VENTILACIJA Ventilacija ima cilj da stanje vazduha u odreĊenoj prostoriji, a obzirom na temperaturu, vlažnost, strujanje i ĉistoću, održi u okviru

odreĊenih granica. Zahtevi koji se u tom smislu postavljaju su razliĉiti i zavise od vrste prostorije, odnosno od tehnološkog procesa u prostoriji. Zato su kod proizvodnje acetilena, eksploziva i baruta, farbara, korišćenja zapaljivih teĉnosti i gasova,uraĊeni tehniĉki propisi koji odreĊuju ventilaciju u ovakvim pogonima, s obzirom da je uloga ventilacije, kao preventivne mere zaštite od požara vrlo velika. Osnovni cilj ventilacije u industriji ugroženih prostora je odveĊenje stvorene pare zapaljivih teĉnosti, gasove i prašine van istih, kako se ne stvorile njihove koncentracije koje bi moglo da izazovu eksploziju ili požar. Prema tome sistem za ventilaciju pored uklanjanja zapaljivih i eksplozivnih materija iz atmosfere prostorija ima i ulogu stvaranja odgovarajućih mikroklimatskih uslova. Klasifikaija ventilacionih sistema Ventilacioni sistemi mogu biti prema nemeni: opšte namene, lokalne (mesne) ili kombinovani. Pri opštoj nameni ventilacije izmena vazduha se vrši po celom prostoru. Lokalna ventilacija se predviĊa tamo gde se oĉekuje stvaranje štetnih, zapaljivih i eksplozivnih para na odreĊenim mestima i odreĊenog intenziteta. Pri kombinovanoj ventilaciji uz opštu ventilaciju istovremeno se primenjuje i lokalna. U zavisnosti od naĉina premeštanja vazduha u prostoriji razlikuju se: 1. Prirodna ventilacija - kratanje vazduha i njegova zamena svežim vazduhom se odigravaju usled delovanja vetra ili razlike temperature 2. Veštačka ventilacija – ostvaruje se prinudnim kretanjem vazduha pomoću odreĊenih ureĊaja 2a. Opšta veštačka ventilacija kretanje vazduha i njegova zamena svežim vazduhom veštaĉkim naĉinom (na primer ventilatorima) na ĉitavom podruĉju 2b. Lokalnu veštačku ventilaciju kretanje vazduha i njegova zamena svežim vazduhom veštaĉkim naĉinom (obiĉno izvlaĉenjem) primenjena na pojedini izvor opasnosti ili lokalno podruĉje. Uslov za prirodnu ventilaciju je razlika pritisaka izmeĊu unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha, koji sa jedne strane izaziva temperatura, a sa druge pojava vetra. Ako je unutrašnja temperatura viša od spoljašnje, kao što je to sluĉaj, zimi u zagrejanim prostorijama, usled razliĉitith gustina toplog i hladnog vazduha u gornjem delu prostorije dolazi do stvaranja nadpritiska, a u donjem delu prostorije podpritisak. Usled toga, hladan vazduh ulazi spolja na donje otvore, meša se sa postojećim toplim vazduhom i kroz gornje otvore izlazi napolje. Leti kada je napolju toplije nego u prostoriji, prvac kretanja je obrnut, odnosno vazduh ulazi kroz gornje otvore, meša se sa postojećim vazduhom u prostoriji i kroz donje otvore izlazi napolje.

Po pravilu. prenosa . PRORAČUN BROJA IZMENA VAZDUHA Broj izmena vazduha pokazuje koliko puta u toku jednog sata vazduh u prostoriji mora biti zamenjen u potpunosti. Potrebna količina vazduha za ventilaciju Količina sveţeg vazduha (L) koja se dovodi u prostoriju. vazduh se može i hladiti i tada imamo klimatizaciju pojedinih prostorija. sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvlaĉenje vazduha sa usisnim rešetkama i kanala za ubacivanje vazduha sa izduvnim rešetkama. L K= V gde je: K V m3 Broj izmena vazduha Zapremina prostorije (prostora koji se ventilira) Cilj požarnih zahteva pri projektovanju. ventilatore delimo na aksijalne i radijalne (centrifugalne). Prema konstrukciji. Dogradnjom grejaĉa. izvoĊenju i održavanju ventilacionih sistema je iskljuĉenje mogućnosti nastanka požara ili eksplozije usled rada ventilacionog sistema. neophodna za smanjenje štetnih sadržaja i opasnih materija koje se izdvajaju u radnom prostoru do dopuštenih koncentracija. može se odrediti sledećom formulom: 1000  G L= Sgdm .Sdm gde je: G g/h masa štetnih i opasnih materija koja se izdvaja u radnom prostoru za jedinicu vremena   Sgdm mg/m3 Sdm mg/m3 graniĉno dozvoljena koncentracija štetnih materija sadržaj štetnih materija u dovedenom vazduhu U najboljem sluĉaju pri dovodu ĉistog vazduha Sdm = 0.Za veštačku ventilaciju (opštu i lokalnu) upotrebjavaju se ventilatori.

Da bi se sprečilo širenje poţara kroz sistem za ventilaciju.požara i eksplozije tim sistemom. U isto vreme sa zatvaranjem klapne. klapne se postavljaju na mestu gde kanal:    Prolazi kroz konstrukcione elemente koji ĉine granicu požarnog sektora Prolazi kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu njegove otpornosti prema požaru. pored termiĉkog aktiviranja postoji i mogućnost aktiviranja od automatskih u ruĉnih javljaĉa požara Ako u objektu postoji sistem za automatsko otkrivanje i javljanje o požaru ili sistem za automatsko gašenje požara. sve klapne se moraju odmah automatski zatvoriti. u ventilacione kanale se ugraĎuje poţarne klapne koje u slučaju poţara automatski zatvaraju ventilacioni kanal. a takav zid ne ĉini granicu požarnog sektora Ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh . U kanale za vazduh. mora postojati i taster za ruĉno iskljuĉivanje ventilatora koji se postavlja na pristupaĉno mesto. a tim da se elektrootporne klapne ugraĊuju na nepristupaĉnim mestima. U sluĉaju kvara na ureĊajima za automatsko zatvaranje klapni. aktiviranje ureĊaja za zatvaranje klapni mora biti uslovljeno aktiviranjem ovih sistema. požarne klapne se dele na:        Termiĉke. odnosno na ulazu i izlazu kanala iz šahta Protivpožarne klapne se postavljaju u sredinu debljine zida ili meĊustpratne konstrukcije. Prema naĉinu aktiviranja. klapnu zatvara termiĉki okidaĉ sa termiĉkim ĉlanom koj se topi na 70oC Elektromagnetne. pored termiĉkog okidaĉa ugraĊen je elektromagnetni okidaĉ koji klapnu zatvara daljinskim posredstvom automatskih i ruĉnih javljaĉa požara Elektromotorne. tako da se kućište klapne nalazi u jednoj i drugoj prostoriji dva susedna požarna sektora. ventilatori se moraju automatski iskljuĉiti iz rada. To znaĉi da se na prodore ventilacionih kanala kroz protivpožarne zidove moraju ugraditi elektromagnetne klapne. te obezbeĊenje uslova neophodnih za proglašavanje odreĊenog prostora ugroženog eksplozivnim smesama sigurnim. . odnosno u prostorijama gde je zabranjen ulaz ljudima usled prisustva štetnih materija po zdravlje. Pored automatskog iskljuĉivanja. Celokupni ureĊaj za aktiviranje i automatsko zatvaranje klapni mora se kontrolisati u upotrebi najmanje jedanput u dva meseca.

KOLIĈINE DIMNIH GASOVA Svaki vid sagorevanja dovodi do razvoja dimnih gasova koji su toksiĉni. kao i uzroĉnici kožnih iritacija. OPASNOSTI OD DIMA Dim i vatra. Glavna briga je meĊutim bazirana na efektima dima na ljude. GraĊevinski materijali koji se koriste za gradnju ojaĉanih krovova ili toplotnu izolaciju proizvode naroĉito velike koliĉine dima pri sagorevanju. Ogromne koliĉne dimnog gasa koje mogu nastati za veoma kratko vreme pri sagorevanju razli ĉitih materijala jasno su prikazane na donjem dijagramu. a duţina sektora ne sme iznositi više od 60 m. Dimni sektor je prostor ispod tavanice ili krova koji je oformljen zavesama za dim i toplotu. jer kako statistika pokazuje. jer uzrokuju veoma ozbiljne opekotine pluća i respiratornog trakta. u sastav dima ulaze visoke koncentracije ugljen monoksida i cijanovodonika. Ekstremno visoke temperature dima koji udišemo takoĊe mogu biti pogubne. Zavesa za dim i toplotu je element od negorivog materijala koji vertikalno deli prostor od donje strane krova nadole do odreĊene visine iznad poda i onemogućava prolazak vatre i toplote. prostorije i objekti mogu se samo za par minuta ispuniti dimom. Ovo je moguće postavljanjem ureĊaja za odvoĊenje dima i toplote na krovove zatvorenih podzemnih objekata i na krovove poslednjeg sprata u objektima sa više spratova. kao i proizvodi sagorevanja uzrokuju znatnu štetu razgradnjom i korozijom graĊe i materijala od kog je objekat saĉinjen. u kojima je tavanica ujedno i krov.ODVOĐENJE DIMA Umesto veštaĉkom ventilacijom. Ovakvi objekti se dele u dimne sektore koji ne smeju biti veći od 1600 m2. Bez dimnih i toplotnih odvoda. DIM UBIJA. na primer. Prilikom sagorevanja dim koji se stvara ima tendenciju da se kreće kao lakši prema gornjim delovima prostora što je vidljivo sa slika. Sagorevanje samo male koliĉine sunĊeraste gume može prekriti stepenište dimom za samo nekoliko minuta. . koji takoĊe mogu biti otrovni. Smrtni sluĉajevi u požaru su sluĉajevi gušenja i trovanja dimom. glavni uzroĉnik ljudskih smrti i ozbiljnih povreda u požaru je izloženost dimu i njegovim sastavnim gasovima.akrolein i hlorovodonik. dim i toplota iz objekta mogu se odvoditi i prirodnim putem. Tako.

ekstremno visoke temperature sagorelih gasova izazvaće rušenje i uništenje strukture objekta. Na taj naĉin. što dovodi do dezorijentacije. precizno pozicionirane i instalirane unutar strukture objekta. Funkcija dimnih i toplotnih ventilacionih sistema je definisana u standardima i specifikacijama brojnih zemalja. trovanja i znaĉajnih trajnih unutrašnjih oštećenja kod žrtava požara. Na kraju. osiguravajuće kompanije i vlasnici zgrada shvatili su znaĉaj dimnih i toplotnih ventilacionih sistema za ljudski život. graĊevine i njihovu opremu. RAZBUKTAVANJE POŢARA I ŠIRENJE DIMA U OBJEKTIMA BEZ VENTILACIONOG SISTEMA Velike koliĉine dima i užarenih gasova izdižu se iz vatre ka krovnoj konstrukciji direktno iznad. To je rezultiralo u širokoj upotrebi ventilacionih sistema u pomenutim sferama. GRAĐEVINSKE STRUKTURE ZAŠTIĆENE DIMNIM I TOPLOTNIM VENTILACIONIM SISTEMIMA Vlade širom sveta. lokalne vlasti. unoseći adekvatnu koliĉinu svežeg vazduha. Kako se požar razvija. panike i usporavanja kretanja i evakuacije. Pravilno dizajniran i ugraĊen sistem je od osnovnog znaĉaja u smanjivanju . kao što je regulativa DIN 18232 koja kaže: "Funkcija ventlacionih sistema je ispuštanje dima i toplote u slučaju poţara.Dim smanjuje vidljivost. Pokretanje automatske ventilacije obiĉno će biti ranije izvršeno nego da se to ĉini ruĉnim pokretanjem ventilacije od strane nekog od stanara zgrade ili ĉlana vatrogasne brigade. tako stvarajući dimni omotaĉ. Kombinovan efekat prethodno pomenutih ĉinjenica dovodi do smrti. Dimni i toplotni izduvni ventilacioni sistemi treba da sadrže pravilno postavljene ulazne i izduvne odvode. Da bi bili efikasni. lakše se spreĉava da zgrada postane potpuno ispunjena dimom. sve dok se prostor apsloutno ne ispuni dimom i na taj naĉin se onemogući evakuacija i efektivna protivpožarna borba. i smanjivanje intenziteta dejstva vatre na strukturu objekta". odvodi locirani u blizini požara moraju se brzo otvoriti. graĊevinske firme. uz pomoć automatske ventilacije. sloj užarenih gasova postaje progresivno gušći.

tako što eliminiše nedovoljno sagorele ugljovodonike i spreĉava sublimaciju nesagorelih gasova. putem ventilacionih otvora smanjuje se temperature i rizik od urušavanja objekta. U prostorijama koje se štite sprinkler-ureĊajima za gašenje požara. Ruĉno aktiviranje mora se izvoditi sa bezbednog mesta. ZAŠTITNI CILJEVI DIMNE I TOPLOTNE VENTILACIJE Kako se požari u objektima ne mogu preduprediti. ruĉno ili kombinovano. . Ranim otvaranjem krovne ventilacije podstiĉe se kontinualno odstranjivanje toplote i dima. TakoĎe. na koje se postavlja dodatni detonator. Pri automatskom aktiviranju. Prostorija koja je opremljena sistemom za odvoĊenje dima i toplote mora imati otvore za dovoĊenje svežeg vazduha ĉiji se poklopci. moraju što pre otvoriti. dimna i toplotna ventilacija su od suštinskog znaĉaja za zaštitu od požara.štete uzrokovane požarom i on potpomaže ranoj ventilaciji koja smanjuje nastanak i akumulaciju zapaljivih gasova. Cilj ventilacije je da se obezbedi dovoljno jasna vidljivost. ureĊaji za odvoĊenje dima i toplote smeju se otvarati samo posle aktiviranja sprinkler ureĊeja. UreĊaji za odvoĊenje dima i toplote su otvori ĉiji se poklopci otvaraju automatski. a zatim se šire i obrazuju gust sloj koji se spušta ka dole. i na taj naĉin se ostvaruje pokušaj postizanja ravnoteže izmeĊu brzine po kojoj se proizvode toksiĉni užareni gasovi i brzine u kojoj se isti izbacuju van putem dimnih odvoda. predviĊa se na svakih 400m2 najmanje jedan dimni ili dva termiĉka detektora. evakuacija i da se vatrogascima omogući prilaz. Geometrijska površina preseka otvora za dovoĊenje svežeg vazduha mora biti najmanje dva puta veća od geometrijske površine otvora sistema za odvoĊenje dima i toplote iz sektora sa najvećom efektivnom površinom otvora. Osnovni princip na kome se baziraju sistemi dimne i toplotne ventilacije je odstranjivanje toplote i dima iz objekta koji se nalazi u poţaru naglašavajući pri tom zaštitu ljudskih ţivota i vlasništva. U poĉetnim fazama požara toplota. u sluĉaju požara. dim i vreli gasovi se dižu do plafona. osim na mestima sa visokim požarnim opterećenjima ili sa materijala koje pospešuju požar.

smatraju se otvorima za dovoĊenje svežeg vazduha. Sistemi dimne i toplotne ventilacije stepeništa su od vitalnog znaĉaja za bezbednost. da u sluĉaju požara. aerodromi. Svaka zastakljena površina koja se nalazi u donjem delu konstrukcione visine objekata i na kojoj se staklo može razbiti. koji se nalaze na vrhu stepeništa mogu poslužiti kao dimni odvodi . i oni mogu spasiti ljudske živote u sluĉaju požara. sportske hale. smatra se otvorom za dovoĊenje svežeg vazduha. hoteli. podzemne garaže. skloništa) Prirodna ventilacija pomoću fasadnih prozora Stepeništa Posebno je važno. a i zbog sposobnosti lakog širenja daleko od središta požara.Prozori i vrata ispod jedne polovine srednje konstrukcione visine objekta. skladišta)  visokih objekata (stambene i poslovne zgrade. stepenište ostane prohodno i bez dima jer je to najĉešće jedini izlazni put iz zgrade. koji se u sluĉaju požara mogu otvoriti i sa spoljašnje strane. S obzirom da je dim opasan po život zbog svog zagušljivog i otrovnog dejstva. hoteli)  ukopanih objekata (železniĉke i metro stanice. Krovni prozori. svetlarnici ili fasadni prozori. odvoĊenje dima treba predvideti kod:  objekata velike zapremine (stanice. bioskopi. pozorišta.

dovode do uništavanja celokupnog postrojenja i narušavanja životne sredine. dok ostali izvori su skoro ravnopravni uzroci. mašine. Skoro svaki dovoljno fino usitnjen materijal u smeši sa vazduhom može da gori tj. Niz uzroka može biti izvor paljenja kako je to i prikazano na slici. Statistiĉki je najĉešći uzrok paljenja mehaniĉka varnica u 30% sluĉajeva. brašna i sl. a kad se naĊe u odreĊenom procentu u vazduhu onda je ta smeša (vazduh-prašina) i eksploziva. Uslovi koji dovode do eksplozivnog sagorevanja zapaljive smeše prašine i vazduhu mogu se prikazati slicikom. Za paljenje eksplozivne smeše potrebna je zapaljiva prašina. Takve prašine.). bilo istaložene ili ako lebde u vazduhu. drvna industrija. kao što je prehrambena industrija (npr. Eksplozije prašina mogu biti katastrofalne po radnike jer osim povreĊivanja imaju ĉesto i smrtni ishod. Ova prašina prlja ljude. mogu se uz odreĊene uslove zapaliti. Zapaljive prašine Požarno i eksplozivno opasnim smatraju se prašine svih ĉvrstih materija koje mogu goreti ili koje deluju oksidirajuće. . uglja i mnoge druge. skroba. proizvodnja šećera. plastiĉnih masa. Da bi zapaljiva prašina postala opasno eksplozivna mora biti suspendovana u vazduhu u odreĊenoj koncentraciji u zatvorenom prostoru. hrane. zapaljiva je u većini sluĉajeva. oksidator i izvor paljenja. zatvorenoj ili polu-zatvorenoj posudi ili objektu. proizvodnja tekstila. prirodu i okolinu. prerada metala. Zato je važno da radne organizacije u kojima postoji ovakva opasnost one to i sagledaju i preduzmu odgovarajuće mere u cilju spreĉavanja tragiĉnih posledica. radne prostorije. hemijska industrija. farmaceutskih proizvoda. Opasnosti od eksplozija zapaljive prašine postoje u raznim industrijskim granama. a u ograniĉenom prostoru izazvati i eksplozije. poljoprivreda. U mnogim nesrećama ni poslodavci a ni zaposleni nisu bili svesni da je opasnost postojala. eksplodira ako mu se iz povoljnog izvora dovede energija dovoljna za iniciranje egzotermne reakcije.OTPRAŠIVANJE Instalacije za otprašivanje se koriste za uklanjanje prašine koja nastaje pri izvoĊenju odreĊenih operacija u sklopu tehnološkog postupka. zaĉina.

predvide moguća mesta pojave prašine u radnoj sredini. Zbog ovoga treba vršiti stalnu kontrolu koliĉine prašine i redovno je ĉistiti. veliĉina ĉestica. difuzijom i direktnim hvatanjem ĉestica – filterskim odvajaĉima sa automatskim otresanjem filtar vreća. metode vlaženja prašine. te na taj naĉin da što realnija ocena o stepenu rizika Jedna od najefikasnijih preventivnih mera zaštite je spreĉavanje ili ograniĉavanje nagomilavanja zapaljivih prašina u atmosferi ili njeno taloženje. centrifugalno odvajanje sa ciklonima visokog uĉinka. kod oštećenja sistema. nepravilnog rukovanja. Otprašivanje se vrši pomoću instalacija za otprašivanje koje se postavljaju na mesta gde se pojavljuje prašina prilikom rada. Pre poĉetka ĉišćenja prašine potrebno je eliminisati sve potencijalne izvore paljenja. njihova koncentracija. Odvajanje fine prašine postiže se i delovanjem sile inercije. da ne bi došlo do uzvitlavanja istaložene prašine i pojave oblaka prašine. komprimovanog vazduha. odredi dužina ekspozicije prašina. Preporuke za uklanjanje prašine iz radnog okruženja su vakuum sistemi (industrijski usisivaĉi). sistemi cevovoda za usisavanje prašine. (dobar uĉinak za ĉestice veće od 10 mikrometara). Prašina koja je istaložena kada se zapali može da uzrokuje dodatne eksplozije-sekundarne eksplozije koje mogu izazvati mnogo veća oštećenja od primarne Pri odreĊivanju prašine u radnoj sredini od interesa je da se zna priroda prašine. Slika daje prikaz sistema kontrole prašine. metli. Izbegavati upotrebu ĉetaka. Kombinacija ciklonskog i filtarskog odvajaĉa daje najoptimalnije rešenje sa stanovišta kvaliteta preĉišćavanja vazduha i ekonomiĉnosti. Oblak prašine se najĉešće javlja pri razliĉitim manipulativnim radnjama. Instalacija za otprašivanje sastoji se iz sledećih delova:       usisna hauba usisni cevovod magistralni cevovod ventilator potisni cevovod otprašivaĉ . Ona prihvata prašinu i transportuje je do posebnog mesta gde se ona skuplja.Kada su navedeni faktori prisutni dolazi do brzog sagorevanja koje rezultira primarnom eksplozijom.

a njihova unutrašnjost treba da bude glatka. u sistemu se neposredno iznad haube postavljaju magnetni odvajači (permanentni magnet ili elektromagnet) ili se na haubu postavlja mreža koja ne dopušta prolaz krupnih metalnih komada. Na mestima gde u instalaciju za otprašivanje ulaze metalne ĉestice. Dobro projektovana instalacija za otprašivanje u mnogome će doprineti da se broj požara smanji. a iskra može da bude uzroĉnik požara. Ako cevovodi za otprašivanje prolaze kroz požarne prepreke (požarne zidove i tavanice). na mestima gde cevovodi za otprašivanje prolaze kroz zid koji ĉini granicu izmeĊu dva susedna sektora 2. na mestima gde cevovodi za otprašivanje prolaze kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu njegove otpornosti prema požaru 3. Oni moraju biti napravljeni od negorivog materijala. kao i od vrste materijala i brzine vazduha u ureĊajima. koje usled udara o metalne delove cevovoda za otprašivanje iskre. a oni koji se jave biće brzo i efikasno lokalizovani i ugašeni. okruglog preseka. Sigurnost u pogledu izbijanja požara i eksplozije u mnogim objektima zavisi od pravilnog funkcionisanja instalacija za otprašivanje. Požarne klapne se ostavljaju u cevovode za otprašivanje na mestima prodora kroz požarne prepreke u sledećim sluĉajevima: 1. na mestima gde cevovodi za otprašivanje prolaze kroz tavanicu koja predstavlja granicu požarnog sektora .Instalacije za otprašivanje se razliĉito izvode. Zadatak cevovoda je da prašinu u smeši sa vazduhom. dovede do otprašivaĉa. ne smeju biti izvedene u kombinaciji sa instalacijom za otprašivanje zapaljive prašine. Instalacije za otprašivanje metalne prašine koja može da prouzrokuje iskru-varnicu. na tim mestima se moraju postaviti automatske požarne klapne. Kolena cevovoda ne smeju imati oštre krivine zbog mogućnosti zagaĊivanja na tim mestima. zavisno od vrste mašine koje se otprašuju. Svi cevovodi moraju biti zaptiveni po ĉitavoj svojoj dužini i ne smeju imati drugih otvora osim onih koji su potrebni za ispravno funkcionisanje i održavanje.

Mlaznica za vodu je postavljena na udaljenost od detektora toliko. a paralelno sa tom komandom na centrali se dobija svelosni i zvuĉni signal i dolazi do zaustavljanja radnog režima. da uzima u obzir vreme potrebno za detekciju i zalivanja mlazom vode i brzinu transportovanja u cevovodu. Najveća opasnost od požara u cevovodima za otprašivanje preti od iskri – varnica. Ventilatori moraju da budu od negorivog materijala i da budu tako smešteni da omogućavaju neposredni pristup radi popravki. Požar u sistemu za otprašivanje najĉešće nastaje zbog neodgovarajuće izrade ventilatora i trenja njegovih pokretnih delova (rotora) sa kućištem. . Voda iz elektromagnetnog ventila cevovoda ide do mlaznice. on daje komandu za otvaranje elektromagnetnog ventila. tako da vazduh postane potpuno ĉist. pod ĉijim dejstvom nastaje vazdušni mlaz u sistemu cevovoda za otprašivanje. Tadatak otprašivaĉa (odvajaĉa prašine) je da mešavina prašine i vazduha koja doĊe do njega. kako se eventualni požar ne bi cevovodima preneo u proizvodnu halu. oslobodi prašine. ili da su prekriveni materijalom koji ne varniĉi. Javljaĉi (detektori) iskri su osetljivi na zraĉenje užarenih ĉestica. Kod sistema otpašivanja. Sistem je potpuno automatizovan. zaliva „iskru“ i požar se gasi pre izazivanja bilo kakve materijlane štete. pregleda i podmazivanja. Ove klapne treba automatski da se zatvaraju. Da bi se otklonio ovaj uzroĉnik požara. potrebno je da motor i kućište ventilatora budu napravljeni od materijala koji ne varniĉi. Zaposleno ljudstvo je dužno da ostvari uvid u sistem pregledom istog. dosta osetljiv i siguran u otkrivanju opasnih ĉestica. U trenutku prolaza takve ĉestice pored detektora. ventilatori imaju zadatak da proizvedu kretanje vazduha unutar sistema. Oni se koriste za postizanje potrebne razlike pritiskaka.Požarne klapne se postavljaju i na ulazni cevovod u filter i na povratni cevovod vazduha od filtera ka hali. Najbolji naĉin uklanjanja ovog uzroka požara je postavljanje sistema za otklanjanje i gašenja iskri u cevovodima za otprašivanje. ĉišćenja.