VENTILACIJA Ventilacija ima cilj da stanje vazduha u odreenoj prostoriji, a obzirom na temperaturu, vlanost, strujanje i istou, odri u okviru

odreenih granica. Zahtevi koji se u tom smislu postavljaju su razliiti i zavise od vrste prostorije, odnosno od tehnolokog procesa u prostoriji. Zato su kod proizvodnje acetilena, eksploziva i baruta, farbara, korienja zapaljivih tenosti i gasova,uraeni tehniki propisi koji odreuju ventilaciju u ovakvim pogonima, s obzirom da je uloga ventilacije, kao preventivne mere zatite od poara vrlo velika. Osnovni cilj ventilacije u industriji ugroenih prostora je odveenje stvorene pare zapaljivih tenosti, gasove i praine van istih, kako se ne stvorile njihove koncentracije koje bi moglo da izazovu eksploziju ili poar. Prema tome sistem za ventilaciju pored uklanjanja zapaljivih i eksplozivnih materija iz atmosfere prostorija ima i ulogu stvaranja odgovarajuih mikroklimatskih uslova. Klasifikaija ventilacionih sistema Ventilacioni sistemi mogu biti prema nemeni: opte namene, lokalne (mesne) ili kombinovani. Pri optoj nameni ventilacije izmena vazduha se vri po celom prostoru. Lokalna ventilacija se predvia tamo gde se oekuje stvaranje tetnih, zapaljivih i eksplozivnih para na odreenim mestima i odreenog intenziteta. Pri kombinovanoj ventilaciji uz optu ventilaciju istovremeno se primenjuje i lokalna. U zavisnosti od naina premetanja vazduha u prostoriji razlikuju se: 1. Prirodna ventilacija - kratanje vazduha i njegova zamena sveim vazduhom se odigravaju usled delovanja vetra ili razlike temperature 2. Vetaka ventilacija ostvaruje se prinudnim kretanjem vazduha pomou odreenih ureaja 2a. Opta vetaka ventilacija kretanje vazduha i njegova zamena sveim vazduhom vetakim nainom (na primer ventilatorima) na itavom podruju 2b. Lokalnu vetaku ventilaciju kretanje vazduha i njegova zamena sveim vazduhom vetakim nainom (obino izvlaenjem) primenjena na pojedini izvor opasnosti ili lokalno podruje. Uslov za prirodnu ventilaciju je razlika pritisaka izmeu unutranjeg i spoljanjeg vazduha, koji sa jedne strane izaziva temperatura, a sa druge pojava vetra. Ako je unutranja temperatura via od spoljanje, kao to je to sluaj, zimi u zagrejanim prostorijama, usled razliitith gustina toplog i hladnog vazduha u gornjem delu prostorije dolazi do stvaranja nadpritiska, a u donjem delu prostorije podpritisak. Usled toga, hladan vazduh ulazi spolja na donje otvore, mea se sa postojeim toplim vazduhom i kroz gornje otvore izlazi napolje. Leti kada je napolju toplije nego u prostoriji, prvac kretanja je obrnut, odnosno vazduh ulazi kroz gornje otvore, mea se sa postojeim vazduhom u prostoriji i kroz donje otvore izlazi napolje.

Za vetaku ventilaciju (optu i lokalnu) upotrebjavaju se ventilatori. Dogradnjom grejaa, vazduh se moe i hladiti i tada imamo klimatizaciju pojedinih prostorija. Prema konstrukciji, ventilatore delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). Po pravilu, sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlaenje vazduha sa usisnim reetkama i kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim reetkama. Potrebna koliina vazduha za ventilaciju Koliina sveeg vazduha (L) koja se dovodi u prostoriju, neophodna za smanjenje tetnih sadraja i opasnih materija koje se izdvajaju u radnom prostoru do doputenih koncentracija, moe se odrediti sledeom formulom: 1000 G L= Sgdm - Sdm gde je: G g/h masa tetnih i opasnih materija koja se izdvaja u radnom prostoru za jedinicu vremena

Sgdm mg/m3 Sdm mg/m3

granino dozvoljena koncentracija tetnih materija sadraj tetnih materija u dovedenom vazduhu

U najboljem sluaju pri dovodu istog vazduha Sdm = 0. PRORAUN BROJA IZMENA VAZDUHA Broj izmena vazduha pokazuje koliko puta u toku jednog sata vazduh u prostoriji mora biti zamenjen u potpunosti.

L K= V
gde je: K V m3 Broj izmena vazduha Zapremina prostorije (prostora koji se ventilira)

Cilj poarnih zahteva pri projektovanju, izvoenju i odravanju ventilacionih sistema je iskljuenje mogunosti nastanka poara ili eksplozije usled rada ventilacionog sistema, prenosa

poara i eksplozije tim sistemom, te obezbeenje uslova neophodnih za proglaavanje odreenog prostora ugroenog eksplozivnim smesama sigurnim. Da bi se spreilo irenje poara kroz sistem za ventilaciju, u ventilacione kanale se ugrauje poarne klapne koje u sluaju poara automatski zatvaraju ventilacioni kanal. U kanale za vazduh, klapne se postavljaju na mestu gde kanal:

Prolazi kroz konstrukcione elemente koji ine granicu poarnog sektora Prolazi kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu njegove otpornosti prema poaru, a takav zid ne ini granicu poarnog sektora Ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh , odnosno na ulazu i izlazu kanala iz ahta

Protivpoarne klapne se postavljaju u sredinu debljine zida ili meustpratne konstrukcije, tako da se kuite klapne nalazi u jednoj i drugoj prostoriji dva susedna poarna sektora. Prema nainu aktiviranja, poarne klapne se dele na:

Termike, klapnu zatvara termiki okida sa termikim lanom koj se topi na 70oC Elektromagnetne, pored termikog okidaa ugraen je elektromagnetni okida koji klapnu zatvara daljinskim posredstvom automatskih i runih javljaa poara Elektromotorne, pored termikog aktiviranja postoji i mogunost aktiviranja od automatskih u runih javljaa poara Ako u objektu postoji sistem za automatsko otkrivanje i javljanje o poaru ili sistem za automatsko gaenje poara, aktiviranje ureaja za zatvaranje klapni mora biti uslovljeno aktiviranjem ovih sistema. To znai da se na prodore ventilacionih kanala kroz protivpoarne zidove moraju ugraditi elektromagnetne klapne, a tim da se elektrootporne klapne ugrauju na nepristupanim mestima, odnosno u prostorijama gde je zabranjen ulaz ljudima usled prisustva tetnih materija po zdravlje. U isto vreme sa zatvaranjem klapne, ventilatori se moraju automatski iskljuiti iz rada. Pored automatskog iskljuivanja, mora postojati i taster za runo iskljuivanje ventilatora koji se postavlja na pristupano mesto. U sluaju kvara na ureajima za automatsko zatvaranje klapni, sve klapne se moraju odmah automatski zatvoriti. Celokupni ureaj za aktiviranje i automatsko zatvaranje klapni mora se kontrolisati u upotrebi najmanje jedanput u dva meseca.

ODVOENJE DIMA Umesto vetakom ventilacijom, dim i toplota iz objekta mogu se odvoditi i prirodnim putem. Ovo je mogue postavljanjem ureaja za odvoenje dima i toplote na krovove zatvorenih podzemnih objekata i na krovove poslednjeg sprata u objektima sa vie spratova, u kojima je tavanica ujedno i krov. Ovakvi objekti se dele u dimne sektore koji ne smeju biti vei od 1600 m2, a duina sektora ne sme iznositi vie od 60 m. Dimni sektor je prostor ispod tavanice ili krova koji je oformljen zavesama za dim i toplotu. Zavesa za dim i toplotu je element od negorivog materijala koji vertikalno deli prostor od donje strane krova nadole do odreene visine iznad poda i onemoguava prolazak vatre i toplote. Prilikom sagorevanja dim koji se stvara ima tendenciju da se kree kao laki prema gornjim delovima prostora to je vidljivo sa slika.

KOLIINE DIMNIH GASOVA Svaki vid sagorevanja dovodi do razvoja dimnih gasova koji su toksini. Ogromne koline dimnog gasa koje mogu nastati za veoma kratko vreme pri sagorevanju razli itih materijala jasno su prikazane na donjem dijagramu. Graevinski materijali koji se koriste za gradnju ojaanih krovova ili toplotnu izolaciju proizvode naroito velike koliine dima pri sagorevanju. Bez dimnih i toplotnih odvoda, prostorije i objekti mogu se samo za par minuta ispuniti dimom. Sagorevanje samo male koliine suneraste gume moe prekriti stepenite dimom za samo nekoliko minuta. OPASNOSTI OD DIMA Dim i vatra, kao i proizvodi sagorevanja uzrokuju znatnu tetu razgradnjom i korozijom grae i materijala od kog je objekat sainjen. Glavna briga je meutim bazirana na efektima dima na ljude. DIM UBIJA. Smrtni sluajevi u poaru su sluajevi guenja i trovanja dimom, jer kako statistika pokazuje, glavni uzronik ljudskih smrti i ozbiljnih povreda u poaru je izloenost dimu i njegovim sastavnim gasovima, koji takoe mogu biti otrovni. Tako, na primer, u sastav dima ulaze visoke koncentracije ugljen monoksida i cijanovodonika, kao i uzronici konih iritacija- akrolein i hlorovodonik. Ekstremno visoke temperature dima koji udiemo takoe mogu biti pogubne, jer uzrokuju veoma ozbiljne opekotine plua i respiratornog trakta.

Dim smanjuje vidljivost, to dovodi do dezorijentacije, panike i usporavanja kretanja i evakuacije. Kombinovan efekat prethodno pomenutih injenica dovodi do smrti, trovanja i znaajnih trajnih unutranjih oteenja kod rtava poara. RAZBUKTAVANJE POARA I IRENJE DIMA U OBJEKTIMA BEZ VENTILACIONOG SISTEMA

Velike koliine dima i uarenih gasova izdiu se iz vatre ka krovnoj konstrukciji direktno iznad, tako stvarajui dimni omota. Kako se poar razvija, sloj uarenih gasova postaje progresivno gui, sve dok se prostor apsloutno ne ispuni dimom i na taj nain se onemogui evakuacija i efektivna protivpoarna borba. Na kraju, ekstremno visoke temperature sagorelih gasova izazvae ruenje i unitenje strukture objekta. GRAEVINSKE STRUKTURE ZATIENE DIMNIM I TOPLOTNIM VENTILACIONIM SISTEMIMA

Vlade irom sveta, lokalne vlasti, graevinske firme, osiguravajue kompanije i vlasnici zgrada shvatili su znaaj dimnih i toplotnih ventilacionih sistema za ljudski ivot, graevine i njihovu opremu. To je rezultiralo u irokoj upotrebi ventilacionih sistema u pomenutim sferama. Funkcija dimnih i toplotnih ventilacionih sistema je definisana u standardima i specifikacijama brojnih zemalja, kao to je regulativa DIN 18232 koja kae: "Funkcija ventlacionih sistema je isputanje dima i toplote u sluaju poara, i smanjivanje intenziteta dejstva vatre na strukturu objekta". Dimni i toplotni izduvni ventilacioni sistemi treba da sadre pravilno postavljene ulazne i izduvne odvode, precizno pozicionirane i instalirane unutar strukture objekta. Da bi bili efikasni, odvodi locirani u blizini poara moraju se brzo otvoriti, unosei adekvatnu koliinu sveeg vazduha. Pokretanje automatske ventilacije obino e biti ranije izvreno nego da se to ini runim pokretanjem ventilacije od strane nekog od stanara zgrade ili lana vatrogasne brigade. Na taj nain, uz pomo automatske ventilacije, lake se spreava da zgrada postane potpuno ispunjena dimom. Pravilno dizajniran i ugraen sistem je od osnovnog znaaja u smanjivanju

tete uzrokovane poarom i on potpomae ranoj ventilaciji koja smanjuje nastanak i akumulaciju zapaljivih gasova, tako to eliminie nedovoljno sagorele ugljovodonike i spreava sublimaciju nesagorelih gasova. ZATITNI CILJEVI DIMNE I TOPLOTNE VENTILACIJE Kako se poari u objektima ne mogu preduprediti, dimna i toplotna ventilacija su od sutinskog znaaja za zatitu od poara. Osnovni princip na kome se baziraju sistemi dimne i toplotne ventilacije je odstranjivanje toplote i dima iz objekta koji se nalazi u poaru naglaavajui pri tom zatitu ljudskih ivota i vlasnitva. U poetnim fazama poara toplota, dim i vreli gasovi se diu do plafona, a zatim se ire i obrazuju gust sloj koji se sputa ka dole. Ranim otvaranjem krovne ventilacije podstie se kontinualno odstranjivanje toplote i dima, i na taj nain se ostvaruje pokuaj postizanja ravnotee izmeu brzine po kojoj se proizvode toksini uareni gasovi i brzine u kojoj se isti izbacuju van putem dimnih odvoda. Cilj ventilacije je da se obezbedi dovoljno jasna vidljivost, evakuacija i da se vatrogascima omogui prilaz. Takoe, putem ventilacionih otvora smanjuje se temperature i rizik od uruavanja objekta. Ureaji za odvoenje dima i toplote su otvori iji se poklopci otvaraju automatski, runo ili kombinovano. Runo aktiviranje mora se izvoditi sa bezbednog mesta. Pri automatskom aktiviranju, predvia se na svakih 400m2 najmanje jedan dimni ili dva termika detektora, osim na mestima sa visokim poarnim optereenjima ili sa materijala koje pospeuju poar, na koje se postavlja dodatni detonator.

U prostorijama koje se tite sprinkler-ureajima za gaenje poara, ureaji za odvoenje dima i toplote smeju se otvarati samo posle aktiviranja sprinkler ureeja. Prostorija koja je opremljena sistemom za odvoenje dima i toplote mora imati otvore za dovoenje sveeg vazduha iji se poklopci, u sluaju poara, moraju to pre otvoriti. Geometrijska povrina preseka otvora za dovoenje sveeg vazduha mora biti najmanje dva puta vea od geometrijske povrine otvora sistema za odvoenje dima i toplote iz sektora sa najveom efektivnom povrinom otvora.

Prozori i vrata ispod jedne polovine srednje konstrukcione visine objekta, koji se u sluaju poara mogu otvoriti i sa spoljanje strane, smatraju se otvorima za dovoenje sveeg vazduha. Svaka zastakljena povrina koja se nalazi u donjem delu konstrukcione visine objekata i na kojoj se staklo moe razbiti, smatra se otvorom za dovoenje sveeg vazduha. S obzirom da je dim opasan po ivot zbog svog zaguljivog i otrovnog dejstva, a i zbog sposobnosti lakog irenja daleko od sredita poara, odvoenje dima treba predvideti kod: objekata velike zapremine (stanice, aerodromi, sportske hale, bioskopi, pozorita, hoteli, skladita) visokih objekata (stambene i poslovne zgrade, hoteli) ukopanih objekata (eleznike i metro stanice, podzemne garae, sklonita) Prirodna ventilacija pomou fasadnih prozora

Stepenita
Posebno je vano, da u sluaju poara, stepenite ostane prohodno i bez dima jer je to najee jedini izlazni put iz zgrade. Sistemi dimne i toplotne ventilacije stepenita su od vitalnog znaaja za bezbednost, i oni mogu spasiti ljudske ivote u sluaju poara. Krovni prozori, svetlarnici ili fasadni prozori, koji se nalaze na vrhu stepenita mogu posluiti kao dimni odvodi

OTPRAIVANJE Instalacije za otpraivanje se koriste za uklanjanje praine koja nastaje pri izvoenju odreenih operacija u sklopu tehnolokog postupka. Ova praina prlja ljude, maine, radne prostorije, prirodu i okolinu, zapaljiva je u veini sluajeva, a kad se nae u odreenom procentu u vazduhu onda je ta smea (vazduh-praina) i eksploziva. Eksplozije praina mogu biti katastrofalne po radnike jer osim povreivanja imaju esto i smrtni ishod, dovode do unitavanja celokupnog postrojenja i naruavanja ivotne sredine. U mnogim nesreama ni poslodavci a ni zaposleni nisu bili svesni da je opasnost postojala. Zato je vano da radne organizacije u kojima postoji ovakva opasnost one to i sagledaju i preduzmu odgovarajue mere u cilju spreavanja traginih posledica. Opasnosti od eksplozija zapaljive praine postoje u raznim industrijskim granama, kao to je prehrambena industrija (npr. proizvodnja eera, zaina, skroba, hrane, brana i sl.), hemijska industrija, proizvodnja tekstila, plastinih masa, farmaceutskih proizvoda, drvna industrija, poljoprivreda, prerada metala, uglja i mnoge druge. Zapaljive praine Poarno i eksplozivno opasnim smatraju se praine svih vrstih materija koje mogu goreti ili koje deluju oksidirajue. Takve praine, bilo istaloene ili ako lebde u vazduhu, mogu se uz odreene uslove zapaliti, a u ogranienom prostoru izazvati i eksplozije. Skoro svaki dovoljno fino usitnjen materijal u smei sa vazduhom moe da gori tj. eksplodira ako mu se iz povoljnog izvora dovede energija dovoljna za iniciranje egzotermne reakcije. Niz uzroka moe biti izvor paljenja kako je to i prikazano na slici. Statistiki je najei uzrok paljenja mehanika varnica u 30% sluajeva, dok ostali izvori su skoro ravnopravni uzroci. Za paljenje eksplozivne smee potrebna je zapaljiva praina, oksidator i izvor paljenja. Da bi zapaljiva praina postala opasno eksplozivna mora biti suspendovana u vazduhu u odreenoj koncentraciji u zatvorenom prostoru, zatvorenoj ili polu-zatvorenoj posudi ili objektu. Uslovi koji dovode do eksplozivnog sagorevanja zapaljive smee praine i vazduhu mogu se prikazati slicikom.

Kada su navedeni faktori prisutni dolazi do brzog sagorevanja koje rezultira primarnom eksplozijom. Oblak praine se najee javlja pri razliitim manipulativnim radnjama, kod oteenja sistema, nepravilnog rukovanja. Praina koja je istaloena kada se zapali moe da uzrokuje dodatne eksplozije-sekundarne eksplozije koje mogu izazvati mnogo vea oteenja od primarne Pri odreivanju praine u radnoj sredini od interesa je da se zna priroda praine, njihova koncentracija, veliina estica, predvide mogua mesta pojave praine u radnoj sredini, odredi duina ekspozicije praina, te na taj nain da to realnija ocena o stepenu rizika Jedna od najefikasnijih preventivnih mera zatite je spreavanje ili ograniavanje nagomilavanja zapaljivih praina u atmosferi ili njeno taloenje. Zbog ovoga treba vriti stalnu kontrolu koliine praine i redovno je istiti. Preporuke za uklanjanje praine iz radnog okruenja su vakuum sistemi (industrijski usisivai), metode vlaenja praine, sistemi cevovoda za usisavanje praine, centrifugalno odvajanje sa ciklonima visokog uinka, (dobar uinak za estice vee od 10 mikrometara). Odvajanje fine praine postie se i delovanjem sile inercije, difuzijom i direktnim hvatanjem estica filterskim odvajaima sa automatskim otresanjem filtar vrea. Kombinacija ciklonskog i filtarskog odvajaa daje najoptimalnije reenje sa stanovita kvaliteta preiavanja vazduha i ekonominosti. Pre poetka ienja praine potrebno je eliminisati sve potencijalne izvore paljenja. Izbegavati upotrebu etaka, metli, komprimovanog vazduha, da ne bi dolo do uzvitlavanja istaloene praine i pojave oblaka praine. Slika daje prikaz sistema kontrole praine.

Otpraivanje se vri pomou instalacija za otpraivanje koje se postavljaju na mesta gde se pojavljuje praina prilikom rada. Ona prihvata prainu i transportuje je do posebnog mesta gde se ona skuplja. Instalacija za otpraivanje sastoji se iz sledeih delova:

usisna hauba usisni cevovod magistralni cevovod ventilator potisni cevovod otpraiva

Instalacije za otpraivanje se razliito izvode, zavisno od vrste maine koje se otprauju, kao i od vrste materijala i brzine vazduha u ureajima. Sigurnost u pogledu izbijanja poara i eksplozije u mnogim objektima zavisi od pravilnog funkcionisanja instalacija za otpraivanje. Dobro projektovana instalacija za otpraivanje u mnogome e doprineti da se broj poara smanji, a oni koji se jave bie brzo i efikasno lokalizovani i ugaeni. Na mestima gde u instalaciju za otpraivanje ulaze metalne estice, koje usled udara o metalne delove cevovoda za otpraivanje iskre, a iskra moe da bude uzronik poara, u sistemu se neposredno iznad haube postavljaju magnetni odvajai (permanentni magnet ili elektromagnet) ili se na haubu postavlja mrea koja ne doputa prolaz krupnih metalnih komada. Instalacije za otpraivanje metalne praine koja moe da prouzrokuje iskru-varnicu, ne smeju biti izvedene u kombinaciji sa instalacijom za otpraivanje zapaljive praine. Zadatak cevovoda je da prainu u smei sa vazduhom, dovede do otpraivaa. Oni moraju biti napravljeni od negorivog materijala, okruglog preseka, a njihova unutranjost treba da bude glatka. Svi cevovodi moraju biti zaptiveni po itavoj svojoj duini i ne smeju imati drugih otvora osim onih koji su potrebni za ispravno funkcionisanje i odravanje. Kolena cevovoda ne smeju imati otre krivine zbog mogunosti zagaivanja na tim mestima. Ako cevovodi za otpraivanje prolaze kroz poarne prepreke (poarne zidove i tavanice), na tim mestima se moraju postaviti automatske poarne klapne. Poarne klapne se ostavljaju u cevovode za otpraivanje na mestima prodora kroz poarne prepreke u sledeim sluajevima: 1. na mestima gde cevovodi za otpraivanje prolaze kroz zid koji ini granicu izmeu dva susedna sektora 2. na mestima gde cevovodi za otpraivanje prolaze kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu njegove otpornosti prema poaru 3. na mestima gde cevovodi za otpraivanje prolaze kroz tavanicu koja predstavlja granicu poarnog sektora

Poarne klapne se postavljaju i na ulazni cevovod u filter i na povratni cevovod vazduha od filtera ka hali, kako se eventualni poar ne bi cevovodima preneo u proizvodnu halu. Ove klapne treba automatski da se zatvaraju. Najvea opasnost od poara u cevovodima za otpraivanje preti od iskri varnica. Najbolji nain uklanjanja ovog uzroka poara je postavljanje sistema za otklanjanje i gaenja iskri u cevovodima za otpraivanje. Sistem je potpuno automatizovan, dosta osetljiv i siguran u otkrivanju opasnih estica. Javljai (detektori) iskri su osetljivi na zraenje uarenih estica. U trenutku prolaza takve estice pored detektora, on daje komandu za otvaranje elektromagnetnog ventila, a paralelno sa tom komandom na centrali se dobija svelosni i zvuni signal i dolazi do zaustavljanja radnog reima. Zaposleno ljudstvo je duno da ostvari uvid u sistem pregledom istog. Mlaznica za vodu je postavljena na udaljenost od detektora toliko, da uzima u obzir vreme potrebno za detekciju i zalivanja mlazom vode i brzinu transportovanja u cevovodu. Voda iz elektromagnetnog ventila cevovoda ide do mlaznice, zaliva iskru i poar se gasi pre izazivanja bilo kakve materijlane tete. Kod sistema otpaivanja, ventilatori imaju zadatak da proizvedu kretanje vazduha unutar sistema. Oni se koriste za postizanje potrebne razlike pritiskaka, pod ijim dejstvom nastaje vazduni mlaz u sistemu cevovoda za otpraivanje. Poar u sistemu za otpraivanje najee nastaje zbog neodgovarajue izrade ventilatora i trenja njegovih pokretnih delova (rotora) sa kuitem. Da bi se otklonio ovaj uzronik poara, potrebno je da motor i kuite ventilatora budu napravljeni od materijala koji ne varnii, ili da su prekriveni materijalom koji ne varnii. Ventilatori moraju da budu od negorivog materijala i da budu tako smeteni da omoguavaju neposredni pristup radi popravki, ienja, pregleda i podmazivanja. Tadatak otpraivaa (odvajaa praine) je da meavina praine i vazduha koja doe do njega, oslobodi praine, tako da vazduh postane potpuno ist.