SADRAJ

I UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

II EKONOMSKI POKAZATELJI USPENOSTI POSLOVANJA . . . . . . . . . . . . 3 Produktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Ekonominost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Rentabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 III EKONOMINOST PARCIJALNI POKAZATELJ USPENOSTI POSLOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Faktori ekonominosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Metode utvrivanja ekonominosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Merenje ekonominosti primer za ilustraciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 IV ZAKLJUAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

I UVOD

Ekonomski principi poslovanja su odreene norme ili pravila koja se primenjuju u poslovanju i radu preduzea i drugih ekonomskih subjekata, u svrhu racionalnog ostvarivanja njihovih ekonomskih ciljeva. Ekonomski uspeno poslovanje se ostvaruje kada se tim poslovanjem postignu unapred definisani ekonomski ciljevi preduzea. Principi i pravila organizovanja preduzea kao ekonomskih subjekata zasnivaju se na ekonomskim zakonitostima i principima poslovanja. To znai da preduzea kao ekonomski subjekti svojim procesom rada i poslovanjem na tritu treba da ostvare vee rezultate od uloenih vrednosti. Pojam efikasnosti i efektivnosti poslovanja se veoma esto spominje u naunoj i strunoj literaturi, u naunim raspravama, kao i u konkretnoj poslovnoj praksi privrednih subjekata. U savremenim uslovima, analize ekonomske efikasnoti i efektivnosti su sve prisutnije, s obzirom na zainteresovanost savremenog preduzea da ostvaruje uspeno poslovanje kao osnovnu pretpostavku rasta i razvoja. Efikasnot poslovanja svakog preduzea meri se kroz osnovni ekonomski princip: da su postignuti rezultati maksimalno mogui i da su ostvareni uz minimalna ulaganja raspoloivih faktora u procesu njegovog rada i poslovanja. Ekonomski ciljevi preduzea, bili oni globalni ili pojedinani, sadre zajedniki zahtev: da preduzee opstane i razvija se kontinuelno i na najbolji nain. Efikasnost poslovanja preduzea je upravo proporcionalna njegovim ostvarenim rezultatima. Vei rezultati podrazumevaju i vei stepen efikasnosti, pod uslovom da su ulaganja za te rezultate ostala ista ili nisu poveana u veem obimu od obima rezultata. Zbog nemogunosti sintetikog, zbirnog izraza efikasnosti poslovanja, koji bi obuhvatio sve uticajne inioce na strani rezultata i na strani ulaganja teorija i praksa ekonomije preduzea afirmiu odreena parcijalna merila i parcijalne ekonomske principe poslovanja preduzea. Najznaajniji parcijalni principi i merila efikasnosti su: produktivnost, ekonominost i rentabilnost. Stepen ostvarivanja ovih ekonomskih principa funkcionisanja preduzea predstavlja izraz ekonomskog kvaliteta ekonomije svakog preduzea. Efektivnost je princip ili zahtev koji polazi od unapred definisanih i utvrenih ciljeva preduzea i raspoloivosti neophodnih resursa za njihovo ostvarivanje. Cilj efektivnosti je da se korienjem raspoloivih resursa ostvare maksimalno mogui rezultati u skladu sa postavljenim planskim ciljevima. Najkrae reeno, efektivnost preduzea oznaava stepen uspenosti u ostvarivanju njegovih ciljeva. Objedinjavanjem efikasnosti i efektivnosti u jedinstveni izraz ukupne ekonomske efikasnoti preduzea je u funkciji merenja ukupnih efekata i uspenosti njegovog poslovanja. Kroz sagledavanje ukupnog, zbirnog efekta omoguava se i efikasnije upravljanje ekonomijom i poslovanjem preduzea.

II EKONOMSKI POKAZATELJI USPENOSTI POSLOVANJA Uspenost poslovanja preduzea u trinoj ekonomiji temelji se na primeni principa maksimalne racionalnosti, koji podrazumeva da se odreenom koliinom ulaganja u reprodukciju ostvari maksimalan poslovni rezultat. Sprovoenjem ovog principa treba da se obezbedi vii kvalitet ekonomije preduzea. Meutim, osnovni ekonomski princip, ovako shvaen, suvie je sloena kategorija da bi moga efikasno da se kontrolie i sprovede u poslovnoj praksi preduzea. Tako da se ostvarenje ovog principa bazira na tripartitnom poimanju odnosa izmeu parcijalnih rezultata i parcijalnih ulaganja u reprodukciju. Rezultati reprodukcije, kao i ulaganja u reprodukciju, ispoljavaju se u tri razliita vida: 1
Rezultati reprodukcije fiziki proizvod

2
vrednost proizvodnje, odnosno njen cenovni izraz

3
dohodak (dobit)

Q L

V (C) T
trokovi elemenata proizvodnje

D S
uloeni kapital (angaovana sredstva u proizvodnji)

Ulaganja u reprodukciju

troenja radne snage

Stavljanjem u odnos elemenata rezultata reprodukcije sa odreenim oblicima ulaganja, formiraju se tri parcijalna pokazatelje uspenosti poslovanja. Ti parcijalni principi su: 1. produktivnost rada 2. ekonominost 3. rentabilnost

Produktivnost rada U teorijsko-metodolokoj literaturi zapadnih zemalja i nekih meunarodnih institucija, produktivnost se tretira kao opti pojam efikasnosti koji tek sa odreenim dodacima dobija konkretno znaenje. U prvom redu to je produktivnost tekueg rada. Meutim, i drugi faktori proizvodnje mogu biti indikatori produktivnosti, kao to su produktivnost kapitala, produktivnost mana, produktivnost materijala, i slino. Produktivnost rada se moe definisati kao parcijalni princip uspenosti poslovanja koji predstavlja zahtev za ostvarenje odreene proizvodnje uz minimalne utroke radne snage. Produktivnost rada predstavlja efikasnost korienja ljudskog rada i na taj nain odreuje proizvodnu sposobnost preduzea. U trinim uslovima poslovanja, merenje produktivnosti rada postaje insturment dijagnoze i terapije savremenog preduzea. Ono predstavlja osnovnu planskog i organizovanog rada na njenom poveanju. Merenje produktivnosti rada namee problem odreivanja pokazatelja koji e kvantitativno odraavati nivo i dinamiku produktivnosti rada. Ukoliko ovi pokazatelji realnije odraavaju produktivnost rada, utoliko se efikasnije mogu upotrebiti za njeno poveanje. Jer, ista koliina rada u toku datog vremena moe da se, u zavisnosti od postignute produktvinosti rada, materijalizuje u veoj ili manjoj koliini upotrebnih vrednosti. Za merenje nivoa i dinamike produktivnosti rada neophodna su dva elementa: 3

1. rezultati konkretnog rada, izraeni u odreenoj koliini upotrenih vrednosti (proizvoda ili usluga) Q, i 2. utroak konkretnog rada (radne snage) izraen u jedinicama radnog vremena L Dovoenjem ovih elemenata u meusobni odnos dobija se produktivnost rada (P). U zavisnosti od toga koji je od ovih elemenata u brojitelju, a koji u imenitelju, mogue je razlikovati dva osnovna pokazatelja za izraavanje, odnosno dva matematika obrasca za merenje nivoa produktivnosti rada: 1.

P = Q / L ; produktivnost se izraava koliinom proizvodnje koja je ostvarene u

jedinici radnog vremena

2.

P = L / Q ; produktivnost je izraena utrokom radnog vremena (radne snage) po

jedinici proizvoda

Metodi merenja produktivnosti rada zavise od metoda merenja proizvodnje. Proizvodnja kao rezultat proizvodne delatnosti pojavljuje se u obliku odreenih koliina upotrebnih vrednosti. Da bi se izmerila koliina upotrebnih vrednosti koja je proizvedena u odreenom periodu vremena, potrebno je pre svega utvrditi i definisati jedinicu mere. S obzirom na merila koja se koriste za iskazivanje proizvodnje, moe da se razlikuje vie metoda merenja proizvodnje za potrebe merenja i iskazivanja produktivnosti rada. Osnovni metodi su: o Naturalni metod uinak se iskazuje u naturalnim ili fizikim jedinicama mere, kao tu su: kilogrami, metri, litre, i sl. Ovim metodom moe se meriti produktivnost rada u onim preduzeima koja proizvode samo jedan homogeni proizvod istog kvaliteta (rudnici, cementare, livnice, i sl.), ili pak u onim preduzeima gde glavni proizvod uestvuje najveim delom u ukupnoj proizvodnji (pivare, mlinovi, eerane). o Naturano-uslovni metod mogu ga primeniti preduzea koja proizvode vie istih ili srodnih proizvoda, a oni su meusobno razliiti po kvalitetu, dimenzijama, izgledu, snazi, i sl. Za potrebe izraunavanja produktivnosti rada ostvarena koliina proizvaoda ne moe se jednostavno zbrajati, nego ju je potrebno svesti na jedan zajedniki naturalno-uslovni izraz. o Radni metod ovaj metod izraunavanja produktivnosti rada primenjuju preduzea koja zbog sloenosti proizvodnje nisu u mogunosti naturalno izraziti ostvarenu proizvodnju. o Vrednosni metod produktivnost rada izraunava se tako to se ostvareni uinci mnoe odgovarajuim cenama, a zatim tako dobijene vrednosti proizvodnje dele sa satima rada. Pokazatelji produktivnosti rada zavise i od merenja i iskazivanja rada koji je utroen u procesu proizvodnje. Utroeni rad meri se svojim trajanjem, odnosno radnim vremenom. Jedinice mere kojima se izraava radno vreme, za merenje produktivnosti rada su: radnik-as, radnik-dan, mesec i godina. Na bazi ovih jedinica radnog vremena mogu se izvesti odgovorajui vremenski pokazatelji produktivnosti rada, kao to su: asovna, dnevna, mesena i godinja produktivnost rada. U praksi se uglavno meri asovna produktivnost rada. Vezano za pitanje koje kategorije radnika treba ukljuiti u obraun produktivnosti rada, a kako se svi radnici u industrijskom preduzeu mogu svrstati u kategoriju proizvodnih i neproizvodnih radnika, treba imati na umu da ipak svi oni uestvuju u ostvarenju proizvodnih zadataka, te su na neposredan nain i svi radnici proizvodni. Usled praktinih potreba 4

preduzea, a sa stanovita merenja produktivnosti rada, sve radnike treba grupisati prema ulozi u procesu proizvodnje. Otuda, produktivnost rada treba se posmatrati na tri naina: kao produktivnost rada radnika iz neposredne porizvodnje, kao produktivnost rada direktnih i indirektnih radnika koji uestvuju u proizvodnji, i kao produktivnost rada svih radnika ukljuujui i radnike u administraciji i drugim slubama reijskog karaktera. Ekonominost Pod ekonominou se obino podrazumeva stepen tedljivosti u ostvarivanju uinaka. Ekonominost je merilo uspenosti poslovanja, a izraava se kroz odnos izmeu ostvarenih uinaka i koliine rada, predmeta rada, sredstava za rad i tuih usluga potrebnih za njihovo ostvarenje. Tako da je ekonominost kompleksnije i znaajnije merilo poslovanja od produktivnosti rada, jer obuhvata pored tekueg i opredmeeni rad koji se nalazi u procesu proizvodnje u obliku sredstava za rad, predmeta rada i osalih elementa radnog procesa. Da bi se moglo uticati na poboljanje kvaliteta ekonomije potrebno je meriti udeo pojedinih elemenata na ekonominost poslovanja, a najbolji se uinak postie optimalnom kombinacijom svih elemenata. Na primer, u praksi se ljudski rad esto zamenjuje mainskim, to utie na smanjenje trokova rada (plate radnika) i poveanje trokova sredstava za rad (amortizacija, odravanje i osiguranje sredstava i sl.). Rentabilnost Ekonomski smisao principa rentabilnosti poistoveen je zahtevom ili tenjom da se ostvari to vea dobit sa to manjim angaovanim sredstvima u reprodukciji. Rentabilnost pokazuje efikasnost angaovanih sredstava, kao i isplativost poslovanja preduzea, odnosno odreenog posla. U trinoj privredi za vlasnika kapitala, manje je znaajan proizvod koji nastaje u preduzeu od poslovnog rezultata (dobit, profit) koji stie, jer je poslovni rezultat za njega jedina realnost. Dobit je cilj i svrha savremene, trino orijentisane firme i to esto u meri da se svesno potiskuje delovanje ostalih ciljeva preduzea. Ako su prihodi u nekom preduzeu vei od rashoda, ono je ostvarilo dobit, odnosno poslovalo je rentabilno. Odnosom izmeu dohotka (dobitak, profit) i angaovanih sredstava (uloeni kapital) izraava se princip rentabilnosti:

R = D / S , odnosno R = Do / K
gde je: Do dobitak K uloeni kapital

Dobijeni koeficijent pokazuje koliko se jedinica poslovnog rezultata ostvari na jedinicu uloenog kapitala. Pri merenju rentabilnosti, kao uloeni kapital moe se uzeti: sopstveni kapital preduzea kapital preduzea za koji ne postoji obaveza vraanja; drutveni kapital (poslovni fond); fond ulagaa (akcionarski kapital, trajni kapital, trajni ulozi pravnih i fizikih lica, inokosni kapital) i rezerve sredstva preduzea prosena vrednost uloenih sredstava koja su iskoriena za ostvarivanje poslovnih rezultata: osnovna sredstva (neotpisani deo), obrtna sredstva, kao i dugorona i kratkorona finansijska ulaganja. 5

Sa stanovita rentabilnosti sopstvenog kapitala, kao poslovni rezultat moe se upotrebiti: dobitak, i ist dobitak a sa stanovita rentabilnosti sredstava preduzea: dobitak uvean za iznos kamata datih drugima za korienje tueg kapitala, ostatak dobitka uvean za iznos kamata datih drugima za korienje tueg kapitala.

Pri merenju rentabilnosti uzima se stopa, jer ona u poreenju sa kamatnom stopom daje jasniju predstavu unosnosti kapitala. Tako je dovoljno, na primer, uporediti stopu ostvarene rentabilnosti sa kamatnom stopom banke, da se dobije jasna slika uspenosti poslovanja preduzea. Otuda, razlikujemo sledee izraze rentabilnosti: 1. Za rentabilnost sopstvenog kapitala:

R(%) = Do / K * 100 i R(%) = Do() / K * 100

pri emu je: Do() isti dobitak K proseni sopstveni kapital

2. Za rentabilnost sredstava preduzea:

R(%) = Do + Tk / K * 100 i R(%) = Do() + Tk / K * 100

pri emu je: Tk kamate date drugima na ime korienja tueg kapitala

III EKONOMINOST PARCIJALNI POKAZATELJ EKONOMSKE USPENOSTI

Uloga principa ekonominosti je da se utvrdi racionalnost troenja elemenata procesa rada. Kao parcijalni princip ekonomije reprodukcije, ekonominost se svodi na zahtev da se ostvari odreena vrednost proizvodnje sa to manjim trokovima za ostvarenje te proizvodnje. Ta troenja mogu da se posmatraju: naturano u vidu fizikih utroaka materijala, sredstava za rad i radne snage, i vrednosno u vidu trokova materijala, sredstava za rad i radne snage. Otuda, i princip ekonominosti moe da se posmatra kao naturalno i vrednosno (finansijski) izraena ekonominost. Da bismo uticali na kvalitet ekonomije, potrebno je meriti udeo pojedinih elemenata na ekonominost poslovanja. Najbolji uspeh se postie optimalnom kombinacijom svih elemenata reprodukcije. Sa stanovita preduzea moe se govoriti o ekonominom poslovanju samo onda ako je ostvareni uinak rezultat ekonominog troenja sredstava za rad, predmeta rada, tuih usluga i racionalnog raspolaganja s radnom snagom i ako postoji mogunost za realizaciju (tj. prodaju ili stavljanje u upotrebu) ostvarene proizvodnje. to ukazuje da je ekonominost jedan od irih instrumenata kontrole ekonomske uspenosti poslovanja preduzea, jer se kroz nju odraava i iskazuje odnos preduzea prema ukupnim trokovima. Smisao kontrole putem ekonominosti jeste identifikovanje mesta u preduzeu na kojima dolazi do poveanih trokova u odnosu na normative, nesprovoenja propisanih principa poslovanja, kao i neefiksanosti poslovanja. Ostvarivanje veih rezultata uz smanjeno troenje elemenata, postie se ekonominijim i kvlitetnijim poslovanjem preduzea. Znaaj ekonominosti ogleda se i u smanjivanju trokova preduzea. Time se smanjuje i cena kotanja proizvoda ili usluga. Smanjivanjem cene kotanja poveava se konkurentnost preduza na tritu i stvara mogunost smanjivanja prodajnih cena proizvoda. To utie na poveanje potronje, to je uslov za veu proizvodnju, a time i razvoj preduzea. Na ovaj nain, ekonominost viestruko utie na kvalitet ekonomije poslovanja preduzea, njegov stepen razvoja i usluga na tritu. Faktori ekonominosti Na sve elemente ekonominosti deluju brojni faktori, ponekad sa razliitim i suprotnim dejstvom. To su faktori koji deluju na rezultat (proizvodnju) kao i komponente poslovanja: sredstava za rad, predmete rada i radnu snagu. Sa stanovita uslovljenosti troenja i dinamike ekonominosti, osnovni uticajni faktori su: Prirodni faktori U mnogim preduzeima prirodni uslovi deluju na veliinu utroaka i trokova. Izraziti primeri za to su u rudarstvu, poljoprivredi, umarstvu, prehrambenoj industriji, i drugim delatnostima i privrednim granama. Cene sirovina materijala za reprodukciju takoe trpe uticaj prirodnih faktora, preko trokova u proizvodnji tog materijala. Drutveni faktori Ovi faktori dejstvuju preko mera i instrumenata ekonomske politike, politike cena, monetarne politike, carina i sl. koje se javljaju kao eksterni faktor sa stanovita trokova preduzea. Ove mere dravnih organa se javljaju kao objektivan faktor i vre direktan uticaj na cenu kotanja preduzea, a time i ekonominost se ogleda preko poreza, akciza, taksa, carina i dr. Tehniko-tehnoloki faktori Oni deluju kao objektivni faktori na trokove, a time i ekonominost. Oni se nalaze u samom preduzeu, predstavljaju njegove uslove proizvodnje i deluju u procesu njegovog poslovanja. Tehniko-tehnoloki faktori utiu na sve vrste elemenata proizvodnje koji se 7

ugrauju u proizvodni uinak. Na primer, kvalitet materijala utie na veliinu utroaka materijala. Troenje sredstava za rad zavisi od kvaliteta tih sredstava, njihovih radnih svojstava, veka trajanja materijala od kojih su izraeni... Pomou tehniko-tehnolokih faktora ostvaruju se utede u proizvodnji smanjivanjem kvarova, otpadaka i karta, smanjivanjem utroaka pomonih materijala i sl. Organizacioni faktori Organizacione mere koje preduzee preduzima odnose se na utede u troenju svih komopnenata i faktora, veu motivisanost za rad, potpunije korienje naunih dostignua, kao i organizacione mere adaptacije na promene u prirodnom i ekonomskom okruenju. Metode utvrivanja ekonominosti Ekonominost se moe utvrivati naturalno i finansijski (vrednosno), ali se iskazuje posebno i za svaki element, odnosno komponentu preduzea. Naturalno utvrivanje ekonominosti uzima za osnovu fiziki obim proizvodnje i njen odnos prema fizikim utrocima predmeta rada, sredstava za rad i radne snage. Naturalni izraz ekonominosti predstavlja odnos ostvarene proizvodnje u fiziki pokazateljima i fizikih utroaka elemenata proizvodnje. Odnosno, ako se ekonominost shvati kao zahtev da se odreena proizvodnja (Q) ostvari sa to manjim utrocima elemenata proizvodnje materijala (M), sredstava za rad (I) i radne snage (L), ekonominost e biti:

E=Q/M+I+L
Pod uticajem objektivnih i subjektivnih faktora, ekonominost troenja e biti vea ukoliko su utroci elemenata proizvodnje manji, i obrnuto. Pod dejstvom navedenih drutvenih i tehnikih faktora, utroci elemenata proizvodnje bie minimalni (objektivno-uslovljeni), a ekonominost maksimalna, odnosno:

Eou = Q / M + I + L
gde su: Eou objektivno uslovljena ekonominost M, I, L objektivno uslovljeni utroci materijala, sredstava za rad i radne snage

Meutim, u poslovnoj praksi preduzea, ekonominost najee nije ravna objektivno uslovljenoj , odnosno maksimalnoj ekonominosti. Naime, u proizvodnji se pojavljuju i organizaciono uslovljena (uveana) troenja, kao to su: kvar, rasipanje i kart materijala, lom sredstava za rad, nepotpuno korienje kapaciteta, nedovoljan intenzitet rada i drugo. Sva ova organizaciono uslovljena troenja elemenata proizvodnje rezultiraju u smanjenoj ekonominosti u odnosu na objektivno uslovljenu, pa je otuda:

Es = Q / (M + I + L) + (m + i + l)
pri emu su: Es stvarna (organizaciono uslovljena) ekonominost m, i, l organizaciono uslovljeno poveanje utroaka materijala, sredstava za rad i radne snage

Ako se ukupan obim proizvodnje odreenog perioda stavi u odnos sa zbirom: umnoaka utroaka sredstava za proizvodnju i cena tih sredstava po jedinici, odnosno umnoaka utroaka radne snage i odgovarajuih zarada po jedinici rada, dobiemo cenovni izraz ekonominosti:

E = Q / M*Cm + I*Ci + L*Cl

8

Gde su: Cm, Ci cene materijala, odnosno sredstava za rad Cl zarade po jedinici rada

Ukoliko se proizvedena koliina izrazi vrednosno, izraz ekonominosti e biti:

E = V / Tm + Ti + Tl
Ovako izraana ekonominost zavisie od: vrste utroaka elemenata proizvodnje, i kretanja cena sredstava za proizvodnju i zarada. Cene sredstava za proizvodnju mogu biti trine i nabavne, a menjae se pod uticajem trinih i organizacionih faktora. Umeniji proizvoa e verovatno uspeti da nabavi potrebna sredstva po cenama koje su nie od trinih. Ako je, pak, manje umean, njegove konkretne nabavne cene mogu biti i vie od trinih. Kada se ovi faktori uzmu u obzir, ekonominost e biti:

E = V / M (Cmcm) + I (Cici) + L (Clci)

pri emu je: Cmcm konkretna nabavna cena za materijal, itd

Na ovaj nain izraava se ekonominost uslovljena konkretnim cenama sredstava za proizvodnju i zaradama. Merenje ekonominosti Kako se na tritu proizvodi ne razmenjuju po njihovoj vrednosti, ve po njihovim cenama koje odstupaju navie ili nanie od vrednosti, ekonominost je mogue izraziti jedino odnosom izmeu realizovane vrednosti i utroenih vrednosti u proizvodnji. U tom sluaju, izraz ekonominosti je:

E = C / T = V C / T
pri emu su: C trina cena proizvoda (realizovana vrednost proizvodnje) C odstupanje trine cene proizvoda od njihove vrednosti

Meutim, ovaj izraz ne daje uvid u stvarno ekonomisanje elementima proizvodnje u dinamici reprodukcije, zbog ega su potrebna druga metodoloka reenja merenja ekonominosti. Ukupan output preduzea rezultat je: 1. Interaktivnog troenja vie elemenata radnog procesa (rada, predmeta rada, sredstava rada, tuih usluga), 2. Ukupne radne aktivnosti u vie organizacionih jedinica preduzea (pogodni, sektori, odeljenja i sl), 3. Razliitog asortimana uinaka (preduzee proizvodi razliite proizvode ili usluge). Iz ovog proizilazi da se ekonominost moe meriti delimino i to posebno za: troenje pojedinih elemenata radnog procesa, pojedine organizacione jedinice, poslovne funkcije, pogone i slino, pojedine uinke. Vrednost proizvoda i trokova moe se izraziti: 1. stvarnim (tekuim) cenama primenjujui izraz:

E=C/T
pri emu je: C ukupni prihod, koji je ravan umnoku ostvarenih uinaka (Q) i tekuih cena (Cq)

T ukupni trokovi elemenata proizvodnje, ravni zbiru umnoaka utroaka elemenata proizvodnje (M, I i L) i njihovih tekuih cena

Merenje ekonominosti na temelju stvarnih cena predstavlja sveobuhvatno merenje ekonominosti, jer postignuti stepen ekonominosti ne mora biti rezultat samo unutranjih napora kolektiva, nego i rezultat uticaja trita. Naime, cene sredstava za proizvodnju menjae se pod dejstvom trinih i organizacionih faktora. 2. stalnim cenama u tom sluaju ekonominost nema karakter vrednosnog, ve pre svega koliinskog merenja, to prua podatke o tedljivom korienju elemenata radnog procesa. Smatra se da ekonominost izraena pomou stalnih cena daje iste rezultate kao i ekonominost koja bi se dobila na temelju naturalnih pokazatelja. Tako izraena ekonominost prua sliku intenzivnosti napora kolektiva u odnosu na prethodni period i slui za proveravanje planskih zadataka preduzea, te u tom smislu ona ima veliki znaaj. Izraunavanjem ekonominosti moemo doi do jednog od tri mogua koeficijenta ekonominosti poslovanja, koja se mogu javiti u praksi, i to: 1. e > 1 poslovanje je ekonomino 2. e = 1 poslovanje je na granici ekonominosti, to zahteva analizu poslovanja i pronalaenje naina za snienje trokova 3. e < 1 poslovanje je neekonomino i u tim uslovima, preduzee moe raditi samo neko vreme, jer trajna egzistencija zahteva i ekonomino poslovanje Poveanje ekonominosti se moe postii: poveanjem koliine uinka uz nepromenje trokove, ostvarenjem veih prodajnih cena proizvoda i usluga, smanjenjem koliine elemenata radnog procesa, i niim nabavnim cenama elemenata radnog procesa.

Merenje ekonominosti primer za ilustraciju JP Ingas iz Inije u 2006. godini distribuiralo je korisnicima svojih usluga 17.236.812 m3 gasa, pri emu je ostvarilo prihod od 393.362.984,54 dinara uz rashode poslovanja od 383.516.614,82 dinara. 10

U 2007. godini, Ingas je isporuio 18.205.992 m3 gasa i ostvario prihod od 469.371.601,80 dinara uz trokove od 451.403.988,25 dinara. Neophodno je naglasiti da distributivna razlika (mara) u 2006. g. iznosila je 15%, a u 2007. g. 12%. Izraunavanjem koeficijenta ekonominosti na bazi stvarnih cena, dolazimo do sledeih pokazatelja: E = (za 2006.g.) = 393.362.984,54 / 383.516.614,82 = 1,0257 d prihoda/1 d troka E = (za 2007.g.) = 469.371.601,80 / 451.403.988,25 = 1,0398 d prihoda/1 d troka Ukoliko bi uzeli 2006. g. kao baznu godinu, onda bi ekonominost na temelju stalnih cena iznosila:
E=

469.371.601,80 (100/112) 393.362.984,54 (100/115)

= 1,2252 d prihoda/1 d troka

Na osnovu izraunatih ekonominosti, moe se doi do zakljuka da je JP Ingas poslovalo ekonomino, iako ne zadovoljavajue, s obzirom da su koeficijenti i u 2006. i 2007. godini teili da budu na granici ekonominosti (e=1). To nalae neophodnost sprovoenja analize poslovanja, kako bi se iznale mogunosti smanjivanja rashoda. Ekonominost produzea na osnovu stalnih cena poveana je u 2007. godini prema baznoj za 0,1995 dinara prihoda na 1 dinar trokova. Kako je ekonominost na bazi stvarnih cena u izvetajnom periodu vea nego u baznom za 0.0141, a imajui u vidu i da je mara smanjena za 3%, slobodno se moe rei da su napori u kolektivu doprineli poveanju ekonominosti.

IV ZAKLJUAK Realni izraz uspenosti poslovanja proizilazi iz odnosa u kojem su obuhvaeni rezultati reprodukcije (uinci) i elementi procesa proizvodnje, potrebni za ostvarenje tih rezultata. Njihovim stavljanjem u meusobni odnos, ekonomski analitiari u preduzeu 11

mogu, kod svakog od prethodno definisanih pokazatelja produktivnost, ekonominost i rentabilnost uoiti i pratiti: izdanost koja pokazuje koliko je ostvareno uinaka (konkretnih rezultata reprodukcije) na jedinicu elemenata radnog procesa, i tedljivost, koja predoava koliinu utroenih elemenata radnog procesa u odnosu na uinak. Vei koeficijent u izdanosti znai ostvarenje veeg uinka sa postojeim elementima prozvodnje, dok vei koeficijet izraunate tedljivosti oznaava slabiju ili manju tedljivost, odnosno vei utroak elemenata po jedinici uinka. Promena fizikog obima ostvarenih rezultata proistie iz promena na strani ulaganja sve tri komponente rada i poslovanja: sredstava za rad, predmeta rada i radne snage. Ovi elementi direktno deluju na visinu produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti. Merenjem i praenjem produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja u razliitim vremenski periodima, mogua su istosmerna, ali i divergenta kretanja ovih pokazatelja. Ako na primer u istom vremenskom razdoblju doe do smanjenja utroaka rada po jedinici proizvoda, ali i poveanja utroaka predmeta rada i sredstava za rad tada imamo sluaj poveanja produktivnosti rada i smanjenja ekonominosti u istom periodu. Vea produktivnost moe usloviti i veu ekonominost u sluaju da smanjenje koliine rada po jedinici proizvoda ne dovode do poveanja utroaka ostalih komponenata proizvodnje koji deluju na ekonominost. Vei stepen povezanosti i meuzavisnosti prisutan je izmeu ekonominosti i rentabilnosti, te je stoga izraena tendencija da se dinamika ova dva pokazatelja kree u istom pravcu. Kada je poslovni rezultat pozitivan, i ekonominost i rentabilnost su pozitivni, i obrnuto. Ali ekonominost i rentabilnost mogu imati i razliito kretanje. Posle znaajnih investicionih ulaganja, vrednost angaovanih sredstava moe relativno vie da poraste nego poslovni rezultat izraen u dobiti. Tada imamo sluaj da ekonominost poraste, a rentabilnost opada. Pouzdana ocena uspenosti poslovanja moe se dobiti ako se pokazatelji uspenosti meusobno uporede. Njihovo poreenje moe se sprovesti: planskim uporeivanjem analiziraju se ostvareni i planirani pokazatelji uspenosti poslovanja vremenskim uporeivanjem stavljaju se u odnos ostvareni pokazatelji u odreenom razdoblju i ostvareni pokazatelji poslovanja u baznom ili nekom prethodnom razdoblju prostornim uporeivanjem uporeuju se ostvareni pokazatelji u jednom preuzeu i pokazatelji koji su ostvareni u uporedivim, prostorno odvojenim, drugim preduzeima (ili pak, drugim obraunskim jedinicama, pogonima, i sl.) Uzevi sve ovo napred reeno, neophodno je naglasiti da uspeh poslovanja mogue je pouzdano oceniti jedino ako se osiguraju metodoloke pretpostavke svoenja parcijalnih uinaka pojedinih initelja na zbirni uinak koji je izraz kvaliteta ukupne ekonomije poslovanja. Jedino na temelju tako merene uspenosti poslovanja mogue je u buduoj poslovnoj politici postizati pozitivne uticaje i otklanjati negativne.

Literatura

12

Dr Nenad Penezi, Ekonomika preduzea, Fakultet za usluni bizins, Novi Sad, 2007. Doc dr sc Slobodan Ivanovi, Mjerila uspjenosti poslovanja Prof. Dr Momilo ivkovi, Ekonomika poslovanja, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004. www. fthm.hr JP Ingas Inija knjigovodstveni podaci

13