Manifest kiborga http://www.womenngo.org.yu/sajt/sajt/izdanja/zenske_studije/zs_s2/kibor.html 08.01.08.g 11.58h Kiborg je kibernetiki organizam, hibrid maine i organizma, tvorevina drutvene realnosti i fikcije.

Drutvena realnost su ivi drutveni odnosi, naa najvanija politika konstrukcija, fikcija koja menja svet. Internacionalni enski pokreti obrazovali su ensko iskustvo koje treba da razotkrije ili da otkrije ovaj krucijalni kolektivni objekt. Ovo iskustvo je fikcija i injenica najvanije politike vrste. Oslobaanje poiva na obrazovanju svesnosti, imaginativnom zahvatanju, na opresiji, i dakle, na mogunosti. Kiborg je stvar fikcije i ivog iskustva koje menja ono to se krajem dvadesetog veka, shvata kao ensko iskustvo. To je borba na ivot i smrt, ali granica izmeu naune fantastike i drutvene stvarnosti je optika varka. Savremena nauna fantastika je puna kiborga stvorenja koja su istovremeno i animalna i maine, koja nastanjuju svet i prirodan i vetaki. Savremena medicina je takoe puna kiborga, sparivanja izmeu organizma i maine, shvaenih kao kodirane sprave u polnom odnosu sa potencijom nepoznatom istoriji seksualnosti. Kiborgov pol obnavlja neke od onih predivnih baroknih replika paprati i beskimenjaka (kakvo lepo organsko preventivno sredstvo protiv heteroseksizma). Repliciranje kiborga nezavisno je od organske reprodukcije. Savremena produkcija lii na san o kolonijalnom delovanju kiborga, san koji ini da nona mora tejlorizma preraste u idilu. Savremeni rat nije drugo do orgijanje kiborga, za koje se iz amerikog vojnog budeta 1984. potroilo osamdeset etiri milijarde dolara. Kiborg je fikcija koja iscrtava kartu nae drutvene i telesne stvarnosti; on je, takoe, i veoma imaginativan resurs koji sugerie neka vrlo plodna sparivanja. Biopolitika Miela Fukoa (Michel Foucault) je tek slabaan predoseaj kiborg politike, jednog veoma otvorenog polja. Do kasnog dvadesetog veka, naeg doba, mitskog doba, mi smo svi postali himere, izteoretizovani i isfabrikovani hibridi maine i organizma; ukratko, mi smo kiborzi. Kiborg je naa ontologija; on nam daje nau politiku. Kiborg je kondenzovana slika i imaginacije i materijalne stvarnosti, ta dva povezana centra koja struktuiraju svaku

mogunost istorijske transformacije. U tradiciji zapadne nauke i politike tradiciji rasistikog, mukog kapitalizma; tradiciji progresa; tradiciji aproprijacije prirode kao resursa za proizvodnju kulture; tradiciji reprodukcije sopstva putem refleksije drugog odnos izmeu organizma i maine bio je granini rat. Ulog u ovom graninom ratu bile su teritorije produkcije, reprodukcije i imaginacije. Moja argumentacija ide u prilog uivanju u meanju tih granica, i odgovornosti u njihovom stvaranju. Inkarnacija kiborga je izvan povesti spasa. Ona, takoe, ne oznaava period na nekakvom edipalnom kalendaru koji pokuava da zalei uasan rascep rodova nekom oralnom simbiotikom utopijom ili post-edipalnom apokalipsom. Kao to to Zoe Sofulis (Zoe Sofoulis) pokazuje u svom spisu o aku Lakanu (Jacques Lacan), Melani Klajn (Melanie Klein) i nuklearnoj kulturi, Laklajn, najuasnija udovita i verovatno udovita od kojih se u svetu kiborga najvie oekuje, otelovljena su u ne-edipalnim priama sa drugaijom logikom represije, koju treba da razumemo da bismo uopte opstali. Kiborg je stvorenje u post-rodnom drutvu; on nije natovaren biseksualnou, preedipalnom simbiozom, neotuenim radom, i drugim zavoenjima na ideju organske celine putem konane aproprijacije svih snaga njenih delova u jedno vie jedinstvo. U izvesnom smislu, kiborg nema priu o poreklu u zapadnom smislu to je vrhunska ironija budui da je kiborg, takoe, uasno apokaliptini telos eskalirajue dominacije koju nad Zapadom ima apstraktna individuacija, sopstvo razreeno svake zavisnosti, ovek u prostoru. Pria o poreklu u zapadnom humanistikom smislu zavisi od mita o izvornom jedinstvu, punoi, blaenstvu i uasu koji predstavlja falika majka od koje sva ljudska bia moraju da se odvoje, to je zadatak kako individualnog tako i istorijskog razvoja; to su dva, blizanaka, mona mita za nas najsnanije upisana u psihoanalizu i marksizam. Hilari Klajn (Hilary Klein) je dokazivala da se i marksizam i psoihoanaliza, u svojim pojmovima rada, individuacije i formiranja roda, zasnivaju na zapletu izvornog jedinstva iz koga zatim moraju biti produkovane razlike koje se upisuju u dramu eskalirajue dominacije ene/prirode. Kiborg preskae taj korak izvornog jedinstva, identifikacije s prirodom u zapadnom smislu. To je njegovo veliko obeanje koje moe voditi podrivanju njegove teleologije.

Kiborg je odluno posveen parcijalnosti, ironiji, intimnosti i perverziji. On je opozicion, utopian, i potpuno je lien nevinosti. Vie nestrukturiran polaritetom javnog i privatnog, kiborg definie tehnoloki polis delimino zasnovan na revoluciji drutvenih odnosa u oikosu, kuanstvu. Priroda i kultura su nanovo nainjene; vie niko ne moe da bude sredstvo aproprijacije ili inkorporacije drugog. U svetu kiborga vladaju odnosi kojima se celina oblikuje iz delova, ukljuujui i odnose polariteta i hijerarhijske dominacije. Za razliku od Frankentajnovog udovita, kiborg ne oekuje da e ga spasiti otac ponovnim stvaranjem vrta; tj. uspostavom heteroseksualnog parenja koje se obavlja u dovrenoj celini, gradu ili kosmosu. Kiborg ne sanja o zajednici zasnovanoj na modelu organske porodice, samo bez edipalnog projekta. Kiborg ne bi prepoznao Eden; on nije nainjen od blata i ne moe da sanja o povratku u prainu. Moda zato iekujem da vidim da li e kiborzi moi da subvertuju apokalipsu povratka u nuklearnu prainu u maninoj kompulziji. Kiborzi nisu puni potovanja; oni ne pamte kosmos. Oprezni su prema holizmu, ali potrebne su im veze ini se da imaju prirodni oseaj za ujedinjeni politiki front, ali bez liderske partije. Glavna nevolja sa kiborzima je to su oni nelegitimni potomci militarizma i patrijarhalnog kapitalizma, da ne spominjemo dravni socijalizam. Ali, nelegitimni potomci esto su krajnje neverni svom poreklu. Osim toga, njihovi oevi ionako nemaju sutinu. Sada elim da ukaem na tri kljuna sloma granice, koja i ine moguom ovu politikofantastinu analizu. U kasnom dvadesetom veku u naunoj kulturi Sjedinjenih Drava, granica izmeu ljudskog i ivotinjskog je u potpunosti dokinuta. Poslednja uporita nesvodivosti su zagaena, ako ve nisu pretvorena u zabavne parkove jezik, upotreba orua, drutveno ponaanje, mentalni dogaaji, nita zaista ubedljivo ne osigurava razdvajanje ljudskog od ivotinjskog. A mnogi ljudi vie ne oseaju ni potrebu za takvim razdvajanjem; u stvari, mnoge oblasti feministike kulture potvruju uitak u povezivanju oveka sa drugim ivim biima. Pokreti za prava ivotinja nisu iracionalna poricanja ovekove jedinstvenosti; oni su jasna uvianja veze koja postoji du sumnjivog jaza izmeu prirode i kulture. Biologija i evolucionistika teorija su vie od dva veka istovremeno proizvodile moderne organizme kao objekte saznanja i svodile granicu izmeu ljudi i ivotinja na bledi trag, ponovo kliiran u ideolokoj borbi ili strunim

raspravama izmeu ivota i drutvene nauke. U ovim okvirima protiv uenja modernog hrianskog kreacionizma trebalo bi se boriti kao protiv oblika zlostavljanja dece. Bioloki odreena ideologija tek je jedna od pozicija otvorenih u naunoj kulturi za dokazivanje znaaja ljudske animalnosti. Ostalo je jo mnogo prostora radikalno politiki orijentisanim ljudima da nastoje da zadobiju znaenja preene granice. Kiborg se pojavljuje u mitu tano na onom mestu gde je granica izmeu oveka i ivotinje prekoraena. Daleko od toga da upuuju na odvajanje oveka od drugih ivih bia, kiborzi signaliziraju uznemirujua i ugodno tesna povezivanja izmeu njih. Bestijalnost je u ovom krugu brane razmene zadobila novi status. Druga poljuljana distinkcija je ona izmeu ivotinjskog-ljudskog (organizma) i maine. Pre-kibernetike maine mogle su se progoniti; u maini se uvek nalazio itav spektar utvara. Ovaj dualizam strukturirao je dijalog izmeu materijalizma i idealizma koga je uspostavio potomak dijalektike, nazvan duh ili povest, ve prema ukusu. Ali, u osnovi, maine nisu bile samo-pokreue, samo-oznaavajue, autonomne. Nisu mogle da ostvare san mukarca, samo su mogle da mu se narugaju. One nisu bile mukarac, tvorac samog sebe, nego tek karikature ovog maskulinistikog reproduktivnog sna. Bilo je paranoidno misliti da sa njima stvari stoje drugaije. Danas vie nismo tako sigurni. Maine kasnog dvadesetog veka uinile su sasvim nejasnom granicu izmeu prirodnog i vetakog, duha i tela, samo-razvoja i spoljanjeg oblikovanja, kao i mnoge druge razlike koje su se obino primenjivale na organizme i maine. Nae maine su uznemirujue ive, a mi sami smo zastraujue inertni. Tehnoloka determinacija je samo jedan ideoloki prostor otvoren novim shvatanjem maine i organizma kao kodiranih tekstova kojima stupamo u igru pisanja i itanja sveta. Marksistike i socijalistike feministkinje osudile su tekstualizaciju svega u poststrukturalistikoj, postmodernistikoj teoriji zbog njenog utopinog neuvaavanja ivih odnosa dominacije koja utemeljuje igru arbitrarnog itanja. Zasigurno je istina da postmodernistike strategije, poput mog mita o kiborgu, subvertuju mirijade organskih celina (na primer poemu, primitivnu kulturu, bioloki organizam). Ukratko, izvesnost onoga to se shvata kao priroda izvor uvida i obeanje nevinosti je podrivena,

verovatno fatalno. Izgubljeno je transcendentno ovlaenje za tumaenje, a sa njim i ontologija na kojoj se temeljila zapadna epistemologija. Ali, alternativa nije cinizam ili gubitak vere, tj. neka verzija apstraktnog postojanja, poput opisa tehnolokog determinizma koji mainom unitava oveka, ili tekstom smislenu politiku delatnost. Radikalno pitanje je ko e biti kiborzi; odgovori su stvar opstanka. I impanze i artefakti imaju politiku, zato ne bismo i mi? Trea razlika je podskup druge: granica izmeu fizikog i nefizikog za nas je veoma neprecizna. Popularni prirunici iz fizike koji razmatraju kvantnu teoriju i naelo nemogunosti predodreivanja su neka vrsta popularnog naunog ekvivalenta Harlekinovoj romansi koja oznaava radikalnu promenu u amerikoj beloj heteroseksualnosti: oni sve shvataju pogreno, ali su uvek na pravoj strani. Moderne maine su sutinski mikroelektronine sprave: one su svuda, i one su nevidljive. Moderna mainerija je nepotovani skorojeviki bog, koji se podsmeva Oevoj jedinstvenosti i spiritualnosti. Silikonski ip je povrina za pisanje; upisuje se u molekularne skale koje ometa jedino atomska buka, krajnja interferencija nuklearnih brazdi. Pisanje, mo, tehnologija, to su stari partneri u zapadnoj prii o poreklu civilizacije, ali je minijaturizacija promenila nae iskustvo o mehanizmu. Ispostavilo se da je minijaturizacija postupak povezan sa moi; malo nije toliko lepo koliko je, pre svega, opasno, kao to je to sluaj sa krstareim raketama. Uporedimo televizore iz pedesetih ili novinarske kamere iz sedamdesetih sa televizorima okaenim za zglob, ili video kamerama veliine ake koje se sada reklamiraju. Nae najbolje maine napravljene su od sunevog sjaja; one su sve svetle i iste jer nisu nita drugo do signali, elektromagnetski talasi, deo spektra, i zato su ove maine nadasve male, pokretne stvar koja je u Detroitu i Singapuru uzrok ogromne ljudske patnje. Ljudi nigde nisu toliko blizu neemu tako fluidnom i materijalnom i neprozirnom. Kiborzi su etar, kvintesencija. Tako moj mit o kiborgu govori o transgresiji granica, potentnim fuzijama i opasnim mogunostima koje bi progresivni ljudi mogli istraiti kao deo neophodnog politikog rada. Jedna od mojih premisa je da veina socijalistiki i feministiki orijentisanih Amerikanaca uoava produbljeni dualizam izmeu duha i tela, ivotinje i maine, idealizma i materijalizma u drutvenim praksama, simbolikim formulacijama i fizikim

artefaktima povezanim sa visokom tehnologijom i naunom kulturom. Od oveka jedne dimenzije (Marcuse) do Smrti prirode (Merchant), analitika sredstva koja su razvili zastupnici progresa insistirala su na nunoj dominaciji tehnike i pozivala nas na zamiljeno organsko telo koje bi moglo da integrie na otpor. Moja druga premisa je da potreba za ujedinjavanjem ljudi koji pokuavaju da se odupru svetskom intenziviranju dominacije tehnike nikada nije bila akutnija. Pa ipak, laki perverzni okret perspektive mogao bi nas bolje pripremiti za zadobijanje znaenja kao i drugih oblika moi i uitka u tehnoloki posredovanom drutvu. Prevela s engleskog Branka Arsi (Iz: Donna J. Haraway, Simians, Cyborgs, and Women, The Reinvention of Nature, Routledge, New York 1991)