Univerzitet u Niu Fakultet zatite na radu u Niu

Predmetni nastavnik: Dr Dragan Stojiljkovi, red. prof. Predmetni saradnik: Mr Darko Mihajlov, asistent

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

REENI ZADACI SA VEBI
- Nerecenziran materijal -

Ni, 2012.

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 1 Telo A teine G postavljeno je na hrapavu strmu ravan nagiba , pri emu je ugao vei od ugla trenja 0 za dato telo. Odrediti kolikom silom F paralelno strani BC strme ravni treba dejstvovati na telo A da bi se ono nalazilo u poloaju ravnotee ako je statiki koeficijent trenja klizanja izmeu tela i strme ravni 0.

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 2 Klin ABC sa uglom ACB = 2 utiskuje se u drvo silom F. Koeficijent trenja klizanja izmeu klina i drveta je 0. Odrediti koliki su normalni pritisci drveta na klin. Teinu klina zanemariti.

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 3 Homogeni glatki kruni cilindar poluprenika R i teine G oslanja se na dva glatka polucilindra jednakog poluprenika R i jednake teine 1/2 G. Polucilindri se oslanjaju na horizontalnu hrapavu ravan koeficijenta trenja klizanja 0. Odrediti najvee rastojanje 2l centara O1 i O2 polucilindara pri kome e sistem biti u stanju ravnotee.

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 4 Ureaj za valjanje elika se sastoji iz dva valjka prenika d = 50 [cm] koji se mogu obrtati u suprotnim smerovima oko osa koje prolaze kroz nepomine take O1 i O2, a upravne su na ravan crtea. Razmak izmeu valjaka iznosi h = 0.5 [cm]. Odrediti debljinu b ipke koju moe da valja ovaj ureaj ako je koeficijent trenja klizanja 0 = 0.1.

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 5 Telo B, teine G1, postavljeno je na strmu ravan nagiba . Na telo B je postavljeno drugo telo C, teine G2, koje je uetom vezano za taku A nepokretnog zida, tako da je ue paralelno sa nagibom strme ravni. Koeficijent trenja klizanja izmeu svih dodirnih povri je 0. Odrediti graninu vrednost ugla pri kome e teret B mirovati na strmoj ravni, kao i reakciju ueta.

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 6 Homogena greda AB, duine a i teine G, krajem A zglobno je vezana za horizontalnu nepominu ravan, a krajem B se oslanja o nepomini glatki vertikalni zid. Homogena greda CD, duine a i teine G, oslanja se krajem D o gredu AB, a krajem C o horizontalnu hrapavu ravan koeficijenta trenja klizanja 0. Odrediti ugao izmeu grede CD i horizontalne ravni za poloaj ravnotee sistema, pri emu ugao smatrati datom veliinom. Takoe, odrediti i reakcije veza u takama A, B, C i D.

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 7 Dva koaksijalna meusobno kruto spojena cilindra, ukupne teine G i poluprenika 2r i r, vezana su zglobno u taki O za horizontalni tap OC, teine G i duine 4r, koji je u taki C ukljeten. Oko manjeg cilindra poluprenika r obavijeno je ue na ijem slobodnom kraju visi teret D teine 2G. Na cilindar se naslanja papua konice irine r/2, vezana za tap AB, duine 3r i teine G, koji je zglobno vezan u taki A. U taki B, pod uglom , na tap dejstvuje sila P. Odrediti najmanji intenzitet sile P kojom treba dejstvovati u taki B da bi sistem bio u ravnotei, kao i reakcije u takama A, C i O. Koeficijent trenja klizanja izmeu papue konice i cilindra je 0.

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 8 Zakon kretanja materijalne take mase m dat je izrazom: a) b) ; .

Odrediti silu koja dejstvuje na materijalnu taku.

10

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 9 Telo teine G = 2 [N] kree se oscilatorno po horizontalnoj pravoj pod dejstvom sile F. Rastojanje teita tela od nepokretne take O dato je jednainom:

Odrediti zavisnost izmeu sile F i rastojanja s, kao i najveu vrednost sile F.

11

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 10 Materijalna taka mase m kree se pravolinijski pod dejstvom sile koja je funkcija vremena, data relacijom

Odrediti zakon kretanja materijalne take ako je ona poela kretanje iz stanja mirovanja i ako je u poetnom trenutku bila na rastojanju s0 od koordinatnog poetka.

12

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 11 Opruga osovine puke ima u nepriguenom stanju duinu l = 20 [cm]. Sila S = 0.2 [N] menja njenu duinu za 1 [cm]. Odrediti brzinu v kuglice, teine Q = 0.03 [N], kojom ona izleti iz usta cevi, ako je opruga sabijena na duinu l1 = 10 [cm].

13

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 12 Kamen pada u okno bez poetne brzine. Zvuk udara kamena o dno okna uje se posle 6.5 [s] mereno od trenutka kada je kamen poeo da pada u okno. Odrediti dubinu okna. Smatrati da je brzina zvuka u vazduhu 330 [m/s].

14

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 13 Avion A leti brzinom v1 horizontalno na visini h nad zemljom. U trenutku kada se avion nalazi na istoj vertikali sa topom, iz topa se ispali projektil na avion. Izraunati: a) Uslov koji treba da zadovolji brzina v0 projektila da bi pogodio avion; b) Ugao prema horizontali pod kojim treba ispaliti projektil iz topa. Otpor vazduha zanemariti.

15

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

16

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 14 Najvei horizontalni domet projektila jednak je L. Odrediti horizontalni domet l, kao i visinu penjanja h kada se projektil izbaci pod uglom =30o prema horizontali. Otpor vazduha zanemariti.

17

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 15 Avion A leti horizontalno na visini h = 4 000 [m] nad zemljom brzinom od 500 [km/h]. Na kom rastojanju x, merenom po horizontali od date take B, treba pustiti iz aviona bez poetne relativne brzine teki predmet da bi on pao u taku B? Otpor vazduha zanemariti.

18

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 16 Predmet mase m se kree niz strmu ravan bez poetne brzine. Ugao nagiba ravni je , a koeficijent trenja podloge je . Odrediti zakon kretanja tereta i vreme za koje e se teret zaustaviti ako je preao put s.

19

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 17 Predmet mase m se kree po hrapavoj strmoj ravni navie. Strma ravan je nagnuta pod uglom 30o u odnosu na horizontalu. Brzina predmeta u poetnom trenutku kretanja iznosi 15 [m/s]. Koeficijent trenja podloge je 0.15. Koliki put pree predmet dok se ne zaustavi? Za koje vreme predmet prevali taj put?

20

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

21

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 18 Odrediti najmanji rad koji treba utroiti da se teret teine G = 2 [kN] podigne na visinu h = 5 [m] pomerajui ga po strmoj hrapavoj ravni koja sa horizontalom zaklapa ugao od 30o i ima koeficijent trenja 0.5.

22

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 19 Greda AB duine l oslanja se krajem A o put. Njen drugi kraj B je uvren pomou ueta BD za taku D automobila. Automobil se kree jednoliko ubrzano po pravolinijskoj deonici horizontalnog puta. Duina ueta BD jednaka je b, a visina CD jednaka je h. Odrediti ubrzanje automobila pri kojem ue i osa grede obrazuju jednu pravu. Poprene dimenzije grede zanemariti.

23

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 20 Homogeni tap AB duine 2l oslanja se krajem B na glatku horizontalnu ravan. Njegova osa zatvara sa horizontalom ugao . Odrediti putanju take A kada tap pada na ravan.

24

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 21 Sa krme amca koji miruje na vodi i nije privezan, pree ovek na njegov pramac. Rastojanje pramca od krme je l, masa amca je m1, a masa oveka m2. Odrediti: a) Duinu s za koju se pomeri amac kad ovek pree put od krme do pramca; b) Odnos apsolutne brzine va amca prema relativnoj brzini vr oveka za vreme njegovog prelaska. Otpor vode pri kretanju amca zanemariti.

25

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 22 Tri tereta, teina P1 = 20 [kN], P2 = 15 [kN] i P3 = 10 [kN], spojena su pomou nerastegljivih i apsolutno gipkih konaca. Konci su prebaeni preko koturova M i N. Kada se teret teine P1 sputa, teret teine P2 se pomera po gornjoj osnovi zarubljene piramide ABCD teine P4 = 80 [kN] u desno, a teret teine P3 se pomera navie du bone strane AB zarubljene piramide ija strana AD lei na horizontalnoj podlozi. Odrediti pomeranje zarubljene piramide ABCD u odnosu na podlogu ako se teret teine P1 spusti za 1 [m].

26

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 23 Remorker teine G1 = 600 [kN] treba treba da vue lep teine G2 = 400 [kN]. U trenutku kada remorker razvije brzinu od v1 = 15 [m/s], zategne se ureaj pomou koga je lep vezan za remorker i lep kree za remorkerom. Odrediti zajedniku brzinu remorkera i lepa, pretpostavljajui da je vuna sila remorkera jednaka otporu vode.

27

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 24 amac u kome se nalazi ovek ima brzinu v0. Teina oveka je P, a amca G. Zanemarujui otpor vode, odrediti pomeranje amca kao posledicu pomeranja oveka po njemu relativnom brzinom u ka pramcu. Kakva treba da bude relativna brzina u oveka da se amac ne bi pomerao?

28

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 25 Teret M teine G podie se pomou ekrka ija je teina doboa G1, poluprenik R i duina ruice OA = l. Sila F, koja dejstvuje upravno na ruicu ekrka, konstantnog je intenziteta. Odrediti zakon kretanja tereta M i silu S u koncu, ako se teret u poetnom trenutku nalazio u stanju mirovanja na dubini h. Teret smatrati homogenim cilindrom. Masu ruice zanemariti.

29

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 26 Preko diska poluprenika R i teine G prebaeno je lako nerastegljivo ue za ije su krajeve vezani tereti teina G1 i G2, pri emu je G2 > G1. Odrediti ubrzanja tereta, ugaono ubrzanje diska, sile u uetu i zakone kretanja tereta ako je kretanje zapoeto iz mirovanja, kada je poetni poloaj tereta teine G1 bio na rastojanju h1, a poetni poloaj tereta teine G2 na rastojanju h2 = 0.

30

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 27 Preko diska C teine 2G i poluprenika r prebaeno je gipko, nerastegljivo, lako ue za ije su krajeve vezani tereti 3G i G. Teret teine 3G se nalazi na strmoj glatkoj ravni ugla nagiba =30o. Odrediti ubrzanje tereta, ugaono ubrzanje diska i sile u uetu.

31

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 28 Dva tereta, teine 2G i G, vezani su pomou lakih nerastegljivih uadi (1) i (2) obmotanih oko lakih koturova poluprenika R i R/3 i postavljeni na strmim glatkim ravnima nagiba = 45o. Koturovi su vrsto nasaeni na istoj osovini. Zanemarujui mase koturova, odrediti ugaono ubrzanje njihovog obrtanja, ubrzanja tereta i sile u uadima.

32

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 29 Na kliza A mehanizma, koji se moe pomerati du voice y, dejstvuje u smeru ka taki O sila P. Odrediti moment sprega sila koji mora dejstvovati na krivaju OC da bi mehanizam stajao u ravnotei kada krivaja AC zatvara sa osom x ugao . Mehanizam se nalazi u horizontalnoj ravni. Duine: OC = AC = CB = l.

33

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 30 Pri kretanju krivaje OC kulisnog mehanizma oko horizontalne ose O pomera se kliza A du krivaje i pokree tap AB u vertikalnoj voici K. Duina OC = R i OK = l. Odrediti intenzitet sile Q koja mora da napada krivaju OC u taki C upravno na njenu osu, da bi bila u ravnotei sa silom P koja dejstvuje u pravcu ose tapa AB navie.

34

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 31 Za krajeve nerastegljivog konca su uvreni tereti A i B, jednake teine P. Konac ide od tereta A paralelno horizontalnoj ravni do kotura C, zatim se sputa, pa obuhvata pokretni kotur D koji nosi teret K teine Q. Odatle se penje i ide preko kotura E ka teretu B koji je uvren za drugi kraj konca. Odrediti: a) Teinu P tereta A i B, b) Koeficijent trenja pri klizanju tereta A po horizontalnoj ravni da bi sistem stajao u ravnotei.

35

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 32 Na tri potpuno jednake homogene osovine, od kojih na svaku dejstvuje obrtni moment M, nalazi se greda teine Q. Odrediti ubrzanje grede ako je teina svake osovine P i poluprenik r, smatrajui da izmeu osovina i grede nema klizanja. Trenje zanemariti.

36

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 33 Tereti G1 i G2, vezani nerastegljivim uetom koje je prebaeno preko malog kotura, nalaze se na glatkim strmim ravnima nagibnih uglova 1 i 2. Odrediti odnos tereta u ravnotenom poloaju.

37

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 34 Na trougaonoj prizmi, ije strane zatvaraju sa horizontalom uglove i , lei homogeno ue ija se sredina nalazi nad gornjom ivicom C prizme. Odrediti ubrzanje a kojim se prizma mora kretati po horizontalnoj podlozi da se ue ne bi pomeralo u odnosu na prizmu.

38

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

PROSTE PRINUDNE OSCILACIJE - PRINUDNE OSCILACIJE BEZ OTPORNE SILE

39

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

40

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

Rezonansa:

41

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 35 Na crteu je prikazana ema pribora za merenje pritiska. Na kliza A teine G = 2 [N] privrena je strelica B koja registruje pomeranja na nepominoj skali C. Kliza A, privren za kraj D opruge, pomera se po horizontalnoj idealno glatkoj ravni. Na kliza dejstvuje horizontalna sila F(t) = Fosin(t), gde je Fo = 16 [N], a = 60 [rad/s]. Krutost opruge iznosi 2 000 [N/m]. Kliza se u poetnom trenutku nalazi u miru, u poloaju statike ravnotee. Odrediti jednainu kretanja strelice B i dinamiki faktor pojaanja oscilacija klizaa u sluaju kada na kliza ne dejstvuje sila otpora.

42

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

43

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 36 Na crteu je prikazana ema pribora za merenje pritiska. Na kliza A teine G = 2 [N] privrena je strelica B koja registruje pomeranja na nepominoj skali C. Kliza A, privren za kraj D opruge, pomera se po horizontalnoj idealno glatkoj ravni. Na kliza dejstvuje horizontalna sila F(t) = Fosin(t), gde je Fo = 16 [N], a = 99 [rad/s]. Krutost opruge iznosi 2 000 [N/m]. Kliza se u poetnom trenutku nalazi u miru, u poloaju statike ravnotee. Odrediti jednainu prinudnog kretanja strelice B u sluaju kada na kliza ne dejstvuje sila otpora.

44

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 37 Za tavanicu vagona je radi registrovanja oscilacija eleznikog vagona obeena opruga krutosti 1 [N/m]. O kraj opruge je obeen teret teine G = 0.0981 [N] sa strelicom B. Pri vertikalnim oscilacijama vagona, tj. take A, nastaju oscilacije tereta u odnosu na vagon koje se registruju kretanjem strelice niz skalu privrenu za zid vagona. Napisati jednainu kretanja strelice B, odrediti dinamiki faktor pojaanja oscilacija i koeficijent poremeaja, ako vagon vri oscilacije prema jednaini (t) = b sin(t), gde je b = 0.5 [cm], a = 16 [rad/s]. Teret se u poetnom trenutku nalazio u miru, u poloaju statike ravnotee. Silu otpora kretanju zanemariti.

45

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

46

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 38
Pneumatski eki se dovodi u kretanje sabijenim vazduhom koji se puta u cilindar ekia kroz otvor A. Pritisak vazduha koji deluje na klip D ekia menja se po zakonu:

F (t ) = F0 + F1 cos t + F3 cos 3t , gde su: , F0, F1 i F3 konstantne veliine. U cilindru ekia je montirana opruga B krutosti c. Opruga se levim krajem oslanja na klip, a desnim na cilindar ekia. Klip D je spojen tapom E sa udaraem M. Napisati jednainu prinudnih oscilacija klipa pri praznom hodu ekia. Masu tapa E, udaraa M i opruge B zanemariti, kao i silu otpora kretanju.

47

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

48

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 39 Kran teine G nosi teret teine G1. Odrediti pritiske tokove krana na ine ako je teite krana na vertikali kroz taku D, kao i najveu teinu koju bi kran mogao da nosi a da ne doe do preturanja.

49

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 40 Dizalica teine Q = 25 [kN] uvrena je za temelj od betona. Dohvat dizalice iznosi 4 [m] i njome treba dizati teret teine G = 30 [kN]. Napadna linija teine Q udaljena je od ose simetrije temelja za 0.8 [m]. Osnova temelja je kvadratna, stranice AB = 2 [m]. Specifina teina betona je = 20 [kN/m3]. Odrediti najmanju visinu h temelja da se dizalica ne bi preturila oko ivice A.

50

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 41 Teina pokretne dizalice, bez protivtega, iznosi G = 500 [kN], a dejstvuje du napadne linije na rastojanju 1.5 [m] od oslonca B. Dizalicom se podie teret Q1 = 250 [kN], a dohvat dizalice, raunat od desne ine, iznosi 10 [m]. Dizalica se slobodno oslanja tokovima A i B o dve glatke ine. Odrediti najmanju teinu Q2 protivtega i njegovo rastojanje x mereno od levog oslonca A da bi dizalica pri optereenim ili neoptereenim kolicima, pri ma kakvom njihovom poloaju, bila stabilna.

51

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 42 Izraunati koeficijent stabilnosti kamiona nase m = 14 [t] koji se kree brzinom v = 50 [km/h] po horizontalnom putu kroz krivinu poluprenika R = 20 [m]. Visina teita kamiona je hc = 2 [m], a irina koloseka k = 2.2 [m].

52

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 43 Izraunati kolikom brzinom sme da se kree kamion kroz krivinu poluprenika R = 40 [m] da se ne bi preturio usled dejstva centrifugalne sile ako se teite kamiona nalazi na visini hc = 1.5 [m], a irina koloseka iznosi k = 2 [m].

53

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 44 Izraunati koliki mora da bude poluprenik krivine puta da bi kroz krivinu prola vozila koja se kreu brzinom v = 40 [km/h], tako da ih centrifugalna sila ne smakne sa horizontalnog puta. Koeficijent trenja tokova vozila o put iznosi = 0.3.

54

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

ZADATAK BR. 45 Da bi se neutralisalo dejstvo centrifugalne sile, spoljna ina na eleznikoj pruzi se izdie. Na taj nain se voz naginje prema unutranjoj strani krivine. Ako se voz kree brzinom v = 18 [km/h] = 5 [m/s] kroz krivinu poluprenika R = 50 [m], odrediti za koliko treba da se izdigne spoljanja ina A nad unutranjom inom B da bi se centrifugalna sila Fc neutralisala dejstvom gravitacione komponente Gsin nagnutog voza, odnosno, nai ugao nagiba voza ka centru krivine pri kome e se normalna komponenta pritiska FN prenositi podjednako na oba toka. irina koloseka je k = 76 [cm].

55

RIZIK OD MEHANIKIH DEJSTAVA

LITERATURA
[1] Batj,M.I., Danelidze,G.J., Kelzon, A.S.: Reeni zadaci iz teorijske mehanike sa izvodima iz teorije drugi deo: dinamika, IP Graevinska knjiga, Beograd, 1972. [2] Miti,S.: Mehanika zbirka reenih zadataka, Fakultet zatite na radu u Niu, Ni, 1998. [3] Rusov,L.: Mehanika III dinamika, IP Nauna knjiga, Beograd, 1994. [4] Simonovi,M., Lali,M., Jevti,Lj.: Tehnika mehanika za studente umarstva, IRO Nauna knjiga, Beograd, 1989. [5] Targ,S.M.: Teorijska mehanika, IP Graevinska knjiga, Beograd, 1979.

56