time komp-
letirao spominjanje vjerovanja (sva) etiri imma. Osjetio
sam da bih trebao uraditi ono to su mi predloili u pogledu
uvoda u moje istraivanje, kao i dodati ono to sam namjera-
vao o vjerovanju imma Eb Hanfe u vezi tewhda, qadera,
ashb i njegovog stava prema 'ilmul-kelmu (teologike re-
torike).
Molim Allha da ovo djelo uini iskreno za Njegovo ple-
menito Lice i da uini da se svi mi usaglasimo sa uputom Nje-
gove Knjige i sa onim to smo nali u sunnetu Njegovog Posla-
nika, sallallhu 'alejhi we sellem. A Allh je iza namjer, On
nam je dovoljan i On je najbolji od onih na koje se oslanja.
Muhammed ibn 'AbdurRahmn el-Humejjis

6
sra el-Ahzb, 70. i 71. jet.


9

VJEROVANJE ETIRI IMMA JE JEDNO
(ISTO) U PITANJIMA USLUD-DNA,
SA IZUZETKOM PITANJA MNA

'AQDA ETIRI IMMA (Eb Hanfe, Mlika, E-
fi'ija i Ahmeda) JE ONO O EMU GOVORE
KNJIGA I SUNNET I ONO NA EMU SU BILI
ASHBI I ONI KOJI IH SLIJEDE U DOBRU
Nema razilaenja meu ovim immima a sva hvala
pripada Allhu u stvarima uslud-dna;
7
tavie, oni su u

7
Imm Ibn Ebil-'Izz el-Hanef (umro 729. hidretske), rahimehullh, je rekao:
''Znanje uslud-dna (osnov vjere) je najasniji ogranak znanja, jer potpunost
u odreenoj vrsti znanja zavisi od onoga ime se ona bavi i to je najvei fiqh
(razumijevanje), a to je razlog zato je imm Eb Hanfe, rahimehullh, ono
to je sakupio u pogledu uslud-dna nazvao ''Fiqhul-Ekber'' (Najvei fiqh).
Potreba robov za ovim znanjem je vea od svake druge potrebe, to je njima
najpotrebnija od svih stvari, jer nema ivota bez srca, niti ikakvog uitka niti
smirenosti, izuzev putem poznavanja njihovog Gospodara, Onoga Koji se obo-
ava, njihovog Stvoritelja sa Njegovim imenima, Njegovim svojstvima, Njego-
vim djelima i da je On osobi drai nego sve ostalo. Tako se ovjek treba truditi
u pogledu svega to e ga pribliiti Allhu, nasuprot pribliavanju stvorenjima.
Meutim, nemogue je da umovi sve to u detalje spoznaju i shvate, pa je zato
Milostivi i Samilosni slao poslanike da tome podue i da u to pozovu, kao i da
obraduju one koji prihvate njihov poziv, a da upozore one koji ga odbiju. Klju
njihovog poziva i sr njihove poruke je bila pribliavanje robova Allhu Uzvie-
nom putem Njegovih imena, svojstava i djel, jer sve to je vjerovjesnicima bilo
nareeno sagraeno je na ovome. Ovo je onda propraeno sa dva velika prin-
cipa: Prvi je poznavanje puta koji vodi Njemu, a to je er'at koji je sastavljen od
Njegovih naredbi i zabran. Drugo je da oni koji slijede put znaju ta lei u rizni-
cama za njih, a to je beskrajno blaenstvo. Tako su ljudi koji najbolje poznaju
Allha oni koji najbolje slijede put ka Njemu i oni znaju najbolje ono to lei na
kraju puta.'' (''erh 'Aqdeh et-Tahwijje'', 69. str.)


10

saglasnosti u pogledu svojstava Gospodara, kao i injenice
da je mn, bez sumnje, potvrda srcem i jezikom. tavie, oni
su odbacili ehlul-kelm (sljedbenike teologike retorike),
kakvi su dehmije
8
i drugi mimo njih, od onih koji su bili
pod uticajem grke filozofije i medhheb kelma.
9

ejhul-islm Ibn Tejmijje je rekao: ''Meutim, od Allho-
ve Milosti prema Njegovim robovima je da je od imm koji su
bili sa njima u ummetu bilo onih koji su imali istinoljubiv je-
zik, kao to su etiri imma i drugi mimo njih. Oni su odbacili
ehlul-kelm i njihove izjave u pogledu Qur'na, mna i svoj-
stava Gospodara i bili su u saglasnosti o onome na emu je
bio selef: da e Allh biti vien na hiretu, da je Qur'n All-
hova Rije nije stvoren, i da je mn, bez sumnje, potvrda
srcem i jezikom.''
10

I on je rekao: ''Zaista, sva poznata etiri imma su potvr-
dili svojstva Uzvienog Allha i rekli da je Qur'n Allhova
Rije, da nije stvoren i rekli da e Allh biti vien na hiretu.

8
Dehmijje su sljedbenici Dehma ibn Safwna, koji je u ovaj ummet uveo
groznu novotariju ta'tla (negiranja Allhovih svojstava), bilo direktno, bilo
iskrivljavanjem znaenja tih svojstava. Oni takoer poriu da je Allh iznad
stvorenja i iznad svog 'Ara (Prijestolja), kao to vjeruju da dennet i dehen-
nem nisu vjeni. Vidi ''Er-Redd 'alel-Dehmijje'' od imma Ahmeda, takoer i
od ed-Drimija, kao i ''El-Ibne'', 141. str. od Ebul-Hasana el-E'arija. Takoer
je vrijedno obratiti se na ''Sijer A'lmin-Nubel'', 11/169.-171. od edh-Dhehebi-
ja.
9
Imm e-fi' je rekao: ''Moj propis u pogledu sljedbenika 'ilmul-kelma je da
oni treba da budu tueni palminim granama i obuom, te da budu provedeni
kroz narod i plemen i da se obznani: ''Ovo je nagrada za onoga koji napusti
Knjigu i sunnet i okrene se kelmu''.'' Vidi ''erh 'Aqdeh et-Tahwijje'' od Ibn
Ebil-'Izza, 75. str., kao i ''erhus-Sunne'', 1/218 od imma el-Begawija.
10
''Kitbul-mn'', 350. i 351. str. sa komentarom od Muhammeda el-Harrsa.


11

Ovo je put ashb i onih koji su ih slijedili u dobru, od ehlul-
bejta (porodice Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we
sellem) i drugih mimo njih; i ovo je put imm koji su doli
nakon njih, poput Mlika ibn Enesa, et-Thewrija, Lejtha ibn
Sa'da, el-Ewz'ija, Eb Hanfe, e-fi'ija i Ahmeda.''
11

ejhul-islm Ibn Tejmijje je upitan o vjerovanju e--
fi'ija, pa je rekao: '' 'Aqda e-fi'ija, Allh bio zadovoljan
njime, i 'aqda selef ummeta, poput Mlika, et-Thewrija, el-
Ewz'ija, Ibnul-Mubreka, Ahmeda ibn Hanbela i Ishqa ibn
Rahawejha je 'aqda uenjaka poput Fudajla ibn 'Ijjda, Eb
Sulejmna ed-Darrnija, Sehla ibn Sa'da et-Tusterija i drugih
mimo njih. Zato nema nikakvog neslaganja meu ovim im-
mima i slinim njima u uslud-dnu, a tako je i sa Eb Han-
fom, Allh mu se smilovao. Zaista je 'aqda potvrena od nje-
ga u tewhdu,
12
qaderu i slinom tome. On je u saglasnosti sa
vjerovanjem ovih imm, on je na onome na emu su bili
ashbi i oni koji ih slijede u dobru i on je na onome o emu
govore Knjiga i sunnet.''
13

11
''Minhdus-Sunne'', 2/106, od Ibn Tejmijje.
12
Od onoga to je utemeljeno u er'atu je da je ovjeanstvo u poetku bilo
jedan ummet na ispravnom tewhdu, a onda ih je irk postepeno nadvladao
(''Tahdhrus-Sdid'', 101. str.).
Ibn 'Abbs, radijallhu 'anhum, je rekao: ''Izmeu Nha i dema je bilo deset
generacija (pokoljenja); svi oni su bili na er'atu Istine, a onda su se podijelili,
pa je Allah poslao poslanike kao donosioce radosnih vijesti i opominjae.'' Ovu
izjavu je zabiljeio Ibn Derr u svom ''Tefsru'', 4/275 i el-Hkim, 2/546.
Ibn 'Urwe el-Hanbel (umro 837. hidretske), rahimehullh, je rekao: ''Ove
rijei pobijaju one historiare od ehlul-kitbija koji tvrde da su Kbil i njegovi
sinovi bili vatropoklonici.'' (''El-Kewkibud-Durer f Tartb Musnedil-imm
Ahmed 'al Ebwbil-Buhri'', 6/212).
13
''Medm'ul-Fetw'', 5/256.


12

Stoga je ovo ono na to je Siddq Hasan Khn ukazao
kada je rekao: ''Prema tome, na put je put selef koji je ithbt
(potvrda), bez tebha (poreenja), bez poricanja i bez ta'tla
(negacije). To je put imm islma, poput Mlika, e-fi'ija,
et-Thewrija, Ibnul-Mubreka, imma Ahmeda i drugih mimo
njih,
14
a zaista meu ovim immima nema razi-laenja u
uslud-dnu (osnovama vjere).
15
Slino je sa Eb Hanfom,
rahimehullh, zato to je 'aqda koja je potvrena od njega u
saglasnosti sa 'aqdom ovih imm i to je ono o emu govore
Knjiga i sunnet.''
16

Zato su ovo neke izjave sljedea etiri imma: Eb Ha-
nfe, Mlika, e-fi'ija i Ahmeda u pogledu onoga u to su
oni vjerovali po pitanju uslud-dna, zajedno sa njihovim
stavom u pogledu 'ilmul-kelma.

14
Imm Ejjb es-Sihtijn (umro 131. hidretske), rahimehullh, je rekao: ''Od
uspjeha za mladia Arapa ili ne-Arapa je da ga Allah uputi na uenjaka
sunneta''. Zabiljeio ga je el-Llik', br. 30.
'Amr ibn Qajs el-Mul' (umro 143. hidretske), rahimehullah, je rekao: ''Ako
vidite mladia kada pone da raste druei se sa ehlus-sunnetom wel-
dem'atom, onda se nadajte za njega. A ako ga vidite da se drui sa ehlul-bid'a
(sljedbenicima novotarije), onda se bojte za njega, jer je omladina na onome na
emu se odgoji.'' Zabiljeio ga je Ibn Betta u ''El-Ibne'' ,133. str.
15
Vanost injenice da je vjerovanje etvorice imm jedno (istovjetno) se
potpuno shvata tek kada ovjek uvidi da nam je Allh naredio da budemo na
jednom putu.
16
''Qutfuth-Thamar'', 47. i 48. str. od Siddq Hasan Hna.


13


14

Vjerovanje imma
EB HANFE
(umro 150. hidretske)


15

A) IZJAVE IMMA EB HANFE U VEZI
TEWHIDA
Prvo, njegovo vjerovanje u pogledu Allhovog tewhda
je objanjenje er'atski propisanog tewessula i kompletno
unitavanje novotarskog tewessula:
1. Imm Eb Hanfe je rekao: ''Ne prilii nikome da Njega
priziva (iim drugim), izuzev Njime
17
i dovama koje je On
dozvolio i naredio, na to je On ukazao u Svojim rijeima:
< ',!.- _.`.>' :`s:! !, ': _.] _.>l`, _ ...`.
>`,. !. .l l.-,
''Allh ima lijepa imena, pa Ga njima zovite i napustite
one koji iskrivljavaju Njegova imena; bie kanjeni pre-
ma onome to su radili.''
18

19

17
Allhov Poslanik, sallallahu 'alejhi we sellem, je rekao: ''Ko god se zakune
neim drugim mimo Allha on je zaista uinio kufr i poinio irk.'' Zabiljeili
su ga Eb Dwd, 3/570, i et-Tirmidh, 3/253, koji ga je ocijenio kao ''hasen
hadith''. Sahhom su ga ocijenili imm e-ewkn u ''Nejlul-Ewtr'', 8/257 i el-
Albn u ''Irw'ul-Gall'' , br. 2561. I on je, sallallahu 'alejhi we sellem, o rijeima
''Ono to hoe Allh i to hoe ti'' rekao: ''Zar si me uinio niddom (ravnim)
Allhu? Reci: ''Ono to Allh, jedini, eli.'' Zabiljeili su ga el-Buhr u ''Edebul-
Mufred'', br. 783, Ahmed, 1/214, en-Nes' u ''El-'Amelul-Jewm wel-Lejle'', br.
995 i Ibn Mde, br. 2117. Sahhom su ga proglasili el-Arn't u ''Tahrdul-
Musned Eb Bekr'', 55. str. i el-Albn u ''Es-Sahha'', br. 139.
18
sra el-E'rf, 180. jet.
19
''Ed-Durrul-Muhtr me'a Hi'a Redd el-Muhtr'', 6/396. i 397.


16

2. Eb Hanfe je rekao: ''Onome koji dovi ne prilii da ka-
e: ''Molim te haqqom (pravom) toga i toga'', ili: ''...pravom
Tvojih poslanik i vjerovjesnik'', ili: ''...pravom Svete Kue.''
20

3. I Eb Hanfe je rekao: ''Nikome ne prilii da priziva
Allha (iim drugim), izuzev Njime, a jo je omraenije da ka-
e: ''...pravom Tvog stvorenja''.''
21

Drugo, njegove izjave u potvrivanju (Allhovih) svoj-
stava i pobijanje dehmij:
4. I on je rekao: ''Allh ne treba biti opisan svojstvima
stvorenj. A Njegova srdba i Njegovo zadovoljstvo su dva
svojstva od Njegovih svojstava, bi l kejf (bez ulaenja u nji-
hov nain). On postaje srdit i On postaje zadovoljan i ne treba
se rei: ''Njegova srdba je Njegova kazna, a Njegovo zadovolj-
stvo je Njegova nagrada''. I mi Ga opisujemo kako je On sm
Sebe opisao, Jedan, Vjeni, Onaj Koji nije rodio, niti je roen i
Kojem nema ravnoga, Onaj koji je vjeno ivi, Onaj Koji je sve
u stanju, Onaj Koji sve uje, sve vidi i sve zna. Allhova Ruka
je iznad njihovih ruku. Ona nije poput ruku Njegovih stvore-
nja, a Njegovo Lice nije poput lica Njegovih stvorenja.''
22

5. I on je rekao: ''I On ima aku, i Lice, i Dht (bie), kao
to Uzvieni Allh spominje u Qur'nu. Stoga, ta god je Uzvi-
eni Allh spomenuo u Qur'nu u pogledu Lica, ake i Dhta
onda su ovo Njegova svojstva, bi l kejf (bez ulaenja u nji-
hov nain). I ne treba rei: ''Njegova aka (Ruka) je Njegova

20
''erh el 'Aqdeh et-Tahwijje'', 234. str., ''Idhfus-Sdtul-Musteqm'', 2/285
i ''erhul-Fiqhil-Ekber'', 198. str. od el-Qrija.
21
''El-Fiqhul-Absat'' ,56. str.
22
''El-Fiqhul-Absat'', 56. str.


17

Mo ili Njegova blagodat, jer je to poricanje svojstava, a to je
izjava ljudi qadera i i'tizla (qaderij i mu'tezil).''
23

6. I on je rekao: ''Nikom ne prilii da kae ita o Allho-
vom Dhtu (biu). Naprotiv, On treba biti opisan onime ime
je sm Sebe opisao i ovjek ne treba o Allhu rei ita zasno-
vano na svom miljenju. Slavljen i Uzvien je Allh, Gospodar
svjetova.''
24

23
''El-Fiqhul-Ekber'', 302. str.
24
''erh el-'Aqdeh et-Tahwijje'', 2/327, sa provjerom et-Turkija.
A mulla 'Al el-Qr el-Hanef (umro 1014. hidretske) je, objanjavajui
vjerovanje imma Eb Hanfe, nakon to je spomenuo poznatu predaju
imma Mlika ''Istiw' je poznat, nain je nepoznat...'', rekao: ''Slino ovome,
na veliki imm (Eb Hanfe) je imao isti stav kao to je i njegovo miljenje
(imma Mlika), a isti je sluaj sa svakim jetom i hadthom od mutebiht
(nejasnih tekstova) o svojstvima, kakva su Ruka, Oko, Lice i druga (svojstva).
Stoga su znaenja svojstava poznata, a to se tie (njihovog) naina to nije
poznato, jer se shvatanje kakvoe razgranalo iz znanja o kakvoi Dhta (All-
hovog bia, Njegove sutine) i Njegove stvarnosti. Zato ako je ovo (poznavanje
kakvoe Allhovog Dhta) nepoznato, kako kakvoa svojstva moe biti shva-
ena? Bezbjedni i korisni zakljuak na ovu temu jeste da Allh treba biti opisan
onim ime je On opisao Sebe i onim ime Ga je opisao Njegov Vjerovjesnik, bez
tahrfa (iskrivljavanja), ta'tla (liavanja Allha Njegovih svojstava), bez tekjfa
(pitanja ''kako'') i temthla (poreenja). tavie, imena i svojstva su Njemu
utemeljena, a poreenje sa svojstvima je negirano. Zato tvoje potvrivanje tre-
ba biti isto od tebha (poreenja), a tvoja negacija ista od ta'tla (poricanja).
Ko god negira realnost istiw'a (Allhovog uzdignua) je time liio (Allha
Njegovog svojstva), a ko god to poredi sa istiw'om stvorenja, on je muebbih
(onaj koji poredi Allha sa stvorenjima). A ko god kae: ''Istiw'', bez ikakvog
poreenja Njega (tj. samo to potvrdi), on je na tewhdu i ist je od bilo kakvog
prigovora i krivice.'' ''Mirqtul-Mefth erh Miktul-Mesbh'' (8/251) od 'Al
el-Qrija.


18

7. A kada je bio upitan o Allhovom nuzlu (sputanju),
on je rekao: ''On se sputa, bez ulaenja u nain toga''.
25

8. I Eb Hanfe je rekao: ''Uzvienom Allhu se dovi na-
gore, a ne nadolje, zato to smjer nadolje nije osobina rubbi-
jjeta (gospodarstva) i ulhijeta (boanstva) nikako.''
26

9. I on je rekao: ''I On postaje srdit i On postaje zadovo-
ljan, i ne treba rei da je Njegova srdba Njegova kazna, a da
je Njegovo zadovoljstvo Njegova nagrada.''
27

25
''Aqdetus-Selef we Ashbul-Hadth'', 42. str. i ''El-Esm' wes-Sift'', 456. str.
od el-Bejheqija, a el-Kewther je to preutao. Takoer pogledaj ''erh el-'Aq-
deh et-Tahwijje'', 245. str. i ''erhul-Fiqhil-Ekber'', 60. str. od el-Qrija.
26
27
''El-Fiqhul-Absat'', 56. str., a muhaqqiq knjige el-Kewther je to preutao. A
el-Gumr je u ''Bid'iut-Tefsr'' (180. i 181. str.) o el-Kewtheriju rekao, razot-
krivajui njegovo stanje: ''Mi smo bili zadivljeni el-Kewtherijem zbog njegovog
znanja i obimnosti njegovog istraivanja, kao to smo smatrali pokuenim nje-
govu estoku pristrasnost hanefijama, pristrasnost koja je nadmaivala pristra-
snost ez-Zamaherija prema mu'tezilama. Ovo je ilo do te mjere da je na volje-
ni prijatelj, el-hfidh Ebul-Fajdh, o njemu rekao: ''Lud za Eb Hanfom''. A kada
mi je podarena njegova knjiga ''Ihqqul-Haqq'', u pobijanju immul-haramejna
zbog njegovog odabiranju afi'ijskog medhheba, ja sam uvidio da on ide u kraj-
nost u osudi loze imma e-fi'ija. Tada sam mu ja rekao: ''Zaista tvoje optui-
vanje o lozi nije uenjako pobijanje'', na to mi je on rekao: ''Pripadnik jednog
pokreta pobija pripadnika drugog!'' Ovo su bile njegove rijei kojima je priznao
svoju pristrasnost. Ja i uvaeni Sejjid Muhammed el-Bqir el-Kattn smo ga jed-
nom posjetili u njegovoj kui i meu nama se otpoela diskusija o uenjakim
pitanjima. Spomenut je el-hfidh Ibn Hader, pa je Sejjid Bqir ispoljio svoje div-
ljenje Ibn Haderovoj memorizaciji i njegovom komentaru ''Sahhul-Buhrija'', a
ja sam ga u tome podrao. Tada je on (el-Kewther) umanjio vrijednost gore-


19

10. I on je rekao: ''I nikakvo poreenje ne treba biti ui-
njeno izmeu Njega i ijednog od Njegovih stvorenj, niti On
slii ijednom svom stvorenju. On je uvijek imao i imae svoja
Imena i Svojstva.''
28

11. I on je rekao: ''A Njegova svojstva nisu poput svojsta-
va stvorenj, Njegovo Znanje nije kao nae znanje, Njegova
Sposobnost nije kao naa sposobnost, Njegov Vid nije poput

spomenutog erha (komentara), rekavi: ''Ibn Hader se oslanjao na ekstre-
mizam u svom sakupljanju razliitih puteva haditha'', a to nije ispravno. I on je
spomenuo da je on tj. el-hfidh Ibn Hader imao obiaj ii za enama na pu-
tevima i da je flertovao sa njima, te da je jedne prilike pratio neku enu, mislei
da je ona lijepa, sve dok nije stigao do njene kue. On je bio iza nje, a ona je uk-
lonila njenu burqu (prekriva) i ispalo je da je ona runa crna ena, pa se on
okrenuo frustriran! A razlog ovog (Kewtherijevog) napada je da je hfidh (Ibn
Hader) napao neke hanefije u svojoj knjizi biografij. Na primjer ''Durerul-K-
mine'' i ''Ref'ul-Isrf''. On je, na primjer, o el-'Ajniju el-Hanefiju rekao: ''On je uzi-
mao stranice rukopisa ''Fethul-Brija'' od nekih od njegovih (Ibn Haderovih)
uenika i koristio ih u svom erhu. Pa kada je el-Hfidh saznao za ovo on je zab-
ranio davanje stranica njegovim studentima. Gore od ovoga je bilo da je el-
Kewther optuio Enesa ibn Mlika (radijallhu 'anhu) za senilnost i nestabilan
razum, jer je on prenio hadthe koji se suprotstavljaju medhhebu Eb Hanfe! A
gore od ovoga je da je on pokuao da izmiljene hadthe uini vjerodostojnim,
samo zato jer su ukazivali na stavove Eb Hanfe. A na voljeni prijatelj je napi-
sao odgovor njemu, a on je nazvan ''Bejn Telbsul-Mufter Muhammed Zhid
el-Kewther'', kao to stoji u ''Fethul-Mulkil-'Al'' (119. str.) gdje je reeno:
''Uvod je kompletiran u jednom tomu u kome je on sakupio njegove uenjake
greke, njegove kontradikcije u kojima on sam sebi protivurjei, a koje su pro-
izvod njegove omraene pristrasnosti.''
28


20

naeg vida, Njegov Sluh nije poput naeg sluha i Njegov Govor
nije poput naeg govora.''
29

12. I on je rekao: ''Allh Uzvieni ne treba biti opisan
svojstvima stvorenj.''
30

13. I on je rekao: ''A ko god opie Allha znaenjem od
znaenja ljudskih bi uistinu je uznevjerovao.''
31

14. I on je rekao: ''A Njegova svojstva su dhtijje (vezana
za Njegovo Bie) i fi'lijje (vezana za Njegova djela). to se tie
onih koji su dhtijje, to su svojstva poput ivota, Sposobnosti,
Znanja, Sluha, Vida i elje. to se tie onih koji su fi'lijje, to su
svojstva poput stvaranja, opskrbljivanja, ureenja, sposobno-
sti stvaranja i drugo mimo toga od svojstava vezanih za djelo-
vanje. Ona nisu prestala i nee prestati da budu Njegova svoj-
stva.''
32

15. I on je rekao: ''Allh je uvijek bio izvoa svog djela, a
djelo je svojstvo u vjenosti.''
33

16. I on je rekao: ''Ko god kae: ''Ja ne znam da li je moj
Gospodar iznad neba ili je na Zemlji'', on je uistinu uznevje-
rovao. Slino tome (uznevjerovao je) i ko god kae: ''On je iz-
nad 'Ara, ali ja ne znam da li je 'Ar na nebu ili na Zemlji.''
34

29
30
31
''El-'Aqdetut-Tahwije'', 25. str. sa fusnotama el-Albnija.
32
''El-Fiqhul-Ekber'' , 301. str.
33
34


21

17. (Jedna) ena ga je upitala: ''Gdje je tvoj Gospodar
Koga oboava?'', pa je on rekao: ''Zaista je Uzvieni Allh fis-
sem' (na nebu), a ne na Zemlji'', pa mu je neki ovjek rekao:
''Jesi li vidio rijei Uzvienog Allha:
> `>-.
''I On je sa vama?''
35
On je rekao: ''On je sa nama onako kao
to si ti kada napie (nekom) ovjeku: ''Zaista ja sam s to-
bom'', dok si ti odsutan od njega.''
36

A citat slian ovome su spomenuli ejhul-islm Ibn Tejmijje u ''Medm'ul-Fe-
tw'' (5/48), Ibnul-Qajjim u ''Idtim'ul-Dujil-Islmijje'' (139. str.), edh-Dhe-
heb u ''El-'Uluww'' (101. i 102. strana), Ibn Qudme u ''El-'Uluww'' (116. str.) i
Ibn Ebil-'Izz u ''erhut-Tahwijje'' (301. str.). A Ibn Ebil-'Izz je u diskusiji o kon-
ceptu ''Wahdetul-Wudda'' (jednoi postojanja) rekao: ''Stoga zaista porica-
telji Allhovih svojstava idu iz poricanja svojstava u potkopavanje tewhda, kao
to su Dehm ibn Safwn i njegovi sljedbenici. Jer, oni kau: ''Potvrivanje svoj-
stava (nuno) zahtijeva da je Allh brojan.'' A la i btil ove izjave je nuno poz-
nat, a to je najekstremniji oblik ta'tla (poricanja, negiranja). Ova izjava je odve-
la ljude u rijei da je Allh svugdje i u svaemu, a to je gore od nevjerstva kra-
n. Jer zaista krani su to (Allhovo utjelovljenje) odredili za Mesha (Is'a,
'alejhis-selm), a ovi ljudi to koriste generalno, za sva stvorenja (tj. po njiho-
vom vjerovanju, Allh se utjelovljuje u svim stvorenjima). A od onoga na to
upuuje ova vrsta (ne)vjerovanja je smatranje da su faraon i njegovi ljudi
kompletirali mn, poznajui Allha u stvarnosti, kao i smatranje da su murici
na istini i nagradi i da zaista oni oboavaju samo Allha, a ne druge mimo Nje-
ga, te da nema razlike izmeu zabrane i dozvole izmeu majke i sestre i strane
ene, kao to nema razlike izmeu vode i vina (opojnih sredstava) niti razlike
izmeu bluda i braka. I to ukazuje da je sve od jednog izvora, a ne, ve tavie
(naprotiv), On je taj jedan izvor. A od onoga na to upuuje ovo vjerovanje je i
smatranje da su poslanici bili dhulumari prema svojim narodima. A Allh je da-
leko iznad onoga to oni govore velikom uzvienou.''
35
sra el-Hadd, 4. jet.


22

18. I slino tome je on rekao: ''Allhova Ruka je iznad nji-
hovih ruku, ali ne poput ruku Njegovih stvorenj.''
37

19. I rekao je: ''Zaista je Allh ist od svih nedostataka i
Uzvien:
> `>-.
''A On je sa vama''
38
To je poput sluaja kada napie (ne-
kom) ovjeku: ''Zaista ja sam sa tobom'', dok si odsutan od
njega.''
39

20. I rekao je: ''Zaista je On govorio Msu, a nije (tako)
da je (samo) Ms govorio Njemu.''
40

21. I rekao je: ''I On je govorio svojim Govorom, a Govor
je svojstvo u vjenosti.''
41

22. I rekao je: ''A Njegov Govor nije poput naeg govora.''
42

23. I rekao je: ''A Ms je uo Allhov Govor, kao to je
Uzvieni Allh rekao:

36
''El-Esm'i wes-Sift'', 2/170.
37
38
39
''El-Esm'i wes-Sift'', 2/170.
40
41
42


23

l < _.`. !.,l.
''Allh je govorio Ms'u direktno.''
43
I zaista je Uzvieni
Allh govorio, a nije (tako) da je (samo) Ms govorio (tj.
Allhu).''
44

24. I rekao je: ''A Qur'n je Allhov Govor, zapisan je na
stranicama, sauvan je u srcima, uen je jezicima, a objavljen
je Allhovom Poslaniku, sallallhu 'alejhi we sellem.''
45

25. I rekao je: ''A Qur'n nije stvoren.''
46

B) IZJAVE IMAMA EB HANFE U VEZI
QADERA
1. ovjek je doao Eb Hanfi da se sa njim raspravlja o
qaderu, pa mu je on rekao: ''Zna li da je onaj koji gleda u
qader poput onoga koji svojim oima posmatra Sunce? to
vie gleda u njega, sve vie zbunjen postaje.''
47

2. Imm Eb Hanfe je znao rei: ''A Uzvieni Allh je
uvijek bio upoznat sa stvarima prije nego to su one posto-
jale.''
48

43
44
45
46
47
''Qal'id 'Uqdub 'Uqjn''.
48
''El-Fiqhul-Ekber'', 302. i 303. str.


24

3. I rekao je: ''Allh zna stanje odsutnoga u njegovoj
odsutnosti i On zna kakvo bi njegovo stanje bilo da je on pri-
sutan. I Allh zna stanje prisutnoga u njegovoj prisutnosti i
zna kakvo bi stanje bilo u njegovom nepostojanju.''
49

4. Imm Eb Hanfe je imao obiaj rei: ''A Njegov el-
qadr je u Lewhil-Mahfdhu.''
50

5. I rekao je: ''I mi potvrujemo da je Allh Uzvieni nare-
dio peru da pie. Pero je reklo: ''ta u pisati, o Gospodaru?'',
pa je Allh Uzvieni rekao: ''Pii sve ono to e se desiti do
Sudnjeg dana'', zbog rijei Allha Uzvienog:
_ ,`_: :l- _ ,l __ _ ,-. ,, 'L.`..
''A sve to oni rade je zabiljeeno i sve malo ili veliko
je zapisano.''
51

52

6. Imm Eb Hanfe je rekao: ''Nema nita na ovom svi-
jetu, niti na hiretu, a da On to nije elio.''
53

7. Imm Eb Hanfe je rekao: ''Allh je stvorio (sve) stva-
ri ni iz ega.''
54

49
''El-Fiqhul-Ekber'' (302. i 303. str.).
50
51
sra el-Qamer, 52. i 53. jet.
52
''El-Wasijje'', 21. str.
53
54


25

8. I rekao je: ''A Allh Uzvieni je bio Stvoritelj (i) prije
nego to je stvorio.''
55

9. I rekao je: ''Mi potvrujemo da je rob sa svojim djeli-
ma, a njegovo priznavanje i njegovo znanje je stvoreno. Pa
poto je poinilac djela stvoren, njegova djela imaju jo vee
pravo da budu stvorena.''
56

10. I rekao je: ''Sva djela robov, od pokreta i momenata
odmora, su poinjena od strane njih. Allh Uzvieni ih je
stvorio i ona su bila eljena od strane Njega, Njegovog znanja,
Njegovog qad'a i Njegovog qadera.''
57

11. Imm Eb Hanfe je rekao: ''A sva djela robov, od
pokreta i od momenata odmora, su uistinu poinili oni (ljudi),
a Allh Uzvieni ih je stvorio i sva ona su iz Njegove volje i
Njegovog znanja, Njegovog predodreenja (qada) i Njegovog
qadera. Sva djela pokornosti su nareenjem Allha Uzvienog,
Njegovom ljubavlju, Njegovim zadovoljstvom, Njegovim zna-
njem, Njegovim qad' i Njegovim taqdrom (predodreenjem).
A sva djela nepokornosti se deavaju sa Njegovim znanjem,
Njegovim qad'om, Njegovim taqdrom i Njegovom eljom, ali
ne Njegovom ljubavlju, niti Njegovim zadovoljstvom, niti Nje-
govom naredbom.''
58

12. I rekao je: ''Uzvieni Allh je stvorio stvorenja ista od
kufra i mna, a onda im je govorio i naredio im i zabranio im,

55
56
''El-Wasijje'', 14. str. sa komentarom.
57
58


26

pa ko god uznevjeruje uznevjerovao je djelom, svojim
inkrom (odbacivanjem) i duhdom (poricanjem) Istine, na-
putanjem Allha Uzvienog. A ko god je povjerovao povje-
rovao je svojim djelom, svojim ikrrom (potvrdom) i tasdqom
(priznavanjem), a tewfqom (uspjehom) od Uzvienog Allha i
Njegovom pomoi njemu.''
59

13. I rekao je: ''A demovo potomstvo je izalo iz njegove
kime izgledajui kao estice, pa ih je On uinio razumnim i
govorio im, pa im je naredio mn i zabranio im kufr. Oni su
Mu potvrdili rubbijjet, pa je to bio njihov mn i to je bila fit-
ra na kojoj su roeni. I ko god uznevjeruje kufrom nakon toga
zaista je on promijenio i postao izvitoperen. A ko god je pov-
jerovao i potvrdio on je uistinu postao vrst i ostao uteme-
ljen.''
60

14. I rekao je: ''I On je Onaj Koji je naredio i predodredio
stvari i nita se na ovome svijetu niti na hiretu ne moe desi-
ti, izuzev sa Njegovom voljom i znanjem i Njegovim qad'om i
qaderom, a On je (sve) zapisao u Lewhil-Mahfdhu.''
61

15. I rekao je: ''Niko od Njegovih stvorenj nije prinuen
da ne vjeruje, niti da vjeruje. Naprotiv, On ih je stvorio pojedi-
nano, a mn i kufr su djela robov. Uzvieni Allh zna ono-
ga koji uznevjeruje kao kfir za vrijeme njegovog stanja kufra,
pa kada povjeruje nakon toga, onda ga On zna kao vjernika, a
On voli onoga za koga On zna da se promijenio''.
62

59
60
61
''El-Fiqhul-Ekber'', 302. i 303. str.
62


27

C) IZJAVE IMMA EB HANFE U VEZI
MNA
1. On je rekao: ''A mn je ikrr (potvrda) i tasdq (priz-
navanje).''
63

2. I rekao je: ''mn je potvrda jezikom i priznavanje sr-
cem, a smo potvrivanje ne moe biti mn.''
64

3. I rekao je Eb Hanfe: ''A mn ne raste niti opada.''
65

Ja
66
kaem: Ove dvije njegove izjave njegova izjava
poricanja injenice da mn raste i opada i njegova izjava da
je mn (samo) priznavanje srcem i potvrivanje jezikom, a
da su djela izbaena iz stvarnosti mna su ono to u pog-
ledu mna razdvaja izmeu 'aqde imma Eb Hanfe i
'aqde ostalih uenjaka islma, poput Mlika, fi'ija, Ah-
meda, Ishqa, el-Buhrija i drugih mimo njih, a istina je sa
njima. Ove (dvije) izjave imma Eb Hanfe su u suprotnosti
ispravnom stavu, ali on, svakako, ima jednu nagradu. Zaista
su Ibn 'AbdulBerr i Ibn Ebil-'Izz spomenuli da je imm Eb
Hanfe povukao ovu izjavu, a Allh najbolje zna.
67

63
64
''Kitbul-Wasijje'', 2. str. sa komentarom.
65
''Kitbul-Wasijje'', 3. str. sa komentarom.
66
Rijei autora djela, Muhammeda ibn 'AbdurRahmna el'Humejjisa.
67
Vidi ''Et-Temhd'', 9/247 od Ibn 'AbdulBerra i ''erh 'Aqde et-Tahwijje'',
359. str. od Ibn Ebil-'Izza el-Hanefija.


28

D) IZJAVE IMMA EB HANFE U VEZI
ASHB
1. Imm Eb Hanfe je rekao: ''Mi ne spominjemo nijed-
nog od ashb
68
Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we
sellem, izuzev po dobru.''
69

2. I rekao je: ''I mi se ne odriemo nijednog od ashb
Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, niti se vezu-
jemo za jednog od njih, u izuzetku drugih.''
70

68
Allhov Poslanik, sallallahu 'alejhi we sellem, je rekao: ''Neete prestati biti
na dobru sve dok meu vama budu oni koji su me vidjeli i oni koji su se druili
sa mnom. Tako mi Allha, neete prestati biti na dobru sve dok su meu
vama oni koji su me vidjeli i oni koji su se druili sa mnom.'' Zabiljeio ga je
Ibn Eb ejbe u ''El-Musannefu'', br. 3427. El-hfidh Ibn Hader ga je ocijenio
vjerodostojnim u ''Fethul-Briju'' (1/7).
Imm el-Buhr (umro 256. hidretske) je u ''Sahhul-Buhr'' (7/1) rekao: ''Ko
god se od musliman druio sa Allhovim Poslanikom, sallallhu 'alejhi we
sellem, ili ga vidio on je od njegovih ashb.''
Imm en-Newew (umro 676. hidretske), rahimehullh, je rekao: ''Ispravan
stav je da ko god se druio s Allhovim Poslanikom, sallallahu 'alejhi we sellem,
da je ta osoba od njegovih ashb.'' (''erh Sahh Muslim'', 16/85).
A el-hfidh Ibn Kethir (umro 774. hidretske) je rekao: ''injenicu da ga je neko
samo vidio nije dovoljna da bi on bio prozvan ashbom jasno su spomenuli el-
Buhr, Eb Zur'a i drugi koji su pisali knjige u pogledu imena ashb kao Ibn
'AbdulBerr, Ibn Mendeh, Eb Ms el-Meden, Ibnul-Ethr...'' (''Muhtesar U'l-
mul-Hadth'', 174. str.)
Ibn Hader je u ''El-Isbe'' (1/4. i 5.) rekao: ''Najispravnije od onoga na ta sam
naiao je da je ashb onaj koji je sreo Allhovog Poslanika, sallallahu 'alejhi we
sellem, vjerujui u njega i umro kao musliman. Stoga to ukljuuje onoga koji je
boravio sa njim kratko vrijeme, onoga koji je prenio od njega i onoga koji nije
prenio, i one koji su ga vidjeli, ali nisu sjedili sa njim, kao i one koji ga nisu mogli
vidjeti zbog sljepila.''
69


29

3. I on je govorio: ''Boravak jednog od njih sa Allhovim
Poslanikom, sallallhu 'alejhi we sellem, u trajanju od jednog
sahata bolje je nego dobra djela jednog od nas uinjena tokom
itavog svog ivota, ak i ako je on (ivot) dug.''
71

4. I rekao je: ''I mi potvrujemo da je najbolji od ljud
nakon naeg Poslanika Muhammeda, sallallhu 'alejhi we
sellem, Eb Bekr es-Siddq, onda 'Umer, onda 'Uthmn, a
onda 'Al, Allh im se svima smilovao.''
72

5. I on je rekao: ''Najbolji od ljud nakon Allhovog Posla-
nika, sallallhu 'alejhi we sellem, su Eb Bekr, 'Umer, 'Uth-
mn i 'Al. I mi se usteemo od spomena svih ashba Allho-
vog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, izuzev kada ih
spominjemo na najbolji nain.''
73

E) NJEGOVA ZABRANA KELMA I
RASPRAVA U VJERI
1. Imm Eb Hanfe je rekao: ''Sljedbenika strasti u Basri
je mnogo i ja sam uao k njima dvadeset i vie puta. Nekada
sam tamo boravio po godinu i vie, ili manje, pod utiskom da
je nauka kelma najvea od nauk.''
74

70
71
''Menqib Eb Hanfe'', 76. str.
72
''El-Wasijje'', 14. str. sa komentarom.
73
Kao to se nalazi u ''En-Nrul-Lmi' '', sekcija 119. od njega.
74
''Menqib Eb Hanfe'', 137. str. od el-Kurdija.


30

2. I rekao je: ''Gledao sam u kelm do te mjere da sam
postao toliko sposoban u tome da su prsti uperivani u mene
zbog njega (kelma).''
75

3. I rekao je: ''Allh prokleo 'Amra ibn 'Ubejde, jer je on
ljudima otvorio put ka kelmu.''
76
ovjek ga je upitao: ''ta
kae o kelmu koji se ljudima prenosi o el-a'rd i el-ed-
sm?'', pa je on rekao: ''To su filozofske izjave. Dri se za pre-
daje i put selef
77
i uvaj se svih novouvedenih stvari, jer su
sve one, zaista, novotarije.''
78

75
''Trh Bagdd'', 13/333.
76
''Dhammul-Kelm'', 2831. str. od el-Harawija.
77
Kada se ova rije (selef) nae u jeziku, ona oznaava ono to je prolo i
prethodilo u 'ilmu (znanju), mnu (vjeri), fadlu (vrlini) i ihsnu (dobroti).
Ibn Menthr je rekao: ''A selef je svako ko je prethodio od tvojih oeva i tvoje
bliske porodice i onih koji su iznad tebe u starosti i vrlini. A prva generacija je
nazvana ovako, kao i tbi'ni (druga generacija) i selefus-slih (ispravni pret-
hodnici).'' ''Lisnul-'Arab'', 9/159.
A od ovoga su i rijei Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, svojoj
erki Fatimi ez-Zehri, radijallhu 'anh: ''Zaista ja sam vama najbolji selef''.
Zabiljeio ga je Muslim, br. 2450.
Preneeno je od Allhovog Poslanika, sallallahu 'alejhi we sellem, da je svojoj
kerki Zejneb, radijallhu 'anh, rekao: ''Dri se naih dobrih prethodnika
(selefin slih).'' Zabiljeili su ga imm Ahmed, 1/337-338 i Ibn Sa'd u ''Et-Tabe-
qt'', 8/37. El-Albn gaje ocijenio da'fom (slabim) u ''Silsiletul-Ahdthud-
Da'fa'', br. 1715 zbog 'Al ibn Zejd ibn Did'na.
Imm Muslim biljei u uvodu na svoj ''Sahh'', 16. str. putem Muhammeda ibn
'Abdullha koji je rekao: ''uo sam 'Alija ibn e-eqqa da kae: ''uo sam
'Abdullha ibn Mubreka kako govori: ''Napustite hadth 'Umer ibn Thbita jer
je on zaista proklinjao selefe.''
Imm el-Ewz' je rekao: ''Budi strpljiv na sunnetu i zastani gdje su ljudi zastali,
govori ono to su oni govorili i uzdri se od onoga od ega su se oni uzdrali. I
slijedi put selefin es-slih (naih dobrih prethodnika), jer vam je zaista dovolj-


31

4. Hammd ibn Eb Hanfe je rekao: ''Moj otac, Allh mu
se smilovao, je uao k meni jednog dana, a sa mnom je bila
grupa sljedbenik kelma i mi smo se raspravljali kod vrata.
Kad sam uo da on prilazi kui, ja sam izaao k njemu, pa mi
je on rekao: ''O Hammd, ko je to s tobom?'' Ja sam rekao:
''Taj i taj, ovaj i onaj, i ovaj i onaj'', te sam mu imenovao one
koji su bili sa mnom'', pa mi je on rekao: ''O Hammd, ostavi
el-kelm''. On je rekao: ''A moj otac nije bio ovjek koji mijea
stvari, niti je bio od onih ljudi koji nareuju neto, a onda ga
zabranjuju, pa sam mu rekao ''O oe, zar mi to nisi narei-
vao?'' On je rekao: ''Da, o moj sine, a danas ti ga zabranju-
jem!'' Ja sam mu rekao: ''A zato to?'' On je rekao: ''O moj sine,
zaista, ti zaostali ljudi su od ehlul-kelma, od onih koje e
vidjeti da su bili na jednoj rijeji, na jednoj vjeri, dok ejtn
nije doao izmeu njih, a sada nalazi meu njima neprija-
teljstvo i razilaenje, pa zato budi na basri (jasnom ubje-
enju)...'' ''
79

no ono to je bilo dovoljno njima.'' Zabiljeio je el-durr u ''E-er'ah'', 58.
str.
ejhul-islm Ibn Tejmijje je u ''Medm'ul-Fetw'' (1/149) rekao: ''Nema
krivice onome koji ispoljava put (medhheb) selef i koji se pripisuje njemu. ta-
vie, obaveza je prihvatiti to od njega po idm'u, jer zaista medhheb selef
nije nita drugo osim istina.''
I on je, takoer, u ''Medm'ul fetava'' (4/100) rekao: ''Zaista je znak ehlul-
bid'ata je da oni naputaju (svoje) pripisivanje selefu.''
Imm edh-Dheheb u ''Sijer A'lmin-Nubel'' (16/467) navodi da je imm ed-
Drequtn rekao: ''Nita mi nije omraenije od 'ilmul-kelma'', a onda je rekao:
''ovjek nikad ne bi trebao da se uplie u 'ilmul-kelm, niti raspravljanje, niti
la; nikada ne bi trebao da se uputa u ove stvari; naprotiv trebao bi biti
selef.''
78
''Dhammul-Kelm.''
79
''Menqib Eb Hanfe'', 183. i 184. str. od el-Mekkija.


32

5. A Eb Hanfe je Ebu Jsufu rekao: ''uvaj se govora
obinom narodu o uslud-dnu putem kelma, jer te oni slije-
po slijede, pa e postati preokupirani time.''
80

Tako je ovo bio dio njegovih Allh mu se smilovao
izjav onoga u ta je on vjerovao u pogledu pitanja usla (os-
nov) dna i njegov stav u pogledu kelma (teologike reto-
rike) i onih koji ga koriste.

80
''Menqib Eb Hanfe'', 373. str. od el-Mekkija.


33


34

Vjerovanje imma
MLIKA IBN ENESA


35

A) NJEGOVE IZJAVE U VEZI TEWHDA
1. Prenosi se od Harwija od e-fi'ija da je rekao: ''M-
lik je upitan o kelmu i tewhidu, pa je rekao ''Glupost je i po-
misliti da je Allhov Poslanik, sallallhu 'alejhi we sellem, ovaj
ummet poduavao istind'u (ienju poslije velike nude), a
da ih nije poduavao tewhdu.''
81
A tewhd je ono to je All-
hov Poslanik, sallallhu alejhi we sellem, rekao: ''Nareeno
mi je da se borim protiv ljudi sve dok ne kau ''L ilhe
illAllh'',''
82
pa ta god je zatieno njime od imetka i krvi je
stvarnost tewhda.''
83

2. A ed-Drequtn (umro 385. hidretske), rahimehu-
llh, prenosi od Welda ibn Muslima koji je rekao: ''Pitao
sam Mlika, eth-Thewrija, el-Ewz'ija i Lejtha ibn Sa'da o pre-
dajama u pogledu sifta (svojstava), pa su svi oni rekli: ''Pre-
nesi ih kao to su i doli.''
84

81
Ebu Dherr, radijallhu 'anhu, je rekao: ''Zaista je Allhov Poslanik, sallallhu
'alejhi we sellem, preselio, a nije ostala ni ptica da lepra u zraku da nam on nije
spomenuo neko znanje o tome.'' Predaju su zabiljeili Ahmed, 5/153, et-Tajlis,
br. 479 i et-Tabern u ''El-Kebru'', br. 1647, a njen sened je sahh. Selmn el
Fris, radijallhu 'anhu, je prenio da mu je bilo reeno: ''Va Poslanik vas je
poduio svemu, pa ak i kako da obavite nudu'', pa im je on rekao: ''Da,
zaista, i on nam je zabranio okretanje prema qibli obavljajui nudu...'' Zabilje-
io ga je imm Muslim , 1/152 i Ahmed, br. 8.
82
Zabiljeio ga je el-Buhr, 3/262, Muslim, br. 1/51 i en-Nes', 5/14. Svi oni ga
prenose putem 'Ubejdullha ibn 'Ubejda, 'Utbe ibn Mes'da od Eb Hurejre,
a Eb Dwd, 3/101, ga je prenio od Eb Sliha, od Eb Hurejre.
83
''Dhammul-Kelm''.
84
Ovu predaju su zabiljeili ed-Drequtn u ''Es-Sift'', 75. str., durr u ''E-
er'ah'', 314. str., el-Bejheq u ''El-I'tiqd'', 118. str. i Ibn 'AbdulBerr u ''Et-Tem-
hd'', 7/149.


36

3. Ibn 'AbdulBerr je rekao: ''Mlik je upitan: ''Hoe li
Allh biti vien na Sudnjem danu?'' Pa je Mlik rekao: ''Da,
Allh je rekao:
:`>` .., :.!. __ _|| !, :L!.
''Toga dana e neka lica blistava biti, u Gospodara svoga
e gledati.''
85

I On je rekao o drugim ljudima:
.| _s , .., ,>`>.
''Uistinu, oni e toga dana od Gospodara svoga zakonje-
ni biti.''
86
''
87

A el-Qdi 'Ijjd prenosi od Ibn Nfi'a
88
i Ahaba
89
da su
oni obojica rekli: ''Rekao sam: ''O Eb 'Abdullh: ''Toga dana

85
sra el-Qijme, 22. i 23. jet.
86
sra el-Mutaffifn, 15. jet.
87
''El-Intiq'', 36. str.
88
Oni koji prenose od imma Mlika po imenu Ibn Nfi' su dva ovjeka.
to se tie prvoga, on je 'Abdullh ibn Nfi' ibn Thbit et-Tebrz Eb Bekr el-
Meden. Ibn Hader je o njemu rekao: ''Sdq (istinoljubiv), umro je 216.
hidretske godine''.
A to se tie drugog, on je 'Abdullh ibn Nfi' ibn Eb Nfi' el-Medzm Eb
Muhammed el-Meden. Ibn Hader je o njemu rekao: ''Thiqqah (istinoljubiv),
sa ispravnom memorizacijom, pouzdan; umro je 206. hidretske godine, a
reeno je i da je moda umro nakon toga''. (''Taqrbut-Tahdhb'', 1/455. i 456. i
''Tahdhbut-Tahdhb'', 6/50. i 51.)
89
On je Ahab ibn 'Abdul'Azz ibn Dwd el-Qajs Eb 'Umer el-Misr. Ibn
Hader je o njemu rekao: ''Thiqqah (istinoljubiv), faqh, umro je 204. Hidret-


37

e neka lica blistava biti, u Gospodara svoga e gledati.''
Da li e ovjek gledati u Allhu?'' ''Da, sa ova dva njegova
oka'', pa sam ja rekao: ''Pa zaista postoje ljudi koji kau da on
nee gledati u Allha, ve da to gledanje znai gledanje u nag-
radu.'' On je rekao: ''Oni su slagali. Naprotiv, on e gledati u
Allha. Zar nisi uo Ms'ove rijei:
, _. L. .,l|
''Gospodaru, dopusti mi da Te vidim.''
90

Pa zar misli da bi Musa pitao svog Gospodara o neemu
beznaajnom (tj. o gledanju u nagradu)? Pa je Allh rekao:
_l _...
''Nee Me moi vidjeti''
91

To se odnosi na ovaj svijet, jer je to stanje nepostojanja i
on ne moe gledati u ono to ostaje onime to je prolazno. Pa
stoga, oni e stii na hiret gledajui u ono to e ostati onim
to e takoer ostati. A Allh je rekao:
.| _s , .., ,>`>.
''Oni e toga dana biti od svoga Gospodara zaklonjeni.''
92
''
93

ske godine.'' (''Taqrbut-Tahdhb'', 1/80), a vidi njegovu biografiju u
''Tahdhbut-Tahdhb'', 1/359.
90
91


38

4. A Eb Nuajm biljei od D'fera ibn 'Abdullha koji
je rekao: ''Bili smo sa Mlik ibn Enesom, pa je ovjek doao i
rekao: ''O, Eb 'Abdullh:
_..-l _ls _-l _.`.
''Milostivi se iznad 'Ara uzdigao.''
94
Kako se On uzdi-
gao?'' Srdba je obuzela Mlika,
95
tako da se stvar poput ove
nikada nije desila njemu, pa je on pogledao prema zemlji i
grebao prutom koji je bio u njegovoj aci, sve dok nije podi-
gao svoju ruku i obrisao znoj sa svoga ela, odbacio tap u
stranu i rekao: ''Kejf (nain) toga ne moe biti shvaen razu-
mom. Istiw' (uzdizanje) nije nepoznat,
96
vjerovanje u to je

92
93
''Tartbul-Medrik'', 2/42.
94
sra T-H, 5. jet.
95
Vidi ''Lisnul-'Areb'', 3/446.
96
Reb'a er-R' (umro 136. hidretske) je rekao: ''El-Istiw' nije nepoznat,
njegov nain nije shvatljiv, kod Allha je risla (poruka), na Allhovom Poslani-
ku je da je prenese, a na nama je da to potvrdimo.'' Zabiljeio ga je el-Llik',
br. 665.
Imm el-Buhr je u svom ''Sahhu'', 13/403, rekao: ''Mudhid je o 'istiw'u re-
kao: ''Uzdizanje nad 'Arom''.
Imm el-Ewz' je rekao: ''Pitao sam ez-Zuhrija i Mekhla o jetima koji se od-
nose na svojstva, pa su oni rekli: ''Ostavi ih onakve kakvi su.'' Zabiljeio je el-
Llik', 3/340 i Ibn Qudme u ''Dhamul-Kelm'', 18. str.
Imm el-Ewz' je u vezi jeta i hadtha svojstava rekao: ''Proslijedi ih kako su
doli, bez zapitkivanja kako''. Zabilljeio ga je el-Llik', br. 875.
Komentariui spomenute izjave selef, ejhul-islm Ibn Tejmijje je u ''El-Fet-
w el-Hamewijje'' (109. str.) rekao: ''Stoga se izjava er-Reb'a i Mlika ''Istiw'
nije nepoznat'' slae sa izjavom ostalih: ''Proslijedi ih kako su i doli, bez
zapitkivanja kako'', tako su oni negirali posjedovanje znanja o nainu, ali nisu


39

obavezno, a pitanje u vezi toga je novotarija. A ja mislim da si
novotar'' i naredio mu je da ode.''
97

5. A Eb Nu'ajm biljei od Jahj ibn Reb'a koji je rekao:
''Bili smo sa Mlikom ibn Enesom i ovjek mu je uao pa je re-
kao: ''O, Eb 'Abdullh, ta kae o onome koji kae da je
Qur'n stvoren?'' Pa je Mlik rekao: ''Zindq,
98
borite se protiv

negirali stvarnost svojstava. A kada bi ljudi vjerovali u rijei (doslovce) jedino,
oni bi rekli: ''Istiw nije nepoznat (tj. istina je), a nain nije shvatljiv'' i rekli bi:
''Proslijedi ih kako su doli, bez zapitkivanja kako, jer istiw' u tom momentu
ne moe biti shvaen. tavie, on je nepoznat na nivou lingvistikih rijei!'' I
takoer oni ne bi bili u potrebi za negiranjem znanja o kakvoi kada znaenje
rijei nije shvaeno, oni bi bili jedino u potrebi negiranja znanja kakvoe svojsta-
va ako su svojstva potvrena. I takoer, onaj koji negira neka od svojstava ili
sva svojstva, onda on nije u potrebi za rijeima ''...bez zapitkivanja kako''.
Stoga, ko god kae: ''Allh nije iznad 'Ara'', on nije u potrebi za rijeima:
''...bez zapitkivanja kako''. Pa ako je medhheb selef zapravo bio (navodno)
negiranje svojstava, onda zato bi oni rekli: ''...bez zapitkivanja kako?'' I tako-
er, njihove rijei: ''Proslijedi ih kako su i dole'' nuno zahtijeva ostalo ukaziva-
nje onoga to je. A da se ovime ukazalo na negaciju ovih svojstava, onda bi bilo
obavezno rei: ''Proslijedi rijei uz vjerovanje da razumijevanje nije namjera-
vano znaenje'', ili: ''Proslijedi njihove rijei sa vjerovanjem da Allh nije uistinu
opisan onime na ta ovo ukazuje.'' Stoga u tom momentu ti si ih proslijedio
kako su doli, a za to ne moe biti reeno: ''...i ne zapitkujui kako.'' Stoga,
kakvoa mora biti negirana od onoga to nije jeziki potvreno iz rijei.''.
97
Zabiljeeno u ''El-Hilje'', 6/325. i 326. Takoer su ga zabiljeili es-Sbn u
''Aqdetus-Selef we Ashbul-Hadth'', 17. i 18. str. putem Eb Da'fera ibn
'Abdullha od Mlika, Ibn 'AbdulBerr u ''Et-Temhd'', 7/151 putem 'Abdullha
ibn Nfi'a od Mlika i el-Bejheqi u ''El-Esm' wes-Sift'', 408. str. putem
'Abdullha ibn Wehba od Mlika. Ibn Hader je u ''Fethul-Br'', 13/406-407
rekao da je njegov sened hasen (dobar), a edh-Dheheb ga je u ''El-'Uluww''
103. str. proglasio sahhom.
98
Ez-Zindq: To je rije koja je u arapski dola iz perzijskog jezika. Najprije su
je muslimani koristili da oznae one koji govore o dva principa, svjetlosti i
tmini, po putu (medhhebu) el-Mnewije i drugih, a onda je znaenje ovog


40

njega.'' Pa je on rekao: ''O, Eb 'Abdullh, ja sam samo spome-
nuo govor koji sam uo.'' Pa je on rekao: ''Ja ga nisam uo ni
od koga, samo sam ga uo od tebe, a kako je samo krupna ta
izjava.''
99

6. A prenosi se od Ibn 'AbdulBerra od 'Abdullha ibn
Nfi'a koji je rekao: ''Mlik ibn Enes je imao obiaj rei: ''Ko
god kae da je Qur'n stvoren on mora biti bolno tuen i
suzbijen, dok se ne pokaje.''
100

7. A prenosi se od Eb Dwda od 'Abdullha ibn Nfi'a
da je rekao: ''Mlik je rekao: ''Allh je iznad neba (fis-sem')
101

a Njegovo znanje je na svakom mjestu.''
102

pojma prelo na nevjernike, ateiste i svakoga ko ima zabluujua vjerovanja.
tavie, odnosi se na ljude pune ubhi (sumnji i vesves) i na sve one koji su
zastranili sa propisa dna u vjerovanju, rijeima ili djelima''. Vidi ''El-Mew-
su'tul-Mujessire'', 1/929 i ''Trhul-Irhd'', 14.-32. str. od 'AbdurRahmna Be-
dewija.
99
Preneeno u ''El-Hilje'', 6/325, a prenio ga je i el-Llik' u ''erh Usli I'tiqd
Ehlis-Sunne wel-Dem'ah'' (1/249) putem Eb Muhammeda Jahj ibn Halefa
od Mlika. Takoer ga je spomenuo el-Qdi 'Ijjd u ''Tartbul-Medrik'', 1/460.
100
''El-Inqit' '', 35. str.
101
Jedan od dananjih pozivaa u novotariju u svom lanku ''Da li je dozvolje-
no vjerovati da je Allh na nebesima u literarnom smislu'' kae: ''Literarni smi-
sao bivstvovanja ''u nebesima'' bi znailo da je Allh zapravo jedno od Njegovih
stvorenja, jer je nebo neto stvoreno. Nije dozvoljeno vjerovati da Allh boravi
ili se nalazi ni u jednom od Svojih stvorenja, kao to krani vjeruju o Isusu ili
hindusi o njihovim avatarima.'' Ovdje u ovom napadu na izraz korien od
strane selef ''fis-sem'', ova novotarija pokazuje svoje krajnje nepoznavanje
arapskog jezika, jer izjava ''u nebesima'' znai ''iznad nebes'' i ovo je poznato
u arapskom jeziku, a ovo je poznato i iz Qur'na, kao to se nalazi u rijeima
Allha Uzvienog: ''Ja u vas razapeti f (u) stablima palmi'' (sra T-H, 71.
jet.) To jest 'al (na) stablima palmi. I takoer u Njegovim rijeima: ''Pa


41

B) NJEGOVE IZJAVE U VEZI QADERA
1. Eb Nu'ajm prenosi od Ibn Wehba
103
da je rekao:
''uo sam Mlika da kae ovjeku: ''Jesi li me jue pitao o qa-
deru?'' On je rekao: ''Da.'' On je rekao: ''Zaista je Uzvieni
Allh rekao:
l !.:: !.. _ _. !..> _>.l _> `_1l _.. . .>
_. .>l _!.l _,-.-
''A da smo Mi eljeli, Mi bismo svaku osobu uputili. Me-
utim, rije od Mene e se obistiniti da u napuniti de-
hennem dinnima i ljudima zajedno.''
104

Zato nema bjeanja od onoga to je Allh Uzvieni re-
kao.''
105

hodajte f (u) njihovim padinama.'' (sra el-Mulk, 15. jet.) ''To jest 'al (na)
planinama, u potrazi za oprskbom.'' (Iz rijei Selma el Hillija u ''El-Dem'atu
Islamijje'', 210.-211. str.)
Za vie primjera na ovu temu obrati se na ''Et-Temhd'', 7/130 od Ibn 'Abdul-
Berra i ''El-Esm' wes-Sift'', 531, 534, 16/101, 108. str. od el-Bejheqija, ''El-
Ibne'' od Ebul-Hasana el-E'arija, ''Medm'ul-Fetw'', 3/52.-53., 68.-69.,
106., 258., 16/101. i 108. od Ibn Tejmijje i ''erh el-'Aqdeh et-Tahwijje'', 286.
str. od Ibn Ebil-'Izza el-Hanefija.
102
Zabiljeio ga je Eb Dwd u ''Mes'ilul-imm Ahmed'', 263. str., kao i Ibn
'AbdulBerr u ''Et-Temhdu'', 7/138.
103
On je 'Abdullh ibn Wehb el-Qure. Ibn Hader je o njemu rekao: ''Faqh,
thiqqah (povjerljiv, istinoljubiv), el-hfidh, 'bid (pobonjak). Umro je 198.
hidretske godine.'' (''Taqribut-Tahdhb'', 1/460).
104
sra es-Sedde, 13. jet.


42

2. A el-Qdi 'Ijjd je rekao: ''Imam Mlik je bio upitan ko
su qaderije, pa je rekao: ''Onaj koji kae ''Grijesi nisu stvoreni''.
Slino tome je o njima rekao i: ''To su oni koji kau da je svoj-
stvo istit'a (mogunosti) kod njih: ako ele oni e se poko-
riti, a ako ele bie nepokorni.''
106

3. A prenosi se od Ibn Eb 'sima, od Se'da ibn 'Abdul-
Debbra koji je rekao: ''uo sam Mlika ibn Enesa da kae:
''Moje vienje u pogledu njih (tj. qaderij) je da ih treba natje-
rati da se pokaju, a ako ne treba se boriti protiv njih.''
107

4. A Ibn 'AbdulBerr je rekao: ''Mlik je rekao: ''Nisam vi-
dio nikoga od qaderij, a da nije glup, lakomislen i prost.''
108

5. A prenosi se od Ibn Eb 'sima od Merwana ibn Mu-
hammeda et-Ttarija koji je rekao: ''uo sam da je Mlik ibn
Enes bio pitan o enidbi qaderijkom, pa je on prouio:
. ... ,> _. :.
''A zaista je robinja mu'minka bolja od mnogobokinje.''
109

110

105
''El-Hilje'', 6/326.
106
''Tartbul-Medrik'', 2/68. Vidi ''erh Usli I'tiqd Ehlus-Sunneh wel-De-
m'ah'', 2/801.
107
''Es-Sunne'', 1/87. i 88. od Ibn Eb 'sima, a takoer ga je zabiljeio i Eb
Nu'ajm u ''El-Hilje'', 6/326.
108
''El-Inqit'', 34. str.
109
sra el-Beqare, 221. jet.
110
''Es-Sunne'', 1/88 od Ibn Eb Asima i ''El Hilje'', 6/326 od Eb Nu'ajma.


43

6. A el-Qdi 'Ijjd je rekao: ''Mlik je rekao: ''Nije dozvo-
ljeno prihvatiti svjedoanstvo qaderije koji poziva (u svoju
novotariju), niti haridije, niti rfidije.''
111

7. A el-Qdi 'Ijjd je rekao: ''Mlik je bio upitan o qaderi-
jama: da li se trebamo ustegnuti od njihovog govora?'' On je
rekao: ''Da, ako je ono na emu je on poznato'' i on je rekao u
drugoj predaji: ''Namz ne treba biti klanjan za njima, niti ha-
dth prihvaen od njih, a ako ih susretnete u morskoj luci
izbacite ih iz nje.''
112

C) NJEGOVE IZJAVE U VEZI MNA
1. Ibn 'AbdulBerr prenosi od 'AbdurRezqa ibn Hamm-
ma koji je rekao: ''uo sam Ibn Harda
113
i Sufjna et-Thew-
rija i Ma'mera ibn Rida i Sufjna ibn Ujejne i Mlik ibn Ene-
sa da kau: ''mn je izjava i djelo, on raste i opada.''
114

2. A Ebu Nu'ajm prenosi od 'Abdullha ibn Nafi'a koji je
rekao: ''Mlik ibn Enes je imao obiaj rei ''Iman je rije i dje-
lo.''
115

111
112
113
On je 'AbdulMalik ibn 'Abdul'Azz ibn Hard er-Ruml el-Amew. A edh-
Dheheb je o njemu rekao: ''Imm, hfidh, faqh Svete Kue, Ebul-Weld.''
Umro je 150. hidretske godine. Pogledaj ''Tedhkiretul-Huffdh'', 1/169 i ''Trh
Bagdd'', 10/400.
114
115
''El-Hilje'', 6/327.


44

3. A Ibn 'AbdulBerr prenosi od Ahaba ibn 'Abdul'Azza
koji je rekao: ''Mlik je rekao: ''Ljudi su klanjali namz u prav-
cu Bejtul-Maqdisa (Mesdidul-Aqs'a) u toku esnaest mjese-
ci, a onda im je nareeno da se okrenu prema Bejtul-Harmu
(tj. Mesdidul-Harmu), pa je Uzvieni Allh rekao:
!. l < _,.`,l >...,|
''Allh nee upropastiti va mn.''
116

Ovo znai: ''Vae namze (koje ste obavili okrenuti) pre-
ma Bejtul-Maqdisu.''
Mlik je rekao: ''A ovo je ono ime ja odgovoram na izja-
vu murdij da namz nije od mna.''
117

D) NJEGOVE IZJAVE U VEZI ASHB
1. Eb Nu'ajm prenosi od 'Abdullha el-Amberija koji je
rekao: ''Mlik ibn Enes je rekao: ''Ko god nalazi greke bilo
kojem od ashb Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we
sellem, ili ima mrnju (zlobu) prema njima u svome srcu, on-
da on nema prava na udio u nagradi za muslimane'', a onda je
prouio:

116
117
''El-Inqit'', 34 str.


45

_.] ',l> _. >.-, _l1, !.`, s !.l !..> _.]
!.1,. _..,!, _-> _ !.,l s _.l `.., !.`, ,.| .',
,>
''A oni koji nakon njih dolaze govore: ''Gospodaru na,
oprosti nama i naoj brai koja su nas u mnu pretekla
i ne dozvoli da u naim srcima bude i trunke zlobe pre-
ma onima koji vjeruju. Gospodaru na, zaista si Ti do-
bar i milostiv''.''
118

Pa ko god nalazi greke kod njih ili u svom srcu ima
zlobu prema njima on nema prava na udio u nagradi.''
119

2. A Eb Nu'ajm prenosi od ovjeka, od Welda ez-Zu-
bejra, koji je rekao: ''Bili smo sa Mlikom pa su ljudi spome-
nuli (nekog) ovjeka koji je nalazio greke (mahane) ashbi-
ma Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, pa je
Mlik prouio jet:
..>: `_. < _.] .-. ',.: _ls !>l ',!.-' '.,
''Muhammed je Allhov poslanik, a oni koji su sa njim
su strogi prema nevjernicima, a samilosni meu so-
bom...''
...sve dok nije prouio:

118
sra el-Har, 10. jet.
119
''El-Hilje'', 6/327.


46

1,-,l `, !>l
''...da bi On njima (ashbima) rasrdio nevjernike.''
120

Pa je Mlik rekao: ''Ko god u svom srcu ima srdbu
prema ashbima Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we
sellem, ovaj jet se na njega odnosi.''
121

3. A el-Qd 'Ijad prenosi od Ahaba ibn 'Abdul'Azza da
je rekao: ''Bili smo sa Mlikom kada je ovjek od 'alewij
122

120
sra el-Feth, 29. jet.
121
''El-Hilje'', 6/327.
122
Ovo se odnosi na nusajrijje koji su nazvani po Muhammedu ibn Numejru
en-Nusajriju (umro 270. hidretske), a koji sebe nazivaju alewijama po 'Al ibn
Eb Tlibu.
ejhul-islm Ibn Tejmijje je u ''Medm'ul-Fetw'' (35/145), objanjavajui
njihovu zabludu, rekao: ''Ovi ljudi, nazvani en-nusajrijje i mnoge grupe od
qarmit i btinijj su vei nevjernici nego idovi i krani. tavie, oni su vei
nevjernici nego veina murik (oboavalaca idol) i teta od njih po ummet
Muhammeda, sallallhu 'alejhi we sellem, je vea nego li teta od nevjernika
koji su u ratu sa muslimanima, kakvi su Tatari, nevjerniki Evropljani i drugi.
Jer, ovi se pred neznalicama muslimana predstavljaju kao podrivai i glasno-
govornici porodice Allhovog Poslanika, dok u stvarnosti oni ne vjeruju u
Allha, niti u vjerovjesnika, niti u Knjigu, niti naredbe, niti zabrane, niti nagra-
du, niti kaznu, niti dennet, niti dehennem, niti ijednog vjerovjesnika prije Mu-
hammeda, sallallhu 'alejhi we sellem, niti u Objavu od prijanjih Objav.
tavie, oni uzimaju rijei Allha i Njegovog Poslanika poznate uenjacima mus-
liman i tumae ih u skladu sa svojim laima, tvrdei da su njihova tumaenja
'ilmul-btin (skriveno znanje), kao to je ono to je upitao onaj koji je postavio
pitanje. Oni nemaju granica u svom nevjerstvu u pogledu Allhovih imen ili
svojstava, Njegovih jet i u svom iskrivljavanju Allhovog govora, Uzvienog,
Njegovog vjerovjesnika, sa njihovih odgovarajuih mjesta. Njihov cilj je odbaci-
vanje islmskog vjerovanja i propisa na svaki mogui nain, pokuavajui da iz-
gleda da ove stvari imaju stvarnosti koje oni poznaju, kao da pet namza znai


47

ustao i pozvao: ''O Eb Abdullh! elim da te uinim dokazom
u pogledu onoga to je izmeu mene i Allha. Kada stanem is-
pred Njega i On me pita ja u rei: ''Mlik mi je to rekao'', pa
mu je on rekao: ''Govori''. Pa je on rekao: ''Ko je najbolji od lju-
di nakon Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem?''
On je rekao: ''Eb Bekr.'' 'Alevija je rekao: ''A onda ko?'' Mlik
je rekao: ''A onda 'Umer.'' 'Alewija je rekao: ''A onda ko?''
Mlik je rekao: ''Halfa koji je nepravedno ubijen, 'Uthmn.''
'Alewija je rekao: ''Allha mi, vie neu sjediti s tobom nika-
da!'' Mlik mu je rekao: ''Izbor je tvoj.''
123

''znanje njihovih tajni'', da obavezni post znai ''krivenje njihovih tajni'', a da
hadd Drevnoj Kui znai ''posjetu njihovim ejhovima'', te da dvije Eb Lehe-
bove (proklete) ruke predstavljaju Eb Bekra i 'Umera, a da je velika vijest i
jasni imm 'Al ibn Eb Tlib. Postoje poznati dogaaji o njima i knjige koje su
oni napisali u pogledu svog neprijateljstva prema islmu i njegovim sljedbenici-
ma. Kad god im se ukae prilika, oni prolivaju krv muslimana, kao to je kad su
jednom ubili haddije i bacili ih u vrelo Zem-zema. Jednom su uzeli crni kamen
(haderul-eswed) i ostao je kod njih odreeni period vremena. Oni su ubili
toliko muslimanskih uenjaka i staraca, da samo Allh zna njihov broj. Musli-
manski uenjaci su napisali knjige razotkrivajui njihove tajne, uklanjajui njiho-
ve zastore, objanjavajui na emu su oni od nevjerstva, bogohuljenja i ateiz-
ma, po emu su oni vei nevjernici nego li idovi, krani i indijski idolopoklonici
brahmani. Poznato nam je da su krani zauzeli obalu ma uz njihovu pomo,
kao i to da su oni uvijek na strani svakog neprijatelja protiv muslimana, pa su
oni sa kranima protiv muslimana. Od najeih iskuenja koja su njih zadesila
su muslimansko osvajanje obale (ma) i poraz kran. tavie, jedna od naj-
veih nevolja koja ih je zadesila je muslimanska pobjeda nad Tatarima, a od
najveih praznika za njih je kransko osvajanje muslimanskih luk. Oni ne
priznaju da ovaj svijet ima Stvoritelja koji ga je stvorio ili da On ima vjeru koju je
naredio i da On ima mjesto u kome e nagraditi ljude za svoja djela mimo ovoga
mjesta (na ovome svijetu).''
123
''Tartbul-Medrik'', 2/44-45.


48

RASPRAVE, DISKUSIJE I PREPIRANJA U
VJERI
1. Ibn 'AbdulBerr prenosi od Mus'aba ibn 'Abdullha ez-
Zubejrija
124
koji je rekao: ''Mlik je imao obiaj rei: ''Besko-
risni govor (kelm) u vjeri je omraen, a ljudi iz nae zemlje
nisu prestali da ga mrze i da ga zabranjuju poput kelma
naenog u miljenju Dehma, el-qadera i svega to slii to-
me.''
125

2. Eb Nu'ajm prenosi da je 'Abdullh ibn Nfi' rekao:
''uo sam Mlika da kae: ''ak i da ovjek poini sve od veli-
kih grijeh izuzev irka Allhu,
126
a onda se vrati od ovih

124
On je Mus'ab ibn 'Abdullh ibn Mus'ab ibn Thbit ibn 'Abdullh ibn Zubejr
ibnul-'Awwm el-Ezd el-Meden, boravio u Bagddu. Ibn Hader je o njemu
rekao: ''Sdq (istinoljubiv), uenjak, umro 236. hidretske godine.'' Vidi
''Taqribut-Tahdhb'', 2/252, a za njegovu biografiju ''Tahdhbut-Tahdhb'',
10/162.
125
''Dmi' Bejnil-'Ilmi we Fadlih'', 415. str.
126
Imm Ibnul-Qajjim el-Dewz (umro 751. hidretske), rahimehullh, je re-
kao: ''Allh Uzvieni je obavijestio da je svrha i mudrost stvaranja stvorenj da
znaju Njegova imena i da Ga oboavaju, Njega jedinog, bez irka, tako da bi ljudi
postali qist (pravini), a to je 'adl (pravda) po kojoj su nebesa i Zemlja utemelje-
ni, kao to je Allh Uzvieni rekao: ''Mi smo poslali Nae poslanike sa dokazi-
ma i spustili smo po njima Knjigu i mzn (terezije) da bi ljudi sudili po prav-
di.'' (sra el-Hadd, 25. jet). Pa je Allh, Slavljeni, obavijestio da je On poslao
Svoje vjerovjesnike i objavio Svoje Knjige da se ljudi utemelje na qistu (isprav-
nosti), a to je pravda ('adl). A od najvee pravinosti je tewhd i on je glava
pravde i njen odriva, a irk je nepravda, kao to je Allh Uzvieni rekao:
''Zaista je irk najvea nepravda'' (sra Luqmn, 13. jet). Zato je irk najvea
nepravda, a tewhd je najbolji oblik pravde. Pa ta moe biti vee poricanje
nego ovo znaenje, pa je stoga to najvei od velikih grijeh; do te mjere da je


49

strasti i novotarij i spomenuo je kelm on ulazi u de-
nnet.''
127

3. A el-Haraw prenosi da je Ishq ibn 'Is
128
rekao:
''Mlik je rekao: ''Ko god trai vjeru putem kelma zabludje-
e. Ko god trai imetak kroz obilje - propae. Ko god trai
udne hadthe postae laov.''
129

4. A el-Hatb prenosi od Ishqa ibn 'Is'a koji je rekao:
''uo sam Mlika ibn Enesa da zabranjuje raspravljane u vjeri
i da kae: ''Zar je sluaj da svaki put kada doe neko ko moe
da se raspravlja bolje nego drugi, da emo mi napustiti ono
to je Dibrl donio Muhammedu, sallallhu 'alejhi we sellem,
zbog njegove rasprave?''
130

reeno da kada irk sm negira neto, to postaje najvei od velikih grijeha
apsolutno. Allh je zabranio dennet svakome ko poini irk i On je uinio nje-
govu krv, imetak i porodicu dozvoljenu za ehlut-tewhd i da ih oni mogu uzeti
kao roblje, jer oni naputaju Njegov 'ubdijet ('ibdet). Allh Uzvieni je odbio
da od murika prihvati ikakvo djelo, za njega nema nikakvog ef'ata, njegovoj
dovi se ne udovoljava (odaziva), niti je ona prihvaena. Jer, murik je osoba
koja je najvea neznalica u pogledu Allha i on ini neto od Njegovih stvorenja
onime emu dovi, a to je krajnja granica neznanja u pogleda Njega, kao to je to
krajnja granica nepravde prema Njemu. Kad bi murik samo znao stvarnost
(onoga to ini), on ne bi inio dhulm prema svome Gospodaru, ali on ini
dhulm jedino sebi.''
127
''El-Hilje'', 6/325.
128
On je Ishq ibn 'Is ibn Nedh el-Bagdd. Ibn Hader je on njemu rekao:
''Sdq (istinoljubiv), umro je 214. hidretske godine.'' Vidi ''Taqrbut-
Tahdhb'', 1/60, a pogledaj njegovu biografiju u ''Tahdhbut-Tahdhb'', 1/245.
129
''Dhamul-Kelm''.
130
''erh Ashbul-Hadth'', 5. str. i ''erh Usulil-I'tiqd...'', br. 293 od el-Lli-
k'ija.


50

5. El-Haraw prenosi da je 'AbdurRahmn ibn Mehd
rekao: ''Uao sam kod Mlika, a sa njim je bio ovjek koji ga
pita, pa je on rekao: ''Izgleda mi da si ti od drugova 'Amra ibn
'Ubejda, a on je izmislio novotariju sa kelmom. Kada bi ke-
lm bio znanje ashbi i tabi'ni bi govorili o tome, ba kao
to su govorili o pravilima i o propisima.''
131

6. El-Haraw prenosi da je Ahab ibn 'Abdul'Azz rekao:
''uo sam Mlika da kae: ''uvajte se novotarija.'' Reeno je:
''O Eb 'Abdullh, ta su novotarije?'' On je rekao: ''To su eh-
lul-bid'a koji govore o Allhovim imenima, Njegovim svojstvi-
ma, Njegovom govoru, Njegovom znanju i Njegovoj moi; a
oni govore o onome o emu ashbi, tbi'ni i oni koji ih slijede
u dobru nisu govorili.''
132

7. Eb Nu'ajm prenosi od e-fi'ija koji je rekao: ''Kada
je neki od sljedbenika strasti doao immu Mliku ibn Enesu,
on je rekao: ''to se tie mene, ja sam na jasnom dokazu od
moga Gospodara i na svome dnu. A to se tie tebe, ti si u
ubhi; idi onda kod ubhelije i raspravljaj s njim.''
133

8. Ibn 'AbdulBerr je prenio od Muhammeda ibn Ahme-
da ibn Dewz Mindd el-Misrja el Mlikija, koji je u knjizi
''Knjiga naknada'' u svom djelu ''El-Hilaf'' rekao: ''Nije
dozvoljeno iznajmiti nita od knjiga sljedbenika strasti i novo-
tarija. Prema naim prijateljima, to su knjige ehlul-kelma od

131
''Dhammul-Kelam''.
132
''Dhammul-Kelm''.
133
''El-Hilje'', 6/324.


51

mu'tezil i drugih mimo njih, a sve dozvole (ovlatenja) povo-
dom toga moraju biti ponitene.''
134

134
''Dmi' Bejnil-'Ilmi we Fadlih'', 416. i 417. str.
Ibnul-Qajjim u svojoj knjizi ''Et-Tumqul-Hukmijje'', 282. str. u vezi sa spaljiva-
njem knjiga zablude i njihovog unitavanja, kae da je el-Marrd rekao
Ahmedu: ''Pozajmio sam knjigu, a u njoj je par loih stvari; da li misli da bih
trebao da je pocijepam ili zapalim?'' On je rekao: ''Da, zapali je.''
Ibnul-Qajjim je nastavio govor rijeima: ''Allhov Poslanik, sallallhu 'alejhi we
sellem, je u 'Umerovoj ruci vidio knjigu prepisanu iz Tewrta i bio iznenaen
koliko ona slii Qur'nu; podbradak Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we
sellem, je zadrhtao, pa ju je 'Umer odnio do vatre i bacio je u nju. Allhov
Poslanik, sallallhu 'alejhi we sellem, je ovjeku koji je zapisivao neto od njega
mimo Qur'na naredio da to izbrie. Onda je dozvolio pisanje sunneta, a nije
dozvolio nita drugo mimo toga. Stoga, sve knjige koje sadre zastranjivanje sa
puta sunneta nisu dozvoljene; tavie, dozvoljeno je izbrisati ih ili ih pocijepati,
niti ima ita tetnije za ummet od ovih knjig. I ne samo to, ve su ak i ashbi
spalili sve verzije mushafa mimo verzije 'Uthmna zbog onoga to su se bojali
za ummet od podjela koje bi se mogle desiti. Pa ta bi se desilo da su oni vidjeli
knjige koje su rairile razliku i podjele meu ummetom...''
Eb Enes Hamed el-'Uthmn je komentarisao o ovim izjavama u ''Zederul-
Mutehwn'', 26. str., rekavi: ''Zlo idov i kran je otvoreno i jasno optim
masama muslimana; ali to se tie ehlul-bid'ata, njihova teta nije jasna svakoj
osobi. Ovo je razlog zato uenjaci smatraju da pobijanje ehlul-bid'ata ima
prednost nad pobijanjem idov i kran.''
A Ahmed ibn Hanbel, rahimehullh, je smatrao dozvoljenim da se uzme po-
mo od idov i kran, ali ne od dehmijja. El-Merwez je rekao immu Ah-
medu: ''Moemo li traiti pomo od idov i kran, a oni su murici, a ne
traiti je od dehmij?'' On je odgovorio: ''O dragi sine, muslimani nee biti
prevareni od strane njih (idov i kran).'' ''Adbu-er'ah'', 1/256.
Imm Ibnul-Dewz (umro 597. hidretske), rahimehullh, je rekao: ''Ebul-
Wef 'Al ibn 'Aql el-Faqh je rekao: ''Na ejh Ebul-Fadl Hamdn je rekao:
''Novotari islma ili oni koji izmiljaju hadthe su tetniji nego nemuslimani


52

(mulhidn), jer nemuslimani nastoje da korumpiraju (iskvare) vjeru spolja, a
ovi oni ele (namjeravaju) da je iskvare iznutra. Oni su poput stanovnika grada
koji se bore da ga iskvare (iznutra), a nemuslimani su oni koji su ih okruili
spolja. Pa oni koji su iznutra otvore vrata tvrave, pa su oni zato tetniji po
islm negoli oni koji ne nose odjeu islma.'' (''El-Mewd't'', 1/51 od Ibnul-
Dewzija).
Od Ibrhma (en-Neha'ija) se prenosi da je rekao: ''Nema gbeta u pogledu
novotara.'' (''erh Usulil-I'tiqd...'', br. 276).
Od Hasana el-Basrija se prenosi da je rekao: ''Postoje trojica koji nemaju ne-
povredivost (zatitu) u pogledu gbeta: Jedan je sljedbenik novotarije koja
poziva u svoju novotariju.'' (''erh Usulil-I'tiqd...'', br. 278).
Kethr Eb Sehl je rekao: ''Reeno je da nema nepovredivosti za ljude od novo-
tarskih sekti.'' (''erh Usulil-I'tiqd'', br. 281).
Sellm ibn Eb Mut' je rekao: ''ovjek je rekao Ejjbu es-Sihtijniju: ''O Eb
Bekr, 'Amr ibn 'Ubejd se okrenuo od svog miljenja.'' On je rekao: ''On se nije
okrenuo.'' On je rekao: ''Zaista Eb Bekr, on se okrenuo.'' Ejb je rekao: ''On se
nije okrenuo (tri puta). Zar nisi uo njegove, sallallhu 'alejhi we sellem, rijei:
''Oni izlaze iz vjere ba kao to strijela proe kroz rtvu, onda se oni nee vra-
titi u nju (vjeru) dok se strijela ne vrati u svoj luk.'' ? '' (erh Usulil-I'tiqd...'',
br. 286).
Imm Eb 'Uthmn es-Sbn je u djelu ''Aqdetus-Selef we Ashbul-Hadth'',
100. str. o ehlus-sunnetu wel-dem'tu rekao: ''Oni slijede selefus-slih, imme
i uenjake musliman, striktno se pridravaju vjere i jasne Istine i mrze sljed-
benike novotarije, one koji u vjeru uvode ono to nije od nje. Oni ih ne vole i ni-
su u drutvu sa njima. Oni ne sluaju njihove izjave, niti sjede sa njima. Napro-
tiv, oni tite svoje ui od sluanja njihove uzaludnosti (nekorisnosti), od slua-
nja stvari koje bi, ako bi prole kroz ui i utemeljile se u srcu, nainile tetu i
prouzrokovale da se pojave sumnje i zle stvari. A u pogledu ovoga je Allh,
Slavljeni i Uzvieni, objavio: ''A kada vidi one ljude koji se rijeima naim
rugaju, onda se okreni od njih sve dok ne preu u drugi razgovor.'''' (sra
el-En'm, 68. jet)


53

Stoga su ovo osvrti na stav imma Mlika i njegove izja-
ve u vezi tewhda, ashb, mna, 'ilmul-kelma i ostalog.

Imm e-ewkn (umro 1255. hidretske), rahimehullh, je rekao u ''Fethul-
Qadru'', 2/128: ''Ovaj jet sadri estoki ukor za one koji dozvoljavaju ljudima
da sjede sa novotarima, onima koji iskrivljavaju Allhove rijei, koji se poigrava-
ju sa Njegovom Knjigom i sunnetom Njegovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we
sellem, i koji ih vraaju (jete i sunnet) na njihove sopstvene zabludjele strasti i
pokvarene novotarije. Jer ako ovjek nije u stanju da ih ukori i da promijeni ono
na emu su, onda ih on, u najmanju ruku, treba izbjegavati, a to je lahko za
njega, nije mu teko. A novotari mogu koristiti njegovo prisustvo sa njima ak
i pored toga to on moe biti ist od njihovih greaka kroz ubhu u kojoj e
oni obmanjivati obian narod, u kom sluaju e njegovo prisustvo prouzroko-
vati dodatno zlo u dodatku na smo sluanje njihovog zla.''
Esm bint 'Ubejd je rekla: ''Dvojica sljedbenika strasti i novotarija su uli Ibn
Srnu (umro 110. hidretske) i rekli: ''O Eb Bekr, moemo li govoriti sa to-
bom?'' On je rekao: ''Ne.'' Oni su rekli: ''Moemo li prouiti jet iz Allhove Knji-
ge?'' On je rekao: ''Ne, zaista ili vi morate ustati i otii ili u ja ustati i otii.'' Oni
su izali, pa su neki od ljudi rekli: ''O Eb Bekr, kakva teta bi ti bila uinjena ako
bi oni prouili jet iz Allhove Knjige?'' On rekao: ''Bojim se da bi mi oni prouili
jet i iskrivili ga i da bi to moglo ostati u mom srcu.'' Zabiljeio ga je ed-Drim
u svom ''Sunenu'', 1/109.
A Ibn Tejmijje je u ''Medm'ul-Fetw'', 28/232, rekao: ''teta koju sljedbenici
novotarije, kufra i zablude nanose muslimanima je vea od tete idov i
kran. Zaista, ovi novotari tete srcima od samog poetka, a to se tie
idov, kran i onih koji vode rat protiv muslimanskih zemalja, njihova teta
je van srca, ali se deava nakon mnogo vremena.''


54

Vjerovanje imma
E-FI'IJA


55

A) NJEGOVE IZJAVE U VEZI TEWHDA
1. Prenio je el-Bejheq od er-Reb' ibn Sulejmna koji je
rekao: ''E-fi' je rekao: ''Ko god se zavjetuje Allhom ili ime-
nom od Njegovih imena, a onda prekri zavjet, onda mora da
uini iskup. A ko god se zakune neim drugim mimo Allha,
kao to je da ovjek kae: ''Tako mi Ka'be'' ili ''Tako mi mog
oca, ovog ili onog'', a onda on to prekri njemu nema kefre-
ta (iskupa). A slino tome su i njegove rijei: ''Moje mi starosti
(moga mi ivota)'', jer nema iskupa njemu u zavjetovanju ne-
im drugom mimo Allha. Stoga je ovo omraeno i zabranje-
no, zbog rijei Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we
sellem: ''Zaista je Allh, Slavljeni i Uzvieni, zabranio da
se kunete svojim oevima, pa ko se god eli zakleti ne-
ka se zakune Allhom ili neka uti...''
135
''
136
A e-fi' je
ovime razjasnio da Allhova imena nisu stvorena, pa ko god
se zakune Allhom, a onda to prekri mora uiniti kefret
(iskupljenje).''
137

2. A Ibnul-Qajjim spominje u ''Idtim'ul-Duj...'' da
je e-fi' rekao: ''Izjava u pogledu sunneta na kojoj sam ja i

135
Zabiljeili su ga el-Buhr, 11/230 i Muslim, br. 1646.
136
''Menqibu-fi''', 1/405.
137
Zabiljeili su ga je Ibn Eb Htim u ''Adbu-fi''', 193. str., Eb Nu'ajm u
''El-Hilje'', 9/112.-113., el-Bejheq u ''Es-Sunenul-Kubr'', 10/28 i u ''El-Esm'i wes-
Sift'', 255. i 256. str. Takoer ga je spomenuo el-Begaw u ''erhus-Sunne'',
1/188, a vidi i ''El-'Uluww'', 121. str. od edh-Dhehebja, kao i njegov muhtesar,
77. str.


56

na kojoj sam naao nae prijatelje, ehlul-hadth,
138
one koje
sam vidio i uzeo od njih, poput Sufjna i Mlika i drugih, jeste
potvrda i svjedoenje da nema boanstva vrijednog oboava-
nja ('ibdeta) mimo Allha i da je Muhammed Allhov Posla-
nik, da je Allh Uzvieni iznad Svoga 'Ara fis-sem' (iznad
nebes), da se On pribliava Svojim stvorenjima kako god On
eli i da se Allh Uzvieni sputa na najnie nebo onako kako
On eli.''
139

138
Od Mu'wije ibn Qurah od njegovog oca od Allhovog Poslanika, salla-
llhu 'alejhi we sellem, koji je rekao: ''Grupa od mog ummeta e uvijek ostati
nadmona; oni koji ih napuste nee biti u stanju da im natete dok as ne do-
e.'' Zabiljeio ga je imm Muslim, br. 1920. i 1925., sahhom su ga ocijenili Ibn
Hibbn u ''El Medrhn'', 1/88. i 89. i el-Albn u ''Es-Sahha'', br. 1108., 1955.-
1962.
Ahmed ibn Hanbel je spomenuo hadth Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi
we sellem: ''Moj ummet e se podijeliti u vie od sedamdeset sekti...'', pa je
rekao: ''Ako to nisu ehlul-hadth, onda ja ne znam ko su oni.'' (''araf Ashbul-
Hadth'', 1/7).
Ebul-Hasan Muhammed ibn 'Abdullh ibn Bir je rekao: ''Vidio sam Allhovog
Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, u snu, pa sam rekao: ''Ko je spaena sku-
pina od sedamdeset i tri skupine?'', a on je rekao: ''Vi, o ehlul-hadth.'' (''araf
Ashbul-Hadth'', 1/7).
Imm e-fi' je rekao: ''Kad bih vidio ovjeka od ehlul-hadtha, to je kao da
sam vidio Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, ivog.'' (''araf
Ashbul-Hadth'', 1/31).
'AbdulQdir el-Diln je rekao: ''to se tie spaene skupine, to je ehlus-sunne
wel-dem'ah i nema imena za ehlus-sunnet, osim jednoga a to je: ''Ehlul-ha-
dth.'' (''El-Gunjtut-Tlibn'', 212. str.).
139
''Idtim'ul-Dujil-Islmijje''(165. str.), ''Ithbt Sifatul-Uluww'' (124. str.), a
vidi: ''Medm'ul-Fetw'' (4/181.-183.) i ''El-'Uluww'' (120. str.) od edh-Dhehe-
bija i njegov muhtesar, 77. str.


57

3. A edh-Dheheb spominje da je el-Muzen rekao:
''Rekao sam: ''Ako iko moe da izvue ono to je u dubini moje
due i ono to je za nju vezano od stvari tewhda, to je e fi',
pa sam otiao do njega, a on je bio u mesdidu u Misru. Spus-
tio sam se na koljena pred njim i rekao: ''Desila se u najdub-
ljem dijelu moje due jedna stvar u pogledu tewhda, a znam
da niko nema stepen tvog znanja, pa ta mi poruuje?'' On je
postao srdit, pa je rekao: ''Zna li gdje se nalazi?'', pa sam re-
kao: ''Da'', a on ree: ''Ovo je mjesto gdje je Allh potopio fara-
ona. Je li do tebe dolo da je Allhovom Poslaniku, sallallhu
'alejhi we sellem, bilo nareeno da pita u pogledu toga?'' Re-
kao sam: ''Ne.'' On je rekao: ''Jesu li ashbi o tome govorili?''
Rekao sam: ''Ne.'' On je rekao: ''Da li zna koliko zvijezda ima
na nebu?'' Rekao sam: ''Ne.'' On je rekao: ''Da li zna kakav je
sastav zvijezde, njeno uzdizanje, njen izlazak i zalazak i od
ega je stvorena?'' Rekao sam: ''Ne.'' On je rekao: ''Dakle, pos-
toji neto od stvorenja to ti vidi svojim oima, a to ne zna,
pa i pored toga ti pria o znanju Srvoritelja?'' Onda me je pi-
tao o stvari vezanoj za abdest, pa sam ja pogrijeio u njoj, pa
se iz toga razgranao u etiri polja, a ja nisam pogodio ni u jed-
nom od njih, pa je on rekao: ''Dakle ti ostavlja po strani
poznavanje neega za im si u potrebi pet puta na dan, a um-
jesto toga optereuje sebe sa znanjem Stvoritelja? Kada se
ovo desi u tvojim najdubljim djelovima due, onda se vrati na
rijei Allha Uzvienog:
_>.l| .l| .> .l| | > _..>l `,>l __ | _ _l>
,...l _


58

''A va Bog jedan je Bog! Nema boga osima Njega, Mi-
lostivog, Samilosnog! Zaista u stvaranju nebesa i Zem-
lje...''
140

Zato je stvorenje dokaz za Stvoritelja i ne optereuj sebe
onim to ne moe shvatiti svojim razumom.''
141

4. Ibn 'AbdulBerr prenosi da je Jnus ibn 'AbdulE'al
142

rekao: ''uo sam e-fi'ija da kae: ''Kada vidi da ovjek spo-
minje Ime (za Allha) koje nije primjenjivo mora posvjedo-
iti njegovoj zabludi.''
143

5. A e-fi' je u svojoj knjizi ''Er-Risla'' rekao: ''A zah-
vala pripada Allhu, Koji je onakav kako je opisao sm Sebe i
daleko iznad svega ime su opisana Njegova stvorenja.''
144

6. A edh-Dheheb u ''Es-Sijer...'' spominje da je e-fi'
rekao: ''Mi potvrujemo ona svojstva sa kojima je doao
Qur'n i koja su spomenuta u sunnetu i mi od Njega negiramo
tebh (poreenje),
145
jer je On to negirao od Sebe, jer je On

140
sra el-Beqare, 163. i 164. jet.
141
''Sijer A'lmin-Nubel'', 10/31.
142
On je Jnus ibn 'AbdulE'al ibn Mejsire es-Sedef es-Samer. Ibn Hader je
o njemu rekao: ''Thiqah (povjerljiv), umro je 264. hidretske godine.'' (''Taqr-
but-Tahdhb'', 2/380, a vidi njegovu biografiju u ''adhartudh-Dheheb'', 2/149
i ''Tabeqtu-fi'ijje'', 28. str. od Ibn Hidjetullha.
143
''El-Inqit'', 79. str. i ''Medm'ul-Fetw'', 6/187.
144
''Er-Risleh'', 7. i 8. str.
145
U vezi sa tebhom, el-hfidh Nu'ajm ibn Hammd (umro 228. hidretske)
je rekao: ''Ko god uporeuje Allha sa Njegovim stvorenjima on je uznevjero-
vao, a ko god porie ono ime je Allh opisao sam Sebe i on je on uznevjero-
vao. Sve ono ime je Allh opisao Sebe ili ime Ga je Allhov Poslanik, sallallhu
'alejhi we sellem, opisao, ono ne sadri tebh nikako.'' (''El-'Uluww'', br. 217).


59

rekao: ''Nita nije kao On i On je onaj koji sve uje i vi-
di.''
146

147

7. A Ibn 'AbdulBerr prenosi da je Reb' ibn Sulejmn
rekao: ''uo sam e-fi'ija da kae u pogledu rijei Allha,
Slavljenog i Uzvienog:
.| _s , .., ,>`>.
''Uistinu, oni e toga dana od Gospodara svoga zaklo-
njeni biti.''
148

Ovim znamo da e, dodatno na ovo, biti ljudi koji nee bi-
ti zaklonjeni, gledae u Njega, ne bivi nateeni gledanjem u
Njega.''
149

8. El-Llik' prenosi da je er-Reb' ibn Sulejmn rekao:
''Bio sam u prisustvu Muhammeda ibn Idrsa e-fi'ija i iz
gornjeg Misra mu je doao list papira u kome je stajalo: ''ta
kae o rijeima Allha Uzvienog:
.| _s , .., ,>`>.

Imm Ishq ibn Rahawejh (umro 238. hidretske) je rekao: ''Tebh e se desiti
jedino ako neko kae: ''Ruka je poput moje ruke'', ili: ''Sluh je poput mog slu-
ha'', pa je ovo tebh. Ali kada on kae: ''Ruka, sluh i vid kako je Allh rekao'',
onda on ne smije pitati ''kako?'', niti smije ulaziti u poreenje. Stoga, ovo ne
moe biti tebh.'' Vidi ''Muhtesar el-Uluw'', 191. str.
146
sra e-ra, 11. jet.
147
''Sijer A'lmin-Nubel'', 20/341.
148
sra el Mutaffifn, 15. jet.
149


60

''Uistinu, oni e toga dana od Gospodara svoga zakonje-
ni biti.''
150
?
Pa je e-fi' rekao: ''To je (sljedee): kao to e ovi biti
zaklonjeni od srdbe, bie drugih koji e Ga vidjeti zbog zado-
voljstva'', pa je er-Reb' upitao: ''O Eb 'Abdullh, je li to ono
to kae?'' On je rekao: ''Da, ovo je ono to smatram svojom
vjerom pred Allhom.''
151

9. A Ibn 'AbdulBerr prenosi od Drdija
152
koji je re-
kao: ''E-fi'iju je spomenut Ibrhm ibn Ism'l ibn 'Alijje,
153

pa je on rekao: ''Suprotstavljam mu se u svemu i ne kaem ri-
jei ''nema boga vrijednog oboavanja mimo Allha'' kao to
ih on kae, ve kaem: nema boanstva vrijednog oboavanja
mimo Allha Koji je govorio Mus'u, 'alejhis-selm, direktno,
iza zastora. A taj ovjek kae: nema boanstva vrijednog obo-
avanja mimo Allha Koji je stvorio govor koji je Musa uo
iza zastora.''
154

150
151
''erh Usulil-I'tiqd Ehlis-Sunneh wel-Dem'ah'', 2/506.
152
Izgleda da je on Ms ibn Ebl-Drd. O njemu je en-Newew rekao: ''On
je jedan od drugova e-fi'ija i jedan od onih koji su uzeli i prenosili od njega.''
A Ibn Hibbetullh je rekao: ''On je davao fetwe u Mekki po medhhebu e--
fi'ija, a datum njegove smrti nije poznat.'' (''Tahdhbul-Esm wel-Lugt'', 2/120 i
''Tabeqtu-fi''', 29. str. od Ibn Hidjetullha).
153
On je Ibrhm ibn Ism'l ibn 'Alije. Edh-Dheheb je o njemu rekao: ''Umi-
ljeni dehmijja. Raspravljao se i govorio o stvorenosti Qur'na. Umro je 218. go-
dine.'' (''Mznul-I'tidl'', 1/20 i vidi njegovu biografiju u ''Lisnul-Mzn'', 1/34-
35).
154
''El-Inqit'', 79. str. i ''El-Lisn'', 1/35, a dogaaj je spomenuo i el-Bejheq u
''Menqibu-fi'''.


61

10. El-Llik' je od er-Reb' ibn Sulejmna prenio da je
e-fi' rekao: ''Ko god kae da je Qur'n stvoren on je nev-
jernik.''
11. El-Bejheq je od Eb Muhammeda ez-Zubejrija pre-
nio da je rekao: ''ovjek je rekao e-fi'iju: ''Obavijesti me o
Qur'nu. Je li on Stvoritelj?'', pa je e-fi' rekao: ''Tako mi
Allha, ne.'' On je rekao: ''Pa je li on onda stvoren?'', a e-fi'
mu je rekao: ''Tako mi Allha, ne.'' ovjek je on rekao: ''Dakle,
nije stvoren?'', pa je e-fi' rekao: ''Tako mi Allha, tako je
(nije stvoren).'' On je upitao: ''A ta je dokaz da on nije stvo-
ren?'', pa je e-fi' podigao svoju glavu i rekao: ''Da li prihva-
ta da je Qur'n Allhov Govor?'' On je odgovorio: ''Da'', pa je
e-fi' rekao: ''Allh Uzvieni je spomenuo to kada je rekao:
| .> _. _,:.l !>.`. :>! _.> _.`. .l < . -l,
...!. ,l: .!, _.l-,
''Ako te neki od murik (mnogoboaca) zamoli za zati-
tu, ti ga zatiti da bi sasluao Allhov Govor, a potom ga
otpremi na mjesto pouzdano za njega. To zato to su
oni narod koji ne zna.''
155

l < _.`. !.,l.
''Allh je Ms'u direktno govorio.''
156

155
sra et-Tewbe, 6. jet.
156


62

Da li potvruje da je Allh postojao i da je Njegov Govor
postojao ili (tvrdi) da je Allh postojao, a da Njegov Govor
nije postojao?'' Pa je ovjek rekao: ''Da, Allh je postojao i
Njegov Govor je postojao.'' E-fi' se nasmijeio i rekao: ''O
stanovnici Kfe, zaista ste mi doli sa okrutnom izjavom. Ako
vi potvrujete da je Allh postojao prije iega drugog i da je
Njegov Govor postojao, pa ta je onda po vama Govor? Da li je
to Allhov Govor, ili je to izuzetak od Allha, ili je to neto to
je jednako Allhu?'' Pa je ovjek uutao i otiao.''
157

12. A stoji u knjizi vjerovanja pripisanoj e-fi'iju, rahi-
mehullh, od predaje Eb Tliba el-'Irija
158
koji kae: ''On je
bio upitan o svojstvima Allha, Slavljenog i Uzvienog, u ta
treba da se vjeruje (u pogledu njih), pa je rekao: ''Allh, Slav-
ljeni i Uzvieni, ima imena i svojstva koja su dola u Njegovoj
Knjizi i koja su preneena od strane Njegovog Poslanika,
sallallhu 'alejhi we sellem. Zato, onaj ko se suprotstavi tome
postao je nevjernik nakon to se dokaz uspostavi nad njim.
A to se tie svega onoga to se desi prije uspostave dokaza
nad njim putem prenoenja informacije on se moe opravda-
ti neznanjem zato to se znanje o tome ne ostvaruje razu-
mom, niti istraivanjem i slino tome.
159
Allh, Slavljeni i Uz-

157
''Menqibu-fi''', 1/407. i 408.
158
On je Muhammed ibn 'Al el-'Iri, sadq (istinoljubiv) i poznati ejh. Edh-
Dheheb je o njemu govorio u ''El-Mzn'' (3/655). Meutim, vie nego jedna
osoba od selef, kakvi su Ibn Qudme u ''Sifatul-Uluw'', 124. str., Ibn Eb Ja'l
u ''Et-Tabeqt'', 1/283, Ibnul-Qajjim u ''Idtim'ul-Duj...'', 165. str. i sm edh-
Dheheb u ''Es-Sijeru'' su ga opisali kao nedovoljno vrsto utemeljenog u svo-
joj 'aqdi.
159
Tj. Ovo su stvari koje se ne znaju fitrom (uroenom zdravom prirodom
ovjeka), ve se znanje o njima nalazi u Allhovoj Objavi (napomena prevodi-
oca).


63

vieni, obavjetava da je On Onaj Koji sve uje i da On ima
dvije ake, zbog rijei Allha, Slavljenog i Uzvienog:
_, :., !.L.,.
''A ne, ve su obje Njegove ake otvorene (pruene).''
160
I
da on ima desnu aku, zbog rijei Allha, Slavljenog i Uzvie-
nog:
,...l .`,L. ..,.,,
''A nebesa e biti smotana u Njegovoj Desnici.''
161
I da On
ima Lice, zbog rijei Allha, Slavljenog i Uzvienog:
_ ,`_: ,l!> | .>
''Sve e propasti, izuzev Njegovog Lica.''
162
I Njegove rije-
i:
_.,, > ,, : _.l>' ,
''A ostaje samo Lice tvog Gospodara, Velianstvenog i
Plemenitog.''
163
I On ima Stopalo, zbog rijei Allhovog Pos-
lanika, sallallhu 'alejhi we sellem: ''...sve dok Gospodar,

160
sra el-M'ide, 64. jet.
161
sra ez-Zumer, 67. jet.
162
sra el-Qasas, 88. jet.
163
sura er-Rahmn, 27. jet.


64

Slavljeni i Uzvieni, ne stavi Svoje Stopalo na njega.''
164

Ovo se odnosi na dehennem, zbog rijei Allhovog Poslanika,
sallallhu 'alejhi we sellem. Slino ovome, onaj koji je ubijen
na putu Allha, Slavljenog i Uzvienog, on: ''...sree Allha,
Slavljenog i Uzvienog, dok se On smije njemu.''
165
I da se
On svake noi sputa na (nama) najnie nebo, prema predaji
Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, u vezi toga. I
On nije jednook, zbog rijei Allhovog Poslanika, sallallhu
'alejhi we sellem, kada je spomenut Deddal, pa je on rekao:
''Zaista on je jednook, a va Gospodar nije jednook.''
166
I
da e vjernici vidjeti svoga Gospodara na Sudnjem danu, ba
kao to gledaju u pun mjesec nou. I da On ima Prst, zbog
rijei Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem: ''Nema
(nijednog) srca, a da nije izmeu dva Prsta od prsta
Najmilostivijeg.''
167
Tako su zaista ovo znaenja kojima je
Allh, Slavljeni i Uzvieni, opisao Sebe i znaenja kojima je
Allhov Poslanik, sallallhu 'alejhi we sellem, opisao Njega:
istina o njima ne moe biti spoznata meditacijom niti istrai-

164
Zabiljeili su ga el-Buhr (8/594) i Muslim (br. 2848), obojica putem Qat-
de od Enesa ibn Mlika.
165
Zabiljeili su ga el-Buhr (6/39) i Muslim (br. 1890), obojica putem el-A're-
da od Eb Hurejre.
166
Zabiljeili su ga el-Buhr (13/91) i Muslim (br. 2933), obojica putem Qatde
od Enesa ibn Mlika.
167
Slino ovome su zabiljeili imm Ahmed u svome ''Musnedu'', 4/182, Ibn
Mde, 1/72, el-Hkim u ''El-Mustedreku'', 1/525, el-durri u ''E-er'ah'', 317.
str. i Ibn Mendeh u ''Er -Redd 'alel-Dehmije'', 87. str.; svi oni su od hadtha
Newwsa ibn Sem'na. El-Hkim je rekao: ''On je sahh po uslovima Muslima,
iako ga on ne prenosi.'' A edh-Dheheb se sloio u ''Et-Telhd''. A Ibn Mendeh
je o njemu rekao: ''Hadth en-Newwsa ibn Sem'na je potvren hadth. On je
zabiljeen od dobro poznatih imm, od onih koje nije mogue kritikovati.''


65

vanjem, niti ovjek moe uznevjerovati (u njih) ako je neupoz-
nat sa njima, izuzev nakon to informacija doe do njega.
Meutim, mi potvrujemo ova svojstva i negiramo svaki
tebh (poreenje), ba kao to je to Allh Uzvieni negirao
Sebi, spominjui Sebe, pa je rekao:
_,l .l.. ",_: > _,..l ,.,l
''Nita nije kao On i On sve uje i zna.''
168

B) NJEGOVE IZJAVE U VEZI QADERA
1. Prenio je el-Bejheq da je er-Reb' ibn Sulejmn rekao:
''E-fi' je upitan o qaderu, pa je izrecitovao:
''ta god Ti eli deava se,
ak iako ja to ne elim.
A ta god ja elim ne moe da se desi,
izuzev ako to Ti eli.
Ti si stvorio robove na Svom znanju,
169

stoga u pogledu znanja postoji mladi i stari,
onaj koga si odlikovao

168
sra e-ra, 11. jet.
169
Od 'Alija, radijallhu 'anhu, da je jednog dana Allhov Poslanik, sallallhu
'alejhi we sellem, sjedio sa drvenim tapom u svojoj ruci, kojim je grebao po
zemlji. Digao je svoju glavu i rekao: ''Nema ni jednog od vas, a da njegovo
mjesto nije odreeno: ili u vatri ili u dennetu.'' Oni su rekli: ''Allhov
Poslanie, pa zato onda mi inimo naa dobra djela? Zato se ne oslonimo (na
qader) i ostavimo djela?'' Allhov Poslanik, sallallhu 'alejhi we sellem, je
rekao: ''Ne, ve inite dobra djela! Zaista, svakome je olakano ono za to je
stvoren.'' Zabiljeio ga je Muslim, br. 6400.


66

i onaj koga si napustio (odbacio),
onaj koga podrava
i onaj koga ne podrava.
Zato je meu njima nesrenik
i onaj koji je srean,
a meu njima je
i onaj koji je odvratan i (onaj koji je) dobar.''
170

2. Spomenuo je el-Bejheq u ''Menqkibu-fi''' da je
e-fi' rekao: ''Zaista se elja ili volja robova vraa Allhu
Uzvienom i oni nee uiniti nita, izuzev da Allh, Gospodar
svjetova, to eli. Tako ljudi ne stvaraju svoja djela, ve su,
naprotiv, djela robova stvorenja Allha Uzvienog, a el-qader
dobrog i zlog od toga je od Allha, Slavljenog i Uzvienog,
kazna u qaburu je istina,
171
ispitivanje ljudi u qaburovima je

170
Zabiljeeno u ''Menqibu-fi''', 1/412-413 i u ''erh Usli I'tiqd Ehlus-Sun-
neh wel-Dem'ah'', 2/702.
171
Od ''ie, radijallhu 'anh, koja je rekla da je ena idovka dola do nje i
spomenula kaznu u qaburu, govorei njoj: ''Allh te zatitio kazne u qaburu.''
Pa je ona pitala Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, o tome. Pa je
on rekao: ''Da, postoji kazna u qaburu.'' ''ia, radijallhu 'anh, je rekla:
''Nakon toga nikada nisam vidjela Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we
sellem, a da se nije utjecao od qaburske kazne u svakom namzu koji je kla-
njao.'' Zabiljeio ga je el-Buhr, br. 1372 od Eb Hurejre, radijallhu 'anhu, koji
je rekao: ''Allhov Poslanik, sallallhu 'alejhi we sellem, je rekao: ''Kad jedan od
vas zavri zadnji teehhud, treba da se utjee Allhu od etiri stvari: od kazne
dehennema, od kazne qabura, od fitne ivota i smrti i od zla fitne Mesha
Deddla.'' Zabiljeio ga je Muslim, 2/93 i Eb Dwd, br. 983.
Sufjn ibn 'Ujejne (umro 197. hidretske), rahimehullh, je rekao: ''Sunnet je
deset (stvari): ko ih prihvati upotpunio je sunnet, a ko god napusti ita od
toga napustio je sunnet: Potvrivanje el-qadera, davanje prednosti Eb Bekru
i 'Umeru, vrelo u dennetu, ef'at, vage, sirt nad dehennemom, da je mn


67

istina, obraun je istina, dennet i dehennem su istina; takav
je sluaj sa svim to se prenosi u sunnetu.''
172

3. El-Llik' prenosi da je el-Muzen rekao: ''E-fi' je
rekao: ''Da li zna ko je qaderija? On je onaj koji kae da Allh
nije (bio) Stvoritelj stvorenja (sve) dok nije izvrio djelo stva-
ranja.''
173

4. A el-Bejheq od fi'ija spominje da je rekao: ''Qade-
rije su oni o kojima je Allhov Poslanik, sallallhu 'alejhi we
sellem, rekao: ''Oni su medsije ovoga ummeta.''
174
Oni
su oni koji kau da Allh ne zna (za) grijeh sve dok se on ne
desi.''
175

govor i djelo, da je Qur'n Allhov govor, qaburska patnja, proivljenje na
Sudnjem danu i nesvjedoenje da e ijedan musliman biti definitivno u
dennetu ili u dehennemu.'' Zabiljeio ga je el-Llik', br. 312.
Ibn Eb Htim (umro 327. hidretske), rahimehullh, je rekao: ''Na odabrani
put je slijediti Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, ashbe, tbi'ne
i one koji su ih slijedili u dobru; zajedno sa naputanjem gledanja u novotariju,
pridravati se puta ehlul-athar (sljedbenika predaja), kao to su Eb 'Abdullh
Ahmed ibn Hanbel, Ishq ibn Ibrhm, Eb 'Ubejd el-Qsim ibn Sellm i e-fi'.
Pridravati se vrsto Kitba i sunneta na putu imm koji slijede predaje selef,
prihvatanje svega to su prihvatili pripadnici sunneta iz razliitih gradova'', sve
do njegovih rijei: ''mn raste i opada, i mi imamo mn u qaburski azb.''
(''Ehlis-Sunne we I'tiqdud-Dn'', br. 14).
172
''Menqibu-fi''', 1/145.
173
''erh Uslil-I'tiqd Ehlus-Sunneh wel-Dem'ah'', 2/701.
174
Zabiljeili su ga Eb Dwd, 5/66 i el-Hkim u ''El-Mustedreku'', 1/85. Oboji-
ca ga prenose putem Eb Hzima od Ibn 'Umera. El-Hkim je rekao: ''Ovaj
hadth je sahh po uslovima dva ejha'', a edh-Dheheb se sloio.
175
''Menqibu-fi''', 1/413.


68

5. A el-Bejheq prenosi od er-Reb' ibn Sulejmna da se
e-fi' gnuao na spomen obavljanja namza iza qaderije.
176

C) NJEGOVE IZJAVE O MNU
1. Ibn 'AbdulBerr prenosi da je er-Rebi' rekao: ''uo sam
e-fi'a da kae: ''mn je izjava (rije), djelo i vjerovanje u
srcu. Zar niste vidjeli rijei Allha, Slavljenog i Uzvienog:
!. l < _,.`,l >...,|
''Allh nee dati da propadne va mn.''
177

To znai: njihove namze (obavljene) prema Bejtul-Maq-
disu (Qudsu), pa su njihovi namzi (a koji su djelo) nazvani
mnom, pa je on (mn): djelo i vjerovanje.''
178

2. El-Bejheq prenosi da je er-Reb' ibn Sulejmn rekao:
''uo sam e-fi'ija da kae: ''mn je rije i djelo; on se pove-
ava i smanjuje.''
179

3. El-Bejheq prenosi da je Eb Muhammed ez-Zubejr
rekao: ''ovjek je upitao e-fi'ija: ''Koje djelo je najbolje kod
Allha?'', pa je e-fi' rekao: ''To je ono bez kojega ni jedno
djelo nije prihvaeno: mn u Allha pored Koga drugog boga
nema je najvei nivo djela, najplemenitije od njih u statusu i

176
''Menqibu-fi''', 1/413.
177
178
179
''Menqibu-fi''', 1/387.


69

najuzvienije.'' ovjek je rekao: ''Pa zar me nee obavijestiti o
mnu, da li je on rije i djelo ili je on rije bez djela?'' Pa je e-
fi' rekao: ''mn je djelovanje (rad) u ime Allha, a neto od
toga djel(ovanj)a je rije.'' ovjek je rekao: ''Pojasni mi to dok
ne shvatim'', pa je e-fi' rekao: ''Zaista mn ima situacije
(stanja), stepene i nivoe. Tako je od njih onaj koji je potpun i
kompletirao ovu potpunost, a i onaj koji je manjkav ija manj-
kavost je jasna, i onaj koji prednjai i koji poveava u svom
prednjaenju.'' ovjek je rekao: ''Dakle, mn nije savren, ta-
vie on raste i opada?'', Pa je e-fi' rekao: ''Da.'' On je upi-
tao: ''A ta je dokaz za to?'', pa je e-fi' rekao: ''Zaista je
Allh, Uzvien je Njegov spomen, naredio mn udovima
potomaka demovim, pa ih je On podijelio u pogledu njega i
odvojio ih po tome. I nema organa meu organima, a da on
nije dostigao nivo mna koji drugi organ nije dostigao. Tako
je od njih ovjekovo srce, koje ne moe biti ogranieno niti
shvaeno, a ono je voa njegovog tijela. Od njih su i njegova
dva oka kojima on gleda, njegova dva uha kojima slua,
njegove dvije ake kojima udara, njegove dvije noge kojima
hoda, njegova usta kojima iz svog srca i sa svog jezika govori,
kao i njegova glava na kojoj se nalazi njegovo lice. Ono to je
nareeno srcu se razlikuje od onoga to je nareeno jeziku,
ono to je nareeno sluhu je razliito od onoga to je naree-
no oima, ono to je nareeno dvijema rukama je drukije
negoli ono to je nareeno dvjema nogama, a ono to je nare-
eno ustima nije isto ono to je nareeno licu. Pa je ono to je
Allh srcu naredio od mna potvrivanje, znanje, vrsto
vjerovanje, zadovoljstvo, priznavanje da nema boanstva
vrijednog oboavanja pored Allha, On je jedini i nema part-
nera. On nije uzeo ortaka niti sina i (vjerovanje) da je
Muhammed Njegov rob i poslanik; i potvrivanje svega to je


70

dolo od Allha u pogledu poslanika ili Knjige. To je ono to je
Allh kako je Uzviena Njegova hvala naredio srcu, a to je
od njegovog djela:
| _. : .,l _.L`. _..,!, _>.l _. _. >l!, ..
''...osim onoga koji je prisiljen, a srce mu bude (ostane)
vrsto na mnu (vjeri); ali onaj koji otvori svoja prsa
kufru...''
180

I On je rekao:
., < _.L. ,l1l
''A zaista se srca, kada se Allh spomene, smiruju.''
181

I On je rekao:
_.] l! !.., `>!, `l _.. ,l
''Oni koji svojim ustima kau: ''Vjerujemo'', a njihova
srca nisu povjerovala.''
182

I On je rekao:
| .,. !. _ .. :>. >,.!>`, , <

180
sra en-Nahl, 106. jet.
181
sra er-Ra'd, 28. jet.
182


71

''Ispoljavali vi ono to je u vaim srcima ili to krili
Allh e vas pozvati na obraun.''
183

Tako je ovo ono to je Allh naredio srcu od mna,a to je
njegovo djelo i to je glava mna.
Allh je naredio jeziku rijei i izraze, od onoga u to srce
vjeruje i to potvruje. Pa je On rekao u pogledu toga:
l !.., <!,
''Recite: ''Vjerujemo u Allha''.''
184

I On je rekao:
l _!.ll !.`.`>
''I govorite ljudima dobro.''
185

Tako je ovo ono to je Allh naredio jeziku od rijei i
izjav srca, a to je djelo i ono to je nareeno njemu od mna.
Allh je naredio sluhu da on ne slua ono to je Allh
zabranio i da se gnua na ono to mu je Allh uinio zabranje-
nim. Pa je On rekao u pogledu toga:
:| ,.-.- .,, < `>`, !, .`. !, .`-1. `-. _.> .> _
,.> .:,s

183
184
185


72

''Kada ujete da se u Allhove jete ne vjeruje i da se
oni ismijavaju nemojte sjediti s njima sve dok ne pre-
u na drugi razgovor.''
186

A onda je On upotrijebio izuzetak u sluaju zaborava.
Tako je Allh, Slavljeni i Uzvieni, rekao:
!.| ,.,..`, _.L,:l .`-1. .-, _.l _. ,1l _,..Ll
''A ako ejtn uini da zaboravi, onda, nakon toga to
se sjeti, nemoj sjediti sa narodom dhulumarskim.''
187

:, :!,s _ _.] `-..`. _1l `-,`., ...> ,.l` _.]
`..> < ,.l` > l` .,l
''Obraduj robove Moje, one koji sluaju govor i slijede
ono to je najbolje od toga; to su oni koje je Allh upu-
tio i to su oni koji imaju razuma.''
188

I On je rekao:
. _l `...l _.] > _ :. `-:.>
''Zaista su uspjeli mu'mini, oni koji su u svojim nam-
zima skrueni.''
189

186
187
sra el-En'm, 68. jet.
188
sra ez-Zumer, 17. i 18. jet.
189
sra el-Mu'minn, 1. i 2. jet.


73

Sve dok nije rekao:
_.] > :ll l-.
''I oni koji daju zekt.''
190

I On je rekao:
:| `-.. -ll .s .s
''Kada uju beskorisni govor okreu se od toga.''
191

:| '. -ll!, '. !.
''A kada prou pored beskorisnog govora prolaze dos-
tojanstveno.''
192

Tako je ovo ono to je Allh kako je Uzvien Njegov
spomen naredio sluhu od odbacivanja svega onoga to mu je
zabranjeno, a to je njegovo djelo, a ono je od mna.
I Allh je naredio oima da one ne gledaju ono to je
Allh uinio zabranjenim i da im bude omraeno ono to je
Allh njima zabranio. Tako je Allh, Slavljeni i Uzvieni, u
pogledu toga rekao:

190
sra el-Mu'minn, 4. jet.
191
sra el-Qasas, 55. jet.
192
sra el-Furqn, 72. jet.


74

_ _,...ll .-, _. ,>.., L> `>` ,l: _ >
| < ,,> !., `-.`.,
''Reci vjernicima neka obore poglede svoje i neka vode
brigu o svojim stidnim mjestima.''
193

Ovo se odnosi na gledanje ovjeka u stidna mjesta svoga
brata i uvanje njegovih stidnih mjesta od toga da u njih bude
gledano. I reeno je da se sve to je spomenuto u Allhovoj
Knjizi u pogledu uvanja stidnih mjesta odnosi na blud, izuzev
ovoga jeta, jer se on odnosi na pogled. Pa je to ono to je
Allh naredio oima od obaranja pogleda; to je njihovo djelo, a
ono je od mna.
Onda ga je on obavijestio o onome to je Allh naredio
srcu i sluhu:
''Pa je Allh, Slavljeni i Uzvieni, u pogledu toga rekao:
1. !. _,l ,l ., 'l. | _..l .,l :l _ ,.l`
l .s :`..
''I ne govori o emu znanja nema! Zaista e se za sluh i
za vid i za razum odgovarati.''
194

To znai da je On naredio da se stidna mjesta ne dodiruju
sa onim to je Allh za njih zabranio:

193
sra en-Nr, 30. i 31. jet.
194
sra el-Isr', 36. jet.


75

_.] > >`l L.>
''I oni koji uvaju svoja stidna mjesta.''
195

I On je rekao:
!. `.. ..`. .:, >,l. _>`-.- `.., :l`>
''I vi se niste krili zato da ne bi ui vae i oi vae i koe
vae protiv vas svjedoile...''
196

Pa je ovo znaenje: koa stidnih mjesta i butine. Pa je to
ono to je Allh naredio stidnim mjestima za one koji ih uva-
ju od onoga to im nije dozvoljeno, a to je njihovo djelo.
I On je naredio akama da se ne smiju pruati prema
onome to je Allh Uzvieni uinio zabranjenim i da se treba-
ju pruati prema onome to im je Allh naredio, od dijeljenja
milostinje, odravanja rodbinskih veza, dihda na Allho-
vom putu i ienja za namz, pa je On u pogledu toga rekao:
!!., _.] `.., :| `.. _|| :l.l l.s! >>`>` >,.,
_|| _.l
''O vi koji vjerujete, kada ustanete na namz, operite
svoja lica i svoje ruke do iza lakata.''
197

195
sra el-Mu'minn, 5. jet.
196
sra Fussilet, 22. jet.
197


76

do kraja jeta. I On je rekao:
:| `.,1l _.] ` ,. ,!l _.> :| `_=...> .: _!.l
!.| !.. .-, !.| ,.
''Pa kada sretnete one koji ne vjeruju, udarajte ih po
vratovima sve dok ih ne ubijete ili ih ranite, a nakon
toga: ili milost ili otkup.''
198

Ovo je zato to su udaranje, borba, uvanje rodbinskih
veza i milostinja njihova djela.
I On je naredio (ovjekovim) nogama da on njima ne ide
prema onome to je Allh uinio zabranjenim, rekavi u pog-
ledu toga:
_.. _ _ !>. ,.| _l _> _ _l _l,. _!,>'
L
''I ne hodi po Zemlji oholo, jer Zemlju ne moe probiti
ni brda u visinu dostii.''
199

I On je naredio licu da ono mora da pada na tle pred
Allhom u toku dana i noi i u vrijeme namskih vremena, re-
kavi u pogledu toga:

198
sra Muhammed, 4. jet.
199
sra el-Isr', 37. jet.


77

!,!., _.] `.., `- .>`. .,s >`, l- ,>l
l-l _>l.
''O vi koji vjerujete, inite ruku' i seddu i inite 'ibdet
svome Gospodaru i inite hajr, da biste uspjeli.''
200

I On je rekao:
.>...l < `s.. _ . < .>
''A zaista su mesdidi za Allha, pa ne prizivajte (ne mo-
lite) uz Allha nikoga.''
201

Ono to se ovdje misli pod ''mesdidi'' je sve ono na to
potomak demov sputa svoje elo i drugo mimo toga u svo-
me namzu.
Tako je ovo ono to je Allh naredio ovim djelovima
tijela. I On je u Svojoj Knjizi ienje i namz nazvao mnom.
A to je bilo kada je Allh Uzvieni okrenuo lice Svog poslanika
od namza prema Bejtul-Maqdisu ka Ka'bi. A muslimani su
(prethodno) prema Bejtul-Maqdisu klanjali esnaest mjeseci,
pa su rekli: ''O Allhov Poslanie, ta kae za namze koje
smo klanjali prema Bejtul-Maqdisu: kakvo je njihovo stanje i
kakvo je nae stanje?'' Pa je Allh Uzvieni objavio:
!. l < _,.`,l >...,|

200
201
sra el-Dinn, 18. jet.


78

''Allh nee dati da va mn propadne.''
202

Tako je namz nazvan mnom. Pa ko god sretne Allha,
a uvao je svoje namze i svaki njegov organ je ispunio sve to
mu je Allh naredio i zapovijedio on sree Allha sa potpu-
nim mnom od ehlul-denneta. A ko god je namjerno ostavio
neto od onoga to mu je Allh naredio on sree Allha sa
nepotpunim mnom.''
ovjek je rekao: ''Zaista su njegov (tj. mna) nedostatak
i potpunost poznati, ali odakle dolazi njegovo poveavanje
(mna)?'' E-fi' je rekao: ''Allh kako je Uzvien Njegov
spomen je rekao:
:| !. l. :. .. _. `_1, , .: .:..> !...,| !.!
_.] `.., .: !...,| `> `:,.`.
''A kad god se objavi neka sra, oni kau: ''Kome od vas
je ova (sra) poveala njegov mn? to se tie onih koji
vjeruju, njihov mn se poveava i oni se raduju.''
203

I On je rekao:
.| ,. `.., `,, `..: _.>
''Zaista su to bili mladi ljudi koji su vjerovali u svoga
Gospodara, pa smo im poveali uputu.''
204

202
203
sra et-Tewbe, 124. jet.
204
sra el-Kehf, 13. jet.


79

A kada bi sav ovaj mn bio jedan (tj. nedjeljiv), u njemu
ne bi bilo niti porasta niti smanjivanja. Niko ne bi mogao da
ima ikakvu superioriornost (prednost) u njemu, svi ljudi bi bili
isti i sva prednost bi bila negirana. Meutim, vjernici su uve-
deni u dennet zbog savrenog (potpunog) mna i vjernici e
postii stepene ka superiornosti u dennetu, a sa smanjiva-
njem u mnu e ui dublje u vatru.''
E-fi' je rekao: ''Zaista Allh, Slavljeni i Uzvieni, pod-
stie Svoje robove (na nadmetanje), ba kao to se sa konjima
to radi na danu takmienja: onda oni tre svojim razliitim
brzinama, pa On stavlja svaku osobu u skladu sa njenim
nivoom (stepenom). I On nije oduzeo ita od njihovog prava u
tome i On ne da prednost sporijoj osobi nad brom, niti dru-
gostepenom nad prvostepenim. I zbog ovoga postoji nadmo-
nost (odlika) od poetka ovog ummeta pa do njegovog kraja.
A kada to ne bi bilo tako da onaj koji je bri u mnu pretek-
ne onoga koji je sporiji nego on zadnji dio ovog ummeta bi
pretekao njegov prvi dio.''
205

1. Prenio je el-Bejheq da je e-fi' rekao: ''Allh,
Slavljeni i Uzvieni, je pohvalio ashbe Allhovog Poslanika,
sallallhu 'alejhi we sellem, u Qurnu, Tewrtu i Indlu i On
ih je spomenuo na jeziku Muhammeda, sallallhu alejhi we
sellem, hvalom koju niko nakon njih nije primio. Pa neka im
se Allh smiluje i neka im d dobre vijesti onoga to im je
dato, od dalekog dostizanja uzvienih pozicija, mjesta istino-

205
''Menqibu-fi''', 1/387.-393.


80

ljubivih, ehd i dobrih. Jer, oni su nam prenijeli sunnet
Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, i bili svjedoci
dok mu se Objava sputala. Tako su oni znali ta je Allhov
Poslanik, sallallhu alejhi we sellem, spomenuo openito, spe-
cifino (pojedinano), odluno i radi instrukcija (poduke). Oni
su znali od njegovog sunneta sve ono to mi znamo i sve ono
o emu mi ne znamo i oni su iznad nas u svakoj vrsti znanja,
idtihda, bogobojaznosti i intelekta. Njihova miljenja su
vie hvale vrijedna i bolja za nas nego miljenja koja imamo
od sebe samih, a Allh najbolje zna.''
206

2. El-Bejheq je prenio da je er-Reb' ibn Sulejmn
rekao: ''uo sam e-fiija da kae: ''Po prednosti (su): Eb
Bekr, Umer, Uthmn i Al.''
207

3. A el-Bejheq prenosi da je Muhammed ibn Abdullh
ibn AbdulHakem
208
rekao: ''uo sam e-fi'ija da kae:
''Najbolji od ljudi nakon Allhovog Poslanika, sallallhu alejhi
we sellem, je Eb Bekr, onda Umer, onda Uthmn, a onda
Al, Allh bio zadovoljan svima njima.''
209

206
''Menqibu-fi''', 1/442.
207
''Menqibu-fi''', 1/423.
208
On je Muhammed ibn 'Abdullh ibn 'AbdulHakem el-Misri, Eb 'Abdullh.
E-irz je o njemu rekao: ''Prijatelj e-fi'ija, uzeo je fiqh od njega. A za vrije-
me fitne (tj. fitna stvorenosti Qur'na) on je odveden Ibn Eb Du'du i nije od-
govorio na nain na koji je on elio da odgovori i vraen je u Misr. Umro je 272.
hidretske godine.'' (Tabeqtul-Fuqah'', 99. str., a vidi njegovu biografiju u
''Tabeqtu-fi'ijje'' od Ibn Hidjetullha, kao i ''adhartudh-Dheheb'', 2/154.
209
''Menqibu-fi''', 1/433.


81

4. A el-Haraw je prenio da je Jsuf ibn Jahj el-Buwejt
rekao: ''Pitao sam e-fi'ija da li mogu da klanjam iza rfidi-
je, pa mi je on rekao: ''Ne klanjaj iza rfidije, niti iza qaderije,
niti iza murdije.'' Rekao sam: ''Opii mi ih'', pa mi je on re-
kao: ''Onaj koji kae da je mn (jedino) govor ili rije on je
murdija. Ko god kae da Eb Bekr i 'Umer nisu dva imma
on je rfidija. A ko god odreuje Volju za sebe on je qaderi-
ja.''
210

E) NJEGOVO ZABRANJIVANJE PREPIRANJA
I KELMA U VJERI
1. A el-Haraw prenosi da je er-Reb' ibn Sulejmn rekao:
''uo sam e-fi'ija da kae: ''Ako bi ovjek savjetovao drugo-
ga svojim knjigama znanja, a meu njima su i knjige koje sad-
re kelm, onda nikakav savjet nije sadran u tome, jer kelm
nije od znanja.''
211

2. A el-Haraw prenosi da je Hasan ez-Za'farn rekao:
''uo sam e-fi'ija da kae: ''Nisam raspravljao ni sa kim,
koristei kelm, osim (samo) jednom, a traim od Allha op-
rosta za to.''
212

3. A el-Haraw prenosi da je er-Reb' ibn Sulejmn
rekao: ''E-fi' je rekao: ''Da sam elio, mogao sam napisati
obimnu knjigu protiv svakog protivnika. Meutim, kelm nije

210
''Dhammul-Kelm'', a spomenuo ga je edh-Dheheb u ''Es-Sijer...'', 10/31.
211
212


82

od moje prirode i ne bih volio da se ita od toga pripie meni.''
213

4. Ibn Betta prenosi da je Eb Thewr rekao: ''E-fi' mi
je rekao: ''Nisam vidio nikoga ko je prihvatio ita od kelma i
uspio.''
214

5. A el-Haraw prenosi da je Jnus el-Misr rekao: ''E-
fi' je rekao: ''Bolje je ovjeku da potroi itav svoj ivot ine-
i sve ono to je Allh zabranio osim irka Allhu prije
nego troenje itavog svog ivota umijean u kelm.''
215

Tako su ovo izjave imma e-fi'ija, rahimehullh, o pi-
tanjima usulud-dna i njegov stav u pogledu 'ilmul-kelma.
216

213
''Dhammul-Kelm''.
214
''El-Ibne el-Kubr'', 535. i 536. str.
215
''Menqibu-fi''', 182. str. od Ibn Eb Htima.
216
to se tie kelma (retorike ili besposlenog govora) ili 'ilmul-kelma (zna-
nja retorike, filozofije) nalazimo da je ovo zabranjeno u islmu i da je Allhov
Poslanik, sallallhu 'alejhi we sellem, rekao: ''Allh je spustio Qur'n na sedam
harfova (naina uenja), a argumentacija o Qur'nu je nevjerstvo. ta god
znate od njega djelujte po tome, a o emu god ne znate vratite ga Onome
Koji zna o tome.'' Sahh, zabiljeili su ga Eb Dwd, br. 4603, el-Hkim,
2/223, Ibn Hibbn, 1/232 i Ahmed, 2/258. Sahhom ga je proglasio el-Albn u
''Es-Silsiletu Ahdthus-Sahha'', br. 1522.
Allhov Poslanik, sallallhu 'alejhi we sellem, je izaao ka svojim ashbima
kada su se oni raspravljali o el-qaderu, pa je njegovo lice pocrvenilo u srdbi i
rekao je: ''Je li to ono to vam je nareeno, je li to ono zbog ega ste
stvoreni?! Vi koristite djelove Qur'na protiv drugih djelova. To je razlog zbog
ega su narodi prije vas uniteni.'' A u predaji Muslima: ''Zaista oni prije vas su
uniteni samo zbog njihovog razilaenja o njihovim Knjigama.'' Zabiljeio ga
je Muslim, br. 2666 i ''El-Medme'a'', 1/156 od Enesa ibn Mlika, radijallhu
'anhu.


83

Prenosi se da je 'Abdullhu ibn 'Umeru, radijallhu 'anhum, reeno: ''Mnogi
ljudi su preselili prije nas uei Qur'n, ali gubei (traei) znanje.'' Zabiljeili su
ga Muslim, br. 9 i et-Tirmidh, br. 2610.


84

Vjerovanje imma
AHMED IBN HANBELA


85

A) NJEGOVE IZJAVE U POGLEDU TEWHDA
1. U knjizi ''Tabeqtul-Hanbile'' stoji da je imm Ahmed
bio upitan o tewekkulu, pa je rekao: ''To je da prekine strast
ili elju sa svim onim za im stvorenja ude.''
217

2. A u knjizi ''Kitbul-Mihne'' od Hanbela stoji da je
imm Ahmed rekao: ''Allh je uvijek bio Onaj Koji govori, a
Qur'n je Govor Allha, Slavljenog i Uzvienog, i nije stvoren
ni na koji nain. Allh ne treba biti opisan niime mimo onoga
ime je On, Slavljeni i Uzvieni, opisao Sebe.''
218

3. Ibn Eb Ja'l je prenio da je Eb Bekr el-Merwez re-
kao: ''Pitao sam Ahmeda ibn Hanbela o hadthima koji su
odbaeni od strane dehmija u pogledu svojstava ru'je
219
i

217
''Tabeqtul-Hanbile'', 1/416.
218
''Kitbul-Mihne'', 68. str.
219
Ru'ja se odnosi na vjerniko vienje Allha.
Derr ibn 'Abdullh, radijallhu 'anhu, je rekao: ''Sjedili smo sa Allahovim
Poslanikom, sallallhu 'alejhi we sellem, kada je gledao u pun Mjesec nou, pa je
rekao: ''Zaista ete vidjeti svog Gospodara kao to vidite ovaj Mjesec; nee
vam biti onemogueno gledanje u Njega.'' Zabiljeili su ga el-Buhr, 1/105,
Muslim, 1/439, Eb Dwd, br. 4729, et-Tirmidh, br. 2551, en-Nes' u ''El-Kub-
r'', 2/427 i Ibn Mde, br. 177, putem Qajsa ibn Eb Hzima, od Derra.
Od Suhejba ibn Sinna en-Nemrija, radijallhu 'anhu, od Allhovog Poslanika,
sallallhu 'alejhi we sellem, koji je rekao: ''Kada stanovnici denneta uu u
dennet, Allah, Slavljeni i Uzvieni, e rei: ''Da li elite da vam poveam u
neemu?'' Pa e oni rei: ''Zar nisi osvijetlio naa lica? Zar nas nisi uveo u
dennet i podario nam spas od vatre?'' Pa e veo biti podignut i nee biti nita
voljenije (drae) njima nego li to je prilika da gledaju u svog Gospodara,
Slavljenog i Uzvienog.'' Zabiljeili su ga Muslim, 1/163, et-Tirmidh, 2552, en-
Nes' u ''El-Kubr'', 4/198 i Ibn Mde, br. 187, putem 'AbdurRahmna ibn
Eb Ja'l od Suhejba.


86

uzdizanja i prie o 'Aru, pa ih je on proglasio sahhom (au-
tentinim) i rekao: ''Ummet ih je (predaje o tome) primio sa
prihvatanjem. Zato ih prenesi kao to su i dole.''
220

4. 'Abdullh ibn Ahmed je u ''Kitbus-Sunne'' rekao da
je Ahmed rekao: ''Ko god tvrdi da Allh ne govori on je nev-
jernik. Zaista, mi prenosimo ove hadthe onako kako su doli.''
221

5. A el Llik' od Hanbela
222
prenosi da je on pitao
imma Ahmeda o ru'ji, pa mu je ovaj odgovorio: ''To su vjero-
dostojni hadthi, mi vjerujemo u njih i potvrujemo ih. I mi
vjerujemo u sve to je preneeno od Allhovog Poslanika,
sallallhu 'alejhi we sellem, sa dobrim lancima prenosilaca
predaje.''
223

Od Eb Se'da el-Hudrija koji je rekao: ''Rekli smo: ''Allahov Poslanie, hoemo
li vidjeti naeg Gospodara na Sudnjem danu?'' On je rekao: ''Da li ste sprijeeni
od gledanja u Sunce ili Mjesec na nebu bez oblaka?'' Rekli smo: ''Ne.'' On je
rekao: ''Onda zaista nee vam biti onemogueno gledanje u svog Gospodara
toga dana, ba kao to ste u stanju da vidite ova dva.'' Zabiljeili su ga el-Bu-
hr, 4/285 i Muslim, 1/167, putem 'At' ibn Jesra od Eb Se'da.
220
221
''Es-Sunne'', 71. str. od 'Abdullha ibn Ahmeda ibn Hanbela.
222
On je Hanbel ibn Ishq ibn Hanbel ibn Hill ibn Esed, Eb 'Al e-ejbn,
brat od amide Ahmeda ibn Hanbela. Hatb je rekao o njemu: ''Thiqah (pouz-
dan), umro je 273. hidretske godine.'' (''Trhul-Bagdd'', 8/286-287. Vidi
njegovu biografiju u ''Tabeqtul-Hanbile'', 1/143).
223
''erh Usulil-I'tiqd Ehlus-Sunneh wel-Dem'ah'', 2/507.


87

6. A Ibnul-Dewz u djelu ''El-Menqib'' spominje knjigu
koju je Ahmed ibn Hanbel pisao Museddedu,
224
u kojoj je
pisalo: ''Oni opisuju Allha onime ime je Sebe opisao i oni ne-
giraju Allhu ono to je On sebi negirao...''
225

7. U knjizi ''Er-Redd 'alel-Dehmijje'' od imma Ahmeda
stoji da je on rekao: ''A Dehm ibn Safwn je tvrdio da ko god
opisuje Allha neim ime je On sebe opisao u Svojoj Knjizi ili
neim to je preneeno od Njegovog Poslanika, sallallhu
'alejhi we sellem (da je on) nevjernik i da je on od muebbih.''
226

8. A Ibn Tejmijje u djelu ''Ed-Derr'...'' spominje da je
imm Ahmed rekao: ''Mi vjerujemo da je Allh iznad Svog 'Ar-
a, meutim kako On eli, bez limita niti svojstva koje onaj
koji ga opisuje moe shvatiti, niti limita (granice) koju onaj
koji opisuje moe smjestiti. Tako su svojstva Allha od Njega i
za Njega, a On je kao to je opisao sm Sebe, On ne moe biti
obuhvaen (vienjem) oima.''
227

9. A Ibn Eb Ja'l spominje da je imm Ahmed rekao:
''Ko god tvrdi da Allh nee biti vien na Sudnjem danu on je
nevjernik koji je porekao Qur'n.''
228

224
On je Musedded ibn Misrahad ibn Mursebil el-Asdi el-Basr. Edh-Dheheb
je o njemu rekao: ''Imm, hafidh, dokaz, umro je 228. hidretske godine.''
(''Sijer A'lmin-Nubel'', 10/591, a vidi njegovu biografiju u ''Tahdhbut-Tah-
dhb'', 10/107).
225
''Menqibul-imm Ahmed'', 221. str.
226
''Er-Redd 'alel-Dehmijje'', 104. str.
227
''Derr'ut-Te'ridul-'Aql wen-Naql'', 2/30.
228
''Tabeqtul-Hanbile'', 1/59 i 145.


88

10. A Ibn Eb Ja'l je spomenuo da je 'Abdullh ibn
Ahmed rekao: ''Pitao sam svoga oca o ljudima koji kau da
Allh, kada je govorio Ms'u,
229
nije govorio glasom'', pa je
moj otac rekao: ''Allh je govorio glasom, a mi prenosimo te
hadthe kako su doli.''
230

11. A el-Llik' prenosi da je Ibn Mlik el-'Attr rekao:
''uo sam Ahmeda ibn Hanbela da kae ''Qur'n je Allhov
Govor! Nije stvoren i ne poputajte u govoru da on nije stvo-

229
Imm Ebu Bekr el-Marrd, prijatelj imma Ahmeda je rekao: ''uo sam da
je Eb 'Abdullhu (tj. immu Ahmedu) spomenuto da je 'AbdulWehhb rekao:
''Ko god tvrdi da je Allh govorio Ms'u bez glasa on je dehmijja, Allhov
neprijatelj i neprijatelj islama'', pa je Eb 'Abdullh rekao: ''Kako je samo divno
ono to je on rekao, Allh mu oprostio.'' Zabiljeio ga je el-Halll od el-
Marrdija. (''Derr'ut-Te'rud...'', 2/37, 39).
'Abdullh ibn Ahmed je rekao: ''Rekao sam svome ocu: ''Postoje oni koji kau
da Allh nije govorio Ms'u glasom.'', pa je on rekao: ''To su heretike deh-
mijje. Oni samo koriste ta'tl (poricanje)'', pa je spomenuo predaje koje se sup-
rotstavljaju njihovoj izjavi.'' (''Medmu'ul-Fetw'', 12/368).
'Abdullh ibn Ens je rekao: ''uo sam Allhovog Poslanika da kae: ''Allh e
sakupiti robove (tj. ljude) gole, bose i goloruke.'' Rekli smo: ''A ta znai
goloruke?'' On je rekao: ''Nee imati nita sa sobom. Bie pozvani glasom koji
e uti izdaleka mislim da je rekao ba kao to bi ga uli izbliza: ''Ja sam
Gospodar! Ja sam vrhovni sudija!'' '' Hadth je hasen, zabiljeio ga je imm
Ahmed (3/495).
Imm muhaddith Muhammed ibn Ism'l el-Buhr je rekao: ''Stoga Allh,
Slavljeni i Uzvieni, poziva glasom koji se uje iz daleka onako kako bi se uo
izbliza. Zato se ovo ne mijenja za Allha kako je moan Njegov spomen a u
ovome je dokaz da Allhov glas ne slii glasu stvorenja, jer se glas Allha, kako
je uzvien Njegov spomen, uje iz daljine ba kao to se uje iz blizine.'' (''Halq
Ef'l el-'Ibd'', 149. str.).
230


89

ren. Jer Allhov Govor je od Njega, a nita to je od Njega nije
stvoreno.''
231

231
''erh Uslil-I'tiqd Ehlus-Sunne wel-Dem'at'', 1/157.
Ahmed ibn Se'd ed-Drim je rekao: ''Rekao sam Ahmedu ibn Hanbelu: ''Rei
u ti izjavu, a ako se ne slae sa iim iz nje, onda to i reci''. Rekao sam mu: ''Mi
kaemo da je Qur'n, od svoga poetka do kraja, Allhov Govor, nita od njega
nije stvoreno. Ko god tvrdi da je neto od njega stvoreno on je nevjernik'', pa
se on nije suprotstavio iemu od toga i bio je zadovoljan time.'' Predaju je
zabiljeio Ibn Eb Htim, kako stoji u ''Tabeqtul-Hanbile'' (1/46).
Imm Ahmed je rekao: ''Qur'n je Allhov govor u svim situacijama; on nije
stvoren.'' Predaju je zabiljeio Ibn Hn' u djelu ''El-Mesa'd'' (2/158).
Ishq ibn Rahawejh je rekao: ''Meu uenjacima nema razilaenja o tome da je
Qur'n Allhov Govor i da nije stvoren. Kako neto to dolazi od naeg
Gospodara, Slavljenog i Uzvienog, moe biti stvoreno?'' Predaju je zabiljeio
Ibn Eb Htim, kako stoji u djelu ''El-'Uluww'' (132. str.) od edh-Dhehebija.
Muhammed ibn Eslem et-Ts je rekao: ''Qur'n je Allhov Govor, nije stvoren,
bez obzira gdje je itan ili kako god je napisan, on ne postaje iskrivljen,
izvitoperen niti promjenjen.'' Zabiljeio ga Ibn Eb Htim, kako stoji u djelu
''El-'Uluww'' (140. str.).
to se tie njegove izjave: ''I da on ne emanira (proistie) od Dhta (esencije)
Allha Savrenog'', imm Ahmed ibn Hanbel je rekao: ''Sreo sam ljude, uenja-
ke i pravnike Mekke i Medne, Kfe i Basre, ma, eth-Thugura i Hurasana, pa
sam vidio da su na sunnetu i na dem'atu. Pitao sam ih o tome (tj. o Qur'nu),
pa su svi oni rekli da je Qur'n Allhov Govor, nije stvoren, od Njega je potekao i
Njemu e se vratiti.'' (''Ihtissul-Qur'n'', br. 9) od el-Marrdija, od Ahmeda.
I on je rekao: ''Allh nee prestati biti poznavalac i govornik. Mi oboavamo
Allha po Njegovim svojstvima koja nisu ograniena niti poznata, izuzev onime
ime je On sebe opisao. I mi vraamo Qur'n Onome Koji je znan o njemu,
Allhu, Slavljenom i Uzvienom. Stoga je On znan o njemu, od Njega je
proistekao i Njemu e se vratiti.'' (''El-Mihne'', 45. str.) od Hanbela.
Eb Da'fer Ahmed ibn Sinn je rekao: ''Ovaj Qur'n je Qur'n koji je Allh
objavio preko Dibrla na jeziku Muhammeda, sallallhu 'alejhi we sellem, bez


90

iskrivljavanja i izvitoperivanja: ''Btil (la) mu ne moe prii ni sa prednje, ni
sa zadnje strane; on je Objava od Mudrog i Hvale Dostojnog.'' (sra Fussilet,
42. jet). I Allh je, Slavljeni i Uzvieni, rekao: ''Kada bi se svi ljudi i dinni
ujedinili u cilju da donesu neto slino ovom Qur'nu ne bi to bili u stanju,
makar pomagali jedni drugima.'' (sra el-Isr', 88. jet). Pa ako bi se ovjek
zavjetovao da ne govori u toku jednog dana, a onda uio Qur'n ili klanjao i
uio Qur'n on (time) ne bi prekrio svoju zakletvu. Qur'n je Allhov govor,
od Njega je proistekao i Njemu e se vratiti. Nita od Allha nije stvoreno: niti
Njegova svojstva ni imena, niti Njegovo znanje nije stvoreno.'' (''Ihtissul-
Qur'n'', br. 16).
'Amr ibn Dnr je rekao: ''Znao sam ashbe Allahovog Poslanika, sallallhu
'alejhi we sellem. Ko god je bio od njih unazad sedamdeset godina govorio je:
''Allah je Stvoritelj, a sve mimo Njega je stvorenje. Ali je Qur'n Allahov Govor,
od Njega je doao i Njemu e se vratiti.'' (''Ihtissul-Qur'n'', br. 6).
Sufjn et-Thewr je rekao: ''Qur'n je Allahov Govor, nije stvoren. Proistekao je
od Njega i Njemu e se vratiti, a ko god kae drugo mimo ovoga on je
nevjernik.''
ovjek je upitao Sufjna ibn Ujejnu o Qur'nu: ''O Eb 'Abdullh, ta kae o
Qur'nu?'', pa je on rekao: ''On je Allhov Govor, od Njega je doao i Njemu e
se vratiti.''
Eb Bekr ibn 'Ajja je rekao: ''Qur'n je Allhov Govor, Dibrl, koji je njemu
poduen, poduio je Muhammeda, sallallhu 'alejhi we sellem. Od Allha je
proistekao i Njemu e se vratiti.''
ejhul-islm Ibn Tejmijje je rekao: ''A izjava selef: ''...od Njega je proistekao...''
ne znai da je on (Qur'n) odvojen od Njegovog (Allhovog) Dhta (esencije,
bia), da je uzeo boravak u neemu drugom mimo Njega, i da je stoga Govor
stvoren. Naprotiv, nijedno od Njegovih svojstava se nije odvojilo od Njega ili
promijenilo mjesto ka neemu drugom mimo Njega. Pa kako je mogue da se
od Allhovog Dhta odvoji Njegov Govor ili neko drugo svojstvo?'' (''Med-
m'ul-Fetw'', 12/274, 517 i 518, 550).


91

B) NJEGOVE IZJAVE U POGLEDU QADERA
1. Ibnul-Dewz je u djelu ''El-Menqib'' spomenuo da je
Ahmed ibn Hanbel pisao Museddedu: ''I da vjeruje u qader;
da je njegovo dobro i njegovo zlo, njegova slast i njegova gor-
ina (da je) od Allha.''
232

2. A el-Halll prenosi da je Eb Bekr el-Merwez rekao:
''Eb 'Abdullh je bio upitan, pa je rekao: ''Dobro i zlo su pred-
odreeni robovima.'' Reeno mu je: ''Allh je stvorio i dobro i
zlo?'' On je rekao: ''Da, Allh je to predodredio.''
233

On je takoer rekao: ''A od onoga emu se Ahmed suprotstavio je bila izjava
dehmijja koji su tvrdili da se Qur'n ne nalazi niti u prsima niti u knjigama.''
(''Medm'ul-Fetw'', 12/388).
Ibn 'Abbs, radijallhu 'anhum, je rekao: ''Dok je Dibrl sjedio sa Allhovim
Poslanikom, sallallhu 'alejhi we sellem, uo je udan zvuk odozgo, pa je
podigao svoju glavu i rekao: ''Ovo su vrata nebes koja su otvorena danas;
nikada nisu bila otvorena prije ovoga dana.'' Pa mu se melek spustio, a on
(Dibrl) je rekao: ''Ovo je melek koji se spustio na Zemlju; nikada se nije spustio
prije ovoga dana.'' Potom ga je on pozvao i rekao: ''Dajem ti radosne vijesti o
dva svjetla koja sam doao da ti dam; ona nisu bila data nikome prije tebe: El-
Ftiha i zadnji jet (sre) el-Beqare. Nee prouiti (nijedan) harf iz njih, a da ti
nee biti dato.'' Zabiljeili su ga je Muslim, broj 806, en-Nes', 2/198, el-
Hkim, 1/55 i 559 i Ibn Hibbn, broj 766.
'Abdullh ibn Mes'd je rekao: ''Uite Qur'n, jer se zaista za svaki harf iz njega
zarauje deset nagrada, a iskupljuje deset grijeha. Ne kaem da je ''elif-lm-
mm'' deset, ve kaem da je ''elif'' deset, da je ''lm'' deset i da je ''mm''
deset.'' Zabiljeio ga je Ibn Eb ejbe, 10/461.
232
''Menqibul-imm Ahmed'', 169, 172 str.
233
Es-Sunne, br. 85, od Eb Bekra el-Hallla


92

3. A u knjizi ''Es-Sunne'' imma Ahmeda stoji da je on
rekao: ''A qader njegovo dobro i njegovo zlo, njegova malo i
njegova obilnost, njegovo vidljivo i skriveno, njegova slast i
njegova gorina, njegovo voljeno i njegovo omraeno, njegova
nagrada i njegova kazna, njegov poetak i njegov kraj je od
predodreenja Allhovog. I niko od njih ne moe da prekorai
niti da prevazie volju Allha Slavljenog i Uzvienog, niti Nje-
govo predodreenje.''
234

4. A el-Halll prenosi od Muhammeda ibn Eb Hrna
da je Ebul-Hrith rekao: ''uo sam Eb 'Abdullha da kae:
''Tako je Allh, Slavljeni i Uzvieni, predodredio pokornost i
nepokornost i On je predodredio dobro i zlo, pa ko god je zapi-
san kao srean onda je on srean, a ko god je zapisan kao
jadan i nesrean onda je on nesrean.''
235

5. 'Abdullh ibn Ahmed je rekao: ''uo sam svog oca da
ga je 'Al ibn Dehm upitao o onome koji govori o el-qaderu:
da li je on nevjernik? On je rekao: ''Ako on porie Znanje kada
on kae da Allh ne zna dok stvorenja ne znaju, onda je poz-
nato da je on negirao Allhovo Znanje, pa je onda on nevjer-
nik.''
236

6. 'Abdullh ibn Ahmed je rekao: ''Pitao sam svog oca
drugi put o obavljanju namza za qaderijom, pa je on rekao:

234
''Es-Sunne'', 68. str.
235
''Es-Sunne'', br. 85.
236
''Es-Sunne'', 119. str. od 'Abdullha ibn Ahmeda.


93

''Ako se on raspravlja i poziva u to onda ne obavljaj namz
za njim.''
237

C) NJEGOVE IZJAVE U VEZI MNA
1. Ibn Eb Ja'l spominje da je Ahmed rekao: ''Od
najboljih (najljepih) kvaliteta mna je da voli u ime Allha i
da mrzi u ime Allha.''
238

2. A Ibnul-Dewz spominje da je imm Ahmed rekao:
''mn raste i opada, kao to je dolo u predaji: ''Najkom-
pletniji (najpotpuniji) od vjernika u mnu je najbolji od
njih u ahlqu (karakteru).''
239
''
240

3. A el-Halll prenosi da je Sulejmn ibn E'ath
241
rekao:
''Ebu 'Abdullh je rekao: ''Namz, zekt, hadd i dobroin-
stvo su od mna, a nepokornost smanjuje mn.''
242

237
''Es-Sunne'', 1/384.
238
239
Zabiljeili su ga Ahmed u ''Musnedu'', 2/250, Eb Dwd, 5/60 i et-Tirmi-
dh, 3/457 od Eb Seleme, od Eb Hurejre, a et-Tirmidh o njemu kae: ''Ovaj
hadth je hasenus-sahh.''
240
''Menqibul-imm Ahmed'', 153, 168, 173. str.
241
On je Eb Dwd Sulejmn ibn E'ath ibn Ishq es-Siddistn, osoba
(sljedbenik) sunneta. Imm edh-Dheheb je o njemu rekao: ''Imm, vrst,
voa hfidh, umro je 275. hidretske godine.'' (''Tedhkiretul-Huffdh'', 2/59, a
vidi njegovu biografiju u ''Trhul-Bagdd'', 9/55).
242
''Es-Sunne'', br. 96. od el-Hallla.


94

4. 'Abdullh ibn Ahmed je rekao: ''Pitao sam svog oca o
ovjeku koji kae da je mn rije i djelo, da on raste i opada.
Meutim, on nije napravio izuzetak.'' On je rekao: ''Dokaz u
pogledu pravljenja izuzetka su rijei Allhovog Poslanika,
sallallhu 'alejhi we sellem, stanovnicima qaburova:
''In'Allh (ako Allh eli), mi emo se s vama sresti...''
243

''
244

5. 'Abdullh ibn Ahmed je rekao: ''uo sam svog oca,
Allh mu se smilovao, da je bio pitan o ird'u, pa je rekao:
''Mi kaemo: mn je rije i djelo; on raste i opada. A ako
osoba poini blud i pije opojna pia, njegov mn opada.''
245

1. U knjizi ''Es-Sunne'' od imma Ahmeda stoji sljedee:
''A od sunneta je spominjati dobre osobine ashb Allhovog
Poslanika, sallallhu 'alejhi we sellem, svih njih zajedno i
ustezati (uzdravati) se od spominjanja njihovih loih osobina
i o razilaenju koje se desilo izmeu njih. Tako, ko god govori
loe o ashbima Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we
sellem, ili o jednome od nih on je novotar, rfidija, odvratna,
oboljela, mentalno zaostala osoba. Allh nee primiti asnost
niti otkup od njega. Naprotiv, voljeti njih je sunnet, doviti za
njih pribliava ovjeka Allhu, slijeenje njih je put i uzimanje
njihovih predaja je plemenitost. Ashbi Allhovog Poslanika,
sallallhu 'alejhi we sellem nakon etiri halfe su najbolji

243
Zabiljeio ga je Muslim, 2/669, preko 'At'a od ''ie.
244
''Es-Sunne'', 1/307, 308, od 'Abdullha ibn Ahmeda ibn Hanbela.
245
''Es-Sunne'', 1/307, od 'Abdullha ibn Ahmeda ibn Hanbela.


95

od ljud i nikome nije dozvoljeno spominjati nita od njihovih
loih osobina niti optuivati ikoga od njih mahanom, nedos-
tatkom ili manjkavou. Stoga ko god to radi, uistinu je vlada-
ru obaveza da ga zarobi i kazni i on ne smije da mu oprosti.''
246

2. A Ibnul-Dewz spominje pismo Ahmeda upueno
Museddedu u kome je pisalo: ''Svjedoiti da su desetorica u
dennetu: Eb Bekr, 'mer, 'thmn, 'Al, Talh, ez-Zubejr,
Sa'd, Se'd, 'AbdurRahmn ibn 'wf i Eb 'Ubejde ibnul-Der-
rh. I za koga god je Allhov Poslanik, sallallhu 'alejhi we
sellem, posvjedoio mi svjedoimo da je on u dennetu.''
247

immima, pa je on rekao: ''Eb Bekr, potom 'mer, zatim
'thmn, a onda 'Al.''
248

ljudima koji kau da 'Al nije bio halfa, pa je on rekao: ''To je
odbaena, zla izjava.''
249

5. A Ibnul-Dewz spominje da je Ahmed rekao: ''Ko god
'Aliji ne potvruje hilfet on je zablueniji nego magarac
njegove porodice.''
250

246
''Kitbus-Sunne'', 77, 78. str. od imma Ahmeda.
247
''Menqibul-imm Ahmed'', 170. str. od Ibnul-Dewzija.
248
249
250


96

6. A Ibn Eb Ja'l spominje da je Ahmed rekao: ''Ko god
'Aliju ibn Eb Tliba me spominje etvrtim u hilfetu ne
govoriti sa njim i ne eniti ga.''
251

RASPRAVE (RAZILAENJA) U VJERI
1. Ibn Bettah prenosi da je Eb Bekr el-Merwez rekao:
''uo sam Eb Abdullha da kae: ''Ko god se predao kelmu
nee uspjeti. Ko god se preda kelmu nee biti ist od toga da
postane dehmija.''
252

2. A Ibn 'AbdulBerr spominje u ''El-Dmi' Bejnil-'Ilmi
we Fadlih'' da je Ahmed rekao: ''Zaista osoba kelma nikada
nee uspjeti. I nikada neete vidjeti nikoga ko gleda u kelm, a
da nema nereda u svome srcu.''
253

3. A el-Haraw prenosi da je 'Abdullh ibn Ahmed ibn
Hanbela rekao: ''Moj otac je pisao 'Ubejdullhu ibn Jahj'u ibn
Khqnu:
254
''Ja nisam osoba kelma, niti sam stava kelma
ni u emu od toga, izuzev onoga to se nalazi u Allhovoj
Knjizi i u hadthima Allhovog Poslanika, sallallhu 'alejhi we

251
252
''El-Ibne'', 2/538.
253
''Dmi' Bejnil-'Ilmi we Fadlih'', 2/95.
254
On je Ebl-Hasan 'Ubejdullh ibn Jahj ibn Hqn et-Turk el-Bagdd. Ibn
Eb Jahj je o njemu rekao: ''On je citirao naeg imma, a od toga je da je
rekao: ''uo sam Ahmeda da kae: ''Sebi sam zabranio i porekao pomo vla-
dara, a to nije nedozvoljeno.'' Umro je 263. hidretske godine.'' ''Sijer A'lmin-
Nubel'', 9/13. ''Tabakatul hanabile'', 1/204.


97

sellem. A to se tie drugoga mimo toga, onda govor o tome
nije hvale vrijedan (pohvalan).''
255

4. Ibnul-Devz prenosi da je Ms ibn 'Abdullh et-
Tarts rekao: ''uo sam Ahmeda ibn Hanbela da kae: ''Ne
sjedite sa ljudima kelma, ak i ako oni brane sunnet.''
256

5. A Ibn Bettah prenosi da je Ebul-Hrith es-Sijg rekao:
''Ko god voli kelm on nee izai iz njegovog srca i vi neete
vidjeti osobu kelma da je uspjena.''
257

6. Ibn Bettah prenosi da je 'Ubejdullh ibn Hanbel
rekao: ''Moj otac me je obavijestio rekavi: ''uo sam Eb
Abdullha da kae: ''Drite se vrsto sunneta i hadtha i Allh
e vas okoristiti time. I uvajte se rasprava, razilaenja i
raspravljanja, jer osoba koja voli kelm nee uspjeti. A ko god
izmisli novi kelm, njegova stvar se nee zavriti ni u emu
drugom izuzev novotariji, jer kelm ne zove u dobro. I ja ne
volim kelm niti raspravu niti prepiranje (argumentaciju). Za-
to se vrsto drite za sunnet, ethar (predaje) i fiqh koji e vam
koristiti. A napustite raspravljanje i kelm ljudi od zablude i
raspravljanja. Mi znamo ljude koji nisu znali ovo i oni su se
udaljavali od ehlul- kelma. A krajnji rezultat kelma nije
dobro. Mi traimo utoite kod Allha i uvamo se fitne i
molimo Allha da uini da budemo sigurni od svake vrste
propasti.''
258

255
''Dhammul-Kelm''.
256
257
''El-Ibne'', 2/539, od Ibn Bettah.
258


98

7. A Ibn Bettah u djelu ''El-Ibne'' spominje da je Ahmed
rekao: ''Ako vidite ovjeka da voli kelm, upozoravajte na nje-
ga.''
259

Tako su ovo njegove, Allh mu se smilovao, izjave u
pogledu pitanja koja se tiu uslud-dna i njegov stav u
pogledu 'ilmul-kelma.

259


99

DOSADANJA IZDANJA
''KELIMETUL-HAQQ'':

Dokazi za obaveznost pokrivanja lica (Eb Ahmed)

Dokazi da je isbl harm (Eb Ahmed)

Kritika demokratije i ilustracija njene stvarnosti
('AbdulQdir bin 'Abdul'Azz)

Bolest ird'a (grupa autora)

ta ini ''L ilhe illAllh'', a ta ga ponitava?
(Hamid 'Al Khn)

Kome se to priviaju tekfrovci u Sandaku i Bosni?
(''Proglas o tekfru'' i odgovori na njega) (Kelimetul-Haqq)

Zalutale sekte sfij i i'j (Kelimetul-Haqq)

Isukana sablja na psovaa Allha, vjere i Poslanika
(Eb Muhammed el-Maqdis)

ubhe vezane za propis demokratije u islmu
(grupa autora)

'Aqda potpomognute skupine ('AbdulMedd el-Mun')

Tewhd el-hkimijje (grupa autora)

Allhova pomo je, zaista, blizu
(Sulejmn bin Nsir el-'Ulwn)


100

Demokratija je vjera (Eb Muhammed el-Maqdis)

Obaveze koje je duan spoznati svaki muslmn i
muslmnka (ejhul-islm Muhammed bin 'AbdulWehhb

Ovo je ono to vam je va Gospodar obeao
(Reagovanje na incident u Novom Pazaru ispred Arap-
damije) (Kelimetul-Haqq)

Poduavanje najvanijim pitanjima (Ahmed el-Hlid)

Moe li se opravdavati neznanjem u djelima velikog irka i
jasnog kufra? (Ebu Muhammed)

Milletu Ibrhm (Eb Muhammed el-Maqdis)

'Aqda ehlis-sunneta wel-dem'ata (Metn/tekst sedam velikih
djela 'aqde muslmna na jednom mjestu, u jednoj knjizi:
''Wasitijjska 'aqda'', ''Tahwijeva aqda'', ''Kitbut-tewhd'',
''Tri naela'', ''Otklanjanje sumnji'', ''Djela koja izvode iz vjere''
i ''est naela'')

er'atski hidb (Kelimetul-Haqq)

Istina o Turcima Osmanlijama (Eb Ahmed)

Muslmn ili murik (Eb Hamza el-Afgn)

Dokazi za propis prijateljevanja sa muricima (ejh Sulejmn
bin 'Abdullh bin Muhammed bin 'AbdulWehhb)

Biografija imma Ahmeda, rahimehullh

Uzviena znamenitost u vrlinama Ibn Tejmijje
(imm el-Bezzr)


101

Osnove sunneta (Uslus-Sunne) (imm Ahmed ibn Hanbel)

Islm savreno potpuna vjera
(Muhammed el-Emn e-enqt)

Iblsova obmana (Ibnul-Dewz)

Nije musliman onaj ko ne tekfri zakonodavca (propisivaa
zakona) mimo Gospodara svjetova
(Eb Hamza el-Afgn)

Mesele vezane za kufr u tgta (Eb Muhammed)

Poinilac irka nikada ne moe biti musliman (Eb Hamza)

Vjerovanje imma el-Buhrija (imm el-Llik)

Dovoljnost u vjerovanju (Ibn Qudme el-Maqdis)

Ovo je naa vjera (ejh Abdullh ibn Muhammed ibn Abdul-
Wehhb)

Poniznost u namzu (hfidh Ibn Redeb el-Hanbel)

Vjerovanje etvorice imm (Muhammed ibn Abdur-Rahmn
el-Humejjis)

Vjerovanje Cetvorice Imama

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vjerovanje Cetvorice Imama

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vjerovanje etvorice imma Muhammed el-Humejjis

You might also like