Sistem Koncepti i definicije IS Komponente i aktivnosti informacionog sistema Resursi informacionih sistema

Sistem
Sistem predstavlja skup elemenata i njihovih meusobnih veza. Da bi bilo jasno ta cini jedan sistem, sistem se mora posmatrati u odnosu na njegovo okruenje. Granica sistema razdvaja sistem od spoljnih sistema. Interakcija sistema sa okruenjem se sastoji iz skupa ulaznih i izlaznih dejstava.
Dejstvo okoline na sistem naziva se ulaz. Dejstvo sistema na okolinu je izlaz sistema.

Opti prikaz sistema

Granice sistema Okolina sistema

SISTEM
-Stanje S -Struktura - Z
Ulaz X Izlaz Y

Okolina sistema

Poslovni (funkcionalni) aspekt Osnovni element svakog sistema je funkcija koju on obavlja. Sa tog aspekta posmatrano: Sistem predstavlja skup funkcija koje se u njemu odvijaju. Primer: Jedno proizvodno preduzee kao svoje elemente sadri sledece funkcije:
proizvodnju, nabavku, prodaju i upravljanje

Strukturni (arhitekturni) aspekt

Osnovni element svakog sistema su njegove organizacione jedinice. Primer: Posmatrano sa strukturnog aspekta, jedno proizvodno preduzee sadri sledee elemente:
radna mesta, odeljenja, divizije i dr.

Informacioni sistem (eng. Information System) je sistem u kome se veze izmeu objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija. Osnovni zadatak informacionog sistema je prikupljanje, obrada, arhiviranje, analiza i distribucija informacija. Cilj informacionog sistema: Obrada prikupljenih podataka u informacije, radi njihove transformacije u znanje za specifinu (poslovnu) namenu.

Osnovne funkcije informacionog sistema Prikupljanje, Arhiviranje, Obrada, Distribucija

Arhiviranje

e
Usko grlo

Obrada

Distribucija

Prikupljanje

Poslovni informacioni sistem:

ULAZI
Podaci Informacije Instrukcije Mogunost

PROCESI
Programi Ljudi Oprema Skladita

IZLAZI
Izvetaji Grafici Prorauni Taktike

KONTROLA
Donosioci odluka Automatske kontrole

Povratna sprega

Funkcionisanje organizacije i upravljanje organizacijom i njenim procesima je postalo nezamislivo bez odgovarajuih podataka, informacija i znanja.
Podaci se registruju, pripremaju, unose, organizuju, uvaju u bazama podataka informacionog sistema. Informacioni sistem organizacije iste obrauje i obezbeuje informacije i znanje za realizaciju poslovnih operacija i reavanje poslovnih problema organizacije.

Informacioni sistemi imaju primarni cilj da podatke na ekonomian nain obrade i transformiu u informaciju ili znanje. Stoga je potrebno u smislu njihovog razumevanja definisati sledee osnovne pojmove:

Podaci su nosioci informacija i predstavljaju jednu od najvanijih komponenti informacionog sistema i model realnog sistema, a realni sistem se oslikavaju podacima. Oni mogu biti razliitih oblika:
numeriki, alfanumeriki, zvuci, slike i dr.

i skladite se u bazu podataka, organizuju na nain da se lako pronalaze.

Sve to ima neku ulogu i to se deava u sistemu, kao i podaci iz okruenja nalaze se u bazi podataka. Informaciona baza podataka prestavlja sve podatke o ulazima sistema (ulazima elemenata) i izlazu podataka.

Informacija je skup znanja i iskustava, vezanih za funkcionisanje i izvravanje procesa u preduzeu ili na tritu, vezanih za relaciju preduzee-okruenje i sl.. Pojam informacija obino pretpostavlja prisustvo dva objekta izvora informacije i primaoca (korisnika) informacije. Krajnje tumaenje nekom podatku daje sam primalac (ovek), uz pomo razliitih postupaka obrade podataka. Osnovna funkcija informacionog sistema je uvanje i prenos podataka o injenicama iz sistema i njegove okoline i njihova obrada u informacije koje zaheva korisnik.

Znanje, ine podaci ili informacije koji se organizuju i obrauju da prenesu razumevanje, iskustvo, akumulirano uenje i strunost u primeni na odreeni aktuelni problem ili aktivnost.
Podaci se posebno obrauju na nain da reflektuju iskustvo i prue primaocu organizaciono znanje visoke potencijalne vrednosti.

Svaki informacioni sistem je sistemska celina i sklad izmeu njegovih kljunih komponenti koje izvravaju odreene aktivnosti. Osnovne komponente informacionih sistema su:
Podaci

Hardware raunarskog sistema Software raunarskog sistema Podaci Kadrovska komponenta ljudi Organizaciona komponenta procedure Mrena komponenta - veze

H A R D W E R
Organizaciona komponanta

S O F T W E R

Kadrovska komponanta

Mrena komponanta

Hardware raunarskog sistema ini materijalno-tehnika komponenta informacionog sistema, odnosno fizike jedinice raunarskog sistema namenjene obradi i prenosu podataka;
Software raunarskog sistema, predstavlja nematerijalnu komponentu informacionog sistema u vidu raunarskih programa koji su ugradeni u hardver i koji diktiraju nain obrade podataka; Softver se obino deli na dve ire shvaene klase: sistemski ili operativni softver i softver aplikacije.

Podaci, ovu komponentu obuhvataju podaci, informacije i znanja, shvaeni kao informacioni resursi;
Kadrovsku komponentu ine svi ljudi koji u bilo kojoj funkciji uestvuju u radu sa informacionom tehnologijom, bilo kao profesionalni informatiari, bilo kao korisinici rezultata obrade podataka;

Organizaciona komponenta, obuhvata organizacione procedure, metode i naine kojima se usklauje, tj. koordinira rad svih komponenata informacionog sistema, kako bi one inile skladnu i funkcionalnu celinu; Mrena komponenta se odnosi na raunarske mree za povezivanje raunara u cilju razmene podataka i komunikacija izmeu fiziki udaljenih raunara.

Informacioni sistem je sociotehniki sistem koji upotrebljava, organizuje i efektivno i efikasno koristi odreene resurse.
Resursi informacionog sistema su:
ljudski resursi, hardverski resursi, softverski resursi, resursi podataka i resursi raunarskih mrea.

Ljudski resursi su neophodni za funkcionisanje informacionih sistema. IT specijalisti i krajnji korisnici IS ine ljudske resurse. IT specijalisti su ljudi koji razvijaju, implementiraju, ocenjuju i odravaju IS.

Ljudski resursi su organizovani u IC (Informacionom centru) i zavisno od dimenzija organizacione strukture IC, a pre svega od podele rada, mogu biti: projektanti informacionih sistema, sistem analitiari, programeri, administratori baza podataka, softver inenjeri, specijalisti za hardver i mree, operateri i drugi.

Strunjaci ovih profila vre odreene poslove, izvravaju konkretne radne zadatke. Krajnji korisnici su ljudi koji koriste informacioni sistem i njegove informacione produkte u svakodnevnom radu. To mogu biti:
menaderi, analitiari, inenjeri, istraivai, komercijalisti, raunovoe, tehniko osoblje i drugi.

Veina zaposlenih u organizaciji su krajnji korisnici informacionog sistema.

U hardverske resurse spadaju celokupni raunarski resursi koji tehniki podravaju rad informacionog sistema.

Raunarski sistemi:
serveri baza podataka (veliki i raunari opte namene), serveri aplikacija (mini raunari), radne stanice (mikro raunari), periferne jedinice (tampai, tastature, monitori, magnetni i optiki itai i drugi), elektromagnetni mediji za smetaj podataka (diskovi, diskete, optiki diskovi, magnetne trake),

zajedno ine integralnu tehniku podrku i hardverski resurs informacionih sistema.

Softverski resursi ukljuuju sve vrste programskih instrukcija i procedura.

Operativni sistemi, programi prevodioci, sistemi za upravljanje bazama podataka, statistiki paketi, OLAP softver i mnogi korisniki programi (aplikativni softver) predstavljaju resurs informacionih sistema od ogromnog znaaja i znaajnu intelektualnu investiciju organizacije.
Niz procedura koje upuuju korisnika kako da koristi svoj IS, su takoe znaajan softverski resurs.

Podaci, informacije i znanje su resurs ne samo IS, nego i organizacije, podjednako vaan kao i drugi resursi. Ovaj resurs se esto organizuje u bazama podataka (podaci i informacije), dimenzionalnim bazama podataka u Data Warehouse (ekstrahirani i agregirani podaci i informacije), bazama znanja, Knowledge Warehouse i dr.

Resursi raunarskih mrea, lokalnih i globalnih, sa aktivnom i pasivnom mrenom opremom, ureajima i instalacijama, su okosnica telekomunikacionog podsistema informacionog sistema. Telekomunikacione mree, kao to su intranet, ekstranet i Internet, su postale neminovnost uspenog funkcionisanja organizacije i integralnih informacionih sistema Ovi resursi ukljuuju:
a)
b) c)

komunikacione medije, kao to su koaksijalni kablovi, fiber-optiki kablovi, mikrotalasni sistemi, satelitski komunikacioni sistemi i drugi, mrenu opremu: ruteri, svievi, modemi, habovi, razne vrste prikljuaka i druga mrena oprema, i komunikacioni kontrolni softver.